Ljubavne narodne pesme iz vlasotinačkog kraja

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Љубавне народне песме из власотиначког краја-Горње Повласиње
Љубавне песме:

Садржај:
1. Мајка Мару звала
2. Е мој Гојко
3. Ђувеглије
4. Цвати Ружа
5. Лепа Марица
6. Омилие ми јагодо
7. Девојка расла
8. Војничка песма
9. Вода извирала
10. Девојка расла
11. Станина песма
12. Љубавна чежња
13. Ој Драгане
14. Ој Јагодо, јагодице
15. Драги ти се оженио
16. Чугур ми чука
17. Заспало девојче
18. Кад би зора дико
19. Грана јоргована
20. Јова бол болује
21. Дико дикице
22. Стано моме Стано
23. Ој ливадо росна траво
24. Момче се на пут спрема
25. Рано се цвеће расцветало
26. Заспало девојче
27. Станика
28. Станику, ми туго
29. Река Власиница
30. Отвори врата
31. Девојачка песма
32. Песма о девојки
33. Цветај ружо
34. Туго сиротице
35. Ој девојко моја
36. Цвати ружо
37. Мајка има милу ћеру
38. Лена девојка
39. Шкрипи ђерам на бунару
40. Бања Луко ватром сагорела
41. Вишња род родила
42. Ви узомо
43. Ој јаворе
44. Ружо румена
45. Ој, девојко душо моја
46. Ја посади ружу белу
47. Драги чека јесени
(Гусларска песма)
48. Чекам свога драгана
49. Песма драгану
50. Љубав у Лесковцу(1)
51. Љубав у Лесковцу(2)
52. Ружица девојка
53. Кучка Павловица
54. Станина песма
55. Милкано дадо Милкано(1)
56. Милкано дадо Милкано(2)
57.Кучка Јелка палуверка
58. Варала се два брата рођена
59. Јану мајка на далеко дава
60. Јанина песма
61. Анђелино момо
62. Јанина и Јанкова песма
63. Јанко и Јаника
64. Бисер из груди


Љубавне песме

Љубавне песме

1. Мајка Мару звала

Мајка Мару преко воде звала
Јеси Маро платно обелила
Нисам мајко ни воде дошла
Драган ми је воду замутио
Кун га мајко и ја ћу га клети
Да дабогда се драган обесио
На зло дрво на девојкино грло

Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце
Казивач: Маринковић Стојан(76.г)
Забележили: Маринковић Мирјана ученица и наставник Мирослав Младеновић


2. Е мој Гојко

Синоћ ми је долазио Гојко
Па ме пита шта радиш девојко
Овце чувам па седим у ладу
Па се мислим за ког ће ме даду

Они ме дадоше за јединца Гојка
Е мој Гојко много мане имаш
Прва тије мана што пушиш дувана
Друга ти је мана ћорава ти страна.

Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце
Казивач: Маринковић Стојан(76.г)
Забележили: Маринковић Мирјана ученица и наставник Мирослав Младеновић



3. Ђувеглије

Ђувеглије где сте дасте
тела би да знам
На све стране глас се чује
хоћу да се удам
А моја ми нана вели
немој ћери губи дана
Док трају вина румена
скупота то ми знамо
Пијте у ваше здравје бекријо
док трају вина румена.

Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце
Казивач: Маринковић Стојан(76.г)
Забележили: Маринковић Мирјана ученица и наставник Мирослав Младеновић


4. Цвати Ружа

Цвати ружа на Јелину планину,
на Јанкову градину
туј се момци девеју
па девојке делеју
За два момка девојка
За Јована једна Стана
И она му побегла
Ој купинке малинке
Соплети ми девојче
Скупо сам га платио
Још га нисам љубио.

Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце
Казивач: Маринковић Стојан(76.г)
Забележили: Маринковић Мирјана ученица и наставник Мирослав Младеновић


5. Лепа Марица

Већ се оно тамо бели
Дал је сунце ил је месец
Нит је месец нит је сунце
Већ су они бели двори у гори
И у њима лепа Мара
Росно цвеће залива
Јозгор иду три млади
Да убију Марицу
Марица им се моли
Немојте ме мила браћо
Ако ћете хладне воде
Ви дођете у подне
Ако ћете мене младу
Ви дођете увече.

Запис 1976.године село Равни Дел, Власотинце
Казивач: Маринковић Стојан(76.г)
Забележили: Маринковић Мирјана ученица и наставник Мирослав Младеновић


6. Омилие ми јагодо

Омиле ми јагодо
Омиле ми сејо мила
У село девојче

Плаво беше јагодо
Плаво беше сејо мила
Плаво беше
Мене мило беше.

Ама ми га јагодо
Ама ми га сејо мила
Ама ми га
Други преотеше.

