Radmila Lazić

1

Radmila Lazić

offline
  • Pridružio: 24 Mar 2004
  • Poruke: 646

Takve pesme pišem


Trebalo bi da imam novog ljubavnika,
ovog da se ratosiljam
kao konzerve kojoj je istekao rok upotrebe.
trebalo bi brza kola da vozim
kroz prozor kosa da mi vijori
kao kod kakve rozamunde
što na konju jezdi.
takve pesme pišem.
trebalo bi do podne da spavam,
da se izležavam na širokom krevetu
kao poleglo žito po "majčici" zemlji.
trebalo bi da ne marim za vreme;
da ne kaskam, da ne žurim.
da ispijam dan za danom, do dna - naiskap!
noć po noć, kao cigaretu za cigaretom.
pa, opuške - pod potpeticu!
reči na žar. vrućicu u pesme.
takve pesme pišem.
trebalo bi usku haljinu da nosim.
ramena krznom da ogrćem.
na visoke štikle da se penjem.
da se nafrakam i nakinđurim,
kao božićna jelka - da me ne prepozna ni rođena majka.
trebalo bi da sam vedra, nasmejana, zavodljiva.
da pevam i plešem do tri izjutra.
da sam svesna svojih ženskih draži
kad mi kakav pastuv priđe.
takve pesme pišem.
trebalo bi da me ne dotiču
žaoke, bodlje, bumbara i osa.
maramicom kao kap znoja sa čela
da obrišem svaku boru, brigu.
trebalo bi da imam dovoljno love
za kiriju, porez i još pride.
lova dobro dođe kad ponestane ostaloga.
kad zature se poljupci, kad iscure reči.
s lovom mogu disati na kredit!
trebalo bi telo svoje da sunčam
na kakvoj steni,
daleko do dokova sunovrata.
trebalo bi iz zemlje apatije
u zemlju želja da emigriram,
sve da želim ničeg da se odričem.
trebalo bi u mirišljavoj peni da se kupam
žilet veni da primičem.
takve pesme pišem.

(Radmila Lazić, Takve pesme pišem, iz zbirke Doroti Parker bluz, Prosveta, 2003)


Rođena je 1949. godine u Kruševcu, od 1959. živi u Beogradu.

Objavila je knjige:
TO JE TO (Prosveta, 1974.)
PRAVO STANJE STVARI (Nolit, 1978.)
PODELA ULOGA (SKZ, 1981. - Nagrada Milan Rakić)
NOĆNI RAZGOVORI (BIGZ, 1986.)
ISTORIJA MELANHOLIJE (BIGZ, 1993.)
PRIČE I DRUGE PESME (KOV, 1998.)
IZ ANAMNEZE (Rad, 2000.)
NAJLEPŠE PESME RADMILE LAZIC (Prosveta, 2003.)
DOROTI PARKER BLUZ (Prosveta, 2003.)

Radmila Lazić sastavljač je Antologije savremene ženske poezije "Mačke ne idu u raj", 2000.
Pokrenula je i uređuje časopis za žensku književnost PROFemina.
Objavila je knjigu antiratne prepiske "Vjetar ide na jug i obrće se na sjever".
Knjiga DOROTI PARKER BLUZ bila je u najužem izboru za nagradu "Vasko Popa" i Zmajevu nagradu. Dobitnik je nagrade Desanka Maksimović.
Jedan je od najprevodenijih srpskih savremenih pesnika na engleski jezik.

Žiri u sastavu Gojko Tešić, predsednik, dr Jovan Delić i Danica Otašević proglasili su Radmilu Lazić laureatom 41. Disovog proleća.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23063
  • Gde živiš: Niš

otvoreno cu reci - ovo mi se ne svidja...
prazna pesma... i plus je ubaceno mnogo 'novih izraza'...

ovo je neka neo-poezija... mozda sam staromodan, ali ovo mi nekako zvuci... kao da se ti 'novi izrazi' kose sa poezijom...

to je kao kad bi ja napisao pesmu u kojoj pominjem email, chat, surf... lutam internetom...



offline
  • Pridružio: 24 Mar 2004
  • Poruke: 646

Takav joj je izraz, pomalo grub i mozda pesma izgleda prazna, ali rekla bih da je to stanje u kome se pesnikinja nalazi.


