Put do sebe

• 6Ovo se svidja korisnicima: Dusan, DreamingStar, daxytt, danka-, Einmana, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jasno je šta si hdeo da kažeš, i ne sporim ni jednu reč koju si rekao.
Ali, to je samo jedan od uzroka koji nas mogu gurnuti u samoispitivanje. Doduše, jeste najčešći i najočigledniji uzrok, ali i drugi razlozi mogu da budu dovoljno, hajde da kažem izazovni, pa da nas podstaknu da se zapitamo.

Takođe, osvrnuo bih se i na mišljenje (bez namere da oponiram ili da se ne slažem, naprotiv) da je voljen čovek i ispunjen. Jeste, ali ljubavlju. Međutim, nekom to nije dovoljno, neko postavlja i druga pitanja, i traži odgovore na njih.

Pa i Buda je bio mlad, zdrav, voljen, poštovan, učen, na kraju bezbedan i bogat, pa se zapitao... I mnogi neimenovani ljudi koje ni istorija, ni društvo, pa čak ni naslednici nisu upamtili, imali su potrebu da uđu u sebe i traže (neki i da nađu) pravog sebe. Ovo navodim samo kao primer da ljubav nije jedino što nekog čini ispunjenim i zadovoljnim. Kao što ni nedostatak ljubavi ne znači da nas ne mogu ispuniti drugi vidovi zadovoljstva ili druge vrline.

• 2Ovo se svidja korisnicima: daxytt, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 16 Feb 2013 23:09

Buda je dobar primer. Gde je granica između onoga čime bi trebali biti zadovoljni i onoga iznad/ispred koje nas stalno vuče napred?
U kom momentu čovek treba da kaže STOP samom sebi ("zadovoljan sam svojim životom i ne želim više od ovoga što trenutno imam")?
Moje mišljenje je da je svako zaustavljanje pred znakom Stop samo kratak predah. Jednostavno, tempo života je takav da oni koji nemaju cilj brzo zaostaju.

Dopuna: 16 Feb 2013 23:18

Einmana ::Psihoanaliza moze da preusmerava coveka,da ga navodi na razmisljanje o samom sebi,ali ona ne sluzi,da bi se donosila konacna teorija ,,tako je i nema dalje,,.
Samo bih umesto "može" napisao "mora", sve ostalo je tačno.
Psihijatar ne donosi sud o bilo čijim odlukama ili mišljenju, on je tu samo da usmeri razmišljanje čoveka na samog sebe.

• 1Ovo se svidja korisniku: daxytt
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

SlobaBg@
..Citat:I mnogi neimenovani ljudi koje ni istorija, ni društvo, pa čak ni naslednici nisu upamtili, imali su potrebu da uđu u sebe i traže (neki i da nađu) pravog sebe....

Bez da imam nameru, da polemisem i diskutujem na ovu temu dalje ..samo da zahvalim, SlobiBg..na ovoj recenici..jer moja misao..boldovana , najmanje dva puta od nasih clanova kao neverica,neistina,cudo..ili ne znam ni ja kako,a,ona glasi:

.i mnogi od njih ne samo sto ''pogresno komuniciraju sa sobom''.nego nemaju poima ni ko su uopste..(u dubljem slislu reci..)Oni zapravo misle da znaju.....

znaci upravo ono sto je Sloba napisao..

(Nemanje znanja ko smo..znaci pokusaj pronalazenja i svoga pravog bica(pravog sebe...)..

Hvala...

• 1Ovo se svidja korisniku: danka-
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Viva La Danka

Upravo tako, ne znam ko sam, ali nešto ću već isterati iz sebe, da bi se vratio pravom sebi.

• 2Ovo se svidja korisnicima: daxytt, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

_Sale ::Ljubav i podrška vas nikada neće naterati da razmišljate o sebi.
Čovek razmišlja o sebi isključivo kada nema ljubav ili podršku ili oboje.

Razmislio sam i u zabludi si

Podrska, ako je iskrena podrska ce nas itekako naterati da razmisljamo o sebi. Podrska za mene znaci, pored "znanja da je neku tu" i obavezu da taj neko kaze svoje iskreno misljenje.

