offline
- Pridružio: 27 Jul 2016
- Poruke: 50
|
Iako poznat i priznat, ovaj švedski konstruktor ima velikih poteškoća u direktnoj konkurenciji sa proizvođačima luksuznih limuzina kao što su Mercedes, BMW i Audi. Kako već godinama ne uspeva da proda više od 400.000 automobila, Volvo proširuje ponudu kompaktnom limuzinom S60, ali i velikim XC90, koji je neka vrsta luksuznog 4x4, po ugledu na Mercedes klase M ili BMW X5. Početkom ove godine u prodaji će se naći i najmanji S40, koji treba da zameni aktuelni nakon deset godina karijere i tako podigne ukupnu proizvodnju na predviđenih 600.000 vozila.
Testirani S60 je jedan od ”svežijih” modela, prisutan na tržištu od 2000. godine, koji stilom veoma podseća na veći i prestižniji S80. Odmah se dopao prepoznatljivim i elegantnim bočnim linijama, koje se produžavaju do zadnje svetlosne grupe, isto tako specifičnog dizajna.
Daleko smo, dakle, od stila osamdesetih, kada su se Volvo vozila isticala četvrtastom formom i odbojnicima od par desetina centimetara, poput automobila za sudaranje u zabavnom parku. Ove godine S60, kao i ostali modeli kuće, biva pojačan novim dizel motorom 2,4 D od 130 KS i verzijom sa pogonom na sva četiri točka R-AWD.
Impresivan kvalitet enterijera
Bez obzira što se na testiranju našla najprestižnija verzija Summum, koja svakako ostavlja snažan utisak prilikom prvog kontakta, opšti kvalitet i briga za detalje u S60 su zaista za primer. Švedski automobili su donekle priča za sebe, pa je tako i komandna tabla Volvoa specifična, sa ogromnom centralnom konzolom, produženom do zadnjih sedišta i blago zaokrenutom prema vozaču. Ergonomija svih komandi je odlična, mada će nekima zasmetati ručna kočnica postavljena previše ulevo. Sva upotrebljena plastika je mekana pod prstima i odiše kvalitetom, a spojevi su urađeni sa milimetarskom preciznošću.
Putnici napred su, bez preterivanja, kraljevski zavaljeni u dve kožne fotelje, inače deo serijske opreme za testiranu verziju, koje se savršeno adaptiraju prema telu, sa preciznim električnim komandama za podešavanje po svim osama. Vozačko sedište poseduje i tri memorije, što je veoma praktično kada se više osoba menja za upravljačem. Na njemu su sa desne strane smeštene i funkcije CD-radio prijemnika, a sa leve regulator brzine.
Napred ima i dovoljno mesta za odlaganje sitnica, pre svega u pregradi za rukavice ispred suvozača i naslonu za laktove, dok su police u vratima previše plitke. Uporedimo li unutrašnje dimenzije sa luksuznim konkurentima, kao što su Audi A4, BMV serije 3 i Mercedes klase C, uverićemo se da S60 pruža uvek par centimetara više, što važi i za putnike pozadi. Bez da mogu da ispruže noge, osećaju se prijatno, pre svega zahvaljujući veoma nagnutoj i izdašno tapaciranoj zadnjoj klupi. Udobno smešteni, imaju nažalost samo džepove na naslonima prednjih sedišta, kako bi odložili novine ili putne karte. Za razliku od konkurencije, treća osoba u sredini ”prolazi” i na duže relacije, bez da se oseća i sedi kao fakir.
Za hladne dane
Volvo S60 je limuzina koja se mora respektovati, pa je, logično tome, mnogo pažnje posvećeno brojnim detaljima. Navedimo odlično osvetljenje enterijera gde su usmerena svetla postavljena napred i pozadi, kao i u donji deo kabinskog prostora. Međutim, možda će konstantno osvetljena komandna tabla ”pomoći” vozaču da zaboravi da upali svetla.
Na daljinskoj komandi distanciraju se dva dugmeta, crvene i žute boje, od kojih prvi služi da se aktivira sirena, kako bi se udaljili previše znatiželjni ”prolaznici”, dok se sa drugim uključuju farovi i pokazivači pravca, kako bi se vozilo sa lakoćom pronašlo na velikim parkinzima.
