Pisanje stranih tehnickih izraza

1

Pisanje stranih tehnickih izraza

offline
  • Pridružio: 04 Sep 2003
  • Poruke: 24135
  • Gde živiš: Wien

Nacinjem ovu temu iz vise razloga.
Neki domaci casopisi forsiraju upotrebu domacih izraza za strane tehnicke izraze. Problem je sto su ti izrazi smisljeni "na licu mesta", posto ne verujem da su standardizovani od strane nekog zvanicnog tela koji bi to trebao da regulise.

Uzecu za primer strani izraz "Hard disk drive".
Taj izraz se kod nas prevodio na X nacina:
- Vincester disk (udzbenici za srednje skole)
- Winchester disk (opet udzbenici za srednje skole)
- Tvrdi disk (jedan domaci casopis koji mi posebno ide na zivce zbog nakaradnog prevodjenja stranih izraza)
- Cvrsti disk
- ...

Pride svega toga, vecina nas, "tvrdokornih kompjuterasa" koji su svoju "karijeru" zapoceli krajem osamdesetih i pocetkom devedesetih, uporno koristimo skraceni oblik izvornog izraza, tj. pisemo "hard disk".

Posto znam da na forumu imamo par strucnih lica, zamolio bih za savet i informaciju o tome da li postoje neka zvanicna uputstva vezana za prevodjenje stranih strucnih (tehnickih) izraza.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
online
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17538
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Sad sam ovo video Bobby, a već sam malo i umoran pa ti ne mogu odgovoriti kompletno, kako valja. Postoje vrlo precizna uputstva za prevodjenje i transliteraciju (odgovarajuću ortografiju) stranih reči i izraza kod nas...Kao i za njihovo izgovaranje. Inače, koliko je to važna oblast neka kaže podatak da mi imamo dva udruženja prevodilaca: jedno je Udruženje književnih prevodilaca (u Francuskoj sedam u BG) a drugo je Udruženje naučnih i stručnih prevodilaca (u Kičevskoj devet, takodje BG). Pošto saradjujem i s jednima i s drugima, pozvaću ih sutra da ih pitam imaju li neke biltene tim povodom, pogotovo ovi drugi. Inače, pravopis ima precizne odrednice kada je to u pitanju. Medjutim, kao što znamo - jedno je pravopis, a drugo je život...

Dopuna: 26 Mar 2007 10:52

Kod nas je za kratko vreme objavljeno mnogo rečnika i priručnika iz oblasti informatike i kompjuterske terminologije, a navešću samo neke koji su lako dostupni:

-''Rečnik računarske tehnike i informatike'' (Živko i Tatjana Tošić)-englesko-ruski-srpski. Izdavač ''Velarta''

-''Rečnik kompjuterskih termina'', Aleksandar Gvozden, izdanje Primatron kompjuterska literatura

-''Hakerski rečnik žargona'' (!) Lazarević Slobodan, izdavač ''Knjiga komerc'' Beograd

-''Džepni rečnik kompjuterskih IT skračenica, Brzulović J. Slobodan, izdavač ''Svetlost'' Čačak

Zašto je ova literatura interesantna? Zato što se u predgovoru svake od ovih jedinica navodi metodologija kojom je rečnik sklapan.
Ono što tebe još interesuje , suštinski, na osnovu kog pravila se prevode i tvore izrazi, mogu da napomenem nekoliko bitnih stvari:
-Opšta pravila za transliteraciju stranih reči i izraza nalaze se u svakom pravopisu, ali je više nego jasno da je informatička revolucija ostavila daleko iza sebe tu normu koja se najsporije menja.
Medjutim, Odbor za standardizaciju srpskog jezika se redovno i veoma aktivno bavi svim promenama živog jezika i pravopisa. Njegove odluke nemaju snagu norme, ali su kao preporuka veoma cenjene jer se u odboru nalaze najpoznatija imena naše lingvistike. Pošto ja dobijam njihove biltene, ''linkovaću'' ovde upravo one zaključke koji se odnose na razmatranja specifičnosti standardizacije prevoda sa engleskog na srpski.
Nemoj mi zameriti ako to ne bude baš danas jer reč je o većem broju stranica koje treba iskenirati. Inače, nisi jedini koji se našao zaprepašćen pred prevedenicama tipa ''tvrdi disk'' i sličnim jer je očigledno da su se prevodjenjem bavili ljudi koji nisu iz te struke nego lingvisti ''opšte prakse''. To i jeste glavni problem. Npr : svi znamo šta znači izraz ''semplovati'', ali hajde da to neko prevede, ali tako da zadovolji i tačnost, preciznost prevoda, kao i našu jezičku normu...i da pri tom bude svima, ili bar većini, jasan.
E, da ne zaboravim: bez obzira na svoje nesavršenosti i najavljene greške, ipak se pokazao od izuzetnog značaja ''Rečnik stranih reči i izraza'' Šipka-Klajn.
Dakle, malo strpljenja, stižu i preporuke za prevodjenje, samo da ih obradim. Wink