METAFIZIKA SUMRAKA

Prekasno je da ičemu učim srce.
Naizust znam azbuku patnje.
Proveravam uživo.
Vreme je stalo. Kakvo blaženstvo je u proticanju?!
Stvarnost podseća na umoljčan džemper -
Ovo su stihovi.
Život ipak šepa, poput kakve uboge devojke
Koja bi da se dobro uda
Iako u srcu nosi ožiljke uspomena -
Životopis vatre i vode.
To su te zaludne i bolne zalihe
Sa kojima se polazi na dug i neizvestan put
Koji je naša lična otadžbina,
Na koju svačija noga stupa kao čizma.
Od Kaina starija je svaka patnja,
Pa i ova koja je kao rođaka iz daleka
Došla na tri dana, a ostala,
Raskomotila se, zauzela svaki kutak.
O odlasku ni da bekne!
Vreme čuda je za nama.
Vreme građenja kula,
Rajskih i ovozemaljskih vrtova
Iz čitanki i stihova.
Tzv. grčka sreća čeka nas
Tamo gde nikada nećemo stići.
Zato napoj cveće i srce
Iz istog krčaga, ako ikako možeš.
Vreme ne presahnjuje,
Niti ubrzava korak, kako vele.
Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu.

offline
  • Peca  Male
  • Glavni Administrator
  • Predrag Damnjanović
  • SysAdmin i programer
  • Pridružio: 17 Apr 2003
  • Poruke: 23063
  • Gde živiš: Niš

ovo je vec odlicno... ovo mi se svidja...

offline
  • Pridružio: 04 Jan 2006
  • Poruke: 190

Metafizika sumraka


Prekasno je da ičemu učim srce.
Naizust znam azbuku patnje.
Proveravam uživo.

Vreme je stalo. Kakvo blaženstvo je u proticanju?
Stvarnost podseća na umoljčan džemper –
Ovo su stihovi.
Život ipak šepa, poput kakve uboge devojke
Koja bi dobro da se uda
Iako u srcu nosi ožiljke uspomena –
Životopis vatre i vode.
To su zaludne i bolne zalihe
Sa kojima se polazi na dug i neizvestan put
Koji je naša lična otadžbina,
Na koju svačija noga stupa kao čizma.

Od Kaina starija je svaka patnja,
Pa i ova koja je kao rođaka iz daleka
Došla na tri dana a ostala,
Raskomotila se, zauzela svaki kutak.
O odlasku ni da bekne!

Vreme čuda je za nama.
Vreme građenja kula,
Rajskih i ovozemaljskih vrtova
Iz čitanki i stihova.
Tzv. grčka sreća čeka nas
Tamo gde nikada nećemo stići.
Zato napoj cveće i srce
Iz istog krčaga, ako ikako možeš.
Vreme ne presahnjuje,
Niti ubrzava korak, kako vele.
Vreme guta sopstvene slike kao sopstvenu decu.

Znaj, neće ti pomoći
Nikakvo navlačenje jorgana na glavu,
Makar te pod njim čekalo drago telo,
Nikakvo stavljanje voska u uši –
Sirenina pesma biće deo tvog urlika.

Rođeni srećni i manje srećni
Umiru pre smrti svojih tela,
Vlastito lice nosiće kao tuđu odeću,
Poput likova sa slika Hijeronimusa Boša.

Onaj ko je napisao nebo, zemlju, more,
A naročito ko je napisao sneg i snove,
Mesečeve mene, boje lišća, naša lica –
Dalek se čini i hladan kao Severni pol.

Ne zovi to nihilizmom i bogohuljenjem.
Pogrešna sintaksa, loša dikcija
Beše stvaranje sveta.
Toliko je jabuka razdora bačeno među nas,
Da će se jedna dokotrljati i do tvojih nogu,
Možda baš onda kada budeš skupio letinu,
Sveo račune,
Kada budeš zabacio ruke iznad glave,
Terajući uvis kolutove dima i sanje.
Mrtvorođeno biće tvoje želje,
Udovička svaka nada.
A ljubavi ni koliko da namažeš na krišku hleba.


::::::::::::::::::::::::::

Ova pesma mi se veoma svidela. Radmila Lazić je dobitnica nagrade Desanka Maksimović za 2003. godinu (nadam se da nisam pogrešio godinu!). Kako se vama dopada njena ,,meafizika''?

offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12247
  • Gde živiš: Južni pol

Radmila Lazić? Izbegavam da mislim o njenoj poeziji. Iskreno, sada se neću ni potruditi da pročitam o čemu je pisala... Možda kasnije... Ne volim Lazićku... Previše feministički, pomalo banalno i previše ogorčeno.

offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

bocke ::Radmila Lazić? Izbegavam da mislim o njenoj poeziji. Iskreno, sada se neću ni potruditi da pročitam o čemu je pisala... Možda kasnije... Ne volim Lazićku... Previše feministički, pomalo banalno i previše ogorčeno.

