|
|
|
Poslao: 11 Jun 2009 14:05
|
offline
- akuci
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Maj 2008
- Poruke: 2758
- Gde živiš: Novi Sad
|
Napisano: 11 Jun 2009 14:03
Citat:Nemoj da se uvrediš, ali ne verujem da si ti kao laik moga da smisliš sajt kakav ni jednom profiju nije mogao pasti na pamet ili ga nijedan profi nije video. Mr. Green Na ovaj ili onaj način, ako neko želi da kopira tvoj sajt, za tili čas će to uraditi, barem je do koda najmanji problem doći. Wink
Na tebi je da odlučiš. smešak
Ma nema frke... 
Ja sam tražio neki izgovor da nebi došao neko drugi pa pogrešno shvatio da hoću problem da rešim preko PP što je koliko ja znam zabranjeno.Inače ko je sa 13 godina pravio sajt... Nije ni čudo što nemam pojma  .
Evo tog famoznog koda
<html>
<head>
<title> Dobrodošli na "Moj prvi klik!" </title>
</head>
<iframe src="http://www.vesti.rs/widget.php?s=3" width="100%" height="18" frameborder="0" scrolling="no"><a
href="http://www.vesti.rs/"><img src="http://www.vesti.rs/vesti.jpg" border="0" alt="Vesti" /></a></iframe>
<body> <center> <font face="Comic Sans MS" size="7" color="white"> <marquee width="100%" bgcolor="black"> DOBRODOŠLI !
</marquee></font> </center>
<hr noshade align="center" size="6" width="100%" color="blue">
<img src="pc-mouse.jpg" height="25%" width="15%">
<a href="index2.html"><img src="za pocetnike.jpg" height="7%" width="7%" align="top"> </a>
<a href="index3.html"><img src="za napredne.jpg" height="7%" width="7%" align="top"> </a>
<a href="index4.html"><img src="za profesionalce.jpg" height="7%" width="7%" align="top"> </a>
<echo><h1><p align="center">ŠTA JE USTVARI RACUNAR?<p align="center"></h1>
<body background="pozadina.gif">
<body text="blue">
<br>
<echo><b>Racunar</b> ili <b>Kompjuter</b> je elektronski uredaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odredenoj
proceduri. U engleskom jeziku rec computer se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmeticke proracune, sa
ili bez mehanickih pomagala, ali je kasnije korišcena za same racunske mašine. Isprva, obrada informacija na racunarima je
bila ogranicena iskljucivo na aritmeticke probleme, ali savremeni racunari se koriste za mnoge zadatke nevezane za
matematiku. Ova definicija obuhvata mehanicke uredaje kao što je šiber, razne mehanicke racunaljke od abakusa nadalje, kao i
sve savremene elektronske racunare. Nekada je postojala podela na analogne i digitalne elektronske racunare ali je vremenom
analogni racunar izumro pa se danas pojam racunar odnosi iskljucivo na digitalni racunar.
Savremeni elektronski racunari su se pojavili pedesetih godina dvadesetog veka, a radili su tako što su se podaci pripremali
na bušenim karticama i onda preko posebnih optickih citaca unosili u racunar gde se dalje vršila obrada podataka. Rezultat
se prikazivao na monitoru ili pomocu štampaca štampao na papiru.
<br>
<echo><h1><p align="center">OSNOVNA PODELA RACUNARA<p align="center"></h1>
<br>
<ul>
<li>Kucni (PC) racunari.
<li>Prenosivi (Laptop) racunari.
<li>Mobilni (PDA) racunari.
</ul>
<br>
<echo><h1><p align="center">ISTORIJA RACUNARA<p align="center"></h1>
<br>
<echo>Vekovima su ljudi pokušavali da olakšaju i ubrzaju izracunavanje matematickih problema. U IX veku se pojavilo mnoštvo
novih teorija u oblasti matematike i fizike, koje nisu mogle biti proverene zbog zamašnosti matematickih proracuna. Pojavom
kompjutera (elektronskih uredjaja za skladištenje i obradu podataka) ubrzan je tehnološki i informativni razvoj
civilizacije. Za razliku od od pronalazaka za koje se tacno zna ko ih je i kada izumeo, za kompjuter se teško može imenovati
samo jedna osoba kao pronalazac.
<br>
<br>
<b>19. Vek</b>
<br>
Diferencijalna i analiticka mašina za racunanje, Kembridž, 1938
Kao zacetnik informatike smatra se Britanac Carls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871). On je izmislio diferencijalnu i
analiticku mašinu za racunanje. Diferencijalna mašina je zamišljena za racunanje cetiri aritmeticke radnje: sabiranje,
oduzimanje, množenje i deljenje. Analiticka mašina je zapravo preteca današnjeg racunara, zamišljena za nalaženje rešenja
bilo kog matematickog izraza, za koji znamo redosled operacija pomocu kojih taj izraz može biti rešen (danas skup operacija
odredjenog redosleda nazivamo algoritam).
