|
Poslao: 28 Apr 2005 19:15
|
offline
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 55
- Gde živiš: bg
|
Voleo bih da zapocnemo temo o Crnjanskom jednom od nasih najvecih pisaca,ustvari najveci je ko misli suprotno dokazacu mu da nije u pravu
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Nov 2005 18:18
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Peca ::vec postoji takva diskusija - http://www.mycity.rs/phpbb/viewtopic.php?t=10016
S obzirom da je Topik o Milosu Crnjanskom u poeziji posvecen njegovom radu kao pesniku, mislim da ovaj topik ima nastavak, s obzirom da je Crnjanski bio i romanopisac, i to odlican. Seobe kao njegovo najpoznatije delo zasluzuju posebnu diskusiju.
Tako da, uz Pecin blagoslov, otvaram ovaj topik ponovo.
Citat:U svojim romanima, kaze Crnjanski, pokusao sam da strahovitu zbrku ljudskog zivota opisem u okviru jedne vece zajednice, citavog jednog naroda. Zato sam se vracao u proslost svog naroda. To nisu, ipak, istorijski romani, nimalo. Nije meni bilo stalo do kostima, do evokacije i opisa proslog, nego do ljudske sudbine u toj proslosti".
Zatim tu je i "Roman o Londonu".
Književnik i diplomata MILOŠ CRNjANSKI /1893-1977/ pisao je pesme, romane, pripovetke, drame, eseje, putopise. Pripadao je generaciji prvih posleratnih modernista. Godine 1918. skoro još u uniformi, objavio je dramu “Maska”, započetu 1914.godine. Među najznačajnije romane srpske književnosti ubrajaju se njegovi romani: “Dnevnik o Čarnojeviću”, “Seobe” /prva štampa 1929. a druga 1962./, kao i “Roman o Londonu” objavljen 1971.godine.
Diplomatsku službu Miloš Crnjanski je obavljao u više evropskih gradova. Od posle Drugog svetskog rata do 1965.godine živeo je u Londonu kao emigrant. Umro je u 84-oj godini života, a sahranjen je na Novom groblju u skupnoj grobnici sa književnicima Slobodanom Markovićem, Miodragom Bulatovićem i slikarom Stojanom Ćelićem.
Mozda Gospodin Mihiz zeli da pojasni svoje vidjenje da je Crnjanski bio najbolji srpski knjizevnik, jer ja mozda vidim tu i knjizevnike poput Stevana Sremca, Milorada Pavica, Ive Andrica naravno, Jovana Sterije Popovica, itd. Mi zaista imamo sirok spektar knjizevnika koji su obelezili srpsku knjizevnost bezvremenim ostvarenjima.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Nov 2005 13:29
|
offline
- Pridružio: 28 Apr 2005
- Poruke: 55
- Gde živiš: bg
|
Procitajte studiju od Nikole Milosevica o Milosu Crnjanskom.Sam Crnjanski mu je u pismu oktobra 1970 rekao da je to najbolje sto je napisano o njegovom stvaralastvu u prozi.
Nikola Milosevic-roman Milosa Crnjanskog,Srpska knjizevna zadruga,Bg 1970
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 28 Nov 2005 14:15
|
offline
- Jasmina
- Undiscovered Soul
- Pridružio: 16 Apr 2005
- Poruke: 2908
|
Ja sam mislila da date svoje vidjenje njegovih dela, licno sam "Seobe " dozivela kao zaista jako delo, puno prepletenih emocija i kontradiktornih u isto vreme. Pretpostavljam da mislite da je um Crnjanskog mogao da sagleda dubinu srpskog mentaliteta, genetiku koja je usadjena u jedan narod, i da je zbog toga mogao da tako opise dogadjaje, da je kroz prizmu onoga sto je kao diplomata uvideo i rasclanio kao razlike, uz izgradjen stil i zaista odlicno umece sazimanja i odabira reci kao i fikcije, znao da prenese citalackoj publici.
Moram da priznam da sam Seobe procitala davno, da bi mozda morala da se podsetim svega, ali na sam pomen imena Milos Crnjanski, film u glavi krene lagano da se odmotava.
