offline
- Pridružio: 11 Feb 2014
- Poruke: 58
- Gde živiš: U zemlji čuda-Srbiji i u svom svetu
|
GileM ::Citam ove posednje postove, i pomalo postaju ....meni neshvatljivi. Mozda zato sto sam malo starija od ostalih pa sam izgubila razumevanje za mladje, mada ne verujem da je to u pitanju
@ djordje92sm: potpuno razumem kako se osecas, i verujem da ti je tesko izboriti se sa svojim unutrasnjim demonima i svakodnevnim problemima. Samo ne razumem, nisi toliko mlad da budes toliko preosetljiv. Ljudi su ti dali savete, mogao bi malo da prodiskutujes o njima, ako se neko vec potrudio da ti odgovori, umesto sto ne prihvatas ama bas nista, za promenu mogao bi da pitas ljude da ti pojasne sta su time mislil, da ti daju konkretan savet kako da ostvaris to sto ti predlazu. Verujem da bi u tom slucaju svi bili vise prijateljski nastrojeni. Cak i kad se slozis sa nekim savetom olako prezazis preko toga i sve shvatas fatalisticki, u fazonu si "za mene je prekasno. Dragi Djordje ti si u 20tim godinam, u dobu kada je sve moguce, kad i ako izaberes pogresnu odluku to nije strasno. Ljudi te ne ignorisu vec ti i dalje odgovaraju, mozda bi mogao to i da cenis. Samo je vremenom prepiska tebe i srugih prerasla u prepucavanje. Shvatam da je svakom njegov problem najveci, al mozes da izvuces pouku i iz iskustava drugih. Za vreme studiranja, ja npr bila sam vise gladna, nego sita, ponekad ljuta na svoje roditelje sto mi ne daju vise novca, al nakon izvesnog vremena bilo me je i sramota da od njih trazim novac. I borila sam se i rukama i nogama da se ostvarim, da ne budem predmet podsmeha jer nemam posao, ili predmet sazaljenja, i uspela sam. Nije bilo lako, al trud se uvek isplati, ma koliko dugo za to bilo potrebno. Da, i ja sam bila necije dete, al dete ne mozes biti doveka, ako je vec tvoj otac takav da ti ne daje dovoljno novca, moras da nadjes nacin da mu dokazes da si sposoban da ga sam zaradis. Nije prekasno, Djole, pa zivot je pred tobom, najlepse godine su pred tobom, jedino sam sebi mozes najvise pomoci, i kada to uradis osetices se ponosnim na sebe samog.[b] Ne kazem da pomoc drugih nije neophodna, al da bi ti drugi pomogli moras im to i dozvoliti. Pricas o osveti, i iskreno to mi zvuci zastrasujuce.[/b]
Ja i nisam dete, reč je o osećajima realnim , ima nade možda ali uvek me slaže za to,neću raditi ali hoću i studirati i raditi recimo.Ili tako nešto ima nade, ako obe strane nađu rešenje, ali prkos stvara kod vas ne,ali kod mene patnju pa posle osvetu to je to.Tako to zvuči, strasti imam,hv.na savetu voleo bi odgovor, ali pokušaću shvatiti iako je naporno ali sitnice čine život i želim živeti baš zato i bunim se.Verovatno ne zato što želim maltretirati nekoga,stvarno to nije cilj...Nego godine mi prlaze nije mi dao prebacivanje na dr.fakultet jer je on gospodar, ne ja svog žviota.Eto tako,i sad mp man kaže ,,ja vidim to sve dugačije,,hahahaha.kako da ne,....
Kako ja to svatam, ti si na nekoj prektretnici u zivotu, to ponekad zna da bude jako turbulentno, ali dokazi sebi i drugima da mozes to da prebrodis.