offline
  • Pridružio: 04 Sep 2003
  • Poruke: 24135
  • Gde živiš: Wien

"Semplovati" je odlican primer za ono sto sam hteo ovom temom postici.
Sampling (ili odomaceno "semplovati") znaci "uzimanje uzoraka" ili cesto korisceno u literaturi "uzorkovati".
Bas tu nastaje problem. Za primer cu uzeti sledecu recenicu koja se cesto koristi:
To je potrebno semplovati na 44.1kHz
sto bi u stvari trebalo da bude napisano kao:
To je potrebno uzorkovati frekvencijom uzimanja uzoraka od 44.1kHz
ili:
Uzorke je potrebno uzimati 44100 puta u sekundi
ili jos X drugih daleko pravilnijih prevoda od onog prvog spomenutog.

Problem je sledeci: uradi test na grupi od 10 coveka koji znaju nesto o digitalnoj obradi signala, i daj im da procitaju sve te varijante prevoda, i mogu se kladiti da ce vecina njih shvatiti o cemu se radi iskljucivo na osnovu prve recenice, dok ce ostale primere gledati bledo.

Druga mana ostalih prevoda (ne racunamo onaj prvi) je prepaoznavanje materije pri citanju tekstova na razlicitim jezicima.
Uzecu za primer izraz "oversampling" koji niko ne prevodi (za Nemacki i Francuski sam siguran da ga ne prevode), vec ga u tekstovima pisu drugim fontom, ili recimo iskosenim slovima.
Isto tako, u svim jezicima se koristi naziv ubergeek za coveka koji je preterano zaludjen za kompjutere. Rec je kombinacija nemackog über (nad, iznad) i engleskog geek (izmisljena rec, oznacava coveka koji je zaludjen racunarima i zna o njima daleko vise nego prosecan korisnik racunara).

Sledeci problem sa kojim se takodje cesto susrecem su reci koje sadrze slova kojih nema u srpskoj latinici/cirilici.
Naziv "malware" (malicious software) je ustaljen za maliciozne programe (virusi i ostali nepozeljni programi).
Odlucio sam se bio da rec koristim u originalu (sa sve "w") iz razloga sto je tako lakse prepoznatljiva, i lakse je naci informacije o tom izrazu kada je tako napisan.
Problem nastaje kod nasilnog primenjivanja nase gramatike na tako napisanu stranu rec:
- malware
- od malwarea
- malwareu
- ...

Ako krenemo analogijom usvajanja strane reci "virus", onda su gornje gramaticke promene u redu.
Neko bi se odlucio da "w" zameni sa "v", ali je to, po mom misljenju, jos nakaradnije od mog primera:
- malvare
- od malvarea
- malvareu
- ...

Jos veca glupost bi bila ispratiti nastanak rece "malware" od originalnog "malicious software", pa analogno tome kod nas sklopiti "malprog" od "maliciozni program"


Za kraj ove moje poruke, pocasticu vas jednim malim tekstom za citanje:

Ukoliko na zakoracnom polju Vaseg velepamtila naidjete na tragove malproga, prepoznatljivog po operativnom kodu 1FAA u sesnaestodekadnom zapisu, preporucujemo vam da vas racunar pregledate protiv-virusnim sastavom preduzeca Simantek, posto se ovaj malprog, osim u zakoracnom polju, usadjuje i par fascikli Vaseg sastava.
Osim toga, ovaj malprog osigurava svoje pokretanje zajedno sa sastavom tako sto stvara i par dvokadnih kljuceva u upisnoj knjizi vaseg sastava.

