Kad sam, ove godine, prvi put otisla na Ibar, na koji idete da se ohladite ili spustate niz njega, shvatila sam da ovog leta moram i da plivam. Odlučila sam se za Herceg Novi. To je jedino mesto na crnogorskom primorju za koje znam da bi mi prijalo. Videla sam ga jednom, pre više od deset godina, kad nas je firma u kojoj sam tada radila, vodila na izlet za 8. mart. Herceg Novi je i zimi potpuno čudesan. Bila sam opijena. Na povratku, na našem novom autobusu je zakazala automatika i čitavu noć smo proveli na drumu. Čekali smo autobus iz Kraljeva da dodje po nas. Sklopih poznanstvo sa jednom pesnikinjom mojih godina i to leto provedoh sedam dana kod nje u Igalu. Tako sam upoznala Bokokotorski zaliv. Ali me ništa nije dirnulo. Herceg Novi je ostao potpuno poseban. Do sada nisam letovala u njemu.
Vremena su moderna, nalazim smeštaj preko interneta. Znam da mora da bude kuća i da ima dvorište sa zelenilom. Imala sam sreće. Onako kako vas prati kad znate šta želite. Nostalgično podsećanje na čitavu noć provedenu u putu, na vremena kad su putnici razgovarali medjusobno kao da se vratilo. Vladala je neka čudna atmosfera zajedništva - išli smo na more. I radovali smo se tome. Kuća u kojoj ćemo boraviti uklopila se u moju realnu sliku, vlasnica nije odudarala od utiska stečenog telefonom. Nekadašnji turistički radnik, davala je sve potrebne informacije. Kuća se nalazi u Njegoševoj ulici, na po 5 minuta od svega što vam treba. Zapavo je hotel u malom, ako mene pitate. Letovanje je moglo da počne.
Prvog novog dana odlazim na pijacu. Pogled niz Njegoševu opija. Iako je sve u kamenu i on stameno dominira, biljke izviru sa svih strana. Iz zemlje, iz kamena, iz zidova. Drveće tipično za primorje, različitih visina, palme, lijanderi i ko zna kako se sve zove, dugi, čvrsti listovi neobičnih oblika i nijansi zelene stvaraju čudesnu atmosferu koja, valjda, liči na raj. Ili bar ja raj tako zamišljam. Cveće je svih mogućih boja i oblika. Najzastupljenije su bela, ciklama i ljubičasta koje izgledaju čarobno. Stare i moderne građevine i zgrade u kamenu se međusobno odlično uklapaju. Zajednička im je kosina u odnosu na glavnu liniju, neobični oblici i neočekivane boje. Novi je blagosiljan neverovatnom lepotom, ali se nalazi na kosini i sve je skoro pod uglom od 70-90 stepeni u odnosu na glavnu liniju a fasade su gotovo uvek okrenute pomalo od ulice. Čitav grad leži na jednom takvom nagibu u odnosu na more. I tu su ljudi izgradili sebi mesto pod suncem, a ta ljubav koju su utkali u gradnju je vidljiva na svakom koraku. Sve je u uzbrdicama i nizbrdicama (a ni njima nije lako hodati) i neizbežnim skalinama. Stepenice su kud god krenete, kud god se okrenete. Možda i mogu da pokvare utisak o ovom gradu i udalje vas od odluke da tu letujete. Ja sam izuzetno nezgodne “staze za kretanje“ doživljavala kao vežbe za mišiće, no ubrzo me je lepota toliko opčinjavala da bih zaboravljala na napor. Njegoševa ulica vodi od glavnog gradskog trga skroz do Igala i verovatno je među najlepšima na teritoriji čitave bivše Jugoslavije. Iako grad arhitektonski odiše mediteranskim duhom i ima atmosferu Evrope, ovde ćete opet osetiti Jugoslaviju u malom. Hrvatska je odmah iza brda, ali ne zbog toga. Na ulicama ćete sresti stare dame, elegantno odevene i sa šeširima, godpođe koje drže do svojih godina onako kako to čine žene u svetu i kako su nekad činile kod nas. Među turistima ćete sresti kultivisane strance iz svih krajeva sveta. Čućete sve jezike – engleski, francuski, španski, italijanski, pa tek onda ruski. I, naravno, na plazi ćete sresti i Makedonce i Slovence. U