|
Fantazija
Kad sve prodje,
I u dusi padne mrak,
I kad grobna tisina
Pocne da tka svoju mrezu
Oko nas,
Seticu te se,
Uvuci cu se u tvoje lavirinte svezine,
Duboke morske struje,
I privicu se uz tebe umorna.
A ti, neces pobeci,
Pustices me da plutam
Tvojim prostranstvima,
I izvuci ces mi kroz prste
Ono najbolje.
Rana jesen
Oko zute ulicne svetiljke,
Vlazno opalo lisce, kisne zvezde,
Plove po asfaltu.
Hodam kroz mrak,
Zaustavljna iznenadnom blagoscu,
Toplinom okera, ridje i zlatne.
Kad si pre stigla
Da svuces sve grane, studeni,
I izboras nam lica?
U prasini
Posle teskih reci,
S plucima bez vazduha,
Osecam se bedno, istroseno,
Sklanjam kosu iza usiju,
Slazem svoje krpe na gomilu,
Lezem, mirna,
Pod tvoje korake.
Zeljna tihih noci,
Svoje cu uvelo nezadovoljstvo,
Gurnuti pod krevet, s prasinom.
Brams: Intermeco op. 117
Klizis po telu,
Kao kapi kise;
Ko zna kakvi dani nailaze,
Puni smutnje, neverice?
Dodirujes bolno tek nacete rane,
Jezis kozu,
Lastama dozivas nezrele poljupce,
Tek nagovestavas,
Da ce mi nemoc ophrvati misli i ruke,
Sto vode ljubav s tobom ove veceri.
|
