Molim pomoc - alofoni, akcentovanje i fonetska transkripcija

Molim pomoc - alofoni, akcentovanje i fonetska transkripcija

offline
  • Pridružio: 26 Nov 2009
  • Poruke: 3

Pozdrav svima,
Pišem esej iz kontrastive analize talijanskog i srpskog jezika s aspekta fonetike i fonologije pa mi neke „sitnice“ prave probleme.
Nešto sam našao prečešljavajući forum al' da potvrdim
1. alofoni u srpskom jeziku – n, h i s (volio bih da provjerim da li imam tačne znakove za njihovu fonetsku transkripciju, pa ako neko može to da pošalje bilo bi odlično). Da li postoje drugi koji nisu navedni?
2. akcentovanje – poredim naše stravično komplikovano akcentovanje i dajem primjer kako riječi imaju potpuno drugo značenje sa drugačijim akcentom npr. Góre je gore gdje gore gòre – može li neko da provjeri ova dva i doda druga dva akcenta? I da li se ove riječi zovu homonimi ili ne (jer bi homonimi trebali da imaju isti spelling i izgovor, a ovdje je izgovor drugačiji zbog akcenta)?
3. da li postoji tabela za fonetsku transkripciju u srpskom jeziku (sa alofonima) ili da se baziram na IPA?
4. da li se u fonetskoj transkripciji pišu izmjene poput jedanput (gdje se N izgovara kao M) ili biolog (gdje se izgovara J zbog kombinacije IO)?
Hvala unaprijed!



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17808
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Nismo te prevideli, budi bez brige.Prikupiću nešto od građe koju imam pa ću ti popodne postovati. Ono što imam, nadam se da će pomoći. Ako šta bude nedostajalo, moraćeš dalje da tragaš.

PS
1. Naše akcentovanje uopšte nije stravično komplikovano, naprotiv: postoji svega nekoliko vrlo jednostavnih pravila i možeš se s njima (ponovo) sresti ovde , na našem potforumu ''Jezici - srpski jezik''. Pošto si student filologije, siguran sam da ti to nije nepoznata oblast, pa to navodim samo iz navike. Šta jeste komplikovano? Prozodijski izuzeci i pomeranja akcenata u tzv ''kosim padežima'', odnosno nepostojanje analogije u jednoj reči (primer: gost - gosti; imenica gost ima samo jedan akcenat , kratkosilazni, a gostovanje ima kratkouzlazni postakcenatsku dužinu; glagolska imenica gostovanje, izvedena iz ove reči, ima čak i dubletno akcentovanje, itd). Tu su još i fleksija (prevoj ) vokala, i razne druge prozodijske pojave.
Dakle, sam sistem nije stravično komplikovan, ali izuzetaka je relativno mnogo.



offline
  • Pridružio: 26 Nov 2009
  • Poruke: 3

Hvala na odgovoru. Jezici su mi jako zanimljiva tema ali svaki put kad malo jače zagrebem po površini pronađem milion novih stvari i uvidim istinitost poslovice Quantum scimus, gutta est, ignoramus mare.
Smatram naše akcente stravično teškim samo zato što nemam jasno definisano pravilo već moram da se oslanjam na sluh. A pošto sam poznavalac opere i nije mi problem da osjetim razlike u stvarima koje slično zvuče (npr. glissando/legato/portamento) ovaj problem mi samo donosi dodatnu frustraciju.
U talijanskom jeziku ne postoje akcenti kao u srpskom (kako moje knjige kažu, srpski posjeduje "pitch accent", a talijanski "dynamic accent"). Ne čini to ni jedan od ova dva lakšim za savladavanje, samo (meni) čini srpski težim za objašnjavanje.
U svakom slučaju nestrpljivo očekujem odgovore.

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17808
  • Gde živiš: I ja se pitam...

I mi imamo dinamičke akcente, ali se oni nazivaju ''ekspiratornim'' i smatraju se nepravilnim. Zašto? Vazdušnom strujom, dinamikom glasa i glasovnim udarom postiže se snaga akcenta na jednom slogu, a ne njegova melodioznost.
Primer akcentovanja imenice kašika; njen književni akcenat je kratkouzlazni na prvom slogu. Međutim, u Kosovsko-resavskom i drugim dijalekatskim područjima (sa lošom prozodijskom slikom) može se redovno čuti kašIka.'' Akcentovan'' je intermedijalni slog i od svih samoglasnika najviše se čuje to I, kao da se sva vazdušna, izdisajna (ekspiratorna) struja sabila u taj glas I, ali bez tonske vrednosti! Ako nikad to nisi čuo, seti se ''Rokera s Moravu''...Dakle, nema tonske vrednosti, već samo udarne, ekspiratorne.
PS
Imaš sreću da spojiš lepo s korisnim - tvoj sluh i najmelodičniji jezik evrope - italijanski. kao što znaš, i naš jezik je vrlo visoko postavljen na toj melodičnoj skali jer praktično 50 procenata glasova koje koristimo predstavljaju samoglasnici...kojih ima samo pet. Dakle, svaki drugi naš glas je samoglasnik koji, kao što znaš, jedini može da se peva. Zato ne bi trebalo da ti predstavlja problem da odrediš akcenat u srpskim rečima.

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 860 korisnika na forumu :: 44 registrovanih, 3 sakrivenih i 813 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., aleksmajstor, aramis s, arsa, babaroga, black_arrow, dika69, djboj, dragon986, dragonserbia, girici2, h8propaganda, Kenanjoz, kovinacc, kybonacci, LeGrandCharles, Leonardo, LUDI, Marko Marković, MB120mm, Mercury, Mihajlo, Miskohd, mk, mnn2, Morocco, mrmr, panonski mornar, pein, proka89, Recce, RJ, rovac, royst33, ruso, Sirius, stegonosa, suton, Toni, Vlad000, vlvl, vobo, Yellow Pinky, zoranis