našoj vili su letovali Zagrepčani, nekoliko tura Slovenaca, Bosanci koji žive u Švedskoj, Švajcarci, Nemci, Grci, Rusi, nešto Srba. Ovde je većinsko stanovništvo srpskog porekla, mnogi su boravili dugo u inostranstvu. U ovom gradu je sebi sagradio kuću Ivo Adrić, tu je živeo i Stevan Raičković, pa Zuko Džumhur koga je posećivao Momo Kapor, ovde je i Kusturica našao mesto za svoje odmore, odavde je Rambo Amadeus (sretosmo ga) i mnogi, mnogi drugi. Umetnici su osetili ovu veliku lepotu i zauzeli grad. Ovde se na ulicama i na šetalištu ravnopravnopravno sa nakitom od školjki prodaju knjige i slike. Još uvek se rade portreti na licu mesta. Bioskopske predstave se daju na terasi tvrđave Forte Mare, pod vedrim nebom i sa pogledom na pučinu. U toj drugoj polovinu avgusta na repertoaru su bili sve sami hitovi i kvalitetni filmovi: Australija, Čitač, Spaliti posle čitanja, Rvač, Gomora...
Mislila sam kako ću se navići na svu tu lepotu, ali ona me je svakoga dana iznenadjivala. Kud god čovek pođe, sve je neverovatno lepo. I opet mi se desilo putovanje. A trebalo je da bude obično letovanje.
Lepota me je neštedimice zasipala sa svih strana. Vrlo brzo sam shvatila da ima veoma veliki značaj u mom životu. Pre svega, postalo mi je kristalno jasno da ne mogu da živim bez lepote na ovaj ili onaj način i da je bitna za moj opstanak, kao i za kvalitet življenja. Shvatila sam njeno hipnotičko dejstvo na mene i moć da me upije u sebe. To mi je često u životu donoslilo razočaranja. I važne i nevažne stvari, kao i ljudi, zasenili bi me svojom lepotom da bih potom otkrivala i neka veoma loša obličja od kojih više nisam umela da se odbranim. I reših da naučim da uzimam lepotu a ne da ona uzima mene. Da živim s njom, a da me ne uvlači kao tornado u svoj vrtlog. Novi mi je omogućio izdašno vežbanje u savlađivanju ovog unutrašnjeg nesklada.
I opet kao nekad, prvo što bih uradila kad odem na more, bio je odlazak na kupanje. Pet minuta traje prolaženje kroz baštu, ali stepenicama, kroz nekadašnji hotel Toplu, danas mađarski Sun Resort koji potpuno svetski izgleda, opet stepenicama i silaženje, stepenicama, na ravnu kamenu plažu, jedinu u celom Novom, koja ima prirodnu hladovinu. Bor je natkrilio jedan deo u kome su se isti stanovnici svakog dana snalazili za najlepše mesto pod borom, pored zidića ili malo dalje. Pored se nalaze plaža sa ležaljkama i suncobranima i plaža kompleksa Sun Resort. Turistička infantilnost se sreće na svakom koraku. Letovalište ovakvog izgleda trebalo je da usvoji suncobrane i ležaljke od prirodnih materijala, kakav je palmino drvo, na primer, ali se još nisu setili toga. Iako naružene plastičnim ležaljkama i platnenim suncobranima, sve plaže su prelepe. Poimence, Rafaelo, Bolivar, Topla, Žalo, Žaba, Bijela vila, Perla i još mnoge druge, sve imaju zajednički notu: ili su od kamena ili od šljunka, ležaljke su uglavnom postavljene ukoso prema moru, što daje romantičnu notu i sve su omanje i intimne. Stene ispred tunela, kao i duž cele obale, su, takođe, omiljeno mesto za sunčanje. Osećaj je, zaista, jedinstven. Dok ležite na steni slušate talase koji je zapljuskuju. Doživljaj stapanja sa prirodom je potpun. Čitava obala je u stenama i neretko je opremljena prirodnim kamenim stepenicama za silazak u more, a ponegde i onima koje prepoznajete iz bazena. Ovo može da predstavlja problem, jer su kamene stepenice klizave, pošto su obrasle travom i zapljuskuje ih more, a ove druge su nestabilne. No, to je onaj trenutak u kome se učite da živite sa prirodom, jer ona i kad je savršena u svojoj lepoti od vas traži prilagođavanje.
