|
Koliko vidim, ovo pitanje nije razjašnjeno do kraja, pa bih pokušao da pomognem.
Već je primećeno da Pravopis nije dovoljno određen, pa imamo i različite stavove uglednih lingvista: Klajn, kao što je rečeno, smatra da naziv treba pisati malim slovom (crkva svetog Petra), dok Fekete piše samo prvo slovo veliko (Crkva svetog Petra); možda postoji i tumačenje po kom bi trebalo pisati crkva Svetog Petra, ali na to nisam naišao a i, kao što ću objasniti, ta varijanta uopšte nije logična.
Ja se slažem s Feketeom, pa ću pokušati da opravdam taj oblik. Pravopis propisuje da se nazivi građevina pišu velikim slovom, a velikim slovom piše i nazive crkava kada oni predstavljaju imena svetaca u nominativu (npr. Sveti arhanđel Mihailo), pa iz toga zaključujemo da je ipak opravdanije „negde“ staviti veliko slovo, nego ga ignorisati poput Klajna. Ako se dovde slažemo, ostaje još pitanje gde staviti to veliko slovo (da li Crkva svetog Petra ili crkva Svetog Petra; naravno, nikako i jedno i drugo). S tim u vezi, pomenuo bih lepu datu analogiju, ULICA KRALJA MILUTINA. Kao što znamo, postoje dva načina da se to zapiše: Ulica kralja Milutina ili ulica Kralja Milutina. Ovaj dubletizam potiče odatle što reč „ulica“ možemo shvatiti kao deo punog naziva, ali i kao samo opis. Drugim rečima, možemo reći „Živim u Ulici kralja Milutina“, ali i samo „Živim u Kralja Milutina“. Međutim, ovaj način rezonovanja ne možemo primeniti na crkve, jer niko ne bi rekao „Idem u SVETOG PETRA“, već isključivo „Idem u CRKVU SVETOG PETRA“. Dakle, ovde imenica „crkva“ jeste obavezan deo naziva, i stoga treba pisati Crkva svetog Petra.
|
) čitao crkvenu literaturu mogao je da spazi velika slova na mestima na kojima ih svetovni pravopis ne koristi. Pošto je to druga tema, zadržaću se samo na ovoj konstataciji.
