offline
- Kajmakovac
- Novi MyCity građanin
- Pridružio: 29 Sep 2012
- Poruke: 10
|
Napisano: 29 Sep 2012 14:42
Kao sto vidite, i ja cu pisati slicnu pricu kao dgcr, samo sto ovo nece biti Knights of Honor, nego Crusader Kings, prvi deo... Veoma mi je zanimiljivo dgcr-evo delo, pa sam odlucio da i ja pocnem...
UVOD
Kako su na zapadu poslednji napadi Vikinga prestali, nova kraljevstva su već žrtvovali svoje pravo na nasleđe Rima. Engleska, Francuska, Leon i Kastilja koriste latinski jezik kao svoj državni, i tvrde da su naslednici carstva u mnogim zemljama. Car Nemaca, Henrich von Franken, krunisao se za ''Cara Rimljana'' i tvrdi da je naslednik Zapadnog Carstva. U međuvremenu, na istoku se održalo pravo carstvo. Romanion je za prethodnih pola veka izgubio dosta na snazi. Provincije u Italiji su izgubljene. Konstantinopolis, kraljica svih gradova Vizantijuma, i dalje je sestra Rima, i najlepšo grad Istočnog Carstva.
Od smrti Basila II u 1025, sukcesija careva koji su jedva ostajali na tronu, crpelo je snagu. Prethodno moćne Vizantijske flote su se zgrčile i dosta oslabile, a elite carstva polako su se pretvarale u prošlost. Slabi car Konstantin IX umro je u februaru 1067, ostavljajući presto svom sinu Mihaelu VII, princu Adrianopolisa.
==== ==== ====
Ispostavilo se da je Mihael bio još slabiji od svog oca. Carska riznica se praznila, slaba vojska za vrijeme vladavine Konstantina IX, sada je postala još slabija. Nešto je moralo da se preduzme. Kneževine Abidos i Beograd su se pobunile protiv carstva, sa svega 7000 ljudi na raspolaganju. Georgijos Palaelogus, Princ Peleponeza, lojalan caru Mihaelu, marširao je u Beograd 1068, sa svega 2500 ljudi i pobijedio kneza Beograda, koji je predvodio 3700 ljudi. Car je bio zadovoljan Georgijosom, ali ga se bojao. Georgijos je imao 19 godina, kada je pobijedio pobunjenike u Abidosu. Car nije poklonio zemlje Beograda i Abidosa Georgijosu, koji ih je krvlju i svojim ljudima zaslužio, nego ih je zadržao za sebe. Georgijos je bio ljut, ali car je nešto što Georgijos poštuje i voli više od svega. Carstvo je bilo u miru sve do 1072, kada je Alekios Komnenos, Princ Kopadokije, odlučio da svrgne cara sa trona i objavio rat. Georgijos mu je bio dobar prijatelj, pa je odlučio da mu da svojih 2000 ljudi. U decembru 1072, nakon 2 meseca obsade nad Konstantinopolisom, Alekios je konačno pobedio Mihaela, i proglasio sebe carem. Za Kaisera(Cezara) carstva, postavio je svog prijatelja Georgijosa, uz koga se kuća Palaelogus proslavila i uzdigla do vrhunca.
Dopuna: 29 Sep 2012 14:51
Pa kako vam se čini uvod?
Dopuna: 29 Sep 2012 16:35
Poglavlje I
Godina 1087
Bio je to još jedan dosadan dan u Longosu, Alekios je bas tog dana napunio 16 godina. Proslo je tri godine otkako je njegovo otac otisao u rat sa Kumanima na sjeveru. Georgijos je kao Kaiser, vodio armiju ka sjeveru i probijao se sve dublje i dublje u paganske zemlje koje su napadale Rusko Carstvo.
==== ===
Dok je jahao ulicama Longosa, primjetio je jednog od svojih slugu kako mu prilazi.