Mozes i da me napadnes kako te ne razumem, i da ne te ne poznajem pa ne znam sta pricam, al to isto vazi i za tebe u vezi sa ostalim clanovima foruma. Pokusavam da budem dobronamerna, al ako ti je to problem ili ne mislis tako, meni je ok da ti ne pisem vise. Pozdrav i svako dobro
Meni je okej suprotno što se mene tiče.Zn.kako, nema napadanja , to je u redu što ste rekli i zahvaljujem ali to je savet.Ja to razumem, ja ne mogu baš trpeti glad,bedu sutra a da imam izvore prihoda, to samo imbecil i retard.osoba može da dozvoli.Ja to nisam,ja samo hoću ono što imam i slobodu neku ako to niko neće da mi da, ja onda mogu učiniti dve stv.Svađđati se, ili izumreti ili eventualno naći odg.na krizu.Ja sam imao depresiju ,al sam je sam prevazišao kad prođete nešto teško možete dozv.da oprostite svima što su vas uvukli a mene moj tata jeste uvukao u depresiju a ova će biti fatalna možda, iako ja često prihvatim posle mučenja i oprostim sve...Nije život predamnom, jer ga j a nemam, ja nzm šta je život zapravo. Ja imam kućni pritvor u neku ruku...Da, ja sam na prekretnici, nemam nade, iz razloga ovih i to je to.Ja bih voleo i ispitujem sebe satima dnevno i sve mi ie u glavu alii nmg prosto smiriti se.
Da, pričam o osveti, šta je tu strašno,nego???O čemu da pričam, da trpim udarce od svih a da se ne osvetim?? Nzm kako to mislite. Mislim da je kasno pričati o miru ako je osoba potpuno izbačena iz koloseka društva i već sami vi govorite ,članovi ovde da nema šanse, ja nisam ih pitao jer su se predstavili kao sudije meni.Što s tiče osvete,nemam oružje i neću upravo da učinim glupost, ali kad nemaš slobode spreman si na sve, na smrt, na haos da napraviš to sad govorim potpuno otvoreno , ja UPRAVO VRIŠTIM BAŠ DA NE BIH UČINIO OVO ŠTO SE DEŠAVA SADA U SRB.Ja neću da učinim nešto gadno jako jer bi time upropastio sebe i porodicu, ali s dr.strane ipak nemam šta ni izgubiti sem slobode.Takva su mi osećanja pitajte krivca zašto me je doveo do toga?Sve ima granicu, ja imam ,da, najlepše godine ali džaba, ja jedino se mogu svetiti.Može se neko derati ne mene, ne vredi. To je odgovor ljudski, ko se ne osveti taj se ne posveti.Jasno ko dan...I vi biste ne brinite pričali to isto.MOžete reći kako je prestrašno ali o meni niko ne vodi računa u smislu rešenja krize, mama je u redu ona nije kriva, ali izigravanje i od strane rodbine i svih nije lepo.Moraće neko platiti za to.Meni lično krivac je moj roditelj, ne oni, ali oni su saučesnici.
Dakle, ja NE MOGU ,ne smem baš zato što sam mlad više da trpim finansijsko nasilje, uvrede nepoverenje, to me sve tera na agresivno ponašanje.Meni je žao toga, pričam vam otvoreno potpuno da bi me shvatili, ja NEMAM dr.opcije, ja uživam u tome da budem radostan, a jedino nasilan odgovor će mi dati satisfakciju i mir u sebi, jer to je normalno tako.To mi pruža makar odbranu od zla u kom sam.Ja apsolutno ,iako sam razgovarao svi su rekli da to uglavnom svi da to nije odgovor, ja nemam druge varijante.Nisam vam rekao sve, to još ima ,moj tata nije kriv što sad nema para,ostali smo u haosu zamalo nije kraj bio, i izvukli se, ali ja i dalje iako govorim s njim svađam se, i nisam ispunjen nimalo.Ima nade ali on meni prkosi,ne verujem mu, nisam se nikad potukao kao neki sa rod. ali da ću trpeti i da m e neko blati ovde i tamo to neće moći po cenu samouništenja...To je jadno što sad pričam zbgo života ali to je jedini način da se izbavim ili da prekinem lanac .Takvi smo svi mi,priznajte, nzm što ste fini svi, nikad niste pretili nekom batinama, napadom,psovanjem, osvetom???Hmm,ne bih rekao.
Moj odgovor neće biti nedobronameran, ali ne mogu dopustiti da stalno ja ne budem u pravu i da opet kako vi to kažete, i sada su oni dobronamerni čak i ako me ne znaju i uvek su u pravu jer su ovde i uspešni su a ja nisam ni 10% od njih,što??