Susret sa morem je bio poput susreta sa starim prijateljem. Ne pamtim da je Jadran bio tako topao, ali njegova tamna boja i dubina su omogućavali plivanje u pravom smislu te reči. Temperatura mora je zvanično bila oko 26 stepeni, temperatura vazduha tek iznad 30. Voda prijatno topla, ali sa tankom notom svežine koja okrepljuje. Neodoljiva i za ronjenje i za plivanje, osim u stenovitim predelima. Ukoliko se odlučite da se kupate ili ronite među stenama, računajte na period upoznavanja sa kamenjem koje ume da bude veoma neprijatno. Treba izbegavati i talase, koje stvaraju lokalni brodići krstareći zalivom. Na svim plažama je dozvoljeni deo za plivanje ograničen bovama i svuda postoje spasioci.
Danju je pesma cvrčaka uobičajena muzika. Prateći zanimljivosti iz novina, jedno društvance na plaži je izračunalo da se cvrčak oglasi 169 puta u minutu. I pokušavali su da postignu njegovu brzinu. To je nova važna činjenica za opis ovog letovališta. Ovde ćete se naslušati tišine do mile volje, i danju, ali i uveče. Muzika iz kafića na plaži nije glasna, osim toga veoma je primerena. Na našoj plaži smo slušali veoma raznovrstan repertoar: hitove sa splavova, ali i latino-američke zvuke, kubanske ritmove, mediteranske pesme, ali pre svega, muziku osamdesetih sa prostora cele bivše Jugoslavije i nešto od novih hitova. Malo hor cvrčaka, malo Crvena jabuka, malo Srebrna krila, onda Dejvid Bouvi, pa Buena Vista Social Club. Sve s merom.
More mi je toliko godilo da sam posle nekoliko dana shvatila da ću produžiti boravak. Ozdravljivalo me je i spolja i iznutra. Svakodnevno ronjenje i plivanje je toliko blagotvorno delovalo na mene da sam shvatila da tu blagodat moram imati u svojoj svakodnevici. Sve kocke mojih neuspelih pokušaja za turistički odlazak ili život van granica Srbije su se složile. Dobila sam odgovor gde treba da živim. Ovde su mi se na čudesan način otvarala vrata koja su godinama bila zatvorena, dobijala sam odgovore na koje sam godinama čekala. I tako sam počela da se opuštam i uživam u svom letovanju.
Mesta koja najčešće privuku moju pažnju su neretko mešavine raznih uticaja tokom vekova i koja u sadašnjosti žive tu izmešanost naroda i kultura. Na Herceg Novi su svoje pečate ostavili Turci, Mleci, Španci, Austrijanci, Rusi, Francuzi. Kad se ovo ima u vidu, onda uopšte ne čude njegova lepota i raznovrsnost. Stari grad oduzima dah svojim krivudavim, uzanim ulicama čije kamene zgrade visinom prave prijatnu hladovinu. Ali on je danas prepun ne samo turista znatiželjnih da vide parče prošlosti i fotografišu se za uspomenu već i centar bežičnog interneta. Otud, ne samo u internet kafeima usred Starog grada, nego i na zidićima, stepenicama ili za stolovima, ljudi za svojim lap-topovima najčešće komuniciraju sa nekim, možda ponešto i rade. I uopšte ne odudaraju od ukupne slike, čak je nadopunjavaju. Život Starog grada teče i dalje, novo vreme ga nije prekinulo.