Неме жалба јагодо
Неме жалба сејо мила
Но ме жалба
Што ме окумише

Мене куме јагодо
Мене куме сејо мила
Мене кума
Брата старог свата.

А братанче јагодо
А братанче јагодице
А братанче
Младо барјактарче.

Венчај куме јагодо
Венчај куме сејо мила
Венчај куме
Немој да прокунеш.

За дан два јагодо
За дан два јагодице
За дан два
Млада невестице.

За недељу јагодо
За недељу сејо мила
За недељу
Млада удовица.

А за другу јагодо
А за другу сејо мила
А за другу
Моја суђеница.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић


7. Девојка расла

Ој девојко ружице моја
Када си расла у шта си гледала
Дали си гледала на јелу танку
Или на мог брата мајстора.
Запис: 1976.године село Црнатово Власотинце
Забележили: Митић Јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић


8. Војничка песма

Пишем писмо све у зоре ране
Па га шаљем драгој на диване
Ево драга две године дана
Како венем ко сломљена грана
Како венем без твојега лица
Као мајка за сина јединца.
Запис: 1975.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Јован Ивановић (1927.г)
Забележио: Мирослав Младеновић


9. Вода извирала

Извор вода извирала
Шарен сандук исфрљала
И у сандук лепа Мара
Лепа Мара проговара:
„Кој ће сандук отворити
Три пут ће ме пољубити“.
Оздол иде лудо младо
Оно сандук отворило
Трипут гу је пољубило.
Три су капке крв капнале
Три филджана напуниле.

Запис:1976.године село Бољаре, Власотинце
Казивач: Милошевић Олга
Забележили: Љиљана Милошевић ученица и наставник Мирослав Младеновић

10. Девојка расла

Ој девојко ружице моја
Када си расла у шта си гледала
Дали си гледала на јелу танку
Или на мог брата мајстора.
Запис: 1976.године село Црнатово Власотинце
Забележили: Митић јасмина ученица и наставник Мирослав Младеновић

11. Станина песма

Пошла Стана сас Јована
Смилог брата свуд идоше
Незборише кад бише насред гору
Ту нађоше ладну воду
Стана мије бело лице
Јован пије хладне воде
Јован више проговара
Мори Стано подлагано
Сви си момци подлагала
Па и мене си подлагала.
Досад си ми била мила сестра
Од сад си ми мило љубе
Стана виче из гору зелену
Чујте тићи голубићи
Однесте мојој мајци поздрав
Да ми прати аршин платно
Да прекријем моје бело лице
Боље да га рибе једу
Но да га мој брат љуби.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Наталија Станковић(65.г)
Забележили:Светлана Станковић ученица и наставник Мирослав Младеновић

17 март 20120. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац
-наставаиће се-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

-наставак-
12. Љубавна чежња

У моју башту
Зумбули цветају
И лептирићи
Малени слетају
А ја жалосна
Чекам свога драгана
Ој лептирићи малени
Кажите ми драгану
И однесите му
Стотине поздрава
Однесите му ружу румену
Хиљаду пута пољубаца.
Запис: 1994.године село Липовица Власотинце
Казивач:Мара Цветковић (1930.г)
Забележили: Ивана Јовановић ученица и наставник Мирослав Младеновић

13. Ој Драгане

Ој драгане иза брега
За тебе ме нана неда
Нана неда а ја хоћу
Мили боже
Сад какоћу.
Запис: 1994.године село Липовица Власотинце
Казивач:Мара Цветковић (1930.г)
Забележили: Ивана Јовановић ученица и наставник Мирослав Младеновић


15. Драги ти се оженио

Девојче ружу брало
па је заспало
Оздо иде лудо младо
па је буди
Девојче устај,
устај девојче
Ружа ти је увенула
Што си је набрала
Драги ти се оженио
Што си волела
Нек се жени
Нек се доми
Нека му је просто
Од мен просто
А од Бога не.
Тресак пуко
Из облака
Па га разнео
Препукла се
Црна земља
Па га прекрила.
Запис:1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач:Јевтић Рада (51.г)
Забележили:Јевтић Драган ученик и наставник Мирослав Младеновић



16. Чугур ми чука

Чугур ми чука у Видин
Пушти ме мајко да видим
Белу блузу убаву
Чугур ми чука у Видин
Питај си татка
па иди да видиш.
Чугур ми чука у Видин
Пушти ме брале да видим
Белу блузу убаву.

