Put do sebe

• 1Ovo se svidja korisniku: daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ajoj, hteo sam da kažem tim rečima nešto potpuno drugo. No, ovde se ne radi o mojim stavovima, držimo se teme. Ostavimo prostora drugima da pišu, a ja ću se oglasiti kasnije

• 4Ovo se svidja korisnicima: Dusan, daxytt, angelika, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ThePhilosopher ::Ajoj, hteo sam da kažem tim rečima nešto potpuno drugo. No, ovde se ne radi o mojim stavovima, držimo se teme. Ostavimo prostora drugima da pišu, a ja ću se oglasiti kasnije
Ali ja ne mislim da svojim pisanjem i dilemama ogranicavam nekog da napise nesto.
Cak sta vise, ako podjem od sebe, (posto bas u raznovrsnim dijalozima i razmeni stavova dobijam inspiraciju, i sto je vise misljenja veci je i spektar kojim sagledavam situaciju) verujem da ce sve ovo samo doprineti kvantitetu, nadam se i kvalitetu, teme. Tako nekako.

• 4Ovo se svidja korisnicima: daxytt, ThePhilosopher, Einmana, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Einmana, kad kažem nevažne, ne mislim na one sitnice koje trpimo i koje se ponavljaju. Mislim na ono kad su velike stvari u redu, a mi malim ispadima narušavamo to veliko što je lepo. Kod sitnica koje trpimo valja znati da to uopšte nisu sitnice, nego nam je lakše da zatvaramo oči pred tim zarad većih ciljeva. Nezadovoljstvo, na kraju, ipak mora da izadje napolje. A deca! Nisu to mali ljudi, to su veliki ljudi! Samo ih treba posmatrati. Kažu da gledanje u bebe leči dušu. Ta lišca su puna priče, ti vidiš da ono misli, pa mu se zbora čelo, vidiš kretanje unutra, pa grimase… A kad progovore u tim prvim godinama… Samo učiti od njih. Jer oni jasno sprovode ovo što ja zagovaram. Oni idu za svojim željama i potrebama. A još puštaju da ih nosi mašta. Vrhovni učitelji.

Ne znam baš da li se razočaravamo zbog prevelikih očekivanja. Ne razočaraš se ti što neko nije uradio to što i ti, nego što shvatiš da on ne oseća kao ti ili ne razmišlja kao ti, pa te to pogodi. Zvuči isto kao tvoje, ali nije. Ali, dobro, imamo očekivanja od ljudi. To je valjda prirodno. I nismo ni svesni toga. Tu je deo odgovora na tvoje pitanje. Mi od roditelja očekujemo da nas vole, a oni nas i ne vole baš onako kako mi mislimo da to treba da izgleda. Onda nam se to dešava i u ljubavi. Možda je ovde delimično odgovor na tvoje pitanje. Bojim se da ćemo upasti u nerazumevanje ako počnem priču o tome zašto očekujemo da drugi misle i rade ono što mi mislimo da treba da se radi. Ti kad voliš nekog, imaš potrebu da se slažeš s njim. To je prirodno. A sad je pitanje koja su slaganja bitna, a gde možemo i da se ne slažemo.

Skoro sve što je rekao the Phil u ovom delu teme bih mogla da citiram i boldujem i to bi bilo to. Ne moraju svi uvek tačno da shvate baš ono što smo želeli da kažemo. Bito je da se zbog toga ne ljutimo jedni na druge i da nas to ne ometa da komuniciramo, družimo se, volimo se. Mislim da problem leži u tome što se nama dešavaju ta poklapanja u mišljenju i osećanju, ali nam zasmeta kad to nije stalno, nego nas ponekad taj isti ne oseća isto i ne razmišlja isto. Tu se žacnemo. A to da ljudi ne shvate šta smo hteli da kažemo se svima dešava, jer svako ima svoju interpretaciju. Toga treba biti uvek svestan.