Ovo urbano jezgro iz kasnog srednjeg veka karakterišu utvrđenja, svetovni, stambeni i javni objekti, sve zidano od kamena. Ostaje svedok svih vojski koje su ovuda prošle i tu se neko vreme zadržale. Njegov poseban ambijent čine stepenice koje u kaskadama vode od jedne tačke do druge. Glavna obeležja su tri kule: Sat kula na ulazu, nalazi se na zapadnoj strani, Forte mare na jugu i Kanli kula na severu. Forte Mare je obeležila stvaranje grada, sagrađena je u 14. veku u vreme vladavine bosanskog kralja Tvrtka I. Ostala je najznačajnije utvrđenje tokom burne istorije. 1952. god. postala je bioskop i diskoteka pod vedrim nebom. Sa veličanstvene terase vidikovca pružaju se neverovatni pogledi, a večernji boravak daje potpuno novo značenje onome što zamišljate kao noćni provod. Na ovoj tvrđavi uklesani su stihovi Alekse Šantića:
Naša mila Boko, nevjesto Jadrana,
Pokrivena nebom ko od plave svile,
Ljepša si od tvoje primorkinje vile
I svetlija si od njenog đjerdana.
Nikada se tebe nagledao ne bi’,
No da mi je jedno: da postanem valom,
Sinjega ti mora, pa pred tvojim žalom
Da vjecito šumim i da pjevam tebi.
Kanli kula datira iz 16. veka, nalazi se na 85 metara nadmorske visine i dominira gradom. U vreme Turaka je bila zatvor, njeno ime znači Krvava kula. Izuzetno je nepristupačna sa gradske strane, stepenice koje vode do nje su među najnapornijima. 1966. god. postala je letnja scena sa preko hiljadu mesta za sedenje, ali u taj prostor staje i do 1500 ljudi. Danas je mesto održavanja muzičkih i filmskih festivala, ali i drugih kulturnih događaja. Ovog avgusta tamo su gostovali džez muzičari i ruska putujuća pozorišna trupa koja izvodi odlomke iz najpoznatijih svetskih mjuzikala.
Herceg Novi ima dosta crkava, ali kad se ovde dodje nezaobilazna je poseta manastiru Savina. Tačno vreme nastanka se ne zna, pretpostavlja se da je sagradjen u 15. veku i zna se da je kasnije dogradjivan i restauran. Kompleks se nalazi usred bujne vegetacije sa pogledom na pučinu i obuhvata tri crkve, konak i groblje. Ima veoma lep popločan prilaz, a na samom ulazu je drvo koje je zaslužilo da se nađe i na razglednicama. Atmosfera manastira je veoma prijatna, oseća se spokoj koji vas neprimetno obuzme i čuva neko vreme.
Herceg Novi je grad pogleda. Gde god pogledate, POGLED. Bilo da gledate oko sebe ili prema moru. Ne možete se nagledati. I ne možete da ne gledate. Oči se lepe za tu lepotu, traže je da se odmore. More izviruje iza svakog uskog prolaza kojim prođete, iza svakih stepenica kojima se popnete. I zablista u svojoj širini kad se popnete malo više ili ste mu u neposrednoj blizini. Pogledi sa terase Gradske kafane u Njegoševoj ulici i tvrđave Forte Mare oduzimaju dah. A kad gledate sa samog šetališta i plaža deluje pomalo nestvarno, iako je veoma realno. Dok hodate ulicama uzbrdo i nizbrdo sa svih strana vas obasipa cveće, cveće, a arhitektonski oblici za oko prijemčivog izgleda su preobilni. Kad smo se pozdravljali uz nezaobilazno “vidimo se sledeće godine”, ne mogoh da se uzdržim. “Čisto sumnjam. Ovolika lepota nije za letovanje. Mnogo odvlači pažnju. Ali vidimo se nekom drugom prilikom, svakako.”