Kada se jednom motor ugasi, kontakt-ključ je u verziji sa automatskim menjačem nemoguće izvaditi, ukoliko se ne nalazi u poziciji P (parking). Pametno i sigurno, ali i već viđeno.
Kako su temperature od par desetina Celzijusa ispod nule uobičajena pojava na severu Evrope, Volvo posvećuje posebnu pažnju grejanju kabinskog prostora.
Pored grejača u prednjim sedištima, koji se može dobiti, nažalost, samo uz doplatu od 2.300 evra, i brojnih izduva napred i pozadi, recimo na B stubu, moguće je poručiti i nezavisno grejanje od rada motora, poput autobusa i kamiona.
Skije i ostali zimski rekviziti mogu se smestiti u unutrašnjost, zahvaljujući impozantnom prorezu u zadnjoj klupi, koju je moguće i oboriti, kao i naslon prednjeg suvozačevog sedišta. Ovako se nadoknađuje relativno mala zapremina prtljažnika od 424 dm kubnih. Ali, praktičnost mu nije jača strana, usled malog ulaznog otvora, a da bi se dohvatili predmeti koji su se otkotrljali u dubinu, treba pošteno zaleći. Daleko smo od ”bratskog” Ford Mondea, koji je u ponudi i sa petim vratima i dobrih 500 dm3, ali ima i 15 cm veću dužinu. Kažemo bratski, jer je dotični Volvo preuzet iz zajedničkog predstavništva, nadomak Pariza, koje je pod svoje skute okupio još i Ford, Range Rover i Jaguar.
Isti motor, manja snaga
Bez dobrog dizel motora, automobil ove kategorije ne bi bio uspešan, jer je njegova zastupljenost između 70 i 80%, u zavisnosti od tržišta. Do nedavno, svašta se moglo pronaći ispod haube Volvoa. U početku se radilo o kombijevskim motorima VW-a, zatim je na red došao Renault i na kraju Audi sa svojim petocilindarskim TDi agregatima.
Testirani 2,4 D5 je prvi čistokrvni motor kuće Volvo i razvijen je u dve verzije. Uz staru je ponuđen snažniji od 163 KS, a ove godine je ”izduvan” na 130 KS.
Volvo se opredelio za petocilindarski agregat iz prostog razloga što nije preterano glomazan, te ga je moguće postaviti poprečno, čime se oslobađa maksimalna zona za deformisanje u slučaju sudara. Imperativ je sigurnost.
Savremene koncepcije, dobrim delom od aluminijuma, sa ukupno 20 ventila i common-rail tehnologijom najnovije generacije, razvijenom od strane Boscha, ima sve potrebne atribute. Snažniji se distancira turbo punjačem sa promenljivom geometrijom, a osim 33 KS više, ima i poveći obrtni moment od 340 Nm.
Interes za slabijim, koji nam je ljubazno ustupljen na jednonedeljno testiranje, ogleda se u sasvim zadovoljavajućim karakteristikama i u nižoj ceni za gotovo 2.500 evra. Naime, motor reaguje iz najnižih obrtaja, i sa lakoćom se penje do najviših, potpuno linearno i bez neprijatnog turbo efekta.
Nikada ne izgleda da je na muci, bez obzira na veliku težinu od 1500 kg i što je retkost za dizele, ima dopadljiv promukao zvuk. Činjenica je, međutim, da mu automatski menjač, koji se dobija uz doplatu od 1.600 evra, ne olakšava posao. Iako sa pet stepena prenosa i mogućnošću da se promene vrše manuelno, lakim pomeranjem ručice naviše ili naniže, sporo reaguje. Onako od ”oka”, treba mu sigurno jedna sekunda prilikom svakog prelaza, ali tako su u potpunosti izbegnuta cimanja, čime se dobilo na udobnosti. Moglo bi se reći da odgovara karakteru motora i vozila, bez obzira na slabije performanse. U poređenju sa običnim mehaničkim menjačem, izgubljeno je oko 10 km/h na maksimalnoj brzini i, naravno, ubrzanjima, dok je potrošnja gotovo neizmenjena.
Bez da je šampion u kategoriji, ipak se može reći da je dovoljno ekonomičan, sa nepunih 8 litara u proseku. Na auto-putu i putevima drugoga reda, zadovoljava se sa 6,0-6,5 litara, dok u gradu može da se popne do 10 litara. Uz rezervoar od 70 litara, na auto-putu autonomija prebacuje 1000 kilometara. Inače, dotični agregat možemo se pronaći i u modelima S80 i V70, koji su još veći i teži.