Davanjem maksimuma se čula oštre, emocije se oštre, granica maksimuma se pomera. Kasnije, učimo da vladamo ljubavlju, spoznajemo se kao deo univerzuma. Znam da zvuči kao filozofiranje, ali skroz je ovako kako je napisao. Kad u stvarnosti shvatite da je bitno koliko sebe dajete, da je bitno da osetite svoja osećanja, da baratate njima, učićete se da stremite lepim osećanjima. A tu već počinjete da znate sebe, da jeste i da budete, ili što filozof kaže da se vidite kao deo univerzuma. Koliko ste mali, a u stvari veliki. Ceo svet vaš.

Sve je misao, reče ovde the Phil. Tačno tako. Setite se samo koliko ste puta na osnovu leptirića u stomaku izmaštali čitavu osobu. I koliko vam je bilo lepo da budete u toj zabludi čak i kad znate da je zabluda. Ma to je sve okej. Ja protiv toga nemam ništa. Nevolja je kad misao sve čini gorim. Tada nastupaju muke. I opet je rekao neverovatno tačnu reč, moramo usvajati druge. Moramo usvajati različitost. I kad pustimo tog drugog da bude ono što jeste, postoji velika verovatnoća da ćemo se u tim razlikama i naći i saglasiti jedan s drugim.

I još nešto što je rekla Neprimetna. Osećanja se vremenom troše. Možda je ovo prejaka reč, ali činjenica je da osećanja nisu stalno jednaka. Njihov intenzitet se menja, a mi bismo nekako da je to stalno sedmo nebo. Ma, srce nam to ne bi izdržalo. Super je što je ovako. Samo treba biti svestan da su oscilacije prirodne i treba da naučimo da se nosimo sa tim trenucima i periodima. A ako osećanja skroz nestanu, onda je to lekcija za razgovor sa sobom: nismo dovoljno čuvali i negovali to što smo imali. Možda nam onda nije bilo dovoljno stalo, možda je prošlo, možda smo mi napredovali, a partner ostao u mestu ili obrnuto, hiljadu je razloga. Samo se treba suočiti sa svim tim da bismo mogli da nastavimo sa životom.

Ne znam koliko sam jasna, ali pokušavam nekako da kažem da je život težak i kad je lep. Da je normalno da osetimo bol zbog ovoga ili onoga, samo da ne treba da tome pridajemo toliku pažnju. Da naučimo da moramo da prolazimo kroz bol, malu i veliku, jer je ona deo života, ali da ne smemo da dozvolimo da nam zapretena bol zaustavlja život.

• 3Ovo se svidja korisnicima: danka-, ThePhilosopher, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Duze vreme pratim ovu temu, ali kao i vecini, nije mi jednostavno da pisem.

Moram priznati da to nisam ocekivala, ali kada sam malo bolje procitala prethodne postove, slozila bih se sa vecim delom onoga sto je napisala Danka, izuzev toga da ne mozemo pomoci sebi (sto, ako sam dobro razumela, i nije bila poenta njenih postova).

Gotovo svi koji su do sada pisali na ovoj temi su ostvareni ljudi, imaju karijeru (u obalsti koja im je u dovoljnoj meri interesantna), a mnogi vec i porodicu, i to zadovoljnu i funkcionalnu. Borili su se da to postignu i bore se da to odrze, i znaju sta zele od svog zivota. Zato njima to pisanje i ne moze biti blisko ili interesantno.

Mnogo ljudi zivi od danas do sutra, nemaju predstavu sta zele, kopiraju jedni druge, facebook im je glavna zabava. Zadovoljavaju se lose placenim i dosadnim (ali obavezno laganim) poslovima, i na kraju losim vezama da ne bi bili sami. Oni ne zele da komuniciraju sa sobom jer im je tako najlakse.

