Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje

Narodna književnost u vlasotinačkom kraju-Gornje Povlasinje

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Народна књижевност у власотиначком крају-Горње Повласиње


I Поезија:
1. Лирске,
2. Лирско-епске песме

II Проза
1. приповетке:
-Озбиљне приповетке су: бајке, или женске приповетке, праве, или мушке приповетке, легенде (скаске, каже) и басне;
Шаљиве приповетке су:шаљиве приповетке и анегдоте;
2. пословице, загонетеке и питалице


I Поезија:
1.1.Лирске народне песме: Митолошке, обредно-обичајне, породичне, посленичке и шаљиве.
1.2. Епско-лирске песме:, митске,легендарне, историске,неисториске,, јуначке песме, романсе , баладе

1.1. Лирске народне песме:- као што знамо лирском поезијом (лириком) називамо оне песме у којима преовлађују осећања изазвана неким доживљајем или догађајем. Народна лирска поезија везана је за свакодневнби живот народа, за оно што је доживљавао, чиме се одушевљавао, о чему је размишљао, чега се плашио, што је волео и мрзео, у штаје веровао итд.
У њој је народ изражавао радост, жалост, љубав, чљжњу, наду, схватање добра и зла итд.
Она је опева све важније моменте из живота човека као појединца и пева се у свакој прилици:“Свуда одјекује песма: и крај огњишта, око којег жене преду, и на потоку, на коме девојке перу рубље, и по пропланцима, по којима су чобани истерали своја стада, по њивама, које жетеоци жању, у колу, где се сеоска младеж игра, у планини, којом усамљен путник путује, о слави на свадби, крај дечје колевке, крај гроба“ (В.Јовановић).
Лирске песме су обично кратке и испеване од 5 до 16 слогова. Назив Лирска песма долази од грчке речи лира-којом су стари Грци називали један инструмент чијим су звуцима пратили певање песама.
Прем садржају чирске народне песме могу се поделити на: митолошке, обредно-обичајне, породичне, посленичке и шаљиве.

Митолошке песме
Митолошке песме спадају међу настарије народне песме. Оне су одраз старог човековог веровања и схватања природе и појава у њој, који потичу још из оног доба када се човек налазио на врло ниском ступњу свога развитка(дивљаштва).
У овим песмама пева се о сунцу, месецу, звездама, вилама, змајевима, вештицама итд., Као и о природним појавама, и свему томе придају се натприродне моћи и натчовечанске особине.
У групу митолошких песама можемо убројити и побожне песме, јер су и оне одраз човековог веровања у натприродне и божанске силе,

Обредно-обичајне песме:
1. Коледарске
2. Краљичке
3. Лазаричке
4. Ђурђевданске
5. Крстоношке
6. Додолске.

Обредно-обичајне песме имају у себи елемената(веровања) из најстаријих времена и скако иду у најстарије народне песме, у којима су током времена ушли и елементи из новијих времена (из хришчанске религије).

1. Коледарске песме певале су се уочи Божића, О њима је Вук Стефановић караџић забележио и ово:
“Од прије су ишла момчад уочи Божића од куће до куће те пјевала пјесме од коледе, у којима се уза сваку врсту припијева: Коледо! Опомињем се да да сам још у дјетињству слушао у оваквој једној пјесми како желе да им краве буду млијечне, да намузу пун кабао млијека: да окупам, Коледо-Малог бога, Коледо-У Божића, Коледо!“.
У овим песмама се најчешће изражава жеља за богатијим и лепшим животом, напретком у стоци и плодношћу у пољу.

2. Краљичке песме певале су се о Тројицама. За њих Вук Стефановић Караџић вели:
„Десет до дванаест лијепо обучених и накићених дјевојака иду о
Тројичину –дне од куће до куће, те играју и пјевају. Једна се дјевојка (која ваља да је лијепа и средњега раста) између њима зове краљица, а друга краљ, трећа барјактар, четврта дворкиња. Краљици је лице покривено пешкиром. Цијело ово коло по двије стопе унапредак ступајући окреће се налијево око краљице, пјевајући пјесме по реду стављене“.
У овим песмама најчешће се изра-ава жеља за срећним животом онога коме су намењене: домаћину, мајстору, детету, ратару итд.


3.Лазаричке песме

4. Ђурђевданске

5.Крстоношке песме

5.Додолске песме певле су се за време суше и у њима се моли за кишу. О овим песмама Вук Стефановић караџић је у свом Рјечнику забележио ово:
„Неколико дјевојака када је суша, иду по селу од куће до куће те пјевају и слуте да удари киша. Једна од дјевојака увеже и обложи различитом травом и цвијећем, тако да се нигде не види нимало, а то се зове додола, па онда зађу од куће до куће. Кад дјевојке дођу пред кућу, онда додола игра сама, а оне друге дјевојке стану у ред и пјевају различне пјесме. Потом домаћица или друго какво чељаде узме пун котао или кабао воде, те излије на додолу, а она једнако игра и окреће се“.




Породичне песме:
1.Сватовске-Свадбарске песме
2. Здравице или Почаснице
3. Успаванке(детињасте)
4. Општег карактера

Породичне песме се односе на живот и збивања у породици и има их неколико врста: успаванке (детиње), Сватовске, почаснице и тужбалице.
успаванке

1. Сватовске-свадбарске песме су везане за свадбу и свадбене обичаје. Оне највише певају о момку и девојци, просидби, жалости што девојка напушта родитељску кућу, о доласку у нов дом, а уз то и о разним часницима свадбеним (Ким, девер, стари сват итд).
Сватовске-свадбарске песме, поред љубавних, спадају у најлепше породичне лирске песме и често су пуне весеља и шале.

2.Здравице или Почаснице износе обично врлине онога коме се наздрављају, као и жеље за његов дуг и срећан живот. Оне су најчешће везане за свадбу, славу или неку гозбу.
3. Успаванке су песме које мајка пева над колевком свога детета да би га успавала или забавила. Оне су нежне и пуне мајчиних жеља за срећан живот детета-

4. Општег карајтера

Посленичке песме-песме о раду:
Посленичке песме-песме о раду певају о раду и разним доживљајима у вези са радом. Оне спадају међу најстарије народне песме.
Прве човекове песме, уз музику и игру, биле су посвећене раду. У њима је човек изразио своју радост и весеље које у њему изазивају плодови нрада, али исто тако и осудио нерад и ропски рад за другога. Посленичке песме највише су везане за пољске радове и домаће послове и обично се певају при заједничком раду. На мобама, на прелима, лупењкама-комишању кукуруза.

Љубавне песме:
Љубавне песме су најмогобројније, а и једну од најлепших група лирских народних песама чине љубавне песме. Оне потичу из врло давних времена-из доба када су људи почели да се баве сточарством и земљорадњом. Најстарије, љубавне песме биле су везане за култ божанства, плодности и пролећа. Зато се у њима често славило буђење природе и живота у њој.
Народне љубавне песме пуне су топлине и нежности, надања и жеља-када певају о срећној љубави, а туге и бола због несрећне љубави и растанка. Исто тако су дирљиве и оне песме у којима се пева о родитељској љубави према деци, а нарочито о љубави сестре према брату.
У нашој народној љубавној поезији истичу се својом лепотом израза, осећајношћу и нежношћу, као и мелодичношћу, босанске „севдалинке“, јужњачке, македонске љубавне песме

Шаљиве песме:
Шаљиве народне песме исказују израз народног духа, његове духовитости и наклоности према шали.
У таквим песмама се често руга непријатељу, лењим женама, неокретним и приглупим људима, младим девојкама, џандрљавим свекрвама, својевољним и непослушним снајама, злим господарима, свекарима, трговцима, судијама и тд.
Шаљиве народне песме су пуне духа и ведрине. Оне под висом шале често изражавају народну јудрост и ако такве имају поучан карактер.

I Поезија:
2.Лирско-епске песме:

1.2. Епско-лирске песме:, митске,легендарне, историске,неисториске,, јуначке песме, романсе , баладе
Епском песмом називамо ону песму у којој преовлађује причање о догађајима и личностима. Име епске поезије долази од грчке речи „епос“, што значи говор, причање.
У епској песми народни песник пева о догађајима и личностима, али то врши на тај начин што пева о догађају или личности као нечем што је ван њега, као посматрач са стране. У томе непоступа као лирски песник који непосредно изражава своја одећања која су у њему изазвали догађаји, већ их исказује посредно, преко слике догађаја и саосећањем са личностима које описује.
Као и лирска народна песма, тако је и епска народна песма колективна творевина. Њу је створио, свакако једна обдарен човек из народа, али је она, кружећи кроз народ, трпела допуне, скраћења, измене којепотичу од многих мање или више даровитих људи који су је чули, запамтили и даље преносили.
За разлику од лирске народне песме, која изражава осећања везана за живот појединца, епска народна песма пева о догађајима и личностима значајним за цео народ и изражава мишљење, веровање и осећање целог народа.
Наша народна поезија уопште, а посебно епска, обухвата живот наших народа у свим његовим облицима и фазама развитка. У њој има митских, легендарних елемената-што доказује да су њпске песме постојале у народу много раније него што говоре подаци о њима. Први записи о њима потичу из 26. века.
Највероватније је да се највећи део наше народне поезије развијао у најтежем периоду наше историје-у доба са Турцима и робовања под њима.
Према облику-дужини стиха-народна епска поезија дели се на песме дугог стиха и песме кратког стиха.
Песме дугог стиха одликују се тиме што имају 15 или 16 слогова у једном стиху. После сваког стиха или после неколико стихова ове песме имају припев(рефрен). Оне нису тако дуге као песме краткога стиха и осећајне су. Њих нема много: сачувано их је око стотину. Оне су вероватно, постале крајем 14. века у јужним крајевима наше земље, где је некад био центар наше средњовековне државе.
Са померањем центра државе на север, под притиском Турака, ове су песме пренете у Војводину, где их налазимо још и у 18. веку. Оне певају углавном о истим догађајима и личностима о којима певају песме кратког стиха: О Косовском боју, кнезу Лазарау, Милошу Обиличу, Краљевићу Марку, мЗмај.Деспоту Вуку, Јакшићима итд. Међу најлепше песме дугога стиха спадају: Краљевић Марко и брат му Андрихаш и Мајка Маргарита.
Песме дугога стиха зову се и бугарштице. Мисли се да ово име долази од речи бугарити, што значи тужно певати.
Епске песме кратког стиха испеване су у стиховима од 10. слогова и због тога се називају десетерачким. Оне се називају још и гусларским, јер се певају уз гусле (познати народни инструмент са једном струном), а и јуначким, јер најчешће певају о јунацима.
По лепоти ове песме спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Народ их и данас радо слуша кад их гуслар пева уз пратњу гусала. Њихова мелодија одговара садржају песме; она је широка, отегнута, а често и тужна.
Према предмету (садржини) епске народне песме кратког стиха деле се на неисториске и историске.
Неисториске епске песме, међу њима и романсе и баладе, певају о неисториским личностима, а историске о личностима и догађајима за које зна историја, и то почев од 12. века па до најновијег времена.

