|
Deo I
Za sve vas koji povremeno imate stvarno loš dan kada vam je stvarno potrebno da se na nekome ispraznite! Nemojte vređati one koje poznajete, ispraznite se na nekome koga NE ZNATE!
Sad obratite pažnju na ovo. Sedeo sam za radnim stolom, kada sam se setio da treba da obavim jedan razgovor preko telefona. Našao sam broj i nazvao ga. Neko je sa druge strane digao slušalicu, «Hallo?» A ja sam ljubazno pitao, «Ovde Milan Jović, mogu li molim Vas da razgovaram sa Lidijom?» Odjednom mi je tip zalupio slušalicu! Nisam mogao da verujem da neko može da bude tako nepristojan. Potražio sam Lidijin telefon preko informacija i pozvao je. Slučajno mi je dala pogrešne zadnje dve cifre. Nakon što sam završio sa Lidijom, primetio sam na mom stolu papirić sa pogrešnim brojem. Nazvao sam ga još jednom. Kad mi se ista osoba javila, proderao sam se «Kretenu jedan!» i zalupio sam mu slušalicu. Pored njegovog broja telefona napisao sam «Kreten» i odložio sam papirić u ladicu od radnog stola.
Svakih par nedelja, kada sam plaćao račune, ili kad bih imao stvarno loš dan, pozvao bih ga. On bi odgovorio a ja bih povikao «Ti si kreten!» To bi me uvek razveselilo. Kasnije tokom godine telefonska kompanija je uvela «Caller ID». To je bilo pravo razočarenje za mene, jer je izgledalo da više neću moći da zovem Kretena. Onda sam se jednog dana dosetio: Pozvao sam njegov broj, i kada se tip javio rekao sam izmenjenim glasom «Dobar dan,» zatim sam rekao neko izmišljeno ime. «Ovde referent za odnose sa javnošću vaše telefonske kompanije; zovem da vas upitam da li ste upoznati sa našim 'Caller ID' programom?» Tip je grmnuo u telefon «NE!» i zalupio slušalicu. Brzo sam ga ponovo nazvao i rekao «To je zato što ste kreten!»
Razlog što sam izdvojio vreme da vam ispričam ovu priču, jeste da vam pokažem da, ukoliko vas nešto tišti, ipak možete učiniti nešto tim povodom. Samo nazovite 823-4863.
Deo II
Staroj gospođi ispred supermarketa stvarno je trebalo vremena da izađe sa parkinga. Počeo sam da mislim da nikada neće izići. Konačno, njen auto je polako počeo da izlazi sa mesta za parkiranje i ja sam se čak vratio par metara unazad da joj dam dovoljno prostora. «Super,» mislio sam, «konačno odlazi!». Iznenada se neka crna škoda zaleti sa druge strane parkinga, u suprotnom pravcu, i uleti pravo na njeno mesto. Počeo sam da trubim, «Ne možeš tako, momak! Ja sam stigao prvi!» Tip je izašao iz svoje škode totalno me ignorišući. Otišao je u supermarket praveći se da me uopšte nije čuo. Pomislio sam u sebi da je i ovaj tip kreten. Izgleda da na ovom svetu stvarno ima mnogo kretena. Primetio sam da ima zalepljen papir sa natpisom «NA PRODAJU» sa strane. Zapisao sam njegov broj telefona. Onda sam «lovio» drugo mesto za parkiranje.
Posle par dana, ponovo sam od kuće, sedeći za mojim radnim stolom, nazvao 823-4863 i viknuo u slušalicu «Ti si kreten!» (Sada je stvarno lako da ga pozovem jer sam stavio njegov broj na "speed dial".) Primetio sam u adresaru broj onog tipa što vozi crnu škodu. Pomislio sam da je bolje da i njega nazovem.
Posle par zvonjenja neko mi je odgovorio sa «Halo?» Pitao sam lepo:
«Jeste li Vi čovek sa crnom škodom za prodaju?»
«Da, ja sam.»
«Možete li mi reći gde mogu da vidim auto?»
«Da, ja živim Balkanskoj 3, to vam je žuta kuća a auto je parkiran ispred ulaza.»
Onda sam ja lepo pitao «A kako se vi zovete?»
«Dobrivoje Marić»
«Kada je zgodno vreme da vas nađem kod kuće, Dobrivoje?»
«Pa ja sam kod kuće uveče.»
«Slušajte Dobrivoje... Mogu li nešto da Vam kažem?»
«Da?»
«Dobrivoje, Vi ste kreten!» I zalupio sam mu slušalicu.
Zatim sam dodao Dobrivojev broj na "speed dial". Sad sam, kad god imam neki problem, mogao da zovem dva kretena. Ali nakon nekoliko meseci skoro da mi je prestalo biti zabavno da zovem kretene i da im zalupim slušalicu. Ozbiljno sam razmotrio ovaj problem i našao sam rešenje.
Prvo, nazvao sam Kretena #1. Tip je ljubazno rekao «Halo?» i ja sam povikao «Kretenu jedan!» ali nisam zalupio slušalicu. Kreten je pitao «Jesi još uvek tu?»
«Jesam.»
»Prestani da me zoveš!»
«Neću!»
«Kako ti je ime, druškane?»
«Dobrivoje Marić.»
«Gde živiš Dobrivoje?»
«U Balkanskoj 3. To je žuta kuća, a ispred je parkirana moja crna škoda.»
«Slušaj druškane! Dolazim odmah kod tebe! Bolje bi ti bilo da se pomoliš zadnji put...»
«Da, jako si me uplašio, KRETENČINO!» - Onda sam mu zalupio slušalicu.
Onda sam nazvao Kretena #2.
«Halo?»
«Zdravo, Kretenu!»
«Hej, ako ikada saznam ko si ti...»
«Šta ćeš ako saznaš?»
«Isprašiću ti dupe!»
«Pa evo ti onda šansa: upravo dolazim kod tebe KRETENČINO!» - I njemu sam zalupio slušalicu.
Onda sam nazvao policiju i rekao sam im da idem u Balkansku 3 da ubijem mog homoseksualnog ljubavnika. Zatim sam pozvao lokalnu TV stanicu i rekao im uzbuđeno da se izgleda odigrava obračun bandi nasred Balkanske ulice. A zatim sam seo u kola i odvezao se na mesto događaja.
Fenomenalno!
Trebalo je da vidite dva kretena kako lome kosti jedan drugom ispred troje policijskih kola sa cevima uperenim u njih, dok to sve snima televizija sa gomilom okupljene mase... Snimio sam ceo događaj kasnije sa večernjih vesti.
|