Suprotnost njima su oni koji zele nesto, ali zato moraju u to da ulazu ogormnu snagu i prezivljavaju otpor okoline. I njihov tempo je uzasan (osetila sam na svojoj kozi), cesto diktiran od strane drugih, ponekad se osecaju kao "pacijenti" u ovom ludom i brzom svetu, ali sve to ima smisla dokle god su oni ti koji su birali svoj cilj i dokle god napreduju ka njemu. Oni imaju drugi problem - nemaju vremena da komuniciraju sa sobom. I ovakve teme treba da ih s vremena na vreme podsete da ponekad, kada imaju vremena, moraju da zastanu, razmisle o sebi, svojim zeljama i novim ciljevima, jer mozda vec sledece nedelje opet nece imati vremena za to. Bolje je na tako nesto utrositi vreme, nego na chatovanje i surfovanje na netu, na sta i oni cesto trose i ono malo slobodnog vremena.

• 4Ovo se svidja korisnicima: danka-, daxytt, angelika, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pa svi se bore da pronađu sebe, da osnuju porodicu, da ostave nešto iza sebe kada ih više ne bude bilo.Jer kao što reče neko( ne zna ko) ako nisi ostvario nešto za života, kao da nisi ni živeo-neprimetan, niko te i ne pamti.
A danas samo se čuje, e bre onaj je onakav, onaj ovakav, ovaj samo gleda ovo, onaj ono, kako da ti podmetnu nogu-što mene.....
Elem ovo je mnogo filozofska tema, tako da ovde svako iznosi svoj stav prema životu, s poznaji samoga sebe-u yea- upoznao sam samoga sebe nakon 35godina, nisam pre , stigao od obaveza.

Iskreno ne volim ovakve teme( govorim u moje ime), što ne znači da iste ne trebaju i da postoje.
Jer danas se svodi na jedno...., pa i makar našli put do sebe samih.

• 4Ovo se svidja korisnicima: danka-, daxytt, Mila_90, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Mnogo ljudi zivi od danas do sutra, nemaju predstavu sta zele, kopiraju jedni druge, facebook im je glavna zabava. Zadovoljavaju se lose placenim i dosadnim (ali obavezno laganim) poslovima, i na kraju losim vezama da ne bi bili sami. Oni ne zele da komuniciraju sa sobom jer im je tako najlakse.

Suprotnost njima su oni koji zele nesto, ali zato moraju u to da ulazu ogormnu snagu i prezivljavaju otpor okoline. I njihov tempo je uzasan (osetila sam na svojoj kozi), cesto diktiran od strane drugih, ponekad se osecaju kao "pacijenti" u ovom ludom i brzom svetu, ali sve to ima smisla dokle god su oni ti koji su birali svoj cilj i dokle god napreduju ka njemu. Oni imaju drugi problem - nemaju vremena da komuniciraju sa sobom. I ovakve teme treba da ih s vremena na vreme podsete da ponekad, kada imaju vremena, moraju da zastanu, razmisle o sebi, svojim zeljama i novim ciljevima, jer mozda vec sledece nedelje opet nece imati vremena za to. Bolje je na tako nesto utrositi vreme, nego na chatovanje i surfovanje na netu, na sta i oni cesto trose i ono malo slobodnog vremena.

Sa ovim se slazem. Mnogo je naporno analizirati sebe. Boriti se sa samim sobom.
"Onaj ko ne vodi rat sa samim sobom, rat vodi sa drugima".
Zbog toga mnogi izbegavaju da razmisljaju o sebi... Zive od danas do sutra... Ne stavljaju se u kozu drugog, ne analiziraju svoje postupke.

Ja zaista mislim da je narocito danas, u vreme "brzine", neophodno imati ili dobrog prijatelja sa kojim mozes da pricas, ili psihologa, kao saveznika da se rat sto bolje zavrsi (ili bar - ublazi).

Sto se mene tice, hvala Bogu imam dobrih prijatelja kako "fizickih", tako i "virtualnih", rekao bih i mnogo pametnih i mudrih - koje mogu da posavetujem i koji mogu da me posavetuju. Koji me vole i koje volim.