Историске песме:
Историске епске песме се деле на десет група, односно циклуса: преткосовски, косовски, Краљевића Марка, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, хајдучки, ускочки, ослобођење Србије и ослобођењр Црне Горе, посебну групу чине песме које опевају догађаје и личности из нарсослободилачког рата.


Циклус преткосовски(12-14. век-време немањића у средњовековној Србији: О Немањи, Светом Сави, цару Душа, краљ Милутин, Стевану Дечанском и о великашима: Вукашину, Гојку и Угљеши Мрњавчевић)
Циклус косовски(Бој на Косову 1389.г)
Циклус Краљевића Марка(погинуо на Ровинама 1394.г) као турски вазал(са Дејановићем) после погибије свога оца Вукашина на Марици 1371.године)
Циклус Бранковића и Јакшића(Од временља косовског боја 1389. године до пропасти наше српске феудалне државе 1559. године-о личностим



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставак-

Историске песме:
Историске епске песме се деле на десет група, односно циклуса: преткосовски, косовски, Краљевића Марка, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, хајдучки, ускочки, ослобођење Србије и ослобођењр Црне Горе, посебну групу чине песме које опевају догађаје и личности из нарсослободилачког рата.


Циклус преткосовски(12-14. век-време немањића у средњовековној Србији: О Немањи, Светом Сави, цару Душа, краљ Милутин, Стевану Дечанском и о великашима: Вукашину, Гојку и Угљеши Мрњавчевић)
Циклус косовски(Бој на Косову 1389.г)
Циклус Краљевића Марка(погинуо на Ровинама 1394.г) као турски вазал(са Дејановићем) после погибије свога оца Вукашина на Марици 1371.године)
Циклус Бранковића и Јакшића(Од временља косовског боја 1389. године до пропасти наше српске феудалне државе 1559. године-о личностима који су се истакли у борби противу турака. То је било време последњих српских деспоза који су владали Србијом-после смрти деспота Стевана Лазаревића.(Тодор од Сталаћа, о браћи јакшића, Богдану и Дмитру, о Бранковићи,а и јакшићи,а: о деспоту Вуку Бранковићу, болану Дојчину, Бановић Страхињи, сибињанин јанку, војводе Пријезде, рајко војевода).

Циклус Црнојевића: Песме о личностима и догађајима старе црногорске државе Зете и њене борбе противу турала и Латинима-Млечићима ( 15. век).Женидба Максима Црнојевића најпознатија песма.

Циклус хајдучки:-Песме овога циклуса приказују пењриод робовања наших народа под Турцима и опевају борбу хаЈДУКА ЗА СЛОБОДУ. Почетком 16. века Турци су били на врхунцу своје моћи и под својом влашћу држали скоро све балканске земље. Тада је живот наших народа био врло тежак. Турци су пљачкали и глобили, отимали здраву мушку децу, одвосили их у Турску и од њих стварали јаничаре, убијали људе и чинили разна насиља. Због тога су се многи наши људи, не могући да трпе турске глобе и зулуме, одметали у шуме и борили против Турака штитећи народ од турске самовоље и светећи им се за учињена недела. Та борба трајала је све до ослобођења, до Првог српског устанка.
Хајдука је било у свим нашим крајевима, и било их је све више уколико су турски зулуми бивали већи. Хајдучки живот је био тежак, а и борба мучна и пожртвована. Хајдук је морао бити кадар“ стићи и утећи и на страшном месту постојати“.
Ухваћене хајдуке Турци су мучили најтежим мукама и живе набијали н колац. О томе сведоче неки стари записи, а најбоље говори народна песма „Стари Вујадин“, у којој отац саветује синовима:

„О синови, моји соколови,
Видите ли проклето Лијевно,
Ђе у њему бијели се кула?
Онђе ђе нас бити и мучити:
Пребијати и ноге и руке,
И вадити наше очи чарне.
О синови, моји соколови,
Не будите срца удовичка,
Но будите срца јуначкога,
Не одајте друга ниједнога,
Не одајте ви јатаке наше
Код којих смо зимовали,
Зимовали, благо остављали,
Не одајте крчмарице младе
Код којих смо рујно вино пили,
Рујно вино пили у потаји.....“
Зато је у хајдуке могао отићи само онај човек који је имао вере у себе и јуначко срце које је могло да издржи све напоре борбе и претрпи све муке, а да не ода дружину и јатаке.
Хајдуци су зими боравили код својих јатака, а хајдуковали у пролеће, лето и јесен, од Ђурђевдана до Митзровдана. („Ђурђев данак-хајдучки састанак; Митров данак-хајдучки растанак!.)
Хајдуци су обично живели у дружинама )четама), најчешће од неколико десетина људи. Свака дружина имала је свога старешину-харамбашу, кога су сви поштовали и слушали. Међу хајдуцима владали су љубав и другарство. Они су се пдликовали великим јунаштвом, издржљивошћу и љубављу према слободи и правди.

Вуку Стефановић Караџић пише и ово о Хајдуцима:
„ Наш народ мисли и пјева да су у нас хајдуци постали од турске силе и неправде. Да речемо да гђекоји отиде у хајдуке и без невоље, да се наноси хаљина и оружја по својој вољи, или коме да се освети али је и то цијела истина да што год је влада турска била боља и човечнија, то је и хајдука у земљи било мање. А што гора и неправеднија, то више.
У старо вријеме хајдуци, као што се и у песмама пјева, најрадије дочекивали Турке кад носе новце од дације, и турске трговце, а нису чинили зла народу своме који их је према турцима волио и жалио. Прави хајдук неће никада убити човјека који му ништа не чини, осим ако га на то не наговори какав пријатељ или јатак.
Хајдуци живе љети по шумама и долазе јатацима, те се хране, напримјер дођу коме на вечеру, па им онај да што, те понесу у торбама шта ће кести до сутра навече а кашзо их јатак намјести гђе у шуми, па им носи рућчак и ужину. Кад дође зима, они се растану и отиду сваки своме пријатељу на зимовник, али најпре уговоре кад ће се у прољеће и гдје састати. На зимовницима гдје који леже дању по подрумима и другим зградама, а ноћу се часте и пјевају уз гусле, а гдје који преобучен у просте хаљине, чувају стоку као слуге. Ако који на одређено вријеме на рочиште не би дошао, друштво иде те га тражи, па ако би се догодило да јатак на зимовнику хајдука изда или убије, то хајдуци гледају да се освете, макар то било и послије педесет година.
Хајдуци у наше вријеме у Србији су највише носили чохане чакшире, на ногама чарапе и опанке, горе чохане ђечерме и копоран, гдје који и доламу зелену или плаветну, а поврх свега куповни гуњ, на глави или ћелепоше или фесове или свилене капе кићенке, од којих су свилене ките висјеле с једне стране низ прса, и које је осим њих слабо ко носио. Врло су радо носили на прсима сребрне токе, а који их нису могли набавити, они су мјесто њих пришивали сребрне крупне новце. Од оружја имали су дугу пушку и по двије мале, и велики нож.
У Србији је за владе турске у свакој кнежевини био по један буљубаша Турчин са неколико пандура (међу којима је било Срба и Турака), који су гонили хајдуке, а кашто, кад би се хајдука много појавило и стали би често убијати и отимати, подизали су Турци и народ сав у потјеру, и премда су их гдјекоји људи оволико у друштву тјерали и тражили, а код куће их по шумама и зградама сами крили, опет се понекад догађало да су их хватали и убијали. Кога убију, оном пандури отсијеку главу и однесу је у град, те се на коцу истакне на бедем, а кога Турци жива у руке докопају, онога набију на колац. А кад ни потјера не може ништа да им учини, онда Турци изиђу на „тефтиш“, тј. какав старјешина турски изиђе с подоста помагача у народ, па затвором, бојем и глобама нагони кметове и родбину хајдучку да се траже хајдучки јатаци и да се траже хајдуци. Тефтиши су особито бивали послије ратова кад многи људи од страха турскога побјегну у хајдуке.
Хајдуци се сви држе на велике јунаке, зато у хајдуке слабо смије отићи онај који се у се не може поуздати. Кад кога ухвате и поведу да набију на колац, понајвише пјева из гласа показујући да не мари за живот. И предани је хајдук свагда слободнији и отреситији од других људи, не да се никоме и свако га се прибојава.
У Босни и Херцеговини хајдуци се зову и Црногорци и њигови ускоци, који одонуд излазе те Турке харају и убијају, па се опет враћају својим кућама. Тако су се звали и они јунаци наших пјесама који су некада, особито у 16. веку и 17. веку, излазили из млетачког приморја те четовали по турској крајини.“.(Дација-порез; ђечерма-кратак прслук; ђелепош-капа, буљубаша-заповедник једне чете војника)

Борбу хајдука помагао је читав наш народ јер су они били његови заштитници и осветници. Та борба уствари претсавља почетак народнослободилачке борбе против Турака, која је Први српским устанак. Зато су борбе хајдука и њихови јуначки подвизи сачувани у народном сећању и опевани у народним песмама. Овом циклусу припада велики број песама о којима се пева о Старини Новаку, Старом Вујадину, малом радојици и другима. Својом лепотом, снагом израза и сликовитошћу нарочито се истичу песме: Стари Вујадин-у којој се потресно и узвишено приказују мучења која су подносили ухваћени хајдуци; Старина Новак и кнез Богосав-у којима се сликовитошћу нарочито у песми истечу узроци одласка у хајдуке:
„Вино пију Новак и радивој,
А код Босне, код воде студене,
Код некога кнеза Богосава.
А кад су се вина понапили,
Кнез Богосав стаде беседити:
„Побратиме, СтаринАа Новаче,
Кажи право, тако био здраво,
Са шта, брате, оде у хајдуке?
Каква тебе оћера невоља
Врат ломити, по гори ходити,
По хајдуци, по лошу занату,
А под старост, кад ти није време?“
Вели њему Стари Новаче:
„Побратиме, кнеже Богосаве,
Кад ме питаш, право да ти кажем:
Јест ми било за невољу љуту!
Ако мораш знати и памтити
Кад Јерина Смедерево гради,
Па нареди мене у аргатлук,
Аргатовах три године дана,
И ја вукох дрвље и камење
Све уз моја кола и волове
И за пуне до три годинице
Ја не стекох паре ни динара,
Ни заслужих на ноге опанке.
И то бих јој, брате опростио!
Кад сагради Смедерево града,
Онда стаде па и куле зида,
Позлаћује врата и пенџере,
Па анметну намет на вилајет,
Све на кућу по триста дуката!
Ко имаде, и предаде благо;
Ко предаде, онај и остаде.
Ја сам био човек сиромашан,
Не имадих да предадем благо,
Узех будак, с чим сам аргатово,
Па с будаком одох у хајдуке,
Па се ниђе задржат мне могох
У држави јерине проклете,
Већ побегох до студене Дрине,
Па се маших Босне камените.
-------------------------------
-----------------------------

-НАСТАВАК-



offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Napisano: 20 Mar 2010 16:15

-НАСТАВАК-
Циклус ускочки:-После пада Босне и Херцеговине под турску власт (1463-1482.г), многи ду пребегли у далмацију и из Сплита(утврђења град Клис(1537.г) се борили противуТурака. Тада постају у которски и приморски ускоци. Борба против турака и Млечића(латињана) била је дуга и тешка. Најпознатије личноти у песмама су: Сењанин иво(Иван Сенковић упесми), Сењанин тадија, Стојана Јанковића, Илију Смиљанића, Вука Мандушића, баја Пивљанин. Најпознатијан песме су: Иво сенковић и Ага од Рибника, ропство Јанковић Стојана, Сењанин тадија и др.

Циклус ослобођења Србије од Турака:- Овај циклус чине песме које певају о догађајима и личностима из Првог и другог српског устанка(1804-1815.г)., потом све до коначног ослобођења од турака 1878. године (као и многе буне на подручју Југа Србије уи њихове јунаке)од јунака: Карађорђе, Хајдук вељко, Стеван Синђелић, Стреља и други из нашега краја.

Циклус песама у првом и другом светском рату


Неисториске песме:
Неисториске епске песме певају о личностима и догађајима који нису познати историји. Оне најчешће сликају обичан, свакидашњи живот и обичаје народне или изражавају народна веровања, породичне и друштвене односе и на тај начин помажу нам да и преко њих упознамо прошлост наших народа, тј. њихов историски развитак. Ове су обично производ народне маште и веровања, чак и разних предрасуда и сујеверја.
Има их и са старијим мотивима из паганског доба ( о змајевима, аждајама, вилама, дивовима итд.), а и са новијим хришћанским (бог, марија, хеистос, хришћански светитељи итд.). Осим тога у овим се песмама пева и о другим темама о љубави у породици, о срећним и несрећним приликама у животу итд.

* * *

Овде на форуму је објављен део НАРОДНЕ поезије, а око НАРОДНЕ прозе је негде „запело“, што није добро за оне којима је она намењена на ЈУгу Србије.
Пошто ми је „избрисан” текст ПЕЧАЛНИК (Завичајне приче, легенде, пословице, загонетке, здравице... из власотиначкога краја)-збпг „интервенције“ прво СПОЉНА („цензура“) потом да одговрим који је РАЗЛОГ мог писања на овом форуму, па онда ЗАБРАНА (да се „плати“)..
Због коректности према свим акупљачима народних умотворевина из области НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ мојих бивших и садашњих ученика, а и оних који су истински заљубљеници наше СТАРЕ СРБИЈЕ на ДИЈАЛЕКТУ; преко својих моралних принципа желим да пређем и апелујем на оне који уређују сајт КЊИЖЕВНОСТ, да поделе на ТРИ ОБЛАСТИ:А) НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ, Б)КЛАСИЧНА КЊИЖЕВНОСТ, В) САВРЕМЕНА КЊИЖЕВНОСТ.
Иако сам по професији математичар-као сакупљач народних умотворевина, у оквиру НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАЈА (прилажем општу поделу по којој сам вршио класификацију) сам желео да ПЕЧАЛНИК објавим на форуму због својих ученика сакупљача иуз планинских села Југа Србије, који су аутентични записивачи и казивачи нашег језичког културног блага-кога се неки одричу.
Нећу писати више на ни на једном форуму(изузењв о ИСТОРИЈИ на војном форуму) због бирократсјких форми на фореумима, којима је форма важнија о д суштине, па и на овом-али ћу само објавити садржај прикупљених прича, казивача, записивача ученика и РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА из датих прича са Југа Србије.
20. март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац
Прилог:


Postovani M. Mladenovic,
Moderator je obrisao Vas topic PEČALNIK ( Zavičajne priče, Legende, Predanja, Zagonetke...):…………………

-наставиће се-

Dopuna: 20 Mar 2010 16:17

-наставиће се-
САДРАЖАЈ:

Предговор.............................................................................
Посвета......................................................................



Завичајне приче..............................................
Пословице-Народне изреке...................
Женске Клетве ...................................................
Здравице и загонетеке...............................




Завичајне приче..................................

Бајке (женске приповетке)..................................
1. Два брата и сестра -----------------------------------
2. Воденичар и ђаво ...............................................
3. Деда и лисица ....................................................
4. Бајка о змају .........................................................
5. Правда и Кривда .................................................
6. Силазак бога са неба ............................................
7. Ћерка и пасторкиња ..................................................
8. Ђаво и маћеха .....................................................
9. Прича о ђаволу ...................................................
10. Прича о сиромаху ..............................................
11. Пасторка и ћерка ...............................................
12. Воденичар и ђаво ..............................................
13. Цар и царица .....................................................
14. Пакосна маћеха .................................................
15. Пасторка ............................................................
16. Црна и бела вуна ..............................................
17. Злочеста снаја ..................................................
18. Богат и сиромах ...............................................
19. Рабаџија и ђаво ................................................
20. Поп и Слуга (1) ......................................................
21. Два трговца ......................................................
22. Баба и прасе .................................................
23. Син и зла маћеха ...................................
(Ромска прича)
24. Прозевушка ....................................................
25. Мајка и син .................................................
26. Коњ са осам ногу ........................................
27. Зет и баба ....................................................
28. Лења жена .................................................
29. „Липови ораси“ .........................................
30. Лења ћерка ...............................................
31. Муж и препредена жена ...........................
32. Лења девојка ............................................
33. Панађур тије ............................................
34. Деда и унук ................................................
35. Страц и снајка ..........................................
36. Поп и слуга (2) ........................................
37. Благосиљање ...........................................
38. Попов савет ..............................................
39. Помакнушеме неизнакнуше ме ..............
40. Страц са фењером ....................................
41. Старац и унук ..........................................
42. бабини младенци .....................................
43. Црна чума ................................................
44. Кум и дете ...............................................

Басне.............................................................
45. Лисица и млада невеста .................................
46. Јазавац и лисица .............................................
47. Вук и лисица ...................................................

Шаљиве приповетке...................................
48. Ћирилица и латиница ........................................
49. На испиту .........................................................
50. Изгубљени новац .............................................
51. Казанџија Вељко .............................................
52. Магационер и попадија .................................
53. Комшије .........................................................
54. „Нек и свиње излипшу“ .................................
55. Црнобарска прича .................................
56. Свиња оросипала канту масти ............
57. Прича о Црној Бари .................................
58. Тотије .............................................................
59. Ево носача ....................................................
60. Прича о печалбарима .................................
61. Воз и карте ....................................................
62. Мушке и женске карте .....................................
63. Јајца и сол .........................................................
64. Печалбарска шала ..........................................
65. Цигларска прича ............................................
66. „Домаћи задатак“ ..........................................
67. Власотиначко Дедиње ..................................
68. Партиске фразе ..............................................
69. Партија и Црква ...........................................
70. „Пријем у партију“ ......................................
71. Радник и конгреси ......................................
72. Жалбе ...........................................................
73. Бирократија .................................................
74. Мика-Јан ....................................................
75. Избори ......................................................
76. Војничке догодовштине ..........................
77. Боцкалице

Остале народне приче..........................

78. Крстоноша ......................................................
79. Прича о крчми ...............................................
80. Валчићева прича ............................................
81. Прича о Борином Долу ..................................
82. Да се не заборави ...........................................
83. Цртице са пописа ...........................................
84. Шарени штапићи ............................................
85. Родитељи и деца .............................................
86. Прича о Белмужу ............................................
87. Народна кола(ора) ..........................................
88. Весела страна живота .............
89. Шатровачким језиком нема ко да прича .......
90. Доживљаји Драгољуба из Ломнице................
91. Сахрањен жив човек ........................................
92. Прича из рата ..................................................
93. Цоне поп .........................................................
94. Прича из Конопнице ......................................
95. Големо волење ...............................................
96. Славе нек'д и с'г .............................................
97. Прво бањање у Власину ...............................
98. Голема „прича“ ............................................
99. Браца Гоце .....................................................
100. Дно без врећу ................................................
101. Девет година ропства ...................................
102. Гаврил Тобџија ........................................
103. Прича о Валчићу ...........................................
104. Предратна прича ...........................................
105. „Изјава“ ..........................................................
106. Власинска жена печалбара ...........................
107. Жена надничар .............................................
108. Лозјарска прича ............................................
109. Свођанска разгледница живота ..................
110. Црнатовачки говорни медаљон .................
111. Дејански говорни медаљон .......................
112. Самоћа сточара-судбина живота ----------
113. Знепољски џамбаси...................................
(Причу посвећујем „џамбасу“-Зорану Печанкару)
114. Дан кроћења коња .....................................
115. Дејанске врачарице ...................................
116. Ставра и димњак .....................................
117. Сабори .........................................................


Легенде и предања.......................................

Легенде.........................................................
118. Легенда о хајдуку Стојану Масенги.......
119. Легенда о Пустој Реци
120. Легенда о црнобарским музичарима .....
121. Легенда о црнобарском цркви .................
122. Легенда о црном бику ...............................
123. Легенда о Поповом кладенцу .................
124. Легенда о Косовском барјаку .................
125. Легенда о свадбеном барјаку .................
126. Легенда о Јанку Сеизу ...........................
127. Легенда о хајдуку Белкићу ....................
128. Легенда о Црној Трави ..........................
129. Легенда о „Власинском блату“ .............
130. Легенда о Чобанцу ..................................
131. Легенда о Светој води ............................
132. Легенде о настанку Власотинца .............
133. Легенде о Шишави ...................................
134. Дејане (Косовска легенда) ........................
135. Легенда о Бошковићу и Дејану .................



Предања.........................................

136. Предање о Кавадарцима ....................
137. Предања о девојачком камену ............
138. Предање у Цртову .......................
139. Предања о Марковом камену ..............
140. Предање о дукатима .............................
141. Предање о разговору
Карађорђа са Стрељом ..................................
142. Предања о баби ...................................
143. Предања о Предејану .........................
144. Предање о Манастиришту ................
145. Предања о предаји ...........................
146. Предање о Ђоки Рабуџиском ...........
147. Предање о Лазаревом извору ..............
148. Предање о Бегу и Белим кравама ..........................
149. Предање о Ранђелу Каракашу ..........................................
150. Предање о Бољару ............................................................
151. Предање о Добром Пољу-Црној реци ...........................









Пословице-народне изреке....................................
152. Села Преданча(Дејан),
Крушевица, Рамни Дел .........................
153. Село Липовица .........................................
154. Село Шишава и Ломница .....................
155. Село Бољаре ..........................................
156. Село Црнатово ......................................


Женске Клетве......................................................
157. Село Средор ............................................
158. Село Скрапеж ........................................
159. Село Липовица .....................................
160. Село Преданча(Дејан) .............................
161. Село Бољаре .......................................
162. Село Црнатово .........................................








Здравице ................................................................

163-170. Свадбарске здравице.............................................
171-179. Славско-Гостињскње здравице...........................

Загонетеке ............................................................
180. Загонетеке ............................................................


ПОГОВОР ...........................................................................

КАЗИВАЧИ .........................................................................

ЗАПИСИВАЧИ .....................................................................

РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА ........................


ПОДАЦИ О АУТОРУ ........................................................





16. октобар 2009. године Власотинце ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава Власотинце
Мирослав Б. Младеновић- Мирац
mmirac@ptt.rs




-наставиће се-

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставак-

KAЗИВАЧИ

1. Васиљко Вељковић(1903.г) село Крушевица, неписмен, бонбонџија. Усмен приповедач. Био интерниран у Бугарској у Другом светском рату. Казивач:- приче под бројем: 1, 2, 21, 54,
60,


2. Ружа Стевановић(62.г) село Доњи Дејан, неписмена. Домаћица. Казивач:- приче под бројем: 3,

3. Ружа Митић(65.г) село Крушевица . Неписмена. Домаћица. Казивач:-Приче под бројем: 4,

4. Роска Ивановић(1903.г) село крушевица, девојка из село Равни Дел. Неписмена. Усмен приповедач. Казивач:- Приче, пословице, загонетке, под бројем: 5, 29, 30, 152, 180,

5. Милош Јовановић село Доња Ломница, ученик шестог разреда ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава. Приче је чуо од парабабе и парадеде Цветковић (1903.г) из село Црнатово под редним бројем: 6,8,

6. Олга Лепојевић(девојачко Стоиљковић) рођена и удата у село Крушевица. Неписмена. Била као девојка у лазарицама и Краљицама између два светска рата. Живи приповедач народних песама и прича Горњег Повласиња. Неписмена. Казивач:- Приче, легенде и предања,клетве, загонетке, под редним бројем: 7,18, 22, 47, 137, 152,

7. Марица (Мара) Младеновић(девојачко Стојановић) рођена 1925. године и удата у село Преданча(Горњи Дејан). Неписмена. Била као девојка у лазарицама и учесник НОБ-е у Другом светском рату. Живи приповедач народних песама . прича и народних мудрости. Казивач:-Приче, пословице, клетве, загонетке под редним бројем: 8, 11, 14, 15, 16, 36, 47, 86, 107, 152, 160, 180,

8. Велимир Анђелковић (1917.г) село Крушевица. Усмен приповедач. Самоук. Учесник НОР-а. Казивач:-Приче под бројем: 10,


9. Марија Стојановић (девојачко Здравковић) село Липовица, девојка из села Орашје(славили Свети Ранђел), рођена 1948. године. Казивач:- Приче под редним бројем: 17, 43,

10. Војислав Лепојевић (1923.године) село Крушевица, учесник НОР-а, усмени приповедач, а цео радни век првео као печлабар на циглани у Високо у Босни. Самоук. Казивач:-Приче под редним бројем: 19,


11. Русанда(Руска) Вељковић(1903.год.) село крушевица, девојачко Грујић из село Доње Гаре. Бонбонџија. Неписмена. Бистра жена. Живи приповедач. Памти страхоте Гарске трагедије од стране Бугара у другом светском рату. Казивач:-Приче под редним бројем: 20,


12. Милева Јовановић(63.године), ромкиња, село Доњи Дејан, врачарица. Неписмена. Казивач:- Приче под бројем: 23,



13. Смиљка Ивановић(девојачко Вељковић) рођена 1928. године и удата у село Крушевица. Знала све старинске приче, песме и обичаје. Неписмена. Казивач:- Приче, загонетке под бројем: 24, 27, 47, 152,


14. Благоје Гавриловић ученик за одрасле ОШ „Карађорђе Петровић“ шк. 1977/78. године село Крушевица. Запис од старијих људи у село Бољаре 1978. године. Казивач:-Приче, здравице под редним бројем: 26, 48, 49, 50, 152, 180,


15. Видосава Раденковић(73.г) село Крушевица. Неписамена. Усмени приповедач. Била као девојка у лазарицама. Казивач:-Приче под редним бројем: 28, 38,



16. Јулијана (Јулка) Лепојевић рођена 1902. године рођена и удата у село Крушевица. Неписмена. Била као девојка у лазарицама. Казивач: Приче под редним бројем: 31,



17. Ружа Анђелковић (64.г) село Ломница. Казивач:-Приче под редним бројем: 32,




18. Даринка Лепојевић(1900.године село Крушевица. Неписмена. Казивач:-Приче под редним бројем: 33,


19. Владимир Јовић (63.г) село Крушевица. Полуписмен. Казивач: Приче под редним бројем: 34,



20. Живко Ицић (1949.г) село Средор. Писмен. Казивач: Приче под редним бројем: 35,


21. Зорка (Зорица) Ђорђевић (1934.г) девојачко Стојановић, рођена и удата у село Преданћа-Горњи Дејан. Неписмена. Била као девојка у лазарицама. Приче је научила од своје мајке Љубице (Љубе) Стојановић(1900.г). Казивач: Приче под редним бројем: 39, 45,


22. Стана Ицић(1910.г) село Средор, девојачко Јовић из село Комарица. Неписмена. Речита жена, Бистроумна и приповедач. Казивач: Приче под редним бројем: 40,


23. Војислав Ицић(1910.г) призетен у село Средор, а родом из село Крушевица. Неписмен. Оштроуман и речит. Казивач: Приче под редним бројем: 41,

24. Ружа Стаменковић (1910.г.) село крушевица. Неписмена. Каизвач:

Приче под редним бројем: 42,


25. Лазар Славковић(70.г) село Крушевица. Казивач: Приче под
бројем: 46,

26. Чедомир Стојковић (1935.г.) село Ладовица. Ученик за одрасле у
У ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица шк.1977/78.г.
Народни приповедач. Као дете учествовао у Коледарима за
Божић. Казивач: Приче под редним бројем: 51,

27. Зарије Љубеновић( 1925.г.) шумар, село Добровиш. Казивач:- Приче под редним бројем: 52,


28. Даринка Стаменковић(85.г). запис 1994.г, село Шишава. Казивач:
Приче са редним бројем: 53,

29. Јордан Стојановић(1925.г) село Преданча-Горњи Дејан.Учесник НОР-а. Шерета . Печалбар зидар. Казивач: Приче са редним бројем: 54, 89,


30. Стојна(Цаца) Младеновић(девојачко Адамческа), рођена 1955. године село Црешњево Македонски Брод, Македонија и Мирослав Младеновић(1948,г) наставник и локлани етнолог. Стојна је удата у село Преданча-Горњи Дејан. Казивач: Приче са редним бројем: 56, 66, 67, 71, 77, 83,


31 Марко Петровић, село Црна Бара.Казивач: приче под редним бројем: 57,


31. Властимир Младеновић (1938.г) село Преданча и Мирослав Маденовић наставник и локални етнолог. Властимир познати музикант хармоиникаш у Горњем Повласињу. Казивач: Приче под редним бројем:
58, 88,



32. Борко Јанковић „Калинка“ (1934.године) село Крушевица.
Казивач: Приче под редним бројем: 59, 64,


33. Станомир Илић, „ваљач“(1951.године село Преданча-Горњи
Дејан. Казивач : Приче под редним бројем: 60,

34. Витомир Ђорђевић(1934.г) село Преданча. Шерет. Печалбар
циглар. Казивач: Приче под редним бројем: 63, 176,

35. Драгиша Станковић(1958.г) село Преданча. У младости
био музикант хармоникаш. Живи у Власотинце као зидарски
Предузимач. Казивач: Приче под редним бројем: 63,

38. Ратко Илић(1951.године) село Преданча-Горњи Дејан. Цигларски предузимач у Хрватској у бившој Југославији.
Живи у Велику Плану. Казивач: Приче под редним бројем:65,


39. Влајковић Драган(1943. године) село Липовица.
Мајстор кројач. Приповедач. Живи у Власотинце. Казивач:
Приче под мредним бројем: 68,

40. Владимир Костовски(1945.г) у Македонији. Професор руског језика у гимназији Власотинце. Живи у Власотинце. Казивач: Приче под редним бројем: 69,


41. Ђорђе Цакић(1948.г) Власотинце, наставник општетхничког,
хумориста. Казивач: Приче под редним бројем: 70,



42. Сретко Пешић „Жаба“(1951.г) Власотинце, радник
„Млади графичар“ и Мирослав Младеновић(1948.г) наставник и
локални етнолог. У време комунизма прогањан са
Мирославом Младеновићем(1948.г), - као радник, под истом
дијагнозом „Фанатички политички идеалист“. Казивач:
Приче под редним бројем: 72, 73, 74, 75,


43. Новица Лепојевић(1949.г) село Крушевица и Мирослав Младеновић(1948.г) наставник и лолани етнолог. Новица живи у Обреновац. Казивач: Приче под редним бројем : 76,


44. Бранислав Тодоровић (1943.г), Босиљка Стаменковић(1943. г.) и Мирјана Димитријевић(1952.г) село Шишава. Казивач: Приче са редним бројем: 78,
45. Урош Валчић (1884.г.) Власотинце, учесник турских ратова и првог светског рата (1912.1918.г). Казивач: Приче под редним бројем: 80,
46. Влајко Станојевић (1892.г) село Борин Дол, учесник балканских ратова и првог светског рата (1912.1918.г). Солунски ратник, Казивач: Приче под редним бројем: 81,
47. Љубиша Станковић(1964.г) село Брезовица. Учитељ. Живи у Манастириште, Казивач: Приче под редним бројем: 82,
48. Богдан Стојчић(1923.г) село Крушевица и Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог. Богдан Бонбонџија и кафеџија. Усмени приповедач. Казивач: Приче под редним бројем: 84, 123,

49. Ружа Митић(64.г) Село Ломница. Казивачи: Приче под редним бројем: 89,

50. Драгољуб Стаменковић (1903). године село Ломница. Казивање
доживљаја 1978.г. Воденичар. Казивач: Приче под редним
бројем: 90,

51. Миланија Станковић(87.г) рођена 1921.године. Живи у
Шишаву. Казивач: Приче под редним бројем: 91,


52. Ђокић Марјан, рођен 1959.г-село Шишава Власотинце.
Казивач: Приче под редним бројем: 92,


53. Ђорић Никола (1938.г) село Шишава. Казивач: Приче под редним
бројем: 93,


54. Драган Миљковић, село Шишава. Казивач: Приче под редним
Бројем: 95, 96,

55. Илић Борко (1948.г) село Преданча и Мирослав Младеновић
наставник и локални етнолог. Казивачи: Приче под редним
бројем: 97,

56. Драгица Станковић(девојачко Стојчић рођ.1959.г) село Горњи Дејан, удата у село Преданча а живи у Власотинце и Мирослав
Младеновић наставник и локални етнолог. Казивачи: Приче под
редним бројем: 100,


57. Зорица(Зорка) Станковић(Златковић девојачко- махала Чука селоЗлатићево(Г.Дејан), 1933.г). и Миливоје Злтаковић(1903.г).
Као девојка ишла у лазарице. Казивач: Казивач: Приче под редним бројем: 89, 101, 104,

58. Благоје Младеновић(1920.г), учесник НОР-а, печалбар циглар и Владимир Илић(1881. године) ваљач, село Преданча. Казивачи: Приче под редним бројем:86,102,
59. Мајстор кројач „Чучка“ насељен из села Орашје. Казивач: Приче под редним бројем: 103,
60. Симон Симоновић-Монка, пуковник и учесник НООБ-е 1941-1945. године, Црна Трава. Писац О ПЕЧАЛБАРСТВУ ЦРНОТРАВАЦА и Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог Власотинце. Приче под редним бројем: 106, 112,
61. Рада Станковић (1882. године) село Орашје и Марица Младеновић(1920. године )село Преданча Власотинце. Казивачи:
Приче под редним бројем: 107,


62. Александар Митровић(85.г), рођен 1892.г. село Црнатово
Власотинце
Казивач: Приче под редним бројем: 108,


63. Радосав Стојановић ( 1953. године) рођен у село Млачиште
Црна Трава. Професор српског језика и писац, Рефернце:
ЦРНОТРАВСКЕ ПРИЧЕ-Радосав Стојановић, Просветa Ниш
2002.год. Казивач: Приче под редним бројем: 113, 114,


64. Јован Петровић (1925.г) село Преданча, акцијаш многих радних
акција у бившој Југославији, више пута ударник и учесник НОР-
а 1941-1945.године, Најбољи планински косач. Казивач:
Приче под редним бројем: 115, 116,

65. Стојковић Томислав (1941.године) село Шишава.
Казивач: Приче под редним бројем: 117,



65. Светозар Степановић (60.г) с. Горњи Орах)одсељен у село Стубла после 1945. године(Пуста Река) и Владимир Илић(1881.г) ваљач и воденичар село Преданча Власотинце. Kaзивач: Легенде и предања под редним бројем: 118,


66. Светомир Илић(1920.г) родом из село Горњи Орах, одсељен у
Пусту Реку. Народни приповедач. Kaзивач: Легенде и предања
под редним бројем: 119,


67. Миленковић Драгосалв (1951.године) и Драган село Црна Бара.
Легенде и предања под редним бројем: 120, 121,122,


68. Владимир Илић (1881,г) ваљач село Предљанча и Арсић Тоза(1882.г) село Златићево учесниици балканских и првог
светског ртата 1912.1918, гиодине. Живи приповедач. Казивачи:
Легенде и предања под редним бројем: 124, 125, 146,


69. Душан Сеизовић (1924.г) Власотинце. Казивач:
Легенде и предања под редним бројем:126,


70. Деда Константина: Констатиновић и Драгољуб Ђокић(1933.г)
с.Шишава, 1998-2008.године. Казивачи:
Легенде и предања под редним бројем: 133,


71. Деда Димитријевић(1903.г) село Свође и Никодије
Петровић(83.г) село Г: Дејан. (Географска Енциклопедија
Србије, страна 355, књига 1. запис 1975. године. Казивачи:
Легенде и предања под редним бројем: 135,

72. Станко Миљковић(59.г-рођен 1918. године) село Доњи Дејан.
Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 136, 137,

72. Драгиша Илић(1937.г) село Алексине. Бави се писањем поезије. Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 138,


73. Стојан Стојановић „Вершула(1981,г) и Владимир Илић(1881.г) ваљач и воденичар из села Преданча. Учесници балкаснких ратова и првог светског рата 1912-1918. године. Стојан је био Народни гуслар и самоки болничар са солунског фронта-намештао преломе ногу и руку. Старешина села. Казивач: Легенде и предања под редним бројем:139, 145. 146,



74. Тоза Арсић рођен 1881.године село Златићево и деда Крстића из села Јаковљево. Учесник балканских и рпвог светског рата 1912.1918.г.Зпис 1975.г.
Казивач: Легенде и предања под редним бројем: 142, 146, 148,


75. Урош Цекић је имао 86. године, када је казо ово
предање о настанку села Бољре, који је рођен 1895.
године, учесник балканских и првог светског рата(1912
1918.године. Он памти кад је имао осам година да је у
село 1903. године у село Бољаре 15 кућа,а у Селиште су
постојале 5 кућа, а засељене су са Косова, а 1910.
године су куће биле покривене са сламом. А касније са
ћеремидом. Постоји предање и у Географска
Енциклопедија Србије, страна 355, књига 1,
(Стаменковић Србољуб). Казивач: Легенде и предања
под редним бројем: 150,


76. Мирјана Цветкови

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

Napisano: 20 Mar 2010 16:20

-наставак-

76. Мирјана Цветковић(1949. године девојка Маринковић из село
Комарица). Као девојка била у лазарицама. Казивач:
Пословице.народне изреке: 153,


77. Казивачи старији људи у село Ломница и Шишава.запис 2007.
године. Пословице.народне изреке: 154,

78. Казивачи старије жене у село Средор. Запис 2008. године
Клетве: 157,


79. Казивачи старије жене у село Скрапеж и Верица Младеновић
рођена 1941.г село Скрапеж. Запис 2008.г
Клетве: 158,

79. Мирјана Благојевић(девојачко Младеновић.рођена 1949.г) село
Липовица. Запис 2008.године.
Клетве: 159,



80. Славко Коцић (64.г) село Бољаре. Запис 1978.г. Казивач:
Здравице са редним бројем: 163, 171,


81. Казивач: Милошевић Тихомир. Запис: 1976.године, село
Бољаре. Здравице са редним бројем: 165, 166,


82. Казивач: Криста Цекић, село Бољаре. Запис:1976.године.
Здравице са редним бројем: 168, 172, 173,


83. Казивач Чедомир Раденковић (84.г) село Крушевица.
Запис: 1980.године село Крушевица.
Здравице са редним бројем: 176,


84. Запис 1999. године од старијих људим из села Скрапеж . Здравице са редним бројем: 179,

-наставак-

Dopuna: 20 Mar 2010 16:22

-наставак-

ЗАПИСИВАЧИ



1. Мирослав Младеновић рођен 1948. године махала Преданча село Горњи Дејан, наставник математике, локални етнолог. Забележио:-
Приче под бројем 1. (са записом 1980. године село Крушевица), 2. (са записом 1979. године село Крушевица), 3. (са записом 1977. године село Доњи Дејан), 4. (са записом 1984. године село Крушевица), 5. (са записом 1976. године село Крушевица), 6. (са записом у село Ломница), 7.( са записом 1976. године село Крушевица), 8.( са записом 1975. године село Преданча(Г.Дејан)), 9. ( са записом од старих људи из села Орашје 1978. године), 10. ( са записом у село Крушевица 1978. године), 11. (са записом 1976. године село Преданча (Г.Дејан)), 12. (са записом од старих људи 1978. године село Крушевица), 13. (са записом од старијих људи у село Ломница 1977/78 године), 14. (са записом 1974. године село Преданча-Горњи Дејан), 15. (са записом 1976.године село Преданча-Горњи Дејан), 16. (са записом 1970. године село Преданча-Горњи Дејан), 18. (са записом 1981. године село Крушевица), 19. (са записом 1979. године село Крушевица), 20. (са записмом 1980. године село Крушевица), 21. (са записом 1980. године село Крушевица), 22. (са записом 1981. године село Крушевица), 24. (са записом 1980. године село Крушевица), 26. ( са записом 1978. године село Бољаре), 27. (са записом 1978. године село Крушевица), 29. (са записом 1981. године село Крушевица), 30. (са записом 1979. године село Крушевица), 31. ( са записом 1981. године село Крушевица), 33. (са записом 1981. године село Крушевица), 35. (са записом 1977. године село Средор), 36. (са записом 1975. године село Преданча-Горњи Дејан), 39. (са записом 1978. године село Преданча-Горњи Дејан), 40. (са записом 1975. године село Средор), 41. (са записом 1976. године село Средор), 42.(са записом 1979. године село Крушевица), 44.(са записом 1975.године од старих људи у село Дејан), 45. (са записом 1979. године у село Преданча-Горњи Дејан), 47. (са записом 1976. године у селима:Крушевица и Преданча-Горњи Дејан), 48. (са записом 1977. године село Бољаре), 49.(са записом 1977. године село Бољаре), 50. (са записом 1977. године село Бољаре), 51. (са записом 1977. године село Ладовица), 52. ( са записом 1972. године село Добровиш), 54. (са записом 1986. године село Преданча-Горњи Дејан), 55. (са записом 1976. године село Крушевица), 56. (са записом 1987. године Власотинце), 57.(са записом 1996. године село Црна Бара), 58. (са записом 1988. године село Преданча-Горњи Дејан), 59. (са записом 1985. године село Крушевица), 60. (са записом 1984. године село Преданча-Горњи Дејан), 61. (са записом 1979. године село Крушевица), 62. (са записом 1970. године село Преданча-Горњи Дејан), 63. (са записом 2004. године Власотинце), 64. (са записом 1985. године село Крушевица), 65.( са записом 1985. године Новиград Хрватска), 68. (са записом 1986. године Власотинце), 67.( са записом 1987. године Власотинце), 68. (са записом 1988. године Власотинце), 69.( са записом 1989. године Власотинце), 70.(са записом 1983. године школа Крушевица), 71. (са записом 1985. године Власотинце), 72. (са записом 1986. године Власотинце), 73. (са записом 1987. године Власотинце), 74. (са записом 1988. године Власотинце), 74. (са записом 1987. године Власотинце), 76. (запис 1972. године у касарни „Маршал Тито“ у Загребу и 1980. године у село Крушевица), 77. (са записом 1987. године Власотинце),
78.(са записом 1998-2005.г. године село Шишава), 79.(са записом од старих људи села Горњи Орах, Свође и Тегошница 1972/76. године), 80.(са записом 1980. године Власотинце), 81. (са записом 1977. године село Борин Дол), 82. ( са записом 2001. године село Брезовица), 83. (са записом 2002. године Власотинце), 84.(са записом 1978. године село Крушевица),
85. (са записом 2004. године ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница), 86.( са записом 1976. године село Преданча-Горњи Дејан), 88.(са записом 2004. године село Преданча), 97.(са записом 1876. године село Преданча), 98. ( са записом 1977. године село Преданча), 99. (са записом 1975. године село Крушевица), 100.(Са записом 2008. године Власотинце), 101. (са записом 1975. г. и 2009. године село Преданча и Златићево), 102.(са записом 1975. године село Преданча), 103. (са записом 1998. године Власотинце), 104. (са записом 2009. године Власотинце), 105. (са записом МУП Лесковац, 2002. године), 106.(са записом 1975/78. године Црна Трава и Власотинце), 107. (са записом 1975/77 Црна Трава и Власотинце), 109. (са записом по личном сећању на дане детињства у основној школи у село Свође, 2009. године), 111. (са записом по личном сећању живота на село у планини у село Дејан, 2009. године), 112.(са записом 1977. године село Средор), 113. (са записом 2008. године Власотинце), 114. (са записом 2008. године Власотинце), 115. (са записом 1976. године село Преданча);
Легенде и предања под редним бројем: 118.( са записом 1975. године село Горњи Орах и Преданча), 119. (са записом 1980, године село Горњи Орах), 123. (са записом 1977. године село Крушевица), 124. (са записом 1975. године Златићево и Преданча), 125. (са записом казивања старих људи у село Јаковљево 1976. године и 1975. године у село Преданча) 128. (са записом од сакупљених казивача и записивача према Радету Костадиновићу и Симону Симоновићу из Црне Траве, 1976. године), 132.
( са записом крајем 20. Века Власотинце), 135. (са записом 1975. године село Свође и Горњи Дејан), 137. (са записом крајем 20 века по причању старијих људи у селима Крушевица и Доњи Дејан), 138.( са записом 1979. године Алексине), 139. (са записом средином 20. века у село Преданча од солунаца учесника балканских ратова), 140. (са записом од старијих људи 1998. године у село Доња Ломница), 141. (са записом по сакупљеним предањима Сергеја Димитријевића у половини 20. века), 142. (са записом 1975. године у село Јаковљево и Златићево.), 144. ( са записом 2000. година по историским изворима), 145. (са записом 1975. године село Преданча) 146. (са записима 1975, године село Златићево и Преданча), 147.( са записом 1999. године лист „Власина“ Власотинце), 148. (са записом 1976. године село Јаковљево и Златићево), 150. (са записом 1976. године село Бољаре);
Пословице.народне изреке:- 152. (са записима: 1976, 1998, 2008, села: Преданча, Горњи Дејан, Крушевица, Бољаре, Црнатово, Рамни Дел, );
Клетве:- 160. (са записом 1976. године село Преданча);

-наставак-

Dopuna: 20 Mar 2010 16:23

-наставак-
Здравице са редним бројем: 164. (са записом 1974. године од старијих људи из села Крушевица), 165. ( са записом 1976. године село Бољаре),
166. (са записом 1976. године село Бољаре), 167. (са записом 1978. године село Доњи Дејан), 168.( са записом 1976. године село Бољаре), 169. (са записом 1976. године из власотиначкога краја), 170. (са записом 1979. године село Крушевица записана од старијих људи), 172.( са записом 1976. године из село Бољаре), 173. (са записом 1976. године село Бољаре.), 174.( са записом од стариојих људи из села Крушевица и Доњи Дејан 1977. године.); 175. (са записом 1974. године село Преданча), 176. (са записом 1980. године село Крушевица), 177. (са записом 1976. године од старијих људи из Горњег Повласиња.), 179. (са записом 1999. године ос старијих људи из села Скрапеж .),

2. Драгиша Савић ученик шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица 1979. године. Забележио: Приче под бројем: 2,12.

3. Верољуб Стевановић, ученик шестог разреда ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица 1977. године. Забележио: Приче под бројем:3,

4. Јовица Анђелковић, ученик за одрсале шк.1977/78 године у ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица. Забележио: Приче под бројем:13, 90,

5. Ивана Стојановић ученица шестог разреда ОШ Браћа Миленковић“ село Шишава. Запис 2007. године у село Липовица . Забележила: Приче под редним бројем: 17, 43,

6. Војкан Паљић, ром-ученик шестог разреда школске 1977/78 године ОШ „Карађорђе Петровић“ село Крушевица. Запис 1978. године од своје бабе у село Доњи Дејан. Забележио:- Приче под редним бројем: 23,

7. Александра Стоиљковић ученица ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава. Запис 1996. године од старијих људи у село Шишава. Забележила:- Приче под редним бројем: 25,

8. Драган и Снежана Раденковић ученици ОШ „Крађорђе Петровић“ село Крушевица. Запис 1979/80. године. Забележили: Приче под редним бројем: 28, 38,

9. Ракић Тамара ученица из село Гуњетина у ОШ „Браћа МИленковић“ село Шишава, записала приче од своје бабе из Ломнице 1996. године. Забележила:-Приче под редним бројем: 32,

10. Божана Јовић ученица ОШ „Карарађорђе Петровић“ село Крушевица. Запис: 1980.године. Забележила: Приче под редним бројем: 34,


11. Марко Младеновић ученик из села Скрапеж записао причу од старијих људи, ученик ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава, освајач регионалних награда на такмичењу младих математичара 1997/8 године. Забележио: Приче под редним бројем: 37,


12. Сузана Ицић ученица село Крушевица ОШ „Крађорђе Петровић“ . Запис 1980. године. Забележила: Приче под бројем: 46,

13. Јасмина Костић ученица село Шишава, запис 1994.г. Приче под р.бр:
53,

14. Аца Стаменковић, Митић Г. Милан, Митић Б. Милан село Доња Ломница и Мирослав Младеновић наставник и ученици ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница. Запис 2001. године. Забележили: Приче под редним бројем: 89,


15. Љубица Станковић ученица шестог разреда и наставник Мирослав
Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, 2008.
године. Забележили: Приче под редним бројем: 91,


16. Ђокић Александар ученик шестог разреда и наставник Мирослав
Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница, 2008.
године. Забележили: Приче под редним бројем: 92,

-наставак-

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставак-

17. Биљана Миљковић ученица осмог разреда и наставник Мирослав
МладеновићОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава-Ломница
Власотинце, 2000. године. Забележили: Приче под редним бројем: 93,

18. Забележили из прича старијих у село Шишава- ученици шестог
разреда и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“
село Шишава-Ломница Власотинце, 2008. године. Забележили: Приче
под редним бројем: 94,


19. Забележија: ученик Марко Миљковић од татка, ученик Немања
Трајковић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа
Миленковић“ село Шишава, 2008. године.
Записаја: Приче под редним бројем: 95, 96,


20. Симон Симоновић-Монка, пуковник и учесник НООБ-е 1941-1945.
године, Црна Трава. Писац О ПОЕЧАЛБАРСТВУ и НЕИМАРСТВО
ЦРНОТРАВАЦА 1983. године Црна Трава и
Мирослав Младеновић наставник и локални етнолог Власотинце.
Запис 1975/77. године
Забележили: Приче под редним бројем: 106, 107, 112, 143, 149,

21. Никола Митровић (1939.г) рођен у село Црнатово. Професор
српског језика у пензији. Живи у Власотинце. Написао
МОНОГРАФИЈУ села Црнатово. Запис 1977. године.
Забележио: Казивач: Приче под редним бројем: 108, 110, 156,
Клетве: 162,

22. Стојковић Сунчица ученица село Шишава. Запис 1998. године.
Казивач: Приче под редним бројем:117,


23. Миленковић Кристина ученица из село Црна Бара и наставник
Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић“ село Шишава
школска година 1995/96. Забележили: Легенде и предања
под редним бројем: 120, 121,122,


24. Бранко Димић, Црна Трава. Запис крајем крајем 20.века.
Забележио: Легенде и предања под редним бројем:126, 127, 129,
130, 131,



25 . Прокопије Сеизовић из Власотинца и Мирослав Младеновић
наставник и локлани етнолог. Запис крајем 20. века. Легенде
према писаним изворима, записима о предањима су истражили и
забележили: Прокопије Сеизовић и Мирослав Младеновић,
Запис: 1976-1999.године Власотинце
Казивачи: Легенде и предања под редним бројем:132,


26. Забележили: ученици Константин Миладиновић, Александра Ђокић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Браћа Миленковић село Шишава . Запис 1998-2008.г. Казивачи: Легенде и предања под редним бројем: 133,
27. Станиша Војиновић: ЗАВИЧАЈ“ број 2 Скопље, октобар 1925.године, Лист „Власина“ број 130-131, 15.09.2003.г
Власотинце. Легенде и предања под редним бројем: 134,



28. Станковић Слађана ученица село Доњи Дејан. Запис 1977.
године. Записала: Легенде и предања под редним бројем:136,


29. Драган Цветковић , Мирослав Младеновић наставник и Слађана
Станковић ученица из села Доњи Дејан. Запис крајем 20. века.
Легенде и предања под редним бројем: 137,



30. Иван Љубеновић село Добро Поље, Лист „Власина“ број 117-118,
20 октобар 2002. године Власотинце . Казивач: Легенде и
предања под редним бројем : 151,



31. Јелена Цветковић ученица из село Липовица. Запис 2008. године.
Пева и игра у лазарицама. Записала: Пословице.народне изреке:
153,
32. Миленковић Александар ученик петог разреда из село Шишава и
Матија Крстић ученица седмог разреда из село Ломница. Запис
2007.г. Пословице.народне изреке: 154,


33. Милосав Миловановић-Бољарац, рођен 1938. године у село Бољаре,
учитељ, наставник и професор руског језика, у пензији живи у Бачкој
Тополи. Написао Монографију о село БОЉАРЕ 2006. године.
БОЉАРЕ-власотиначко село, Бачка паланка 2006. година, страна 152-
153.
Записао: Пословице-народне изреке: 155,
Клетве: 161,
Здравице: 178,

34. Забележила: Арсић Сања уч. Шестог разреда из село Средор.2008.г.
Клетве: 157,


35. Писаја: ученик шестог разреда Саша Стојановић и Младеновић
Катарина ученица петог разреда село Скрапеж. Запис 2008.г.
Клетве: 158,


35. Марина Станковић ученица петог разреда село Липовица. Запис
2008.године.
Клетве: 159,

36. Забележили: Гордана Богдановић ученица шестог разреда село Бољаре
и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село
Крушевица. Запис 1978. Године. Записали: Здравице са редним бројем:
163, 171,


37. Забележили: ученици Саша Младеновић, Ивица Динић и наставник Мирослав Младеновић ОШ „Карађорђе Петровић“ село крушевица. Запис:1984. године село Крушевица, Равни дел, Бољаре, Преданча.
Загонетке: 180.


-наставак-

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставак-
РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА



A

'ајд- хајде, узречица
ала-чудовиште
'ајде-хајде, идемо
'ајмо-ајде, хајде, идемо
акча-турска новчана јединица
аманет-порука
аламани-мангупи
аљине-одећа, парамање
'армоникаши-хармоникаши
арно-добро




Б

бирал-бирао
бонбонџија-бонбонџија
'бем-псовка
беклике-турски порез
брљча- шашав, будаласт,
бата- старији брат
брацо-умиљатост према брату
белмуж- јужњачки спецјалитет од младосг сира од оваца, спрема се за Ђурђевдан
брђанин-планински горштак,
бија-био
бољка-болест
бањање-купање
брчкали-купати се, газили воду, прскали се водом
бањали-купали се
браца-ближа родбина по мушкој линији
бађавџије-нерадници
башта-отац
брго-брзо
„банда“-дружина
боемштина- кафански живот
беу-били су
бапка-мекоћа,
билмез –нерадник
буа-бува


В

в'шке-вашке
викала-говорила, звала неког,
варош-стари назив за варошицу-град, центар града
видрошњак-доњо воденично коло на воденици
вуја-вук
видел- видео
велије- комад (грудва) сира која се сече на комаде при ручном добијању сира
врни се- врати се
врзала- везала
волење-љубав
волеја-волео
волел-волео
видеја- видео
виђува-виђају се
вртам-враћам
вршњик- сач
'вала му- хвала му
врту-враћају
врнеш-вратиш
врачарица-жена која се бави враџбинама
вергија-турски порез
врзан- везан
вејка-врх храста, врх осушене гране дрврта
врца-црн канап, канап
врљи-баци
врнул- вратио
видело- светлост, гасарче, лампа на гас(петролеј), свануће
видел-видео


Г

гњиде-вашја јаја на глави
гу-је
ги- их
гле'-гледај
градина-башта
грозје- Грожђе
„гуштер“-млад војник
големо- велико
грбина- леђа
гњездо-гнездо
грањке-гране на дрвету
гуша-грло, оковратник
грне-глинена овална посуда за кување поред огњишта(са дршком и поклопцем)



Д

диж' се- Дижи се
дудуче- фрула
д'н- дан
д'нске- Данас
драл- подвикнуо, подигао глас
Диксе-дижи се
дојди-дођи
дооди- долази
дабогда- женска клетва
дрпни-узми, крађа,
дал- дао
дома- кући
денем- изгубим, куде да се денем(где да се изгубим)
д'њу- дању
дрпав- поцепан
дојде- дође
додија- доасади
д'н'с- данас
дос'г- досада
дуле-умиљата узречица за дете
десетак-турски порез
дирек- дрвена греда, стуб,
денске-данас
Дербенџије-специјална врста чувара(полувојна позадинска стража) путева у кланцима од хришћанског становништва које је у времену под турцима обезбеђивало путеве и кланце пролаза турских каравана са товаром од хајдучије, који су чували страже и ударали у бубњеве ако су се појављивали хајдуци
душмани-гадурије, лоши људи
дигсе- дижи се
дечица- деца


Ђ

Ђавол- ђаво
Ђаволија-вешта жена, вагина
ћотек- тепање, батина
ђугум-глинена посуда

Е
'ела-дођи, aлa,eлa oвaм дojди,eлa ja бejo
ест'к- јастук
'ектар- хектар
'ед'н- један
'Ел ти- јели ти
ете-узречица. (ете кво напраји-ето шта направи)


Ж

железо-гвожђе
живували-добро се слагали, лепо живели
женка- жуто цвеће у градини
женске- девојке
жељке-корњаче

З

запој- запевај
знаја- знао је
забраила- заборавила је
забрајене-заборављене, расејана особа
зајебанција- шала
зајебант-шалџија, шерет, весео човек
зајебава се- шали се
замајан-изгубљен, расејан,
здравје- здравље
залуав-шунтав, блесав, изгубљен, будаласт
зевњану- земњану порцију
завалија-сажаљење за болесног или сиромаха човека, губитник,
збере- сакупи
„загорела“- страст жене за мушкарцем
заподевам- подсмех, подсмевање
забавил се- закаснио се
зановеташ- исправка, преправка
Змни- тресе се
Зашеја- заобишао
забрадила- завезала мараму на главу
Зарадовала- обрадовала, радост
Задавил-задавио
Запојал- запевао
Замочувала- запишала, непоштовање жене према мужу


И

изеле је- нанеле јој зло, злоба, подвала,
изеде-уједе, поједе, наноси бол
иска-тражи
излипшу- полипшу, угину
исек'л- исекал, исекао
искочил- искочио
исна- јесте, истина (исна си је било)
искарали- истерали
изврљи- избаци
изм'кне-измакне
искарували- истерували, истерали,
извољеваш- тражиш, потражујеш превише
изеја- изео, бол (изеја ме за срце)


Ј

јајца-јаја
јевтика- болест турбекулоза
јучер-јуче
јутре-сутра
јела-оди
јеђ'-једи, ручај
јер'м-јерам за запрежну стоку



К

куфер-кофер
кво-шта (кво работиш-шта радиш)
К'д-кад
коске-кости
карала-љутња, љутила, грдња, грдила (мајка карала ћерку)
Крџалије-бандитске чете које су пресретале турке негде на почетку 18.века(1792-1806.г), убијали и пљачкали-а често су нападали и поткрадали стоку и отимали сточарима србима, па се тога становништво по други пут расељавало по планинама
куче-пас
куј-ко
коричка-кора
котал(кот'л)-котао
јед'н-један
кво-Шта
колко-Колико
„кец“-играч на крају народног кола
коловођа-играч који води народно коло
куде-где
киде-где
компир-кромпир
кордељке-окруњен клас кукуруза

кућевне-Кућне
кноћи-вечерас
курвалук-прељуба, варање у браку,
какој-како

крвопија- лош човек
крвник-зао човек, овчји крпељ
кротка-мирна
кучка.-лоша жена, керуша
комижив-
заклетва у оца или брата
Комижива-заклетва у мајку или сестру
Качамак-српски јужњљчки специјалитет од кукурузног брашна(белог или жутог) самлето у воденици
кљечка-саплитање ногом, подмуклост,
Купил-купио
Коџа-много
Кљекав-трапав, спор у послу
Крал-крао




Л

'Леб- хлеб
Лија- лисица
Липсал-липсао, угинуо
Лисје-Лишће
Лелејка-дечја љуљашка
Л'жу-лажу. (л'жу се-воле се)
Ломоти-непотребно говори, лупетње, свашта говори
Лочка-мала барица воде направљена стопалом говечета
Л'цка-лацка, неко те спомиње,
Лагал-лагао


Љ
Љушка-Љуљашка



М

Маћија-маћеха
Мејана-механа, кафана
Мучил-мучио
Мотовилка-дрвена наптрава за мотање пређе за ткање на разбоју
Мислил-мислио
Младунци-млади брачни пар
Младенци-верски празник посвећен младом брачном пару после направљене свадбе
Милцацајац-милиционер
Метер-зидарски метар
Молија-молиои
Малко-мало
Млого-много
Мераклија- превелика љубав према нечему: женама, вину и ракији
Мајете-луњање, скитња по село
Мру-умиру
Мерак-воља, нешто се превише воли
Млоги-многи
Мукачки-посмуклост
Манџа-јело
Мотка-тојага, дрвени штап за батине
Могаре-магаре





Н

Немог'л-није могао
Нарани-нахрани
Недош'л-није доша, женска клетва
Наз'д- назад
Некакој-некако
Неработи-неуради
Непројдоше-непрођоше
Нек'д-некад
Непројдоше-непрођоше
Навреви-наговори, наприча, исприча
Никој-нико
Неје-није
Ножице.-овчарске маказе
Ник'д-никад
Најебаја-најебао, надрљао, неприлеке у животу,
Нагазија-нагазио,
Несам-нисам
Најмалечко-најмање
Наполиц-напола, половина дневнице или добити у обради земље
Наиде-наиђе
Нес'м-нисам
Н'ћ'с-ноћас
Неналитај-незалитај се, нежури
Неаје-нереагује, незаинетерсован (чује ал неаје), прави се глув
Натрескал се-напио се, птерао у алкохолу, заљубио се
Нашеја-нашао


Њ
Њојзин-њен

О
'Оћу-хоћу
Опоује-певање молитве од свештеника, кадење уз молитву,
Оџак-димњак
Осиљке-бодљикаве иглице класја од жита,
Оћала-хтела
Очукал-очукао, ударио, поломио, штета,
„Орашлике“-бонбоне направљене од ораха
„Откидао“-узимао

Оро-народно коло
Отишеја-отишао
Обукеја-обукао,
Отидне-отишао
Оодимо-путујемо, идемо
Отидо-одлазим
Отиш'л-отишао
Овуј-ову
Острило-оштрило, брус за оштрење коса
Оп'нци-опанци:свињски и пиротски од гуме
Ората-разговор, говор
Оратил-говорио
Оратити-говорити
Оче-'оће, хоће
Од'мна-одавна, недавно
Овија-ови
Озгор-одозго
Обличишта- нечасне радње, (подај му тој па му гле' обличишта) ,
Орезил-усрао се, унередио се, прљав човек,
Остаја-остао
Оженил-оженио се
Ог'њ(огењ)-ватра
Однел.-однео
Отоше-одоше


П

Петал-петао
Премењује-пресвлачи
Премена-рубље
Прекарал-претерао
Попадиче-попвова(свештеникова ћерка
Попадија- попова жена, жена свештеника
Прозевушка-жена која се прозева од нерада, нерадник, лења жена
Полог-кокошје гнездо на коме се сносе јаја
Панађур-вашар
Побегал-побегао
Прикане-пријатељу
„Прди“-пушта гасове
Привати-прихвати
Подебел-дебљи
Полипшу-угину
Пупче-пупак
Пандур-жандар, сеоски кмет, општински чиновник који наплаћује порез у село
Падал-падао
Предузимач-предузетник., приватни послодавац, груповођа
Пописували-пописали
Пријавил-пријавио
Печал(пекал)-туга, бол, зарада, материјална добит
Печалба-надница, тежачење, аргатлук, работа
Печалбар-човек који иде у печалбу, ради да би нешто зарадио, надничари, аргатин
Печаловник-печалбар:зидар, циглар, пинтер у печалбу
Ћеримиџија(ћиримиџија)-печалбар, надниачар, аргатин
Печаловина-зарада у печалби
Печаловина-зарада у печалбу
Појдомо-пођомо
Посналажљив-више сналажљив
Питују-питају
Пол'чке-полако
Пол'к-полако
„Прича“-догађај, начињена штета на село
Поп-свештеник
Прекара се-умре
Пооре- Иоре њива дрвеним ралом, плугом или тракторм
Прорадују-провеселе, радос у кићи
Премла-велики страх од нечега
Претурила се- уплашила се
Полочајке- плочајке, плочице од камена
Поврте се-снебива се, нешто тражи, окретање
Попррике-паприке
Пладне-подне
Писувал-писао, пише оловком
Понекоје-понеко
Прооди-пролази
Пројде-прође
Подаде-даје му, услуга
Попке-женски гумени опанци
Пандиљ-део одеће, постиљак (пелена)
Параман-део одеће
Парамање-одећа
Пачавра-кухињска крпа
Палаверка-жена која оговара, преноси вести
Пијанка-весеље
Поитај-пожури
Призетко-призетак
Подевам-задиркујем
Пара-новац, доходак, плата
Поголема-повећа
Патка-пенис, мушки полни орган,
Погребоја-задње рођено дете, који гребе шерпе кашиком
Потрепоја-који стално трепће очима
Притрано-љуто
Притран-љут, бребрз
Претур-болест од великих секирација, неуроза у стомаку, македонски специјалитет од суканих корица и сира
Пладне-подне
Преапаја-преапао, прегризао
Преапал-преапао, прегризао
Пук'л-пукао, изгубио живце, изгубио стрпљење




Р
рипче -вагина, женски полни орган
Р'жен-ражен
Ровине-увала
Разболеја-разболео
Рекнуја-рекао, казао
Праили-правили
Работа-рад
Рекнула-рекла
Рек'л-рекао, казао
Радела-радила
'Рана-храна
Родија се -родио се, откачио се неког бељаја
Ранил-'ранио, хранио, рана од пушчаног нетка
Разнел-разнео


С
С'г-сад
Савељка-дрвена направа за разбој за ткање на село
Суне се-окрене се
Сво-целокупно, све
„Срединка“-средњи део, унтрашњи део хлеба без корице
Софра-трпеза, дрвени мали округло ниски сто
Сливе-шљиве
Смишљаја-смишљао
Сирење-сир
Селска-сеоска
Сл'зе-сузе
С'њам-сањам
Св'ку-сваку
Сас-са
Спим-спавам
Сол-со
„Стракан“-стари војник
„Ситно“-мали број дана до одслужења војске
Св'ки-сваки
Стра'-страх
Смејурија-смех
Сеир (Саир)-шега,шала., подсмех
Седењкање-седењка, зимско ноћно окупљање девојака и момака по кућама
Ситулација-ситуација
Спијете-спавате
Синко-сине
Стр'ну-страну
Сабајле(собаље)-рану ујутру, пре изласка сунца
Стринка-стрина
Саг-сад
Слуговање-слуга, надничар код газде:сточар
Старудије-старо, неупотребљиво
С'м. Снајка.
Сабор(собор)-игранка, окупљање људи уз музику на верски празник
Сеиз-коњушар
Сомун-бели хлеб
Синидар- сеница птица певачивца
Синџир-ланац
Старејога-старијег
Сњума- с њом
Скрше-сломе, поломе
Скршила-сломила, поломола
Старојко-стари сват-побратим
Сокак-сеоски пут у насеље, тесна улица, крстопутина у село, место окупљања,
-наставак-

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

-наставак-
Т
Туј-ту
Тепаш-удараш, уљигивање, додворавање
Т'г-тад
Троношка-мала столица са три ногара
Тој-то
Т'кој-тако
Турај-стављај
Тотије- то је
Теј-(теј овце-те овце)
Тија- тај
Топка-букет љубичица
Татко-отац
Такој-тако
Трупчики-мали трупци (обла дрва)
Такнице-мушки изаткан појас од вуне
Таг-тад
Т'ј-тај
Тулбен-бела марама
Тртомуте-нешто неко мути, превртљивац
Тојаче-тојага, мали штап
Тепање-батине, умиљатост
Тојага-овчарски штап
Татабица- врста штетног инсекта, штетан човек
Т'д-тад
Трлица-дрвена направа за грубо одвајање стабљике коноља и влакана
Тија-они
Тропа-гласно говори
Тријанка-врста шљиве
Т'нко-танко

Ћ
Ћушне-гурне га
Ћера-тера
Ћушнем-гурнем


У

Убава-лепа
Уработи-уради
Умочал-упишао се, умокрио се
Убаво-лепо
Увати га-ухвати га
Умреја-умро
Умочаја-умочао, умокрио се, упишао се
Узеја-узео
Ујани-ујахао
Уш'л-ушао
Убавило-лепота
Узрел-узрео, доба старости
Учукан-уштровен, уштогољен
Утепаја-утепао, убио, батина
Утепал-убио, батина
Удал-удао ћерку,
Убија-убијо, повредио се




Ф

„Фењер“- сточарска лампа на гас(петролеј) „фазан“, светиљка


Х

Холштапер-безобразник, прљав човек


Ц

Цел-цео
Црепуља-овална глинена посуда у којој се пече хлеб испод сача на огњишту
Царевица-кукуруз
Цврсто-чврсто
Целивка-пољубац
Целивување-љубљење
Цуни-пољуби
Цркја-цркао, умро
Цркнул-цркао, умро



Ч

Чкола-школа
Ча'-стриц
Чантра-чутура
Читал-читао
Черге-покривка, ткани ћилим на разбоју
Ч'к-чак
Ч'с-час
Чамовина-даске дрвета од чама(бора)
'Чела-пчела
Черечи се-кривљење женских ногу, срам, стид
Чума-куга
Чебрњак-обло дрво на који се носио велики котао са водом са извора
Чемерика-врста отровне биљке

Џ

Џабелеске-џабе, бесплатно, испод цене
Џамбас-укротитењ дивљих коња
Џинче-љуто паприче(паприка)


Ш

Швалер-љубавник
Шљивар-воћњак
Шаљивџија-шерет, човек који воли шале
Шатровачки-говорни језик сточара и печалбара
Шише-пљосато стаклена посуда за ракију
Шпанцир-мајање, скитња
Шиљ'к-шиљак
Штудир-лутање, луњање, лутање без циља, скитња
Штровен-уштогољен, вађење тестиса код вепра
Шврљка-прељуба, лажов, неповерљива особа

20. март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог, историчар и писац на локалном дијалекту песама и прича са Југа Србије

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 635 korisnika na forumu :: 40 registrovanih, 7 sakrivenih i 588 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1567 - dana 15 Jul 2016 19:18

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: 8u47, A.R.Chafee.Jr., ankebut, Apok, atrkulja, beowl, bojank, boolero, caesar, celik, Dicus, djordje92sm, doktor1964, dragoljub11987, Faki-Valjevo, Georgius, goxin, Joja2, KUZMAR, Levi, ljuba.b, MaksicZoran, MarKhan, mercedesamgzakon, Mihajlo, MilosKop, mirbat, MORAVA1, nemkea71, Rakenica, renoje2, stefanmpurtic, Toni, vathra, vespa nikola, Viceroy2, wizzardone, zgoljo, zixmix, znaisa