Запис:1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач:Јевтић Рада (51.г)
Забележили:Јевтић Драган ученик и наставник Мирослав Младеновић

17. Заспало девојче

Заспало девојче
На брег на камену
Момку на колено
Бегу на рамену
Бег си му говори
Устај девојче
Девојче сунце огрејало
Ветар подунуо
Тулбен подигнуо
Лице повенуло
Нека вене, нека то је
Заинат моје мајке
И мојега татка
Што ме нису дали
У град за грађанче
Да седим пред дућане
И да свилу препридам
Гајтан да преплитам
Дукат да нижем
За грло да вежем
На оро да идем
Њој пред напред
Да играм
А ти момче
У мен да гледаш.
Запис: 1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач: Мира Миленковић(39.г)
Забележили: Јован Миленковић ученик и наставник Мирослав Младеновић


18. Кад би зора дико

Сву ноћ одим дикице
Сву ноћ одим дико моја
Сву ноћ одим ништа ненаодим
Кад би зора дико
кад би зора дико моја
кад би зора
девојче украдо
мајци из долама
украдо га изведо га
над село големо
Врза коња дико
Врза коња дико моја
За јелу зелену
А сокола за јелову грану
А девојку за ту десну руку.
Па си лего дикице
Па си лего дико моја
Час да одморим
Кад лего дико
трећег дана
док око диго
Кад погледам дикице
Кад погледам дико моја
Нигде ништа
Под траг дикице,
по траг дико моја
па на новопазара
коњ ми се продава
а сокол ми се мењава
а девојче дикице
а девојче дико моја
други љуби.
Запис: 1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач: Мира Миленковић (39.г)
Забележили: Јован Миленковић ученик и наставник Мирослав
Младеновић



19. Грана јоргована

Разграна се грана јоргована
Испод гране зелена ливада
У ливаду мој драги спава
Од те муке заболега глава
Дај ми боже крила лабудова
Да препливам саву иМораву
Да наберем свакојаку траву
Да излечим моме лолу главу
Запис: 1977.године Горње Повласиње, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


20. Јова бол болује

Широко је лисје ловорово, ловорово
Још по шире борово, борово
Под њега Јова болује, болује
Често му мајка долази, долази
И у мараму грозје доноси, доноси
Пита мајка Јована
Можеш ли ми сине преболети
Немогу ти мајко преболети, преболети.

Запис: 1977.године Горње Повласиње, Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


21. Дико дикице

Сву ноћ одим
Дико, дикице
Сву ноћ одим
Ништа ненаодим
А кад би зора
Дико,дикице
А кад би зора
дико моја
Ја девојче украдо
Украдо га мајке из постеље
Веза коња за јелу зелену
А девојче за ту десну руку
Па си лего мало
да одморим дико моја
кад се диго дикице
нигде коња ни девојке
па тад видо велике невоље.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Даринка Јовић(60.г)
Забележили: Пешић Симон ученик и наставник Мирослав Младеновић



22. Стано моме Стано

Стано моме Стано
Вечерај пиле шарено
Па дођи кноћи крај мене
Немогу момче Ђаволче
Легнула мајка крај мене
Пазила мене од тебе
Да легнеш крај мене.
Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Косовка Савић
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић


23. Ој ливадо росна траво

Ој ливадо росна траво
Кој по тебе чува стадо
Чувала их девојчица
Од дванајес годиница.
Овце чувам, песму певам
Мој драгане што те нема
Што те нема ових дана
Но ја чувам овце.
Запис: 2008. године село Црна Бара Власотинце
Казивач: Смиља Костадиновић(1929.г)
Казивачи: небојша Костадиновић ученик и нставник Мирослав Младеновић


24. Момче се на пут спрема

Бела зора зазорила
Оће да самне младо
Момче коња спрема
Момче оће да иде
Девојче му руку пружа
И ја ћу сас тебе
Бре врни се младо лудо
Немож ти смене.

Запис: 1980.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивач: Ружа Стевановић(66.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић



25. Рано се цвеће расцветало

Рано је се цвеће расветало
Пред младенци на петнаест дана
Та превара млада момчетија
Та отоше рано у Србију.
Ударише снега до колена
Отпадоше торбе од рамена.
Запис: 1980.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивач: Ружа Стевановић(66.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић

26. Заспало девојче

Заспало девојче
На брег на камену
Момче си га буди
Дизај се девојче
Сунце огреја
Ветар подунуо
Тулбен подигнуо.