offline
  • ZoNi  Male
  • Free Your Mind!
  • Pridružio: 26 Feb 2005
  • Poruke: 5757
  • Gde živiš: Singidunum

hm... "malver", po analogiji sa "softver"...

online
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17538
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Download - učitavanje? Pakovanje, slaganje...Preuzimanje (ovo poslednje je prema rečniku Klajn-Šipka).
Upload je još žešći: nisu se ni usudili ga prevedu...
I kod ovih značenja stoji predjašnja konstatacija: svi znamo šta znače ove reči i zašta se koriste.
Uostalom, ni reč kompjuter kod nas nema odgovarajući prevod, ako ćemo pravo...Računar? Nije samo to, tačnije - najmanje je to. Procesor ? hahaha, to je samo deo kompjutera, itd, itd.
Nastavak sledi...Možda ćemo mi pomoći svojim iskustvom prevodiocima.

offline
  • Pridružio: 04 Sep 2003
  • Poruke: 24135
  • Gde živiš: Wien

@ZoNi
Nije bas tako jednostavno.
Po toj logici bi rootkit trebalo pisati rutkit. Gde tu nastaje problem?
Citalac procita tekst u kojem se spominje rutkit, pa pozeli da sazna malo vise. Ode na Google (opet pogresan izraz, Google nije brdo pa da se moze otici na Google) i ukuca "rutkit" posto pojma nema da zapravo treba da trazi "rootkit". Mozes zamisliti koliko ce korisnih informacija naci ukoliko ukuca "rutkit".
Ako se dalje pozabavimo rootkitom, ustanovicemo da je to kovanica od dve reci: "root" i "kit".
Root = koren (zar nije?)
Kit = komplet opreme

Zamisli tekst u novinama: "Pronadjen novi korenski komplet opreme" Mr. Green

offline
  • Pridružio: 18 Okt 2006
  • Poruke: 72

bobby ::Citalac procita tekst u kojem se spominje rutkit, pa pozeli da sazna malo vise.
Ako izraz nije dovoljno jasan, problem se rešava tako što se prilikom prvog pominjanja u zagradi navede „engl. rootkit“, a dalje se bez problema koristi srpska varijanta.

bobby ::(opet pogresan izraz, Google nije brdo pa da se moze otici na Google)
Ni sunce nije brdo, pa ipak možemo sedeti na suncu (a da pri tom ne sedimo na vrhu planete). Ni televizija nije brdo, pa se može videti neko na televiziji (a da pri tom ne stoji na vrhu zgrade u Takovskoj). Ni radio nije brdo, pa možemo nešto čuti na radiju (a da pri tom ne sedimo na aparatu). Ni vazduh nije brdo, pa možemo izaći na vazduh (ne penjući se na vazdušni jastuk). Ni sastanak nije brdo, pa se može biti prisutan na sastanku. Ni svet nije brdo, pa se svašta dešava na svetu. Itd.

Uopšte uzev, predlozi nemaju samo jedno značenje, i izraz „otići na Google [ili Gugl]“ sasvim je ispravan.

bobby ::Odlucio sam se bio da rec koristim u originalu (sa sve "w")
Pisac nekog teksta može da odluči šta god hoće (ukoliko tekst kasnije ne pregledaju lektori i sl.). Neke od njegovih odluka biće u skladu s pravilima srpskog jezika, druge neće; izbor ostaje.

offline
  • Pridružio: 04 Sep 2003
  • Poruke: 24135
  • Gde živiš: Wien

@Bojan Basic

Drago mi je da si se javio u ovoj temi.
Ajde nam, molim te, daj par smernica vezano za ovo.
U prilici smo puno puta da pisemo clanke za MC i onaj nas drugi sajt, pa bi nam dobrodoslo bilo da nam neko podeli par saveta (da nam se neko sa strane ne bi podsmevao na pisemnosti).

