@Srki94
Srki, za tvoj problem predlažem dva rešenja. Prvo je da se spakuješ odeš u Južnu Ameriku, zemlju Kolumbiju i tamo uradiš dva,tri poslića kao Toni Montano u filmu Scarface ili drugi pristup je nešto poput radnje filma Italian Job.
Oba pristupa ti omogućavaju da nakon zavrešenog posla imaš stalno zaposloneg koji će da plaća umesto tebe te ti ne treba novčanik, vozačku ne moraš da nosiš jer ćeš imati vozača, na forumu ćeš samo postavljati slike sa Instagrama.
Postoji i mogućnost ranijeg penzionisanja u nekoj sobici 2x2 m2 negde u svetu, ali to nije tako strašno.
Uglavnom nadam se da ćeš uspeti da rešiš taj problem gde da držiš vozačku i novce.
Pozz
vinted
Nema ravne zemlje u odgovoru, kako čovek da te shvati ozbiljno ?
Dopuna: 27 Sep 2016 15:50
Skywhaler ::И сам тражим тако нешто... Тим пре што сам у тој гужви са силним папирима пре неколико месеци успео да изгубим платну картицу... Можда погледати неки од оних сајтова са војном или камперском опремом, па узети неку од оних wastepack торбица попут ове нпр.
Srki94 ::Eyo, gde držite lična dokumenta kad ste u izlasku ?
Već par meseci pokušavam da izlazim bez torbice, da se oslobodim konačno, tako da nosim sva dokumenta u "vozačka dokumenta" fascikli ...
Međutim to je prenatrpano ...
Postoji li neki šik novčanik za te svrhe a da ne košta 2903139129'09 evra ?
Nešto tanko
Ja to radim 'vako. Jedan džep pantalona - telefon, drugi džep - novac, zadnji džep ona knjižica što su koristili za stare lične karte. U nju mi komotno staju dve članske karte za biblioteku, jedna kartica tekućeg računa, lična karta, papirče s pinom za sim karticu (zaboravim s vremena na vreme), detelina s četiri lista i ponekad koji dinar za ne daj Bože. Knjižica košta oko 50 dinara i ne smeta pri sedenju, a lepo se oseti pod rukom kad proveravaš da l' si je poneo. Ako ti zafali prostora, pošto ne znam kakva su vozačka dokumenta, uvek možeš da nosiš dve takve knjižice jer su male, tanke, lagane, uz to i jeftine...
Odmah posle maturskog plesa pre jedno dve godine - kada sam došao kući, pustio sam pesmu koja mi je pre par minuta završila u pogrešnoj temi:
E, sad, ni tada nisam bio siguran da li to bilo zbog maturskog plesa, čijim izvođenjem nisam bio baš zadovoljan jer se drugarica udrvenila te sam ja morao da savijam njenu ruku, ili zbog jednog kratkog plesa uz jednu staru pesmu koja je stvarala totalni kliše - sa svojom zvanično prvom devojkom, mada nisam siguran da smo to u pravom smislu ikad i bili.
Nikad' nisam imao problem s plesanjem, samo sa slobodnom igrom uz muziku. Ne znam zašto tu pravim razliku. U prvom sam opuštem, u drugom se jednostavno osećam glupo. Valjda 'sigurnost u brojnosti' Elem, iz nekog razloga, umesto lepo da joj uzmem jednu ruku, kako to obično biva, i da je držim u svojoj, ja sam isprepletao njene prste s mojim. Tako smo ostali neko vreme - ne do kraja pesme, ali dovoljno dugo. Zaista ne znam zašto sam to uradio, nije mi se dešavalo ranije, a plesali jesmo (mada... Tada je bilo pre 5 godina ) Zaista lep trenutak, ovako, iz retrospektive
Elem, iz nekog razloga, umesto lepo da joj uzmem jednu ruku, kako to obično biva, i da je držim u svojoj, ja sam isprepletao njene prste s mojim. Tako smo ostali neko vreme - ne do kraja pesme, ali dovoljno dugo. Zaista ne znam zašto sam to uradio, nije mi se dešavalo ranije, a plesali jesmo (mada... Tada je bilo pre 5 godina 