Запис: 1980.године село Доњи Дејан Власотинце
Казивач: Ружа Стевановић(66.г)
Забележили: Верољуб Стевановић ученик и наставник Мирослав Младеновић

27. Станика

Станика ми болна легаше
Станика ми, туго, болно легаше
Од тоја пустa болнa невера
Од тоја, туго пуста болнa невера.
Запис: 1978.г Горње Повласиње
Забележио: Мирослав Младеновић


28. Станику, ми туго

Мили сине узни Стану
Стана има сеферине
Стана носи око врата
Четир низе сто дуката
Станику ми, туго,
никој не верује
Кој верује, џану
дом га нема
Отишао је џану на далеко
Надалеко туго море у тој преко
Нетреба ми мајко мила
Не треба ми сеферина
Милија ми је моја Ката
Моја Ката без дуката.
Запис: 1978.г Горње Повласиње
Забележио: Мирослав Младеновић


29. Река Власиница

Текла река Власиница
покрај село Крушевица
Ту ми мала платно бели
Платно бели и у мене гледа
Нестој мала не гледај ме
Вода ће ти платно однети
Нека носи однела га
Мајка ће ми друго изаткати.
Запис: 1979.године село Крушевица
Казивач: Косовка Савић
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић


30. Отвори врата

Отври ми врата
Отвори ми вратанца
Немогу ти лудо младо
Да станам да ти отварам
Легнала ми стара мајка
На фустан крај фустан.
Запис:1979.године село Бољаре Власотинце
Забележили: Игор Илић ученик и наставник Мирослав Младеновић

31. Девојачка песма

Виче девојче леле зима је
Зову га татко јела крај мене
Лего крај татка као крај пања
Зову га мајка јела крај мене
Лего крај мајку као код грањку
Зовну га браћа јела крај нас
Лего крај браћу као крај врата
Зовну га сестра јела овам
Лего крај сестру као крај лесу
Зовну га Војна дођи код нас
Лепо крај Војну као крај огњу
Више девојче нема више зима.
Запис: 1980. године село Крушевица-Бољаре Власотинце
Забележили: Саша Цветковић ученик и наставник Мирослав Младеновић

32. Песма о девојки

Коњ зеленко росну траву пасе
За час пасе за два прислушкује
Ђе девојка вако Бога моли:
“дај ми Боше да сачувам здравље
Волим здрава по гори ходити
Глог зобити, слиста воду пити
Студен камен под галву метати
Но болесна по двору ходити
Шећер јести, у свили спавати“

Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић
33. Цветај ружо

Цветај ружо
Црвена и бела
Да китимо
Гојково одело
А мој Војкио

Лежи запалење
Прва соба
Друго одељење.
Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић

34. Туго сиротице

Зелен лисје гору кити
Мирис цвеће поље шара
А у туго сиротице
Тихо гору разговара

Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић

35. Ој девојко моја

Ој девојко моја
Напој ми коња
Ја немогу боса
Пала је роса
Ја немогу сама
Пала је слана.
Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић

36. Цвати ружо

Цвати ружа алена алена
На Јанину планину
Ту се момци збирају
Па девојке делеју
На два момка
Једна девојка
А на Јована
Само једна девојка.

Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић

17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац
-наставиће се-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

-наставак-
37. Мајка има милу ћеру

Мајка има милу ћеру
Мила своје баче гради
Баче гради цвеће сади
Па гу праћа да га чува
Она неће да га чува
Но га кида па га дава
Па га дава момчадији.
Запис:1976-1986.године Горње Повласиње - Власотинце


38. Лена девојка

Мори Лено девојко
Што си толко убава
Дал те дунђери дељаше
Ил те писари писаше
Нит ме дунђери дељаше
Нит ме писари писаше
Кад ме је мајка рађала
У слунце је гледала
У млеко ме бањала
Сас шећер ме ранила
Сас шербет ме појила
Затој сам топлко убава.
Запис:1976.-1986године Горње Повласиње

39. Шкрипи ђерам на бунару

Шкрипи ђерам, шкрипи ђерам
Која на бунари
На бунару на бунару
Хајка материна
хајка материна
Воду вади
воду вади
Бело лице лади
Воду лије
воду лије
Бело лице мије
Бело лице мије
Воду вади
Беле ноге лади
Беле ноге лади
Беле руке пере
Јер се спрема млада за удају.
Запис: 1976.године село Свође Власотинце
Казивач Чедомир Димитријевић(76.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

41. Бања Луко ватром сагорела


Бања Луко ватром сагорела
У тебе ме драга заволела
У тебе ме драга заволела
Десна ме је страна заболела
А лева је почела да труне.(2 пута)

Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

41. Вишња род родила

Вишња род родила
Зелен бор под јавор
Род родила
Маро ресавкињо-гујо присојкињо
Од рода се саломила
Зелен бор под јавор
Саломила
Маро ресавкињо-гујо присојкињо
Ал нема ко да бере
Зелен бор под јавор
Ко да бере
Маро ресавкињо-гујо присојкињо
Само момче и девојче
Зелен бор под јавор
Момче и девојче
Маро ресавкињо-гујо присојкињо
Куде браше туј заспаше
Зелен бор под јавор
Туј заспаше
Маро ресавкињо-гујо присојкињо.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић




42. Ви узомо

Ви узомо, ви узомо
Најлепшу девојку
Не ли знаје, не ли знаје
Платно да ни ткаје
Ви узомо, ви узомо
Најлепљу девојку
Не ли знаје, не ли знаје
Свекрву да полије.
Запис: 1976.године село Свође Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

43. Ој јаворе

Ој јаворе зеленгоре
Благо теби усред горе
У зиму ти зима није
У лето те град не бије.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

44. Ружо румена

Ој моја, па моја
Ружо румена
Што си се, што си се
Рано развила
Разви ме, разви ме
Рано пролеће
Убра ме, убра ме
Младо девојче
Ја нисам, нисам
С неба паднула
Но ме је, но ме је
Мајка родила
Па ме је, па ме је
У свилен повил повила
У рујно вино, у рујно вино
Ме купила
Са пресно, са пресно
Млеко ме дојила
На ускрс, на ускрс џану
Ме родила
На ђурђевдан, на ђурђевдан
Џану ме крстила
За тој ме зову Ђурђија.
Џану Ђурђија.
Запис: 1976.године Кушевица Власотинце
Казивач: Ружа Миљковић(65.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

45. Ој, девојко душо моја

Ој, девојко душо моја
Дал говори мајка твоја
Хоће ли те за ме дати
Хоће ли ме зетом дати

Не да мене моја мама
Не да већ годину дана
Неће тебе зетом звати
Неће мене за те дати.
Ој, ти дала ил недала
Ти се увек мојом звала.


Запис: фебруар 2008.године село Липовица
Казивач: баба Марија Стојановић
Забележили: Ивана Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић

46. Ја посади ружу белу

Ја посади једну ружу белу
У градини у мом родном селу
Нити цвета, нити мирис пружа
Што ми венеш, моја ружо бела
Чега си се млада зажелелеа.
Запис: фебруар 2008.године село Доња Ломница Власотинце
Казивачи: Радмила Стаменковић(1933.г) и Нада Стојановић (1936.г)
Забележили: Аница Стојановић ученица и наставник Мирослав Младеновић

47. Драги чека јесени
(Гусларска песма)
Сокол седи на јелу
Питај те га шта вели
Што се драги не жени
Драги би се женио
Ал се није спремио
Драги чека јесени
Да узреју ораси
Јесени су ораси
Тад се драги огласи.
Запис: 1975.године село Златићево Власотинце Забележио: Мирослав Младеновић

48. Чекам свога драгана

У моју башту
Зумбули цветају
И лептирићи
Малени цветају
А ја жалосна
Чекам свога драгана
Ој лептирићу малени
Кажите ми драгану
И однесите му
Стотину поздрава
Однесите му ружу румену
Хиљаду пута љубљену.
Запис:1976.г село Преданча Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

49. Песма драгану

Ој драгане иза брега
За тебе ме мајка неда
Нана неда а ја хоћу
Мили боже како ћу.
Запис: 1976.г село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

50. Љубав у Лесковцу(1)


Била једна девојчица
У селу је прва лепотица
Кад напуни шеснаест годиница
Испросише за Бору јединца
Три месеца живели су сложно
А четврти када је настао
Бора Вери љубав отказао
Кад девојке Бори венац вију
Дошла Вера Бори на капију
Штаћеш Веро што си туда
Скиташ а шта имаш
Ти мене да питаш
Ништа Боро немам да те питам
Већ ја имам свадбу да честитам
Да честитам свадбу и весеље
То су Боро наше прве жеље
Испред куће нана Бори виче
Бежи Боро црни несретниче
Уби тебе Вера мираџика
Три је метка у Бору ставила
А четврти себи оставила.
Запис: 1978.године село Златићево, Власотинце
Казивач: Станковић Мирјана
Забележио: Мирослав Младеновић

51. Љубав у Лесковцу(2)

Била једна лепа девојчица
у Лесковцу прва лепотица
љубав води са Бору јединца
љубав води две године дана
а кад трећа година настала
Бора Вери љубав отказао
Ово Вери укаља образа
Сад узима цуру са мираза
Сад узима Миру мираџику
Преко пута Верину комшику
Али Вера овако говори
Слушај Боро ово није шала
Слетеће ти са рамена глава
Оде Бора па то и нечује
Скупи госте оће да лумпује
Оног дана кад се венци вију
Дође Вера Бори пред капију
Али Бора Веру је спазио
Па је Вери лепо говорио
Чујеш Веро што се туда скиташ
Ајд говори шта ће да ме питаш
Али Вера овако говори
Нисам дошла ништа да те питам
Већ сам дошла свадбу да честитам
Брзо баци руке у џепове
Да дарује Борине сватове
То не беху њихови дарови
Већ то беше пиштољ и меткови
Борина је мајка то спазила
Па је Бори лепо говорила
Сине Боро бежи у авлију
Зар не видиш да ће те убију
Кад се Бора у невољу виде
Окренуо се па стаде да бега
Али вера повика на њега
Стани Боро нећеш ми побећи
Макар мртав крај мене ћеш лећи
Три му метка у леђима испали
А четврти у себе испали
И ту мајка тврда срца била
Па је Бору са Вером сахранила
Више главе спомен поставила
И на њему ситно пише
„Бог убио они што их раставише“.
Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Сретен Тодоровић (42.г)
Забележили: Љубисав Тодоровић ученик и наставник Мирослав Младеновић