''Reci.'' - dubokim glasom Alekios prozbori
''Majka vas zove gospodaru.'' - odgovori sluga
Alekios klimnu glavom i odjaha do palati Longosa. Kada pridje palati, vješto skače sa konja, daje ga jednom od svojih slugu i samouvjereno ulazi u palatu. Nasred palate ugleda Helenu, svoju majku, koja mu pokazuje rukom da pridje. Pored nje je stajao Bartolomas, Alekiosov mladji brat. Takodje imao je i tri sestre. Zoe, najstarija, plavokosa i visoka, bila je starija od Alekiosa godinu dana. Teofano, sa dugom crnom kosom, vitka djevojka, mladja je od Alekiosa dva leta, dok je Eudokia, tri
godine bila mladja. Od svih njih, Bartolomas beše najmljadji.
''Reci majko.'' - reče Alekios
Helena pogleda u sina i odgovori ''Sine, napunio si 16 leta. Naučio si o našim tradicijama i veri. Poslala sam pismo caru Alekiosu Komnenosu, u kome je pisalo da trazim ruku njegove najmladje kćerke Eudokie. Danas je stiglo pismo u kome je pisalo da car prihvata.''
Alekios klimnu glavom, i majka mu dade pismo. Kada ga procita upitiva je ''Kada će biti venčanje?''
Helena pogleda u sina i odgovori ''Kada se tvoj otac vrati iz Rusije.''
Alekios klima glavom i odlazi. Čuje uzvike ''Otvarajte vratnica!'', i odlazi do glavne kapije Longosa. Osmijeh mu se pojavljuje na licu, kada vidi zastavu Peleponeza. To je njegov otac, vratio se. Na čelu vojske je Matijas, Alekiosov stric, i čudi se jer bi trebalo da je Georgijos na čelu, a ne Matijas. Vojska se zaustavlja pred Alekiosom. Mladić gleda levo-desno u potrazi za svojim ocem, ali ga nigde ne vidi.
Nekoliko momenata gleda u strica i upituje tihim glasom, skoro nečujnim ''Gde mi je otac?''
Matijas spušta pogled i odgovara ''Borba u Desht-i-Kipachu. Bio je mrak. Napadnuti smo iz zasjede. Mnogi su poginuli. Tvoj otac je medju njima.''
Neko vreme, Alekios gleda u zemlju. Prete mu suze koje mu naviru na oči, ali on se svojski trudi da ne zaplače i ne pokaže slabost.
''Žao mi je, Alekiose. Stvarno mi je žao.'' - govori Matijas
Mladić se okreće i odlazi u nepoznatom pravcu. Helena i njena ostala deca su sve videli. Sada imaju novog Princa Peleponeza. Sada na čelo kneževine stupa Alekios, Princ od Peleponeza.
Dok sjedi na prestolu u palati u Longosu, Alekios razmišlja o svom ocu i herojskim pričama o njemu. Seća se kako ga je otac sa 5 godina poslao u vojsku da bude treniran od strane Ioana od Konstantinopolisa, bivšeg vojskovođe Peleponeške armije. Alekios je još sa sedam godina pokazao talenat u veštini mačevanja. Učili su ga kako da rukuje mačem na zemlji, i kako na konju. Sa Ioanom je svaku veče igrao šah, i pokazao se kao dobar strateg, mnogo dobar za svoje godine. Arhiepiskop Demetrios, učio je mladog Alekiosa da čita i piše, a poslednje godine obuke, Alekios je usavršio veštinu streljaštva. Pokazao se precizan, jer je pogađao mete na galopirajućem konju. Smeška se pri tim mislima i raduje se što ih je preživio.
==== ===
Van palate, Matijas i Helena održavaju govor
''Vodiće nas dobro, ne brini se.'' - ohrabruje Matijas Helenu
''Brinem se za njega. Nije pažljiv, čudo je što kopile nije rođeno.''
