Preminuo patrijarh srpski Pavle

1

Preminuo patrijarh srpski Pavle

offline
  • Pridružio: 13 Jun 2009
  • Poruke: 777

Patrijarh srpski Pavle, fotografija iz aprila 2005. (FoNet)
U SPC-u tu informaciju nisu žeelli da potvrde. Na sajtu SPC-a navodi se da je mitropolit Amfilohije 13. novembra pričestio patrijarha. Patrijarh Pavle (95) bio je na Vojno medicinskoj akademiji na lečenju od 13. novembra 2007. godine.




http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&....._id=392744


Citat:Rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci, srez Donji Miholjac (tada u Austrougarskoj, a sada u Hrvatskoj) u zemljoradničkoj porodici.

Gimnaziju je završio u Beogradu, šestorazrednu Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.

Srpski patrijarh postao je 1990. godine, kada je na tom mestu nasledio patrijarha Germana.

Patrijarh Pavle bio je 44. poglavar Srpske pravoslavne crkve.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Pridružio: 08 Jul 2007
  • Poruke: 2024

Mnogo sam tužna.
Ovakav čovjek se ne rađa dva puta. Koliko sam cijenila ovog čovjeka, njegovo ljudstvo, mudrost, dobrotu .. govori i to što moj sin nosi isto ime.
Neka mu je vječna slava!



offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 17934
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Napaćena duša...

offline
  • Blue  Male
  • Elitni građanin
  • Pridružio: 06 Avg 2003
  • Poruke: 2214

Vejcna mu slava, i nek nam je na pomoci radi naseg spasenja i carstva Bozjeg.

offline
  • saten  Female
  • Legendarni građanin
  • Zvezdočtec... :)
  • Pridružio: 05 Jan 2008
  • Poruke: 3154
  • Gde živiš: Montmartre Quarter :)

Još jedan anđeo je otišao sa lica zemlje.... Neka mu je večna slava! Sad

offline
  • Pridružio: 30 Apr 2008
  • Poruke: 41

Нашао је свој мир , хвала му и покој му души .

offline
  • Pridružio: 16 Jun 2009
  • Poruke: 1243

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94.....D0%B5.html


Neka mu je vecna slava i neka nam i dalje obasjava put vere...

offline
  • Pridružio: 03 Nov 2009
  • Poruke: 54
  • Gde živiš: U podrumu,mučim električara...

Danas je veoma tuzan dan za nas narod,nek mu je vjecna slava i hvala.

offline
  • RIA  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 20 Feb 2005
  • Poruke: 2839
  • Gde živiš: Around Belgrade

У манастиру Вујан је пред Други светски рат започео искушеничке дане Гојко - што је мирско име данашњег патријарха српског Павла. Није дуго трајало и искушеник се разболео од, у то време, опаке, неизлечиве и недовољно знане болести која ни данас није безазлена - од туберкулозе. Лекарске прогнозе биле су невеселе, братственици су, као и сам искушеник, чекали смрт. Гојко се повукао у своју келију: имао је своју кашику, своју виљушку и свој тањир. Код таквог незнаног и незваног госта, као што је туберкулоза, о којој се мало зна а много нагађа, повлачење је било најбоље за све. Али – искушеник се није дао.
Приликом некаквих грађевинских радова, јер око манастира вазда треба нешто радити, поправљати, подзиђивати и дозиђивати, нађено је мношто костура, који су похрањени под праг манастирске цркве, а међу њима и око триста година старе нетрулежне мошти монаха чије се име не зна. Он је, због светитељског живота, на шта су указивале нетрулежне кости, погребен у засебан гроб. Мало по мало и искушеник Гојко је почео да излази из келије и спушта се до гроба незнаног монаха. Кроз неко време догодило се чудо – искушеник је оздравио. И не само да је оздравио већ је надмашио и сва предвиђања лекара: доживео дубоку старост и дошао на кормило Српске православне цркве. У знак захвалности Богу за исцељење искушеник је изрезбарио дрвени крст, чија је дужа страна око 12 цм. На аверсу крста је распети Христ, на реверсу посвета на црквено-словенском: Манастиру Вујану, о исцељењу, приложи раб Божји Гојко, 1946



Школску годину 1950/51. провео је као учитељ заменик у призренској Богословији св. Кирила и Методија. Његови другови из призренске богословије сећају се да је обављао столарске, књиговезачке, лимарске, калемарске и друге радове. Чак је својим ђацима крпио ципеле. Његов животони став је да се ниједног посла не треба стидети, јер ни најпрљавији посао не може човека да понизи.

За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви.
У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашиo нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквенословенског језика. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, призренска Богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Пећи у манастир Грачаницу.

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању српског народа на Косову и Метохији.

3. децембра 1990. изабран је за патријарха Српске православне Цркве.
Нови, 44. патријарх СПЦ рекао је тада:

„Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.“

Бавио се и научним радом.

Објавио је монографију о манастиру Девичу, Девич, манастир Светог Јоаникија Девичког (1989, 1997), (друго издање 1997).
У Гласнику Српске православне цркве, од 1972. године објављује студије из Литургике у облику питања и одговора, од којих је настало тротомно дело "Да нам буду јаснија нека питања наше вере", I, II, III (1998-).
Приређује допуњено издање Србљака, које је Синод Српске православне цркве издао 1986. године.

Такође, приређује Христијанскије празники од М. Скабалановича. Аутор је и издања Требника, Молитвеника, Дополнитељног требника, Великог типика и других богослужбених књига у издању Синода. "Питања и одговори чтецу пред преоизводством" објављује 1988. године, а "Молитве и молбе" 1990. Заслугом патријарха Павла умножен је у 300 примерака Октоих из штампарије Ђурђа Црнојевића.

Патријарх Павле је дуго година је био председник Комисије Светог архијерејског синода за превод Светог писма Новог завета, чији је први превод, који је званично одобрен од Цркве, објављен 1984, а исправљено издање овог превода 1990. године. Исто тако, био је председник Литургичке комисије при Светом архијерејском синоду, која је припремила и штампала Служебник на српском језику.

offline
  • TiSi  Male
  • Ugledni građanin
  • Pridružio: 25 Mar 2009
  • Poruke: 388

Ако је за утеху:

Има сеоба.
Смрти нема.


Црњански

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 308 korisnika na forumu :: 6 registrovanih, 1 sakriven i 301 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: Boris90, branko7, draganl, havoc995, Krusarac, pein