Kad se spoje staro i savremeno, kad iz kamena nikne život i nastavi da niče, kad ljudi prigrle svoje stanište i oplemene ga ljubavlju, dobija se magična formula koje se zove živ grad. Grad koji živi bez obzira na vremena uvek će vam uliti vetar u jedra i zato je veoma važno da posećujemo ovakva mesta. Ona ne traže ništa od nas i vraćaju nas nama samima.
Letovanje u Herceg Novom podrazumeva mala krstarenja po zalivu. Polasci za obilazak samog ulaza u Bokotorski zaliv i izlet na Žanjic i u Plavu špilju su svakodnevni, na svakih pola sata. Poseta unutrašnjosti samog zaliva, oko Perasta i Kotora, kao i odlazak u Dubrovnik, se organizuju nešto ređe, ali, takođe, svakodnevno. Brodići su različitog izgleda, nekad barke koje vas podsećaju na priče o starim mornarima, a nekad su to moderni gliseri veoma prijatnog izgleda gde je obavezna vožnja na prednjem delu koji podrazumeva sunčanje. Obilazak Hercegnovskog zaliva je protekao u društvu dvojice divnih domaćina, jednog koji je prevalio šezdesetu i drugog koji je tek stigao do dvadesete. Dok stari morski vuk detaljno opisuje sve što vidite i upoznaje vas sa istorijom, pored vas se nižu zaboravljene tvrđavice, bunkeri iz Drugog svetskog rata, nudistička plaza, mondenska plaža. Sve se to slilo jedno pored drugog u toj jednočasovnoj vožnji. Slike su veličanstvene, ribarsko naselje Rose, na poluostrvu Luštica, pored samog Herceg Novog, nekako je nestvarno, kao iz nekih davnih vremena. Nije slučajno da su tu snimane jadranske scene serije „Ranjeni orao“. Ipak, sam grad je najlepsi, gledano s mora. Gotovo pod uglom od 90 stepeni u odnosu na more, nižu se kuće, ispresecane primorskim zelenilom. Ovaj grad cveća, kako ga zovu, jednako je upečatljiv i sa kopnene i sa morske strane. I dok ste u toj atmosferi lepote i sporog ritma, sviraju vam Dino Dvornik, Ekaterina Velika, Darko Rundek, dopunjeni zvucima udara talasa mora o brodić. Spajanje nespojivog je ovde omiljen način da vam se ugodi u svakom smislu.
Žanjic je poslednjih godina postao neka vrsta stecišta ličnosti koje viđate po tabloidima. Ima miris ekskluzivnosti, ali ukaljane pomalo bahatim ponašanjem i podosta muzikom sa splavova kojoj se pokušava udahnuti zivot sviranjem na gitari. Radi se o jednoj plaži i nekoliko kafea i restorana. Ovde je, svakako, najprivlačija gužva koju prave brodići koji svakog časa pristaju u uvalu ili isplovljavaju iz nje, te povici i pozivi za polazak. Plava špilja, zapravo, uopšte nije pećina. Radi se o manje-više polukružnom prolazu ispod stena, prilično male dubine u odnosu na otvoreno more. Ima mesta za nekoliko barki i vrlo malo prostora za nezaobilazno plivanje. Ostaje se relativno kratko, tek da se brčnete i napravite nekoliko snimaka. Ovo je sasvim komercijalizovan izlet i u sećanju ostaje vožnja morem na gliseru, priča o ostrvu Mamula, koje je imalo strateški značaj za Titovu Jugoslaviju, te okolina.
Finansijski bezobrazluk crnogorskih poslenika u turizmu je teško prenebregnuti i to je moguć izvor ozbiljnih nerviranja. Osim ako ne odlučite da se nećete nervirati. Za gore pomenuti izlet na Žanjic i u Plavu špilju, na primer, reklamira se cena od 6 evra. Ispostaviće se da je to cena vožnje, a da se poseta špilji plaća dodatnih 3 evra. Cene cigareta i piva se razlikuju od mesta do mesta, a kad pitate koliko nešto košta, ne zaboravite da na izgovorenu cifru dodate još pola evra, recimo, za muziku, porez ili nešto treće. Sok od ceđene pomorandže u popularnom Jahting klubu platila sam 3,5 evra. U odnosu na cene običnih sokova, 1,5 evra, čak i alkoholnih pića, ovo nije moglo da mi ne izmami osmeh. Crnogorski trud i rad se plaćaju veoma skupo. S druge strane, ovo je raj za sve one koji vole šoping. Ponuda nakita nije samo raznovrsna, već su ogrlice, narukvice, prstenje od školjki i poludragog kamenja veoma jeftini. Popularni lanac Nautilus ima veliki broj radnji i odavde je nemoguće otići bez novih primeraka letnjeg nakita. Cene su od 1 do 5 evra za komade od školjki i sedefa, dok je poludrago kamenje nešto skuplje, 10 do 15 evra. Letnja odeća i obuća su u, takodje, veoma raznolikoj ponudi i po pristupačnim cenama. Međutim, ovde ćete naći i italijanske butike sa nezaobilaznom obućom italijanske udobnosti, ali i dizajniranu garderobu. Takođe ima butika sa odećom od prirodnih materijala i unikatnog dizajna, koja se ručno radi. Druga polovina avgusta već označava početak kraja sezone i aktuelna su sniženja. Palo mi je na pamet da bi se ovde u septembru mogla obnoviti garderoba po sasvim pristojnim cenama.
Herceg Novi je u svemu drugačiji, pa i po pitanju noćnog provoda. Ovde možete da sedite na plaži i slušate zrikavce i talase, iako je u kafić u neposrednoj blizini. Šetnja po šetalištu Pet Danica je prijatan završetak dana za većinu onih koji ovde letuju. Uživanje u mirnoj noći i obilje radnji i uličnih tezgi, prijatni kafei i restorani. Jedina glasnija muzika dopire iz Jahting kluba. U to vreme tamo je gostovao međunarodni muzički sastav koji neguje ciganske, ruske i slične melodije. Nisu zaboravili ni Harisa Džinovića, ni Zvonka Bogdana. Ovi živopisni muzičari snažnih glasova su donekle ublazili raskalašnost ovog mesta koje insistira na elitizmu. Deo šetališta koji pripada Igalu ima nešto življu atmosferu i bučniji je. Doduše, takođe je prijatno, jer unosi neznatnu promenu. Kulturna dešavanja se odigravaju u Starom gradu. Na Kanli kuli su koncerti i pozorične predstave, terasa Forte mare je pretvorena u bioskop. Pozorište u kome gostuju naši umetnici, takodje, održava predstave. Večernje šetnje Starim gradom su nezaobilazne. I ako bi sad od svega toga trebalo da izdvojim šta mi je ostavilo najjači utisak, onda je to, svakako, Škver. Gradsko pristanište koje se proteže duž jedne kamene staze oivičene stenama je jednako privlačno i po danu i po noći. Plaže oko njega su najlepše, gliseri su nenametljivi iako često luksuzni, atmosfera nesputane prirode koju daju stene oduzima dah, a pogledom se naslanja na tvrđavu Forte mare.
Za one koji vole da letuju mirno, da uživaju u prirodi, u lepoti, u osami iako je oko njih mnoštvo, u harmoniji iako su okruženi životom koji pulsira, Herceg Novi je grad i letovalište koje treba posetiti. Ovde se uživanje u životu vrednuje i neguje, štaviše smatra neophodnim. Svaki susret s morem je snažan, a kameno i stenovito okruženje vas vraćaju prirodi. Ovo je mesto koje vas neumoljivo tera da se prepustite sebi i sopstvenim dubinama.
U Herceg Novom nema plaža, sto je na prvi pogled loše, ali ima i jednu dobru stranu. Nateraće vas da istražujuete plaže u okolini, pa će te tako otići do Plavog Horizonta i prelepog Žanjica, do kojih u suprotnom verovatno ne bi ste otisli.
super je HN...ja i dalje volim nase primorje...namerno kazem nase..jer na srecu i dalje je najvise ljudi tamo koji srcem osecaju pravu stvar...
ali zaista...za iste novce...mnogo toga je u ponudi....
