Sergej Jesenjin - zivot, pjesme, zene, kafane

3

Sergej Jesenjin - zivot, pjesme, zene, kafane

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Кад год позовем мајку или се сретнем с њом, уместо класичног поздрава најпре изговарам ове стихове:
''Још си жива, ти старице моја?
Жив сам и ја. Поздрављам те, знај!...''

А моја добра мајка се смеши. Зна каквог лудог сина има...



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 04 Dec 2008
  • Poruke: 4073

HALJINA BELA

Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi :
"Lep si , al' nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi."

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Јесењин је проживео за тај кратки живот нечија четири бурна живота! У толико мало година стигао је да кроз свој живот ''пропусти'' пет жена, троје деце (за које се зна), мноштво пријатеља, још више непријатеља (који су напамет знали његове стихове!) хиљаде пређених километара, хиљаде написанх страница. Поврх свега, стизао је да банчи, лумпује, живи ноћни живот, да болује и да се лечи...Много , како рекох, за један људски живот и то кратак.

Почеци су били типични за Русију и нимало атрактивни.
Отац му је певао у црквеном хору, а затим прешао у Москву где је радио као пословођа у продавници меса.
Мајка се удала мимо своје воље, па је њихов брачни живот кратко потрајао, само две године.
Јесењин је одрастао у бројној породици деде Фјодора (по мајчиној линији), а три Фјодорова неожењена сина научили су га сеоским, пољским вештинама, јахању коња, итд.
То је један од разлога што Јесењин нигде у песмама не спомиње оца.
У црквено-учитељској школи стекао је , за то време, значајно образовање и диплому учитеља школе писмености''. Одмах после завшетка, 1912. године храбро се запутио у Москву где је најпре радио у продавници код оца, а затим и у једној штампарији.
Преокрет у његовом животу и напредовању јесте волонтерско студирање на историјско-философском одељењу Московског градског народног универзитета, а прве песме објавио је 1915. године у дечјем часопису (!) ''Мирок'' (мали свет, светић).
Прва збирка поезије под називом ''Радуница'' (''Срећница'') излази 1916. године и тада почиње део живота који је, мање-више, свима познат.
Кроз његов живот прошло је много жена.
Ана Романова је била његова прва законита супруга. Оставио ју је после рођења сина, а син је, нажалост, био стрељан 1918. године.
Зинаида Рајх је била следећа супруга с којом је имао кћер Татјану и сина Константина. Зинаида се потом удала за великог редитеља Всеволда Мејерхољда.
Надежда Волпин , преводилац, била је његова тајна веза још за време брака са Зинаидом. Очигледно је реч о великом љубитељу жена, када је могао да буде незадовољан Зинаидом која је била светска лепотица. С Надеждом је имао сина који је проживео у САД, носећи двоструко презиме.
Но, то није било све. Следећа супруга му је била Исидора Данкан с којом није имао деце.
Последња, пета (!) супруга била је Софија Андрејевна Толстој.
Међутим, најмистичнија и најдраматичнија његова веза била је са Галином Бениславском, преводиоцем и страсним поклоником поета. Она се убила годину дана после његове смрти на његовом гробу! Сматра се да је она највише утицала на то да се он пробије кроз замршени и сурови свет издаваштва, кланова и смицалица толико популарних и омиљених у књижевној заједници.

Ето, то су само неки детаљи везани за његов живот. Неки од њих (везани за брачне и ванбрачне везе) приказани су у серији, а неки не.


Познато је да је Јесењин сахрањен на Вагањки, односно Вагањском гробљу, најпопуларнијем (ако се тако нешто може рећи за гробље) месту такве врсте у Москви. До њега је сахрањена и његова мајка. Кад год сам био на том гробу увек је било десетине букета свежег цвећа (за разлику од серије где је место приказано као пусто и непосећено). Нисам се фотографисао из простог разлога - руски православци се не фотографишу на гробљу и ја сам то , као православац, поштовао. Детаљ у серији када се оне две девојке фотографишу крај споменика јесте необичан (вероватно је реч о туристима ослобођеним скрупула), али је филмски интригантан и леп: тек када је потпуковник ''шкољоцнуо'', приметио је да између те две лепе , младе девојке ''стоји'' Јесењин...Лепо и симболично, али сумњиво фактографски.
Кад већ споменух гробља, још једно гробље је део историје и најпознатијих руских филмова: то је гробље Новодевичјег манастира на коме се сахрањују високи државници и функционери, генерали, итд. Најважније место је , наравно, резервисано за зидине Кремља у чијем подножју се сахрањују председници, премијери и маршали. Изузеци су Максим Горки и Константин Станиславски.


Јесењин за собом носи, боље речено вуче као широки плашт, невероватну славу и ореол, код нас потпуно непознат. О чему је реч? Он је био једини песник кога су признавали и поштовали логораши и робијаши у СССР! Чак ни сверуски Пушкин није имао место у њиховим срцима, а Јесењин јесте, и то какво...Када се зна злосрећна судбина и профил тих људи (милиони Руса су прошли кроз глуаге), да су из тог круга изникли и такви писци светског гласа какви су Солжењицин и Шаламов, онда је ствар мало јаснија. Логораши су често тетовирали, као знак распознавања, његове стихове : ''Ќако смо мало путева превалили, како смо много грешака починили...''. Ето, и то је Јесењин, његова слава креће се од сурових, нељудских гулага Колиме (за коју је чак и један Владивосток био пролазна станица), до космичких пространстава...

(За разлику од почетних постова овог топика које је покретач преписао, аутор ових текстова сам ја; написао сам их коментаришући сергију ''Јесењин'' која је коначно доступна гледаоцима целог света).

offline
  • Pridružio: 07 Sep 2012
  • Poruke: 3

Pooruka SIRIUSU - Mnogo je netačnog u onome što ste napisali. Ana - nije bila zakonita žena. Sin - kažete da je streljan 1918! Tada je imao tek 4 godine! Galja - "namističnija"! Bila je policajka. Nije bila prevodilac. Nije imao pert supruga, kako se čudite. Možda i /ne/ znate da je o Jesenjinu objavljeno bezbroj neistina, a ovo što vi pominjete poznato je već decenijama - morate to poštovati.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napisano: 02 Mar 2013 23:32

ORFELIN ::Pooruka SIRIUSU - Mnogo je netačnog u onome što ste napisali. Ana - nije bila zakonita žena. Sin - kažete da je streljan 1918! Tada je imao tek 4 godine! Galja - "namističnija"! Bila je policajka. Nije bila prevodilac. Nije imao pert supruga, kako se čudite. Možda i /ne/ znate da je o Jesenjinu objavljeno bezbroj neistina, a ovo što vi pominjete poznato je već decenijama - morate to poštovati.

Све те 'нетачности' сам превео са једног руског сајта. Дакле, није моја измишљотина , односно ''не кажем ја'' већ наводим. Иначе, коментари тих навода јесу моји. Претпостављам да ту није ништа спорно. Гаља јесте била полицајка и то се зна, као што се зна и ово друго. Имам две збирке његових сабраних дела са различитим биографијама па немам илузија о површности или злој намери биографа и ''биографа''. Мрзи ме сад да тражим, но ујутру ћу постовати линк према том руском сајту па можеш и ти да се увериш у изворник.

Dopuna: 03 Mar 2013 9:31

За Јурија си, несумњиво, у праву. То је моја грешка при прекуцавању. Извињавам се. Пермутовао сам датуме а нисам проверавао.За остало - погледај изворник.

Гаља није била његова венчана жена (теоријски - имао је три законите супруге), али је вероватно имала највећи утицај на њега. Он је код ње живео у ванбрачној вези па је нико од његових историчара, односно биографа, не раздваја од осталих. Напротив , као и Нађу, која му је родила сина. Често се потенцира улога Исидоре Данкан због атрактивности и хало-ефекта (бобастичног наступа) своје појаве, али је истина да је Гаља била та која је многе конце у његовом животу повукла у правом тренутку. Исидора је чак фалсификовала датум у пасошу чиме се Јесењин хвалио на венчању како би ''затворио уста'' пријатељима који су му пребацивали разлику у годинама. Уосталом, серија то добро приказује. Са Софијом се оженио из обостраног интереса. Грофовској породици био је потребан ''новокомпоновани''' љубимац власти (тако је бар изгледало), а њему је био потребан - стан. Ових пет жена, како рекох, нико не одваја по значају и утицају на његов живот, само их различито рангирају. Иначе, поред њих, ни једној која му се подметнула није праштао, да се жаргонски изразим. Wink

Ево дела текста с руског сајта.

Еще в 1913 году, в возрасте 18 лет Сергей Есенин познакомился с Изрядновой Анной Романовной (1891-1946), которая стала первой, гражданской супругой поэта. От этого, недолго продлившегося брака у Сергея Есенина родился сын Юрий, который, к сожалению, в 1937 году был расстрелян.
Есенин оставил свою первую семью сразу после рождения сына, в 1914 году. В июле 1917 года Сергей познакомился с красавицей Зинаидой Райх, бурный роман закончился официальным браком, в котором родилось двое детей - Татьяна Сергеевна (1918–1992) и Константин Сергеевич (1920-1986). В дальнейшем Зинаида вышла замуж за известного режиссера - В. Э. Мейерхольда, который усыновил ее детей от брака с Есениным.
Еще будучи в браке с Зинаидой Райх Сергей Есенин познакомился с переводчицей и поэтессой Надеждой Давыдовной Вольпин, которая также как поэт входила в кружок имажинистов. От этого романа в Есенина в 1924 году родился внебрачный сын, ныне проживающий в Соединенных Штатах и носящий двойную фамилию – Вольпин-Есенин.
Наиболее драматически закончился роман Сергея Александровича с Галиной Артуровной Бениславской (1897-1926). Выпускница женской Преображенской гимназии в Петербурге была страстной поклонницей поэта и покончила жизнь самоубийством, застрелившись на его могиле 3 декабря 1926 года, практически через год после смерти самого поэта.
Известнейшей связью любвеобильного Есенина по праву считается его роман с Айседорой Дункан, танцовщицей, приехавшей в Советский Союз по специальному приглашению партии и прославившейся своей оригинальной манерой исполнения. Дункан называли «босоножкой», так как она всегда выполняла свои номера босиком, ее танцы пользовались большим успехом в СССР. Айседора была старше поэта на 22 года, что не помешало ей влюбиться в «красивого русского» с первого взгляда. Перед поездкой в США, в 1922 году, пара официально оформила отношения, однако совместная жизнь была омрачена скандалами и постоянными ссорами. Первая соперница у Айседоры Дункан появилась еще в 1923 году, когда Есенин увлекся Августой Леонидовной Миклашевской, актрисой Московского Камерного театра. Именно ей посвящены несколько стихотворений из знаменитого цикла «Любовь хулигана», однако страстный роман оказался весьма быстротечным и скоро закончился полным разрывом.
Последним известным романом Сергея Есенина стала связь с Софьей Андреевной Толстой (1900-1957), внучкой того самого Льва Николаевича Толстого, с которой он познакомился в марте 1925 года. Абсолютно разные, вышедшие из разных миров они, по воспоминаниям современников, не смогли бы быть вместе, даже если бы поэт прожил более долгую жизнь. Мало кто знает, что Софья пыталась поместить Есенина на лечение в психоневрологическую клинику, откуда поэт сбежал и уехал в Ленинград, где остановился в печально известном номере гостиницы «Англетер». По другой версии, Сергей лег в больницу, чтобы избежать ареста, спасаясь от преследований ГПУ.
О смерти Сергея Есенина до сих пор спорят историки. Согласно официальной версии, поэт, который давно уже пил слишком много и вел разгульный образ жизни, повесился на трубе отопления в своем номере в «Англетере» 28 декабря 1925 года. Перед смертью, вместо последней записки поэт кровью написал стихотворение «До свиданья, друг мой, до свиданья…»
Очень многие считают, что Сергей Александрович не мог повеситься сам, в тот вечер был весел, провел его со знакомыми и ни словом не обмолвился о каких-либо душевных переживаниях, к тому же он с большим воодушевлением ждал выхода в свет своего полного собрания сочинений. Вызывают сомнения и некоторые обстоятельства гибели поэта, однако окончательно доказать версию убийства не удалось и по сей день.
Похоронен Сергей Александрович Есенин в Москве, на Ваганьковском кладбище.

offline
  • mi2779  Female
  • Novi MyCity građanin
  • Pridružio: 15 Nov 2013
  • Poruke: 1

Da li je ovo vas prevod? Ovo je najbolji prevod ove pjesme Jesenjina na jezike ex-YU naroda. Tacan i prenosi emociju.

PISMO MAJCI

Jesi l’ živa, ti, starice draga?
Živ sam i ja. I pozdrav ti šaljem!
Nek večernja ona svetlost blaga
Dom tvoj kupa neviđenim sjajem.

Javljaju mi da si zabrinuta,
Da te za mnom tuga stegla ljuto,
I da često izlaziš do puta
S iznošenim starinskim kaputom.