<br>
<br>
Prvi programer je zapravo programerka: Ada Bajron Lavlejs (Ada Byron Lovelace, 1815-1852). Ada je bila inspirisana
Bebidžovim radom i verovatno je prva osoba koja je pronikla u neverovatne mogucnosti Bebidžove analiticke mašine. Napisala
je rad o Bebidžovoj “Analitickoj mašini” koji se smatra prvim tekstom koji opisuje proces danas poznat kao kompjutersko
programiranje. Ona je predvidela i da ce analiticke mašine služiti za komponovanje muzike, doduše za to ce biti potrebno da
protekne citav jedan vek.
<br>
<br>
<b>20. Vek</b>
<br>
Alen Tjuring (Alan Turing, 1912-1954) je još jedna karika u lancu zahvaljujuci kojem je pronaden racunar. Tjuring je tokom
drugog svetskog rata bio angažovan na problemu dešifrovanja nemackih tajnih poruka. Njegov pristup tom problemu zasnivao se
na iznalaženju mašine koja ce biti u stanju da reši svaki problem predstavljen nizom elementarnih operacija, a njena
memorija je trebalo da bude dovoljno velika da može da skladišti instrukcije potrebne za racun. On je dao jedan apstraktni
model takve mašine znan kao “ Tjuringova mašina”.
<br>
Džon von Nojman (John von Neumann, 1903-1957) je dao osnovne principe arhitekture današnjih racunara. On je napravio razliku
imedju materijalnog dela racunara - hardvera (hardware) i softvera (software) odnosno programskog dela racunara. On 1943.
pocinje sa radom u laboratoriji Los Alamos gde 1944. zajedno sa Džon Moklijem (John Mauchley) i Dzon P. Ekertom (John P.
Eckert) radi na projektu ENIJAK (ENIAC). Oni su smislili prvi potpuno elektronski racunar koji je radio na osnovu unapred
zadatog programa.
<br>
<br>
<br>
<echo><h3><p align="center">Reklame:<p align="center"></h3>
<a href="http://www.vesti.rs/"><img src="http://www.vesti.rs/baneri/vesti-160x95.gif" alt="Vesti" border="0" /></a>
</body>
</html>
Dopuna: 11 Jun 2009 14:05
Sajt inače nije ni 10% završen.
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jun 2009 14:23
|
offline
- Crazy Wiking
- Legendarni građanin
- Pridružio: 13 Jan 2008
- Poruke: 3657
- Gde živiš: Stara Pazova
|
OK, sad mi samo reci gde bi ti tačno hteo vremensku prognozu?
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 11 Jun 2009 14:38
|
offline
- akuci
- Legendarni građanin
- Pridružio: 11 Maj 2008
- Poruke: 2758
- Gde živiš: Novi Sad
|
Verovatno si već pogledao sajt pa znaš otprilike raspored.Znači gore do one plave linije i skroz desno.Staviću novi kod za prognozu jer sam verovatno stavio pogrešan pa je bilo za Zagreb.
<link rel="stylesheet" type="text/css" media="screen" href="http://img.weather.weatherbug.com/Style/stickers/v2/Stickers_125x125.css" />
<div class="wXbody">
<div class="wXguts">
<iframe id="WeatherBugSticker_125x125_v2" src="http://weather.weatherbug.com/desktop-weather/web-widgets/getSticker.html?CityCode=76973&ZCode=z5545&Size=125x125&StationID=LYBE&units=1&Version=2" width="123" height="70" frameborder="0" scrolling="no" allowtransparency="yes"></iframe>
<div class="wXlinks">
<span class="link"><a href="http://weather.weatherbug.com/weather-forecast.html" target="_blank" onclick="Javascript:this.href='http://weather.weatherbug.com/Serbia and Montenegro/Belgrade-weather/local-forecast/7-day-forecast.html?zcode=z5545&units=1'">Forecast</a></span>
<span class="link"><a href="http://weather.weatherbug.com/satellite-radar.html" target="_blank" onclick="Javascript:this.href='http://weather.weatherbug.com/Serbia and Montenegro/Belgrade-weather/satellite/infrared-satellite.html?zcode=z5545&units=1'">Satellite</a></span>
</div>
<div class="wXlogo">
<a href="http://weather.weatherbug.com/default.html" target="_blank" onclick="Javascript:this.href='http://weather.weatherbug.com/Serbia and Montenegro/Belgrade-weather.html?zcode=z5545&units=1'"><img src="http://img.weather.weatherbug.com/images/stickers/v2/125x125/wxbug-logo.jpg" border="0" alt="WeatherBug"/></a>
</div>
</div>
</div>
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Jun 2009 15:52
|
offline
- Pridružio: 14 Nov 2008
- Poruke: 186
- Gde živiš: na
|
google u svom tehnickom uputstvu preorucuje uptorebu - umesto _, snaci ce se on i ovako i onako, ali preporuka je takva.
|
|
|
|
|
|
Na ovaj ili onaj način, ako neko želi da kopira tvoj sajt, za tili čas će to uraditi, barem je do koda najmanji problem doći. 