• 2Ovo se svidja korisnicima: Mila_90, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Mila, ljudi treba da se bave sobom bez obzira da li su ostvareni ili ne. Ali to se ne radi stalno. Postoje periodi u životi kada ti dodje da se time baviš, pa u toj priči sa sobom naučiš nešto i bude ti lakše da dodješ do nečega što želiš ili ti jednostavno bude lepše i lakše u životu. Onda si više u spoljašnjem životu, više te zaokuplja delovanje nego razmišljanje. Razmišljanja se dešavaju kad ti se dešava život, kad te nešto vuče napred. Ako je neko stalno u inerciji, onda je to verovatno njegov izbor i ne treba ga maltretirati. Ja mislim da većina ljudi komunicira sa sobom, možda ne na ovaj način o kome ja pišem, ali sam sigurna da to svi radimo. Jedino je pitanje koliko kome to pomaže da se lakše realizuje u spoljašnjem svetu.

Dejanod, ovde nećemo da spominjemo one što ogovaraju i radije pričaju o drugima. Ja sam pokušala da pokažem da ova tema, zapravo, uopšte nije filozofska. Jeste da smo malo filozofirali, neki manje, neki više, ali je važno shvatiti da to treba raditi kroz životne situacije. Upravo to pokušavam, da to, naizgled filozofiranje, približim svakodnevici, da učinim da nam služi za ono što nam u životu treba. Jer pored fizičke hrane, ona emocionalna je, takodje, važna. Ne kaže se džabe duševna hrana.

Kaže the Phil: Sa ovim se slazem. Mnogo je naporno analizirati sebe. Boriti se sa samim sobom. Kažem ja: Jeste teško, mnogo je teško.

On: Sto se mene tice, hvala Bogu imam dobrih prijatelja kako "fizickih", tako i "virtualnih", rekao bih i mnogo pametnih i mudrih - koje mogu da posavetujem i koji mogu da me posavetuju. Koji me vole i koje volim.
Ja: Taman tako. Tu su knjige, tu su ljudi da nam to teško olakšaju. Zato i pričamo o tome.

Naidjoh danas na gostovanje Sladjane Milošević u jednoj zabavnoj emisiji povodom izlaska njene knjige, mada više enciklopedije (1732 strane) Civilizacija i žena - Muška žena i povodom nekog sviranja Šopena. Pomenuše otudjenje i evo šta ona reče: Usled te brzine došlo je do gubitka kontakta sa sobom. A gubitak tog kontakta označava gubitak psihičke energije, gubitak libida. ... Ovde se radi o poniranju u ideju ljubavi, u suštinu čovekovu. Eto o čemu pričamo. Pustili su spot koji ne uspeh da nadjem na yt. Peva glasom Sare Brajtman uz Šopena i klavir. Skroz bi se složio ovde.

• 2Ovo se svidja korisnicima: ThePhilosopher, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Imajući u vidu reakcije i razmišljanja onih koji ovde pišu, a u ovom slučaju ponajpre Saleta, Zoranzote i Slobe, želela bih da preporučim jednu drugu knjigu. Radi se o nastavku Celestinskog proročanstva Desetom uvidu, Džejmsa Redfilda. Dovoljno je ezoterično i daje odgovore na unutrašnja pitanja. A kad se unutra stvari poslože, posložiće se valjda i spolja. Naravno, za introspekciju bih mogla da preporučim i Koelja i Andrićeve Znakove pored puta i Nemire i ko zna šta sve još. U stvari, sam Andrić je sasvim dovoljan. Krene se od priča o mostovima, putevima, prokletim avlijama, Askama… Sve su to uputstva za praktičan život.