I "Roman o Londonu "sam procitala, ali nije ni priblizno ostavio takav utisak na mene. Kao , na kraju krajeva, samo subjektivno bice i samo citaoc, ne kriticar i analiticar, nikako nisam mogla da oba dela stavim pod epitet "remek dela", sto je moj greh ili jednostavno, moj ukus.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2006 04:45
|
offline
- Peca
- Glavni Administrator
- Predrag Damnjanović
- SysAdmin i programer
- Pridružio: 17 Apr 2003
- Poruke: 23211
- Gde živiš: Niš
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Dec 2006 19:41
|
offline
- Pridružio: 14 Jul 2006
- Poruke: 80
|
Mene su SEOBE, vese nego ODUSEVILE! Procitala sam knjigu za dva dana. Kasnije sam se susrela sa njegom pripovetkama, koje su mi samo potvrdile misljenje o Crnjanskom. Ono sto mi se kod njega najvise dopada je sto tako duboko gleda na stvari i da citalac, ako se potrudi, moze "ispod povrsine" otkriti fantasticne nacine razmisljanja, emocija, shvatanja, nacela.
Konkretno, najjaci i najemotivniji deo iz Seoba mi je onaj kada se Arandjel vraca iz Karlovaca, razmislja o Dafini ,koja je na samrti, i o svom zivotu koji je izgubio na nebitne stvari, kada baca dukate u travu. Nemam knjigu kod sebe, nadam se da mozete prepoznati deo o kom govorim.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 22 Jan 2007 21:32
|
offline
- Pridružio: 02 Jan 2006
- Poruke: 224
- Gde živiš: Vrsac
|
Neverovatno sta napraviste od teme.
Mislim da ne postoji kategorija "najbolji" u knjizevnosti, slikarstvu, kinematografiji itd. Postoji, mozda, bolji ili losiji ali i to je veoma diskutabilno i u velikoj zavisnosti od osobe koje to delo cita, gleda, ili ucestvuje u njemu (npr. performans). Percepcija knjizevnog dela ( u ovom slucaju, pisca ) zavisi od mnogih faktora koji mogu presudno uticati na vas konacan sud; vaseg karaktera, obrazovanja, i naravno zivotne dobi. Pozdravljam pokusaje priblizavanja umetnickog dela citaocu od strane npr. profesora ali ne i presudnog uticaja i sugestije da je to delo najbolje i taj pisac najbolji samo zato sto se svidja profesoru! Znaci: opet i uvek ponavljana recenica: o ukusima ne vredi raspravljati.
Licno Crnjanskog uvazavam i cenim ali nemam isti stav i isto odusevljenje za sva njegova dela. Najjaci utisak na mene je ostavio Roman o Londonu, mada mislim da je to jedno od najtezih dela koje sam procitao u zivotu.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2007 23:26
|
offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18458
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Lepo je što se neko ponovo setio Crnjanskog. Posedujem disk (nije piraterija) na kome su snimci načinjeni u Radio Beogradu.Disk mi je poklonio dr Rale Damnjanović (legendarni recitator) kada sam gostovao kod njega u jednoj emisiji ''Beograda 202''. Reč je o razgovoru s Crnjanskim i njegovom kazivanju poezije. Da ne prepričavam, koga interesuje, spreman sam da mu kolegijalno ustupim.
Zbog čega je za mene taj snimak uzbudljiv? Dogadjaj je moj, sasvim ličan, a posvećujem ga mojoj dragoj BO, maloj svadjalici i velikom znalcu, kako bi rekao Slobodan Marković (''Doneću ti, dobra Lu, kavez sa crvenom i plavom pticom. Doneću ti male svadjalice...).
Autobus je ulazio u Beograd i vozač se koncentrisao na večernju, prednovogodišnju gužvu. Ispod Mostarske petlje na radiju je počeo drhtavi, starački glas da govori stihove: ''Ti, medjutim, stojiš...''. Kroz etar je poleteo ''Lament nad Beogradom''! Vozač, koji je dotle neverovatnim refleksom i brzinom isključivao sve što je i pomislilo da liči na kulturu, klasičnu muziku i slično, nije imao vremena da se bavi radiom, a ja sam , suprotno svim uobičajenim putničkim običajima, želeo da gužva bude što veća. Stihovi su tekli i tekli...Kod ulaza u stanicu završili su se i putnici su pohrlili da izadju. Sedeo sam, sačekavši da svi izadju i onda krenuo polako, kao da sam očekivao da taj magični glas ponovo krene iz kreštavih zvučnika. Eto, i to je Crnjanski...
|
|
|
|
|
|
