|
Нисам марксиста у оном смислу који овде, на надобудном и ''свезнајућем'' Балкану изазива алергију, но морам да га цитирам. Зашто? Зато што је реч о научно-философском делу једног гиганта хуманистистичке мисли. Њему и његовом другу , саборцу и сараднику (Енглесу) тешко да неко може да пришије епитет ''комуњара''. Деца западне цивилизације и класичног капитализма немају никакве везе са онима који су их вулгаризовали и својатали, па и опоганили. Ако ништа друго, реч је о простој биолошкој чињеници да су Маркс и Енгелс живели пре ''мангупа у нашим редовима''.
''Слобода је спозната нужност''. Ту, а и многе друге његове мисли олако смо прескакали и површно тумачили, а цитирали смо само онда када је требало пред неким ''неверником'' оправдати надмоћ и бахатост државе (какву смо сви, мање-више, упознали)...А истина је ту, пред нама, изречена најједноставнијим могућим речима, толико једноставним да им људи не верују. То је проблем , уосталом, сваке једноставне истине - нико вам не верује кад кажете нешто једноставно и тачно. Траже скривено значење, а њега - једноставно - нема.
Слободни смо онолико колико смо свесни забрана, њиховог дејства и последица. Нико слободног човека не може да спречи да на улици приђе неком незнанцу и удари га мотком у главу, или да циглом разбије најскупљи излог...или да се омота експлозивом и активира га у највећој гужви. Не можемо никога да спречимо, али можемо да га упозоримо на то шта га чека ако прекорачи забрану.
Забрана и дозвола су рођене сестре. Не постоје једна без друге. Само тако можемо да их разумемо.
Е, сад, не бих да будим скривеног ђавола у свима вама, али мене прича о забрани и дозволи одмах асоцира на забрањено воће, али ту ћу причу отворити тек онда ако ми се неко придружи у дефиницији забране и дозволе (као сестара). Ако разумете да се могу дефинисати тек једна уз помоћ друге, знаћете и да дефинишете сласт забрањеног воћа (као посебне врсте забране)...Или, да отворимо нову тему ? 
|