52. Ружица девојка

Вино пију дванаест другара
Служила их Ружица девојка.
„Ко преплива Црно море
Тај ће љубит Ружицу девојку“.
Проговара Груја дете мало:
„Ја ћу да прегазим Црно море
И љубићу Ружицу девојку“.
Гази, гази до прву растоку
Проговара Груја дете мало:
“прогуну ме море до колена“.
Проговара дванаест другара:
“Нек те гута море до појаса
Љубити се Ружица девојка“.
Гази, гази да пређу растоку.
Проговара Груја дете мало:
“Бре недајте дванаест другара
Прогуну ме море до рамена“.
Проговарају дванаест другара:
“Љубити се Ружице девојко“.
Зазви Ружица девојка
свилу и кадифу
да извади Грују мало дете.
Проговара груја мало дете:
“натраг, натраг Ружице девојко
Да си зовем дванаест другара“.

Запис: 1976 године село Крушевица, Власотинце
Казивач: Видосава Раденковић
Забележили: Раденковић Драган ученик и наставник Мирослав
Младеновић
--------------------------------------------------------------------------------------------

17 март 210. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац
-наставиће се-

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Napisano: 17 Mar 2010 20:47

-наставак-

53. Кучка Павловица

Два су брата верно живовали
Међу њима једну сеју имали
Од милост гу на пазар водили
Чудили се шта ће да јој купе.
Купише јој тијса остри ножи
Несвиде се кучке Павловице
Но се диже ноћу пола ноћу
Па украде злвини ножеви
Па посече триста брава стада
Па испусти девет бачве вина
И десету прељуту ракију
Диж се Павле ноге те недигле
Да види какав је зулум учињен
Посечено триста брава стада
Испустено девет бачви вина
И десета приљута ракија
Диж се Павле ноге те не дигле
Убодено наше мушко чедо
Тад се диже Павле добар јунак
Гледај Павле редом по ножеве
Чији сау ножеви у крв утанули
Па их нађе под сејину главу
Зашто сејо ти то да учиниш
Нисам брате коме ви двојица
Ако ли ме брате неверујеш
Изведи ме на врх на раскрсје
Исечиме черек по черека
Изведе је на врх на раскрсја
Исече је черек по черека.
Куда њојне две руке падле
Туде изникле две танке тополе
Куда њојне црне очи пале
Ту изникла два ладна кладанца
Куда њојне танке веђе пале
Ту изникла црвена ружица
Куда њојно бело лице пало
Ту изникла црква самотворна
Разболе се кучка Павловица
Па ће иде у з'лвине цркве
На цркву се врата затворише
Из цркву нешто проговара
Иди тамо кучко Павловице
Ти си мене с браћом омрзела.
Запис: 1977.године село Доња Ломница, Власотинце
Казивач: Даница Анђелковић (65.г)
Забележили: Мића Анђелковићученик и наставник Мирослав Младеновић
54. Станина песма
Пошла Стана сас Јована
Смилог брата свуд идоше
Незборише кад бише насред гору
Ту нађоше ладну воду
Стана мије бело лице
Јован пије хладне воде
Јован више проговара
Мори Стано подлагано
Сви си момци подлагала
Па и мене си подлагала.
Досад си ми била мила сестра
Од сад си ми мило љубе
Стана виче из гору зелену
Чујте тићи голубићи
Однесте мојој мајци поздрав
Да ми прати аршин платно
Да прекријем моје бело лице
Боље да га рибе једу
Но да га мој брат љуби.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Наталија Станковић(65.г)
Забележили:Светлана Станковић ученица и наставник Мирослав Младеновић
55. Милкано дадо Милкано(1)

Милкано дадо Милкано,
Ај да се дадо узнемо
Јоване брале Јоване
Црна те земља узела
Пак смо браћа рођена
Једна нас мајка рађала
Један нас татко ранио
Милкано дадо Милкано
Малечко дете урок нема
Сугаре јаре греј нема
Милкано дадо Милкано
Високо дрво лад нема
Плитка вода брод нема
Ситно камење број нема.