offline
  • ZoNi  Male
  • Free Your Mind!
  • Pridružio: 26 Feb 2005
  • Poruke: 5757
  • Gde živiš: Singidunum

bobby ::@ZoNi
Nije bas tako jednostavno.
Po toj logici bi rootkit trebalo pisati rutkit. Gde tu nastaje problem?

naravno da nije jednostavno Smile da jeste, ne bismo o tome ni raspravljali, zar ne? Wink

navodis primer rutkita... a sta da je u pitanju neki japanski izraz? ili madjarski? svahili? da li bismo sve njih pisali iskljucivo u originalu? kao sto rece bojan, prvi put stavi u originalu...

ipak mislim da je recnik Mikro knjige ok stvar...
http://www.mk.rs/pub/rmk/index.php

online
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17538
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Moja učenica, inače diplomac kod Ivana Klajna (!) usred radija jednom je rekla ''toncu'' : '' Sempluj mi tu vest po difoltu''. To je izgovorila školovana osoba, profesor italijanskog jezika, znalac čija je dužnost da čuva vrednosti našeg jezika. Naravno da ju je ''tonac'' razumeo; naravno da je neki laik za kompjutere ne bi razumeo.
Ne govorim ništa novo: kompjuter i kompjuterska tehonolija (pa time i jezik koji se u ovoj oblasti koristi) zauzeo je više teritorija nego svi engleski imperatori zajedno. Na delu je do sada nevidjena ekspanzija jednog jezika (a za njim i odredjene kulture, sistema vrednosti, itd). Kada pitate nekoga koji se jezik najviše na svetu govori većina će smesta reći: ''Engleski''. Odgovor nije tačan- najviše se govori kineski, bez obzira na spomenutu ekspanziju. Medjutim, ovde nije reč o statistici već o disperziji upotrebe jer je kineski (mandarinski) jezik homogen po teritoriji i po svojim korisnicima, a engleski je svuda tamo gde su, kahm, kahm, kompjuteri.

Lingvisti nemoćno apeluju na poštovanje utvrdjenih pravila za pisanje i izgovaranje engleskih reči, odnosno imena i pojmova. Hajde da teorijski zamislimo da će se svi držati norme (neće pisati Landan nego London, Šikejgou, nego Čikago, itd); taman smo to ''rešili'' kad počinje nepravilno prevodjenje, pa time i upotreba engleskih reči i, što je najgore, potiskivanje naših reči i iz oblasti odakle ne bi trebalo.
Svima je jasno da informatika, kao posebna naučna disciplina treba i mora da ima svoj rečnik (kao lekari, fizičari, lingvisti, biolozi) i niko naravno ne bi trebalo da ima bilo šta protiv toga, pogotovo ako naša zamena za to ne postoji. Ništa nije loše u tome da se hard disk tako zove ako ne postoji odgovorajući izraz kod nas. Setite se, napokon, neuspelih supstitucija kakve su odvrtka, vetrobransko staklo (kao da štiti samo od vetra), itd. Medjutim, mnogo opasniji proces odvija se na naše oči i uši jer se naše , sasvim odgovarajuće reči, olako i bez ikakve potrebe zamenjuju hakerskim žargonom (mnogo puta sam već čuo da se nešto ne podrazumeva već da je po difoltu).

Ako je za utehu: rečnik koji se koristi u svetu kompjutera već je pomalo i medjunarodni, odrodjeni i šablonizovani engleski. Meni je jedan iskusni profesor engleskog iskreno priznao da je kompjuterski engleski, s lingvističkog stanovišta, za njega manje-više enigma...a vrstan je haker, da ne kažem kompjuteraš... Wink

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 553 korisnika na forumu :: 42 registrovanih, 4 sakrivenih i 507 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., amaterSRB, awathorn, bankulen, Bogoslov, BSD, cikadeda, dekao, djordje92sm, Drug pukovnik, Dukelander, Insan, Kaneda, Marko Marković, MB120mm, mean_machine, mercedesamg, Mercury, Misa63, Miskohd, nuke92, Oluj2.1, pedja63, pjaka2001, raykan, repac, rovac, Sirius, SlaKoj, Snorks, Srky Boy, stegonosa, suton, tanakadzo, trajkoni018, ucenik32, USSVoyager, vlvl, wolverined4, x9, xJeremijAx, yrraf