Cestitam generaciji

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Čestitam generaciji.....


Ne mogu verovati da smo uspeli!?
Prema onome što kažu današnji pravnici i birokrate, svi mi koji smo bili deca u 30-ima, 40-ima, 50-ima, 60-ima, 70-ima i čak u ranim 80-ima, verovatno ne bismo trebali biti živi.
Naši dečji kreveti su bili obojeni kričavim bojama na bazi olova.
Nismo imali zaštitne poklopce ili brave na bočicama lekova, vratima i ormarićima, a kada smo se vozili na biciklu nismo imali kacige.
Da ne spominjemo rizik dok smo autostopirali.....
Kao deca vozili smo se u automobilima bez pojaseva i vazdusnih jastuka.
Vožnja u stražnjem delu kamiona po toplom danu uvek je bila nešto posebno.
Pili smo vodu iz cevi u basti, a ne iz boce.
UŽAS !!!
Jeli smo kolače, hleb i margarin i pili gazirana pića,ali nikada nismo bili debeli, jer smo se stalno igrali u prirodi.
Delili smo jedno gazirano piće sa četiri prijatelja, iz jedne boce, i niko nikada nije umro.
Provodili smo sate gradeći male automobile iz raznih otpadaka i onda se spuštali niz brdo, da bismo onda otkrili da smo zaboravili na kočnice. Nakon što smo se nekoliko puta zabili u grmlje, naučili smo rešiti problem.
Otišli smo od kuće ujutro i igrali se celi dan, vraćajući se kući kada bi se upalila ulična svetla.
Niko nije mogao s nama razgovarati ceo dan.
Nismo imali telefone. Nezamislivo!¨
Nismo imali Play Station, Nintendo X-Boxes, video igrice, 99 satelitskih programa na televiziji, filmove na videu, surround sustav, mobilne telefone, kompjutore, Internet chatove.
Imali smo prijetelje ! Izašli smo napolje iz kuće i našli ih.
Igrali smo graničara i ponekad bi nas lopta zaista zabolela.
Padali smo s drveća, znali smo se porezati, slomiti kost, zub, i zbog tih nesretnih slučajeva nije bilo nikakvih sudskih tužbi. To su bili nesretni slučajevi. Nitko nije bio kriv osim nas. Sećate li se nesretnih slučajeva?
Tukli smo se i udarali jedni druge, dobijali masnice i naučili kako da ih prebolimo.
Izmišljali smo igre sa štapovima i teniskim lopticama, i iako nam je bilo rečeno da će se to dogoditi, nikome nismo iskopali oko.
Vozili smo se na biciklu ili prošetali do prijateljeve kuće, pokucali ili pozvonili na vrata, ili samo ušli i popričali s njim.
Mala liga je imala utakmice i nisu svi ušli u ekipu. Oni koji nisu, morali su naučiti kako da se nose s razočarenjem.
Neki učenici nisu bili pametni kao ostali i nekada su morali ponavljati razred.
UŽAS!
Testovi se nisu prilagođavali iz bilo kog razloga.
Naši postupci su bili naši. Posledice su bile očekivane.
Sama zamisao da nas roditelji vade iz nevolje ako smo imali problema u školi ili sa zakonom bila je nezamisliva. Oni su zapravo podržavali školu i zakon.
Zamislite to !
UŽAS!
Ova generacija je proizvela neke od najboljih preuzimatelja rizika, rešavatelja problema i izumitelja, IKADA.
Imali smo slobodu, neuspeh, uspeh i odgovornost i naučili smo se nositi sa svim tim.
I vi ste takvi!
Čestitam!