Da mi krenemo dalje. U svojoj knjizi Tajna magneta srca Ridiger Šahe govori o postojanju kosmičke snage koja uzrokuje dogadjaje. Čovek zrači i to zračenje predstavlja magnet za dogadjaje koji mu se dešavaju. Tragamo za smislenim i ispunjenim životom, a pre svega želimo da volimo i budemo voljeni. Ono što osećamo i kako se osećamo odredjuje naše zračenje. A to privlači ljude koji to traže iako iz različitih razloga. On preporučuje da se krene Putem blagosti, putem koji ne zahteva da se menjamo, već da prihvatimo sebe, jer takvi kakvi smo sasvim smo u redu. Postoje četiri koraka na tom putu: posmatranje, razumevanje, prihvatanje i odlučivanje. Da pojasnim, prihvatiti ne znači misliti da je nešto što smo loše uradili dobro. To što smo uradili ne moramo da volimo. Treba samo da vidimo kako jeste. Prilikom ovakvog opažanja nema borbe, samo se vidi istina i kako je više ne izbegavamo, nećemo to više privlačiti. Iz haosa bezbrojnih mogućnosti, naša jasnoća privlači upravo one ljude i dogadjaje koji idu uz nas. Ko smo mi? Kakve su naše čežnje? S kakvom vrstom ljudi želimo da budemo? Šta je za nas smisao života u trenutku i uopšteno? Čežnja nam pokazuje kakvu vrstu osećanja želimo da doživimo. Ali ako snaga želje nije delotvorna, na delu su blokade. Uzmimo, na primer, dete. Svaka novina izaziva veliku radost, ali ako se nova igračka ne dobije odmah, dete gubi zanimanje. Trebalo bi se čuvati od ovakvih ponašanja u odraslom dobu. Ako vidimo cilj u daljini, osećanje odvojenosti od cilja daje pečat magnetu. Važno nam je: obavezno ukloniti pritisak. Koje su snage koje će nam pomoći na tom putu? Imati nameru umesto želje. Umesto da želimo da imamo, treba da osetimo da smo odlučili da imamo. Otkloniti pritisak da neko ili nešto treba da ispuni želju i osetiti put umesto sam cilj. Umesto važnosti, prioritet treba dati radosti. Jer kako kaže Sidarta Buda: Život nije problem koji treba rešiti, već stvarnost koja se mora doživeti.

Cilj je, dakle, da se iskuse osećanja. Odlučimo se za odredjeni životni osećaj, a ne za odredjenu vrstu ponašanja. Sent-Egziperi kaže: Samo srce može dobro da vidi. Suština za oči ostaje skrivena. Ako smo nesigurni kako da postupimo, pitajmo sebe: šta bi uradila ljubav? Ako smo sa osobom koja u nama izaziva loša osećanja, zapitajmo se šta bi uradila ljubav? Ako mislimo da treba da se žrtvujemo, jer je to dokaz ljubavi, zapitajmo se da li bi to ljubav uradila. Ako sebi prebacujemo krivicu i pitamo se da li smo ispravno postupili, šta bi uradila ljubav? Ako mislimo da je život težak, da nemamo sreće, da li bi ljubav htela da tako mislimo o životu?

Ovo je priča o ljubavi prema sebi. Ona se ogleda u sledećem: biti jedinstven (bol je upozorenje da ne živimo u skladu sa svojom istinom), imati samopoštovanje (nikome ne nametati ništa; pa ni sebi), dostići zrelost (prestajanje da se čezne za nekim drugim životom, jer svuda oko nas je rast), živeti iskrenost (posvećivanje vremena onome što nam čini radost), biti jednostavan (prestati želeti da smo uvek u pravu), a dostići savršenstvo znači živeti kroz trenutak da bi se dostigla mudrost srca. Kaže Gete: Znanje nije dovoljno, ono mora biti primenjeno. Htenje nije dovoljno, ono mora biti i ostvareno. Najvažniji trenutak je sada – sve što osećamo i mislimo proizvodi našu budućnost.

U drugoj knjizi Sedam velova istine, priča se nastavlja o tome kako da razotkrijemo blokade i naučimo da osećanjima idemo kroz život. Put koji vodi do svesnosti, odnosno osvešćivanja osećanja najlakše se odvija kroz pitanja: Ko ili šta sam ja? Šta se ovde dogadja? Kad god postoji problem, kad postoji stanje koje želimo da otklonimo, želja koju želimo da ostvarimo, treba se držati tih pitanja, a odgovori će izlaziti iz nas. Naša osećanja su jezik našeg tela, misli su jezik duha, a ljubav je jezik duše. Postoje vežbe koje mogu da nam pomognu u posmatranju misli, da nas nauče kako se putuje u srce ili kako se zaviruje u dušu. Ljubav nije osećanje, ljubav je unutarnje stanje. A velovi koji prekrivaju istinu su sledeći: veo nesvesnog, veo straha, veo misli, veo želja, veo unutrašnjih sukoba, veo emocija i veo samoobmane.

• 2Ovo se svidja korisnicima: daxytt, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ma dosta te priče govori o našoj energiji i kosmičkim silama.

Recimo, čitao sam:
"Kvantni uspeh", autor Sandra Anne Taykor

Citat:Za mene se sve promijenilo kad sam se prije gotovo dvadeset godina upoznala s kvantnom fizikom. Načela energije i svijesti otvorila su mi oči za svijet mogućnosti kojih do tada nisam bila svjesna. Otada te zamisli dijelim s raznim ljudima širom svijeta. Oni su, kao i ja, ustanovili da je obrasce prirodnog svijeta moguće primijeniti na svaku situaciju te postići zapanjujuće rezultate.

Ta znanost oslobađa jer vama daje nadzor nad vlastitom sudbinom. Daje vam moć jer vam omogućuje ustanoviti smjer vaše sudbine. Što god ste iskusili u prošlosti, kad naučite primjenjivati te čudesne sile
Univerzuma, pronaći ćete istinski izvor uspjeha.


Takođe, film The Secret (2006):
http://www.imdb.com/title/tt0846789/

... govori o čudesnim silama kosmosa.


I zaključak, upoznavajući sebe, učimo da vladamo ne samo svojim životom, već i lučenjem pozitivne energije u kosmos uspevamo da učinimo da kosmičke sile budu uz nas.

• 1Ovo se svidja korisniku: ThePhilosopher
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

U fiziku se uopšte ne razumem. Pokušala sam da čitam nešto o tom kvantno i nano i ne ide mi. Ali sam uspela da shvatim da će ulazak toga u ljudsku svakodnevicu doneti promenu na koju se, verovatno, misli kad se govori o novom životu posle decembra 2012. Tada će nam ovo o čemu pišem biti datost, čovek će jednostavno imati sposobnost da život i svet doživljava osećanjima, a ne mislima i razmišljanjem kako mi danas činimo. To će u vrlo velikoj meri da olakša život i ostaviće prostor da se rade mnoge druge lepe i korisne stvari i, naravno, unaprediće medjuljudske odnose.

A naša potraga za ljubavlju ne može da čeka do tada. Ne preostaje nam ništa drugo do da se učimo da želimo, da jasno vidimo svoje želje i krenemo putem ostvarenja. Kad nešto želimo, treba to posmatrati iz ravni realnosti. Šta sve treba da uradim da bih to imao, mogu li ja to, da li će me taj put iscrpsti, pa mi više neće biti važno da li se želja ispunila, da li ću osetiti radost na tom putu ili teret, strah i napor. Ako dok razmišljate na ovaj način o ostvarenju svoje želje osećate uzbudjenje, umesto muke ili povlačenja, onda ste vrlo blizu cilja. Idite i dalje, zamislite da to imate u stvarnosti. Kako bi izgledao vaš život da imate tu ljubav (ako se radi o ljubavi ), kako biste provodili vreme, kako bi izgledao vaš odnos, koja osećanja želite da imate. Možete da zamislite i izgled, ali zamišljajte osobine koje želite da ima vaš partner i zamislite osećanja koja želite da imate sa njim i u toj vezi. Kad ovo uspete da vidite u stvarnosti, kad osetite da imate ta osećanja u stvarnom životu a ne u mašti, vrlo je moguće da ćete za nekoliko dana sresti tog koga ste zamislili. Ovaj princip koristite i za bilo koju drugu želju, manju ili veću. Na manjim stvarima možete da vežbate da vidite kako izgleda sam taj put i kako izgleda prepoznavanje da ispravno postupate na tom putu želje. Ovako možete ostvariti velike životne ciljeva kao što su zdravlje, ljubav, posao, novac, život u odredjenom delu sveta, šta god vam već padne na pamet.

Kad je duša spremna, sve oko vas je spremno. Šekspir. Makar živeli i u Srbiji, danas.