Ja jesam osetljiv možda jako, možda i ne.Ne znam to definisati,objasniti odnosno, mislio sam pošto ovi jedini komentarišu da je moguće rešenje ali ipak za mene nema šanse.Nema popravke nema druge,odnosno po redu 4,5.šanse za školovanje itd... 
Ne shvatam sve fatalistički ali bio sam,imao sam stanje takvog haosa, koje vi niste imali u životu.Da ne bi bilo,, ne znaš me ne znm te,, ja bih rekao da ja ovde prilično lomim živce da bih objasnio NIKAD nisam smeo ovako pričati jer sam jako zatvoren što se toga tiče i prevaren kad god bi bio otvoren prema svima.Specijalan slučaj jako, ali sam ovako realniji, drugi su to uvek govorili o meni, i sada, samo što sam sada upropašten potpuno i ceo život je uništen i ne mogu dalje...Ne, ja upravo vodim dijalog, razgovor , jer da ne poštujem ne bi se trudio da objasnim svima sve kako znam.Takav sam, i ja se unezverim što sam emotivac tolki,težak sam nekad, ali to je jednostavno tako. Odnosno kako bih rekao, to je plod moga stanja, a ne onoga što ja mogu biti, što ja jesam NEKAD bio,a to je srećno dete.Pošto to nisam trebam završiti ili život ili promeniti se.Ali sa povezanošću sa onim što sam bio, meni je potrebna povezanost, emocije, nada, a onaj ko j e to ukrao moraće platiti za to visoku cenu,vrlo vrlo visoku cenu...
Dokle da čekam ja?? Samo dokle, da znam mislim? EE ne ide to tako ja to ne mogu da čekam , znate i odlično ste opisali deo života, da tako je slažem se,pa kako da se ne slažem, ali ja sam pod pritiskom.Meni je bolje, ali to više nisam ja,sedeo sam kući godinama, išao malo na fakultet,doživeo nepravdu i u srednjoj školi jer me nisu pustili na prijemni nego mi nepravdeno oduzeli 1.godinu bg dva popravna neka ispita, i sad sve to,nalazim se u ,,permanentnom, stresu godinama, sad se smirivao posle 21.ali opet ne vredi.Non stop, ako ja lažem, ok, ali kako je moguće da se ja osećam emotivno je uništeno stanje potpuno.MOžda nisam iiživljen pa sam slab.Kad sam jak, napadaju me da sam terorista, da sam nasilnik, jer ja ispoljavam energiju ogromnu, da sam debil jer sam vanzemaljac za druge mlade itd.itd.uz to dodajmo haos kući+ član porodice nije mogao da izdrži pa je studirao izvan ZBOG BOŽIJE DOBROTE MOG TZV..OCA,, + odnos majke i oca, + trpljenje+ nemanje para,,osim malo nečega i to kolko on hoće i kolko on smatra+ problem sa kičmom+ nerviranje+ neuspeh potpuni KRAH U SRED.ŠK. ZBOG PORODICE kad sam biojako jako odrastao već u 18,19.jer sam morao izdržati teret što brata nema kući, što sam sam ostao, što sam promenio ploču i što je otac gubio pare,posao, odnosno menjao posao i radio za idiote kriminalce a nije ni on kkriv za sve.Ali je morao voditi računa o meni,+ da ne kažem nešto a to je sramota da kažem šta je u pitanju, jer nije niko zaslužio da se meša i da čita nešto jako stravično što se dogodilo u mojoj 17.godini u kući.Dakle,sve je to ostavilo traga ogromnog nezadovoljstva. Za to će kunem se svima vama, ne da će platiti nego će trpeti i plaćati sve to vrlo brzo baš on.I ja upravo voleo bih da se ponosim sobom, problem je što je sve uroćeno protiv mene.Sve, sem neih dobronamernih ljjudi,ali niko ne može pomoći ništa.JEdino da gledam situaciju drukčije,ali ne vredi kad ti suze nagrnu na oči, kad saznaš ustvari a to radiš samo kad plačeš i kad se raduješ kad vidiš ko si i kakav si, a nema nade onda je kraj.Ja mislim da kraj može da bude i nešto strašniji nego što to iko očekuje.Neće niko da razgovara samnom.Jedino ostaje rešenje pod B. E sad šta je to, to je nebitno.
|
(verujem da sam ovaj epitet dobila jer napisah da sam malo starija. no, nebitno, ne uzimam za zlo 