Ljubav takodje moze da menja coveka. Nije sve u leptiricima, ima nesto i u dubljim spoznajama

• 3Ovo se svidja korisnicima: daxytt, zoranzota, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ThePhilosopher ::Podrska, ako je iskrena podrska ce nas itekako naterati da razmisljamo o sebi. Podrska za mene znaci, pored "znanja da je neku tu" i obavezu da taj neko kaze svoje iskreno misljenje
Ne slažem se sa tvojim mišljenjem.
Iskrena (a kakva druga mođe biti?) podrška samo potvrđuje prvobitni stav koji imamo i jača sopstveni ego. U toj situaciji, (po mom skromnom mišljenju) ogromna većina ljudi "ne talasa" dalje, odnosno ne preispituje donetu odluku ili stav, ali samo u slučaju da je podrškom potvrđen sopstveni stav ili odluka!
ThePhilosopher ::... Podrska za mene znaci, pored "znanja da je neku tu" i obavezu da taj neko kaze svoje iskreno misljenje
Iskreno mišljenje, od strane pravog prijatelja (može biti i supruga, devojka ili ljubavnica ) često nije ono što želimo da čujemo. Tada dolazi do preispitivanja sopstvenog stava, ali je interesantno zbog čega? Evo ličnog primera:
Pre 20-ak godina, kada sam učio od iskusnih, rečeno mi je: zapamti, ono što prvo pomisliš o bilo kom događaju, stavu ili osobi je najiskreniji i najispravniji stav. Što god duže imaš vremena da odlučiš o nečemu, podložniji si uticajima okoline, prijatelja, rodbine, itd. o tom istom događaju, stavu ili osobi.
Zbog čega preispitujemo sebe tek kada ne nađemo podršku za svoj stav?
Da ne bude zabune, ovo je isključivo moje mišljenje.

• 4Ovo se svidja korisnicima: daxytt, Dusan, zoranzota, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Citat:Pre 20-ak godina, kada sam učio od iskusnih, rečeno mi je: zapamti, ono što prvo pomisliš o bilo kom događaju, stavu ili osobi je najiskreniji i najispravniji stav. Što god duže imaš vremena da odlučiš o nečemu, podložniji si uticajima okoline, prijatelja, rodbine, itd. o tom istom događaju, stavu ili osobi.

Ne znam ko je ovo pisao , no naravno da nije u pravu. Ono sto prvo pomislimo je trenutna misao. Nije rezultat razmisljanja - dakle nije konacan stav.

Meni se desavalo da su neki ljudi ostavili negativan dojam, koji se kasnije dosta popravio - zahvaljujuci boljem upoznavanju licnosti i razmisljanju.

Takodje, pluralizam misljenja je pozitivna stvar. Taj pluralizam sluzi samo da razmislimo malo bolje, niposto ne znaci da neko treba da odlucuje umesto nas.

Opet kazem, radio sam u timovima, razlicita misljenja su mi pomogla da donesem kvalitetniju odluku.

Inace, ako imam vise vremena za odluku, necu sigurno da ga provedem samo razmisljajuci, vec ispitujuci neki problem, pokusavajuci da ga sto bolje sagledam.

I to je jedan od vidova puta do sebe. Ne mozes da mislis da nisi sebican, ako ti porodica, drugari i jos nekolicina poznanika kazu da si sebican. Zapitaj se malo, da li je to stvarno tako. Ispitaj ih, oseti njihovo misljenje i duboko razmisli o sebi

• 2Ovo se svidja korisnicima: daxytt, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Ako dopustimo da drugi nameću ono šta treba da mislimo, i da nas ubacuju u tokove kuda se većina kreće, to je u redu, ali gde je tu naš cilj i ono šta bi voleli da budemo / da radimo? Ja sam temu shvatio upravo kao razmišljanje šta bi želeli da budemo, a ne šta bi drugi želeli i kako nas drugi vide.