Omiljeni teren je auto-put
Kao i ostale velike limuzine, S60 je trkač na ”duge staze”, gde do izražaja dolazi opšta izdržljivost i udobnost. Velike brzine na pravcu i u dugim krivinama, podnosi bez ikakvih poteškoća, mada je ogibljenje prilično mekano. Dotična snaga u ovakvim okolnostima je više nego dovoljna, pogotovo što je obrtni moment od 280 Nm raspoloživ pri samo 1750 o/min. Za potrebe testiranja poguran je do 200 km/h, uz sasvim prihvatljive šumove i buku motora.
Slabosti će pokazati u oštrim krivinama i posebno u gradskoj vožnji. Nepravilnosti na putu, pogotovo kratka ispupčenja i loši spojevi, previše se verno prenose na upravljač. Kada se preteruje sa brzinom, prednje ogibljenje je na muci i dolazi do čestog proklizavanja, čime je ESP konstantno prinuđen da reaguje. Maločas spomenuti Mondeo, koga smo imali na testiranju par dana ranije, pokazivao je daleko manje podupravljanja ili narodski rečeno, klizi manje preko ”nosa”.
Još je nezgodnija situacija u gradu, usled prevelikog poluprečnika okretanja i veoma slabe vidljivosti unazad. Dodajmo na to i pozamašne dimenzije, odsustvo senzora za vožnju unazad i relativno slabu asistenciju upravljača, tako da je u uskim ulicama i prilikom delikatnih parkiranja, neophodno imati iskustva.
Generalno gledano, kočioni sistem je dovoljno moćan i adekvatan snazi i masi vozila, uz nezaobilazni ABS i razdelnik snage kočenja. Serijski pneumatici za ovu verziju modela S60 su 205/55 R16.
Dobro odmerena cena
Znajući da na evropskom tržištu nemaju toliko popularnosti kao nemački konstruktori, u Volvou su učinili veliki finansijski napor i ponudili konkurentno vozilo.
Početna cena u Francuskoj, za jedan model sa benzinskim motorom zapremine 2,4 litra sa pet cilindara i 140 KS, iznosi 25.000 evra. Osnovna cena automobila sa dizel agregatom od 2,4 litra viša je za 2.000 evra, dok za testiranu verziju treba 31.500 evra. Svakako da nije malo, ali za jedan Audi A4 1,9 TDi sa 130 KS ili Mercedes C220 sa 143 KS, i adekvatnom opremom, treba par hiljada više.
Svi automobili Volvo S60 imaju u serijskoj opremi klima uređaj, električna stakla i retrovizore, radio-kasetofon, centralnu bravu sa daljinskom komandom, osam vazdušnih jastuka, ESP i još dosta toga, dok je Summum ”krcat” svim i svačim.
Problem je, međutim, što u igri nisu samo najprestižniji ”specijalisti” za limuzine, već ima i brojnih ”generalista”.
Ovde se misli na francuske i japanske konstruktore, koji možda nemaju toliko prestiža, ali često za manje novca pružaju bolje karakteristike i više prostora. Navedimo samo modele Renault Laguna, Citroen C5, novi Peugeot 407, Opel Vectra, Mazda 6, VW Pasat, pa i Škodu Superb.
Čak postoji opasnost i od ”kanibalizma” u samoj kući, jer novi S40 zadržava slične forme, sa samo 11 cm manje i verovatno znatno nižom cenom. Nabrojani modeli su posebno konkurentni kada se radi o motorima manje snage, ali sa njenim porastom polako ”otpadaju”. Naime, S60 se može dobiti i sa izuzetno ”rasnim” i snažnim motorima, od kojih treba izdvojiti najprestižniji model S60-R, koji ima impresivnih 300 KS.
Elegantan i pomalo egzotičan, ovaj automobil potpuno opravdava očekivanja, uprkos određenim nedostacima. Rafiniran u završnoj obradi i detaljima, najzad ima i dostojan dizel agregat, kakav i priliči njegovom statusnom simbolu. U svakom slučaju, Volvo S60 je zreo automobil i pravi izbor za one koji hoće da se voze drugačije od ostalih.
Ovo sam kopiro sa jednog sajta,nisam znao da posaljem link...nadam se da ce biti ok
|