Bez uvrede, upravo ova konkretna pesma je stavljena na razmatranje, a ne "Lazićka", prema tome - ili sachekaj, prochitaj, razmisli o ovoj pesmi, pa napishi valjan komentar ako ga imash, umesto da se javljash sa "sada se neću ni potruditi da pročitam...", ili nas poshtedi komentara.

offline
  • bocke  Male
  • Moderator foruma
  • Glavni moderator Linux foruma
  • Veliki Pingvin
  • Guru
  • Pridružio: 16 Dec 2005
  • Poruke: 12247
  • Gde živiš: Južni pol

Nažalost o Lazićkinoj poeziji vas ne mogu poštediti komentara... Bebee Dol

Pročitao sam pesmu... Mogu reći da si bila u pravu... Nemam konkretnih primedbi na samu pesmu. Deluje ok. Shocked U redu... Povlačim se sa ove teme.

offline
  • Pridružio: 04 Jan 2006
  • Poruke: 190

Bocke, ne znam zašto ne voliš Radmilu Lazić. Nisam je nikad video na TV, niti sam ikada čuo da je nešto izjavila. Poznate su mi samo njene pesme i cenim da je veoma dobra pesnikinja. Još niko, sem tebe, nije rekao šta misli o pesmi, ali ja ću ovde staviti još jednu. Pa, pišite. Valjda ovo nije poezija koja vas ostavlja bez utisaka. Orhidejo, lepo je što braniš nekoga ko nije u mogućnosti da odgovori na provokaciju!

.............................

U ,,San Pjetru’’ Josifa Brodskog

Sedim u ,,San Pjetru’’ Josifa Brodskog.
Već danima čekam
Da se dignu magličasta isparenja.
Da se raziđu kao koprena sa očiju.
Da mogu da kažem: Ko odneto rukom!
I produžim dalje.
Al’ kud god pogledam
I šta god dotaknem: hladno i vlažno.
Dani se razvlače kao testo.
Ne znam kud da se denem. A i nemam kud.
Duh mi se kao mačka mota oko nogu.
I on bi topliju sobu. Krilo.

Sve se ovde sleglo. Čitav život
Sazdan od zabrana, nedaća i nemoći.
Svoje rođeno lice prepoznajem
Tek u proplamsaju sveće
Što se ogleda u prozoru.
I ono je nekako iskrivljeno. Tuđe.
Starije nego što je upamćeno.
Ako ga dotaknem, napipaću bore
Ogrubelu kožu, čekinje retke i sede.
Učiniću to krišom
Dok su drugi zabavljeni kartama i pićem,
Diskusijom: šta bi valjalo činiti...
Il’ preći odmah na ,,belo’’.

Pridružujem im se tek pošto shvatim
Da i nije bilo nekog izbora,
U ovoj zabiti u kojoj sam se iznenada obreo
I sam sa sobom neočekivano sreo.
Kada shvatim da nas dvojica i nismo neko društvo;
Razmenjujemo neprijatne poglede, slabo progovaramo,
Samo nam se miču usne kao u ,,nemom’’.
Oćutkujemo i prećutkujemo istine
Do kojih smo nekada držali:
Da se vredi za njih založiti, žrtvovati...
A ispalo je: tja! Bolje je i ne osvrtati se.

Jer, i ako se osvrneš, šta ćeš spaziti
Za čim će ti srce zakucati. Zaigrati.
Čak i lik one žene, u koju si znao da piljiš
Satima, dok ona govori, govori...
A ti je kao slušaš
A moliš boga da te ništa ne pita.
Jer, ne bi znao: ni ko, ni šta, ni čemu...
Sad te i ona čini ravnodušnim.
I nema tog bola, čini ti se,
Koji bi ti bar tabane pokrenuo.
Ni sećanja na lepotu. Ničeg.
Sve se slilo i curi niz staklo premazano maglom.
I ti sve manje vidiš i razaznaješ
Jesu li to tvoje suze ili je došao Potop.
Ali ni to te mnogo ne uzbuđuje.
Jer, srce ti je ionako kao kuvana cvekla raspolućeno.
Pa gde bi. I kome?

Radmila Lazić

offline
  • Pridružio: 22 Nov 2003
  • Poruke: 1978
  • Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti

@ Vanja17

Oki, hvala, ali... nije mi namera bila ni da branim ni da napadam ikog, jednostavno, radi se o nekom osnovnom redu, ponashanju, logici stvari........ i da ne tupim sad mnogo...

Hvala na post-ovanju ovih pesama, komentar je izostao upravo zbog dosta utisaka, treba to slozhiti lepo... U svakom sluchaju, svidjaju mi se ove 2, mnogo, to mogu odmah da kazhem; post-uj ako imash jos, pls, a komentara ce biti, dok prenocci... Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 539 korisnika na forumu :: 39 registrovanih, 7 sakrivenih i 493 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, amaterSRB, Arhiv, bojank, boolero, Dannyboy, dedalus, dragon986, duskovuk63, Faki-Valjevo, FOX, galijot, Gama, havoc995, Koca Popovic, Kubovac, ljuba, Lucije Kvint, LUDI, Marko Marković, matorigile, Milan A. Nikolic, Mixelotti, NikolaGTR, pein, Recce, repac2, RJ, Sall, Skijavoneska, Skywhaler, snop, t84dar, Toni, vathra, vladetije, Warhawk