Запис: 1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач: Мира Миленковић(39.г)
Забележили: Јован Миленковић ученик и наставник Мирослав Младеновић
56. Милкано дадо Милкано (2)

Милкано дадо Милкано
Ајде се дадо земамо
Стојане брале Стојане
Црна те земља земала
Не ми смо брале родбина
Родбина браћа рођена
Једна ни мајка рађала
Један ни татко ранија
Милкано дадо Милкано
Ситно камење број нема
Сугаре јаре лој нема
Ајде се дадо земамо
Стојане брале Стојане
Танка те пушка убила
На девет места пробила
Милкано дадо Милкано
Дибока вода брод нема
Убава мома род нема
Ајде се дадо земамо
Стојане брале Стојане
Љута те змија изела
На девет места пројела
Девет године лежаја
Девет постеље скапаја
Под њи ти трава ницала
Па тад ти душа испадала.
Запис: 1977.године село Ломница и Црна Бара Власотинце
Казивач:Даница Анђелковић
Забележили: Јовица Анђелковић ученик и наставник Мирослав Младеновић



57. Кучка Јелка палуверка

Отру сестру узе зета
И отрула два сестрића
Цевтко и Петко
Бацила ги у огњиште
Прогавара Цветко Петку:
Гори брате да горимо
Нашу тетку да огрејемо
Дочула ги кучка Јелка
Па ги баци у огњиште
Изникоше два дрвета
Брате да растемо
Наше тетеке лад да праимо
Пак дочула тетка Јелка
Оборила два дрвета
П ги баци у Дунав
Пливај брате да пливамо
Нашу тетку да стигнемо.
Запис: 1977.године село Ладовица Власотинце
Казивач: Јосиф Савић (60.г)
Забележили: Славољуб Савић ученик и наставник Мирослав Младеновић

58. Варала се два брата рођена

Варали се два брата рођена
Варали се за једну девојку
Па пођоше за једну девојку
Ед'н Мика, а други Никола
Мика бере двеста и три свата
А Никола триста и три свата
А тој беше гиздава девојка
Кад дођоше гиздаве ги двори
Проговору два брата рођени:
“Стан'те, стан'те кићени сватови
Да искочи гиздава девојка
Да ни каже куга ће да узне“.
Проговара гиздава девојка:
“Нећу да ви ни једнога узнем
Да не праим свађу међу браћу
Оба живи, оба мајки мили
Дајте мене сребрни кључеви
Да отворим сребрни сандуци
Да дарујем Мику и Николу“.
Мике дала свилену кошуљу
А Николе дозрелу дуњу
Нечуде се свилене кошуље
Но се чуде дозреле дуње:
“куд је расла куд је дозрела“
Порасла у братљеви двори.

Запис: 1994.године село Шишава Власотинце
Казивач: Драгиња Стаменковић (80.г)
Забележили: Јасмина Костић ученица и наставник Мирослав Младеновић

59. Јану мајка на далеко дава

Мајка Јану на далеко дава
Јана неће куд гу мајка дава
Но си иде куд си сама оће
Јана има девет мила брата
Сви ду девет Јане говорили
Иди Јано куд те мајка дава
Ти си имаш девет мила брата
Сви ће девет по ред да дооде
И десету мајку да доводе
Врло Јана браћу послушала
Па отиде куд гу мајка дава
Чека Јана за недељу дана
Нико Јане од гости не дође
Кука Јана као кукавица
А обрта као ластавица
Јана оде црна чума дође
Помори јој девет мила брата
Само остави мајку остарелу
Јетрве се Јане посмивале
Што ти Јано браћа додише
Сас коњи ти двори прокопаше
А сас ноге праги претрљаше
Кука Јана како кукавица
А обрта као ластавица
Врло се је Богу нажалело
Претвори јој брата најмалеог
Од сандук јој коња напарвио
Од тканице узде направио
А од покров седло направио
Па га прати у сестру на госте
Ајде Јано наша бела Јано
Мајка ти је на смрт останула
Чекај брале погачу да месим
Ајде Јано нача бела Јано
Твоја браћа погачу неједу
Чекај брале ракију да точим
Ајде Јано наша бела Јано
Твоја браћа ракију не пију
Кад пођоше по туј црну гору
А у горе чудно пиле пева
Вала Богу вала јединоме
Мила сестра са мртвога брата
Кад бејаше до тој црно гробље
Нешто јани на тамњан мирише
Алде јано нача бела Јано
Туј си има дрво тамњаново
Ајде Јано ти задрж ми коња
Па је дошла до мајкине порте
Отвори ми мајко остарела
Иди тамо црна чуметино
Ти си моји девет девет сина поморила
И десету мене оћеш да помориш
Несам мајко твоја црна чума
Но сам бела Јана
Како су се јадне саставиле
Одма су се душом раставиле.
Запис: 1976-1980.године Горње Повласиње Власотинце
Чума-Куга је у овим крајевима као опака болест харала-владала у власотиначко црнотравском крају почетком 18.века. Многа су села уништена а нека су и исељена. Тако је у селима Горњег Повласиња и настала ова веома осетљиво емоционална песма, коју сам забележио од 1976-1980 године у већи број брдско планинских села овога краја.
Забележио: Мирослав Младеновић локални етнолог