Da ti stalno, u sutonu mekom,
Ista slika punu stravom tamu:
U kafanskoj tuči kao neko
Zario mi ispod srca kamu.

Nemoj više biti brižna lica!
Samo tlapnjom strašno mučiš sebe.
Nisam tako teška pijanica,
Da bih umro ne videvši tebe.

Kao nekad, nežan sam i sada,
Živim samo jedno sanjajući,
Da se opet iz ovoga jada
Što pre vratim našoj trošnoj kući.

Vratiću se kad nam bašta granje
U proleće belo isprepleta.
Ali nemoj opet u svitanje
Da me budiš ko pre osam leta.

O, ne budin odsanjani žamor,
Ne oživljuj što je htela duša –
Odveć rani gubitak i zamor
U životu moradoh da kušam.

I ne uči da se molim. Neću!
Minulo mi prošli dani skriše.
Samo ti mi, majko, nosiš sreću,
Kao ti mi ne sja niko više.

Zato nemoj biti zabrinuta,
I ne tuguj za mnom tako ljuto.
Ne izlazi prečesto do puta
S iznošenim, starinskim kaputom.

offline
  • Pridružio: 29 Dec 2016
  • Poruke: 1

Zna li netko cijeli tekst Jesenjinove pjesme zemlja nitkova i da li je ikad objavljena i gdje? Hvala.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

prebanda.davor ::Zna li netko cijeli tekst Jesenjinove pjesme zemlja nitkova i da li je ikad objavljena i gdje? Hvala.

Имам његова сабрана дела, али под тим називом нисам нашао ништа. Дај бар неки део јер је бар пет познатих преводилаца радило на његовим текстовима. Лако се може догодити да су ту песму различито називали. Дакле, дај бар једну строфу, буди сигуран да ћу је препознати у било чијем преводу, или дај оригинал. Тако ће бити још боље.

Нађох. Реч је о драмској поеми, Јесњиновом огледу у драматургији.

http://esenin.niv.ru/esenin/text/strana-negodyaev.htm

Код нас тај превод још нисам видео. Прилично је дуга, могу је превести, али то тражи времена.

offline
  • vampire and philosopher, po©smt, rhd©t
  • Pridružio: 13 Dec 2013
  • Poruke: 8495
  • Gde živiš: Esgaroth

Надам се да је и следећем место овде...

Руски музичар Алексеј ''Јагода'' Горшењов (Алексей ''Ягода'' Горшенёв), вокал, текстописац и композитор руског рок и пост-панк састава Кукриникси (Кукрыникси), објавио је 2012/13. године двоструки албум на којем је музички уобличио Јесењинове стихове.

Први део албума носи наслов Горшенёв-Есенин - Душа поэта http://www.kukry.ru/disc/pub25
други је назван Горшенёв-Есенин - Смерть поэта http://www.kukry.ru/disc/pub26

У овим тренуцима тек сам почео да преслушавам шта је то Јагода урадио, а са вама делим сингл Грубым даётся радость који и отвара први део албума...



Грубым даётся радость,
Нежным даётся печаль.
Мне ничего не надо,
Мне никого не жаль.

Жаль мне себя немного,
Жалко бездомных собак,
Эта прямая дорога
Меня привела в кабак.

Что ж вы ругаетесь, дьяволы?
Иль я не сын страны?
Каждый из нас закладывал
За рюмку свои штаны.

Мутно гляжу на окна,
В сердце тоска и зной.
Катится, в солнце измокнув,
Улица передо мной.

На улице мальчик сопливый.
Воздух поджарен и сух.
Мальчик такой счастливый
И ковыряет в носу.

Ковыряй, ковыряй, мой милый,
Суй туда палец весь,
Только вот с этой силой
В душу свою не лезь.

Я уж готов... Я робкий...
Глянь на бутылок рать!
Я собираю пробки -
Душу мою затыкать.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18438
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Треба ли превод?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1291 korisnika na forumu :: 25 registrovanih, 9 sakrivenih i 1257 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: amaterSRB, bojank, bokisha253, Botovac, Brana01, cikadeda, DeerHunter, dragoljub11987, FileFinder, Fog of War, Georgius, ILGromovnik, Ivica1102, JOntra, Još malo pa deda, Kubovac, Lucije Kvint, Mcdado, Milos ZA, raptorsi, Srle993, Trpe Grozni, Tvrtko I, vladulns, voja64