Poenta je da čovek treba da ide ka svom JA, ali treba da bude svestan da će imati mnogo otpora dok bude išao tim putem.

Neko je napisao u prethodnim porukama da je (parafrazirano) lakše ići ka svom cilju ako nemaš porodicu. Tu bih mogao da se složim, jer potpuno drugi mehanizam preživljavanja važi za "samce" i one koji to nisu.

• 5Ovo se svidja korisnicima: Dusan, _Sale, Einmana, mcrule, saten
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Uh. koliko samo pitanja i odgovora se smenise dok procitah sve ovo. A strah me da krenem ponovo sa iscitavanjem jer ce se pojaviti nove dileme i tek onda cu se izgubiti.

Elem. Upravo je i najveci izazov upoznati sebe. I jeste da je to nece ici ako smo puni egoizma i ako nista sto nam dolazi od bliskih ljudi ne prihvatimo kao tacno. A opet, ne mali broj puta su nam upravo te "bliske osobe", iz neke svoje, svesne ili nesvesne, namere govorili da smo onakvi kakvo uistinu i nismo. Tako nekako. (Ne znam kako su mi misli o ovome delovale razgovetne i skladne a kada ih uopstim kroz reci i sam se zbunim citajuci )

Da podjem od sebe. Da li ja, kada procenjujem druge osobe, smem sa sigurnoscu da tvrdim da su oni takvi kakvim ih ja vidim, ili mi neka licna mana (sujeta, sebicnost, subjektivnost...) ogranicava pravo vidjenje stvari. A isti ovi nedostaci me verovatno sputavaju da upoznam sebe uistinu.

Svi ljudi lazu, svi su, manje ili vise, sujetni, subjektivni, sebicni..., i onda, kao takvi, kako mozemo i upoznati potpuno sebe, ili "ocenjivati druge".

Ono sto ja licno mislim to je da razgovor sa iskrenim prijateljem nema velike slicnosti sa razgovorom sa nekim cija je profesionalna delatnost psihoanaliza. Verujem da i jedan i drugi mogu pomoci na svoj nacin, kao sto i razgovor sa samim sobom "u cetiri oka" je samo jos jedan segment u nizu (licno mislim najvazniji) koji nam pomaze da blize pridjemo onom sto jesmo.

A opet, sa stanovnista filozofije, postavlja se pitanje da li smo mi onakvi kakvi mislimo da jesmo, ili onakvi kakvim nas drugi vide.

Mislim da je nemoguce sebe i druge gledati iz savrsene perspektive, te samim tim i tesko mozemo upoznati sebe potpuno i sagledati druge u celosti.

U prvom posto ove teme se kaze: "Uzivati u zivotu znaci imati ono sto zelis."
Za mene dosta diskutabilno. To bi znacilo da nase uzivanje ne zavisi potpuno od nas, jer se nekad nase zelje iz raznoraznih razloga ne mogu ostvariti. Ne kazem da ne treba zeleti i stremiti ka nekom cilju, samo ne treba dozvoliti da nas to stremljenje ka boljem i vecem lisi zaborava onog sto imamo.
Nekako mislim da je tu jedan od problema. Ljudi zaboravljaju ono sto imaju sve iz zelje za onim sto nemaju.

U nastavku posta se kaze da je najvaznije da ostvarimo ljubav i da imamo prijatelje. Sa ovim se i slazem. Ali samu ljubav i prijateljstvo ne treba traziti. Cvrsto verujem da cemo oba naci onda kad i jedno i drugo umemo pruziti ljudima oko sebe.

Ne treba traziti nekog ko ce nama biti prijatelj, vec kome cemo mi biti onaj oslonac kad mu sve ladje potonu.
Ne treba da trazimo osobu svog zivota, vec da budemo nekom ostvarenje sna.
Naravno da cemo u ovakvim izborima dosta gresiti, ali mislim da je upravo ovaj nacin temelj svake veze.

