Sunce među stenama

Sunce među stenama

offline
  • Pridružio: 17 Apr 2006
  • Poruke: 380
  • Gde živiš: u začaranom zamku

Sunce među stenama


Možda treba ambis preći
premostiti strah litice
prema novoj, boljoj sreći
poput zvezde krilatice.

Naći sunca među stenjem
grejati se na dnu pakla
otvrdnuti međ kamenjem
prkoseći bilom stakla.

Možda sutra tako nova
nadneću se nad životom
i s pregršću mrtvih snova
zablistaću svom lepotom.

Možda treba samo malo
da opet se sve povrati
u vremenu što je stalo
brid trenutka da zaplamti.



Vera Primožić

Dopuna: 17 Maj 2008 10:39

Sati



Čekam. Telefon ćuti. Tama u pustoj sobi

Ko zna s kim razgovaraš, putniče nepoznati,

izronio iz pozne, neukroćene dobi

iz nekih tamnih, jeznih, nikad umrlih sati

I sam taman i opor, sa glasom što prodire

i što prodreti htede do tamnih dubina duše

u kojim vali htenja sa hridima se mire

u večnoj nemoći da ih prekriju i poruše

Šta cilj istinski beše tvom prvom javljanju

Šta postići si hteo razgovorima dugim

i zašto tako retko javljao si se danju

putniče sakriveni među ljudima drugim,

Možda i srešćemo se, a poznati te neću

u masi, u prolazu, na cestama što jeku

ponude raskršćima u zimi, il' proleću

ko reke koje verno ka uvirima teku

Ne znam da li večeras ponovo trebam nas

prislonjene uz reči u koje uviremo

Kakvom to snagom čula priželjkujem tvoj glas

a oko mene stvari ravnodušno i nemo

uranjaju u večnost – sklad bezvučja i kapi

Ništa te ne pokreće da uzmeš slušalicu

Prazan si poput glumca na pozornice mapi

dok ti veštačka suza kotrlja se na licu

Ništa postigo nisi. Nisi me dotakao

ni prstom, ni korakom, ni pogledom što traga

Nikad me, nikad nisi sreo, ni upoznao

Nikad ti postala nisam ni obična, ni draga

Al' glas tvoj zapamtiću. Jedino on je bio

nadasve stvaran, moćan da bez prstiju vaja

oblike nad kojim si čudnom nadmoći bdio

nešto što večnom rukom dodiruje i spaja

Možda i nije važno ko si zapravo bio

Kakvi žubori struje u spletu tvojih vena

da li si sa razlogom svoj identitet krio

Nikad ti neću biti prošlost ni uspomena

Al' čekam glas što roni tamom u pustoj sobi

dok ko zna gde si sada, putniče nepoznati,

izronio iz pozne, neukroćene dobi

iz nekih tamnih, jeznih, nikad umrlih sati.



Vera Primožić

Dopuna: 21 Maj 2008 22:31

Svetlost bezglasja


Tiho u sebi gasimo se
poput drhtavog plamička lampe
Poput trava nas jesen pase
i poput trava prestižu rampe.


Tiho u sebi ne svićemo
to lažnom svetlu jutro svraća
Sasvim okrutni bićemo
Noć nas odmornom srpu vraća.


Vera Primožić



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 747 korisnika na forumu :: 37 registrovanih, 6 sakrivenih i 704 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, amstel, babaroga, bojank, Brankoni, calvi, Cirkon, dac, darkstar101, Despot1, Duh sa sekirom, dule clio, Hoegaarden, ivica976, krkalon, kybonacci, Leonardo, loon123, mane123, Markoni29, mercedesamg, Mugy, Nekicoveculjak, Neo BetOnBit, Pohovani_00, Rakenica, sakota79, sale755, Snorks, sokars, Srki98, Toni, virked, voja64, vrlenija, wolf431, zixmix