offline
- Pridružio: 17 Maj 2012
- Poruke: 42
|
Cao, treba mi pomoc mozeli neko ovo krace da mi napise # Mislim ono sto je najvaznije sta treba hvala
Ujka Vanja, 25 godina radio za Serebjakova, nesrećan je zbog toga što mu je život promašen, život je posvetio brizi o Sonji I Serebjakovu.
On je taj, koji zajedno sa Sonjom, vodi imanje.
Čini mu se da mu je život uništen, da je živeo normalno, mogao bi postati neko pametan, sada vise ne voli profesora.
Nesrećan je zbog toga što se nije ostvario kao porodičan čovek, shvata da profesor nije bio upoznat sa umetnoscu!
Očekuje Jeleninu naklonost, a shvata da se njoj više svidja Astrov.
Na kraju, jedan drugom praštaju.
Ono što je smešno, profesor Vanji kaže da treba raditi, raditi isamo raditi.
Astrov je lekar, ne voli provincijski život.
Misli da su ljudi prljavi, grozni i čini mu se da je okružen upravo takvim ljudima.
Dopada mu se Jelena, a odbija Sonju, smatra da Jelena živi parazitski.
Slika šume.
Ostario je u ruskoj provinciji, takodje je nezadovoljan počeo da pije, umoran od posla (nema slobodne dane), smatra da je život po sebi dosadan, glup i prljav, postao je osobenjak, jer ga i okružuju takvi ljudi, nikoga ne voli!
Misli o budućnosti i postavlja pitanje, da li će ga neko pamtiti, smatra da je čovek malih sposobnosti, ali kad je pijan, veruje da čovečanstvu donosi veliku korist.
Brine o sumama, klimi, sadi drveće, pokušava da spreči seče šuma.
Razmišlja o tome da je čovek obdaren mozgom, tj. sposobnošću da misli, kako bi stvarao, a ne razarao.
Njegov stav o lepoti “Kod čoveka sve mora biti lepo, i lice, i odelo, i duša, i misli.
Seljaci su otupeli, plitko misle, plitko osećaju, jako su glupi, nimalo inteligencije. Ima i pametnih – histericni, upropaščeni samoanalizom, nepoverljivi su, kleveću ljude.
Spontanog, poštenog i slobodnog odnosa prema prirodi i ljudima nema!
Jedino ga još uzbudjuje lepota, samo prema njoj nije ravnodušan.
Veruje da bi Jelena mogla da mu zavrti mozak ali to nije ljubav, vernost. Nesrećan je što ne može ni sa kim biti blizak.
|