Sto se tice izbora veza i sokova. Moguce je isprobati razne vrste sokova, ali pod uslovom da svaki platimo. Tako je i u zivotu. Mi mozemo promeniti ono sto imamo, ali nam to ne garantuje da ce taj nov izbor biti bolji. A i cena je mnogo veca negoli kod izbora sokova.
Isto ovako mislim i u vezi izbora posla. Mozemo menjati, ali promena ne znaci nuzno i boljitak.
Mi i mozemo doci do posla koji smo zeleli i koji nam odgovara, ali to ne garantuje da cemo u tom poslu naici na dobre kolege, a bez toga i nase zadovoljenje nije potpuno.

Da pomenem i ove knjige koje imaju za cilja da nas malo priblize sebi i da nam pomognu. Cinjenica je da su dosta takvih knjiga bestseleri, i da su pomogli odredjenom broju ljudi, tako da ne mogi govoriti o njihovoj ispraznosti. Ja licno nisam ljubitelj takvih knjiga. Da li zbog svoje tvrdoglavosti odbijam prihvatiti svako "nametanje" necega, ili je razlog sasvim druge prirode, necu ulaziti u analizu. Mene svaka procitanja knjiga ispunjuje i mislim da posle svake procitane sam blize sebi negoli sto sam pre bio. Cak i Dostojevski, za kojeg kazu da citanje njegovih knjiga navode na depresiju, na mene deluje izuzetno pozitivno i nekako me ispunjava.

Svet u kome zivimo.
Mi neke stvari mozemo promeniti i odbiti da upadnemo u kolotecinu povrsnosti i brzine koju nam ovaj zivot namece. Ali neretko se moramo, hteli to ili ne, povinovati takvom nacinu zivota.
Uzecu na primer posao i zaradu koji isti donosi.
Nikada nisam razumeo ljude koji samo zure i grabe za sto vecim bogatstvom. Moj izbor vise vuce ka tome da i ne moram previse zaradjivati, tek toliko za normalan zivot, ali da ima vremena i za odmor i za uzivanje u ostalim stvarima koje ovaj zivot nosi. I kakav ja tu izbor imam? Da odem kod poslodavca i da mu kazem da necu raditi vise od osam casova dnevno, niti za vikend. Cak i kad bih uspeo da se za tako nesto izborim, sigurno ne bih imao platu koja mi moze omoguciti lagodan zivot. I upravo je ljudska osobina za napredovanjem i halapljivost za novcem dovela do toga.

Nije da nemam vise sta kazati, ali za sad je dosta.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Dusan, g0c47777, mcrule
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tema je počela da dobija oblik. Mislim da se možemo složiti da se radi o potrazi za ljubavlju. Ipak, imajte na umu da je krajnji cilj da nadjete sebe, a ne samo ljubav. Hoću da kažem, čuvajte se da se u ljubavi ne izgubite. To nam se svima često dešava. Treba nam ljubav u kojoj ćemo se izgubiti od ljubavi, a naći sebe. A tražimo li ljubav osećanjem ili razmišljanjem? Da probamo, dakle, da uobličimo tok priče tako što ćemo razgovarati o emocionalnoj spoznaji sebe.

Ja ću o tome drugi put, sada moram malo da pričam sa vama.

The Phil je lepo rekao: vreme. Treba nam vreme za sebe, vreme za druge, vreme za one oko nas. A brzina nam ne da. Pronadjite način da poklanjate vreme.

Angelika kaže: Ja sebe licno prepoznajem u ocima onih uz koje zivim, radim, delim misli, vreme. Sve vam je rekla. Da, super si ispala. Za ovo kratko vreme što te poznajem, rekla bih da spadaš u one koji baš u velikoj meri uspevaju da reaguju iz sebe.

Sale, jeste to bezobrazluk i ego-trip i redovi iz devedesetih i što mora ludački da vozi. Sve je. I kad mu se sve to sruši na glavu, on istresa na koga stigne. Dakle, brzina življenja oko njega mu stvara haos u glavi i on ne ume da se zaustavi. Pisala sam već o ovome pre nego što sam otišla, pa vi što čitate ponovo izvinite. U mom gradu su taksisti na svakom koraku. Postoje, medjutim, taksisti koji voze narod do okolnih naselja ili sela. I kako ti prilaziš da prodješ tuda, on te pita: za Banju? Bi jednom, bi dvaput, bi triput. Četvrti put ja ga pitam: Je l’ idem ja u pravcu u kom se ide za Banju? Nemam ja, sestro, vremena da razmišljam.