60. Јанина песма

Мајка Јану на родидбу клела:
“Ћерко јано, турци те одвели
Кад биле петнаесњт године“
Расте Јана, порасте голема
Дођоше јој петнаест године
Па је пошла низ поље широко
Сретоше ју три турчина млада
'едн каже:“какава лепа девојка“
Други каже: „како ће је мајка прежалити“
Трећи ћути, ништа неговори
Метну Јану коњу на облуке
Па побегне низ поље широко.
Запис:1976.г село Доњи Дејан Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

61. Анђелино момо

Анђелино момо, моме џану
Што си разлућена џану моме
Што си разлућена на мајка ти
Што ме н ису дали џану моме
У село големо за момче малено
Где сам ја искала џану моме
Него су му дали за момче малено
У село големо за дете малено
Ја појдо џану за воду моме
Сас мало дете, џану моме
Оно мене вика џану моме
Чекај мене лалке лелејку да носиш
Несам ти ја лалка џану моме
Но љуба да ме љубиш џану моме.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић



62. Јанина и Јанкова песма

Јану глава заболела
Јану никој неверује
Ни етрва ни свекрва
Кој би Јану вероваја.
Отишо Јанко на далеко
Пусто преко
Да прекупи девет села
У десето у крчму пије
У чашу му абре дође:
“Ајде Јанко дом да идеш
Јана ти се поболела
Поболела и умрела“.
Пође Јанко дом да иде
Срете Јану насред села
Насред села на носила:
“Дукат давам стурајте
А два откријте
Да јој видим бело лице
Бело лице, црне очи“.
Запис:1976-1998.г село Липовица и Преданча Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

63. Јанко и Јаника

Размири се Сава и Ресава
Па осташе два деца сирочета
Једно Јанко, друго Јаника
Дође реда Јанко да се жени
За Јанка девојка нема
Тамо доле прочуло се
Тамо доле у Будима града
Јанинка девојка
Реши Јанко да проси Јанинку
Јанинка девојка, поручила Јанку:
“Да направиш кола од гозје
А спице од близнице
И да дођеш за Јанику девојку“.
И доведе Јанику девојку
И добише си мушко чедо
Проговара Јаника Јанку:
“иди Јанко нађи стару бабу
Да ни чува наше чедо“
Купи Јанко стару бабу
Да им љуља мушко чедо
Стара баба љуља и проговара:
“Љуљу, љуљу, моје мило унуче
Од миле снаје и миле ћери“.
То слуша Јанко
Па си пита стару бабу:
“Како тој говориш бабо“
Загледај синко ко има
Прстен златан на руку
Загледај ћеро ко има
Белегу на чело
Иди синко Јанко
Где с'лнце изгрева
Иди ћеро где с'лнце заоди
Ега би се душом расклопила
Отиде Јанко где с'лнце изгрева
Мајка се душом расклопила
Отиде ћерка где с'лнце заоди
Мајка са животом завршила.
Запис: 1975.године село Горњи дејан Власотинце
Казивачи: Мирјана Петровић и Јелена Младеновић(100.г-девојка из село Лукачево)-врачарица
Забележио: Мирослав Младеновић

64. Бисер из груди

Заплака Стојан у лозје
Ој куку мене од бога
Имам ли неког од рода
Чу си га мајка па трчи
Што ти је сине Стојане
Бркни ми мајко у груди
Извади змију из груди
Без тебе сине моћи ћу
Без десну руку немогу
Чу си га сестра па трчи
Што ти је брате Стојане
Бркни ми сестро у груди
Извади змију из груди
Без тебе брате моћи ћу
Без десну руку немогу
Чу си га жена па трчи
Што ти је муже Стојане
Бркни ми жено у груди
Извади змију из груди.
Бркну му жена у груди
Извади бисер из груди.
Запис:1976.-1986године Горње Повласиње - Власотинце

јул 2009. г. Власотинце
Мирослав Б. Младеновић-Мирац Локални етнолог
-наставак-

Dopuna: 18 Mar 2010 18:49

Додатак:
Из рукописа:
НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар, јун 2007. године Власотинце


17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар