|
Pronadji i Zaokruzhi
Crvenkasta nit-godina prva
"Reklo bi se da imam oko shest meseci. Nalazim se na otomanu, polozhen na stomak, u ne bash prilichnoj, golishavoj pozi, kako su nekad fotografisane bebe. Kazhiprstom desne ruke zaneseno cheprkam po jednoj od onih, tada omiljenih, serijski izradjivanih zidnih tapiserija, sa takozvanim shumskim,idilichnim motivima. Odmah pored ogromonog jelena, izatkanog na proplanku, jelena koji me netremice posmatra svojim krupnim ochima- uspeo sam da iz prediva izvuchem konchic'. Nije duzhi od dva centimetra.Ali, slutim, ova crvenkasta nit je tek pochetak velikog posla.
Delujem ponosno. Veoma ponosno...
Chak bih dodao kako mislim da tako ponosan nisam izgledao nikad posle ovog slavnog poduhvata.
Otvor velichine petobanke-godina druga
Sada vec' sasvim sam,propisno odeven, sedim sred onog istog otomana. Na zidnoj tapiseriji tamo i ovamo, uokolo izatkanog, neshto manjeg jelena, primetno je chitavo "shiprazhije", kao izraslih, zapravo izvuchenih konchic'a.I negde tu je otvor, rupica velichine nekadashnje petobanke.
Sudec'i po izrazu lica, moglo bi se zakljuchiti da nisam bash najzadovoljniji. To je zbog vidnog chmichka na desnom oku,ali i zato shto sam toliko truda ulozhio da na tapiseriji napravim prolaz, a iza svega me cheka-zid. Ipak, noktima sam skinuo ljuspice krecha i pocheo da cheprkam po malteru.
Mozhda je to cheprkanje kazhiprstom,ta zhelja da se sazna shta je iza tapiserije, svojstvena svakom detetu, a mozda je to i neka nasledna osobina.(comment  ) Kako god da jeste , bio sam veoma uzbudjen kada sam pored kreveca nashe kc'eri,posle vishe od chetvrt veka, zatekao pocepan tapet i rupicu u malteru. Sada uglavnom preovladjuju plastificirani tapeti jednoobraznih "mustri",a ne tapiserije sa naivnim. bukolichkim motivima. Zapocheta rupica, medjutim, bila je ista,ako ne i vec'a.
Shta je iza zida? Pratio sam radove nashe kc'eri danima i mesec'ima, tastovim nonijusom merec'i prechnik, sakupljajuc'i okrunjena zrnca,zajedno sa zhenom procenjujuc'i koliko je milimetara u dubinu odmakla."
(...)
Goran Petrovic', "Razlike"
|