Ne treba da te vuče želja da imaš ono što nemaš, nego da imaš ono što želiš. Ako je to život u Holandiji, onda sedneš i popričaš sa sobom. Šta ovde nemam što ću tamo da imam, kako ću to da ostvarim, koja je cena, koje su prepreke? Kad sve to posložiš u glavi, ako ispadne da ti je to bio napor čak i da se misli, znači da nešto ne štima. Ili nije to ili nije vreme. Ako pomisliš, ok, to je to, a sad realizacija, došao si do sebe. U tom slučaju.

Ne traži čovek u ljubavnom partneru osobine koje nema, već one koje ima. Mislim, suštinski. Ono spoljašnje, jedan govori, drugi ćuti, jedan voli da hoda, drugi da se vozi, to je periferno i oko toga se da dogovoriti.

Skroz si lepo rekao ono o raspadu braka. Dakle, kad razmislimo o svemu, shvatimo koja osećanja tu defiluju, koji postupci, kad osvestimo šta se dešava i kako se osećamo, umemo lakše da se izborimo sa tim. Mislim sa bolom zbog gubitka. Jer mi možemo da shvatimo da tu više nema ljubavi i da se mora dalje, ali unutra ostaje osećanje da si nešto izgubio. Sa tim se treba izboriti i shvatiti da postoje drugi ljudi sa kojima možemo imati ono što želimo i što nam je potrebno.

Lujzu uopšte ne moraš da čitaš ako ti se ne svidja.

Goco (ne mogu ovo s ovim brojevima, izvini), i treba da te interesuje udobnost na prostoru gde si. To uopšte nije sebično. Ako ti sad kažeš: život u Srbiji danas je strašan, ja ću ti reći da jeste. Neću da te lažem , ali time što ćeš to izgovarati samo ćeš se ubedačiti. A stvar je u tome da strašnoći kažeš ti, MARŠ od mene. Ili ćeš imati svoj svet oko koga će biti zidine i nećeš davati strašnoći da udje ili ćeš otići odavde. Bitno je samo da odlučiš kako želiš da ideš kroz život i to isteruješ.

I sad dodjosmo do ključne stvari kako ste shvatili temu. Neki od vas. Krenula je priča o razmišljanju.
Sale, ljubav i podrška te neće naterati da razmišljaš o sebi. Samo će ti biti dovoljno da budeš to što jesi. A to je to, nema šta da se razmišlja.

Zoranzota, čovek treba da bude svestan da su otpori koje ima na tom putu iz dva sveta, jedan je spoljašnji, drugi je unutrašnji. Obaveze i ljudi koje srećemo, te ljudi koji su nam bliski i sa kojima (možda) živimo. Treba da osvestiš sve prepreke i spolja i iznutra koje te ometaju da dodješ do onoga što želiš. A onda treba da im ne pridaješ važnost, nego da ti bude važnija ta tvoja želja.
Tačno je da se ljubav ne traži. Ljubav ti se dešava kad si spreman da je uzmeš. Ali nije dovoljno samo da daješ, treba ti i da primaš. U ljubavnoj vezi ne može da bude dovoljno samo da si ti njoj ostvarenje sna. Ti moraš da ostvariš, pre svega, svoj san.

Slobo, ti si pisao o jednom drugačijem aspektu teme od onoga o kome sam ja pisala. A i sama sam već razmišljala da i taj ton uvedem u priču. Tako da ću sa tobom pričati za neki dan i to će mi biti uvod u nešto o čemu sam mislila da pišem. Šahe će da čeka.

U jednoj drugoj temi Neprimetna je napisala da je bila na koncertu i da je tu spoznala put do sebe. Razmislite o tome koliko vam muzika pomaže da budete sa sobom.