Matijas na to klima glavom i odgovara ''Što se tiče toga, u pravu si. Ali, on je član i naslednik velike dinastije, proslavljene širem carstva, a možda i ostatka Evrope. On je naš Princ, i ima pravo da radi šta mu je volja.''
Helena mu govori ''On je moj sin, i brinem se za njega.'' - nakon ovih riječi Helena odlazi, ostavljajući Matijasa samog.
==== ==== ===
''Alekios?'' - neko pozva mladića.
Alekios se okrenu kada vidi svoju majku koja mu goori ''Savet čeka''
Mladić klima glavom i odlazi za majkom.
Ulazi u prostoriju u kojoj nikada nije bio. U njoj je bilo petoro lica, od kojih je Alekios poznavao dva lica. Na sred prostorije, nalazio se veliki sto, sa dva prazna mesta. Mladić je znao da je ono u sredini njegovo, ali čije je ono drugo?
Alekios seda za svoje mesto, a majka zauzima drugo prazno. Pored mladića sedi Matijas Palaelogus, Alekiosov stric.
''Gospodaru'' - počinje on ''Vojska je oslabljena. Treba nam novih regruta.''
''Koliko nam je vojnika?'' - upita mladić
''Trenutno, imamo dve stotine i pedeset sedam ljudi. To je vojska koja se vratila iz rusije. Garinzon grada sačinjava četiri stotine.''
Alekios klima glavom i okreće se ka majci, koja je kancelar kneževine.
''Majko?'' - upita on ''Imamo li kakvih nesuglasica i sa kim?''
Ona mu odgovara ''Imamo. Njegovo ime je Nikeforos Brajenos.''
Pri pomenu na to ime, srce Alekiosovo se puni mržnjom. To je čovek koji je ubio njegovog dedu i preuzeo titule grofa Arte i Princa Butrinta, koje je trebao da nasledi Georgijos, a onda on.
''Nikeforos me trenutno ne zanima, majko. O njemu ćemo kasnije.''
Alekios okreće glavu da vidi ženu tamnije puti. Pretpostavio je da je ona muslimanka.
''Moje ime je Marija od Jegorlika. Žena sam Matijasu Palaelogusu. Pripadam Alanskom Pravoslavlju, i potičem iz Kraljevine Nubije. Ako naredite atentat na nekoga, moji špijuni i ja to izvršavamo.''
Alekios klima glavom i okreće se ka Davidu Palaelogusu, drugom stricu
''Striče.'' - reče mu Alekios ''Koja je tvoja uloga u ovome.''
David ustaje i odgovara ''Ja odgovaram za finansije i riznicu kneževine, gospodaru. Odkako sam ja zadužen za ovaj posao, riznica Peleponeza sve je punija i punija. Slobodno se možete osloniti na mene, gospodaru. Nećete zažaliti.''
Alekios zadovoljno klima glavom nakon stričevog govora. Primećuje dva lica, tj. dvije starije žene Georgiju Probatas i Simonis Keroularios.
''Šta će li novi princ učiniti?'' - stara vrana Georgija upita
Alekios ustaje i odgovara ''Pa, odlučio sam da pošto nismo u rati ni sa kim, pokušaću da unapredim ekonomiju. Održaću prijem u vojsku, pošto primećujem, mnogi su se prijavili. Kada završim sa reformama u vojsci, verovatno ću napasti neke od muslimanskih šeikata, koji su se oslobodili Egipta ili Seldžuka.''
Matijasu se sviđa misao novog princa. Iako je mlad, pokazuje veštinu. Još uvek nije dobio poverenje saveta, ali Alekios se svojski trudi da ga dobije.
''Šta ćeš sada da uradiš, prinče?'' - upita Georgija ponovo.
Alekios je pogleda i odgovori ''Sada ću u Konstantinopolis.''
Evo ga i Alekios, novi princ Peleponeza.
=========================
Pa, to je to što se tiče prvog poglavlja. Nadam se da vam se sviđa i da ćete nastaviti kada napišem nastavak. Pa to je to.
|
