Poslao: 24 Jan 2017 11:56
|
offline
- zola92
- Super građanin
- Pridružio: 20 Mar 2011
- Poruke: 1316
- Gde živiš: Beograd
|
Јутрос сам прочитао овај чланак па рекох да отворим тему у којој бисмо писали невероватне случајности које смо негде прочитали или чули, али акценат би био на оне које су се нама или нашим познаницима догодиле (што би било доста занимљивије).
П.С.
Видим да слична тема није отварана осим два пута у подфоруму "Занимљиви сајтови" где је само остављен линк (од којих је једини који ради овај: http://ermagazin.com/2015/04/10-jezivih-slucajnost.....S_GTvmsUZM ) па сам због тога отворио нову тему.
Ево и пар занимљивих коментара са првог линка који сам оставио:
Citat:-Najneverovatnija slucajnost koju pamtim je dok sam 90-te u vojsci isao u prekomandu vozom. U neko doba voz je stao, a za neki minut iz drugog pravca naisao je i stao drugi voz. Moj drug je ustao i otvorio prozor, a sa druge strane u drugom vozu ustao je i u istom trenutku otvorio prozor njegov najbolji drug, takodje vojnik koji je putovao u njemu! Popricali su minut dva dok voz nije krenuo. Da je suprotni voz stao metar-sva dalje ili da jedan od njih nije ustao i otvorio prozor, nikad ne bi znali da su bili tako blizu! I dan danas mislim NEVEROVATNO!
-Веровали или не,мени се следеће десило 22.децембра 2016.Одем у Очну клинику у Пастеровој,на контролу.Имао сам операцију десног ока пре 2 године.Предам књижицу,после пар минута ме сестра прозове,даје ми картон,ја погледам и видим да то није мој картон,већ картон мог имењака и презимењака,који је и рођен истог датума кад и ја.Па му је почетак матичног броја исти,само се последњих 5 цифара разликују. Ступио сам у контакт,није из Београда,али смо се договорили да се видимо кад буде долазио на контролу у клинику.Да се упознамо.Ред је.
-Najveća slučajnost u mom životu je kada smo se sa koleginim autom 2008. vraćali s posla, i na uglu Vrtlarske i Radoja Dakića se čuknemo sa drugim autom. Ispostavi se da se kolega čuknuo sa svojom ženom, koja se takođe vraćala s posla.
-А moja zena i ja smo isli zajedno u vrtic i druzili se kao klinci ..to je izvalila tasta posle godinu dana naseg braka
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
Poslao: 24 Jan 2017 14:12
|
offline
- zola92
- Super građanin
- Pridružio: 20 Mar 2011
- Poruke: 1316
- Gde živiš: Beograd
|
Сад се сетих једног догађаја...
Пре пар година, почетком лета, свратио ја до другара да погледамо неке опције по огласима за смештај за море у Црној Гори. Гледамо ми и наиђемо на један оглас који нам одговара. Погледамо број телефона да назовемо да питамо, кад оно, неки скроз леви позивни број. И ја лупим: "Одакле је овај лик, из Грузије?". И овај другар у смеху каже: "Ај баш да погледамо на Гуглу чији је ово позивни број", и кад смо нашли, нисмо могли да верујемо. Број стварно био из Грузије.
|
|
|
|
Poslao: 26 Jan 2017 14:09
|
offline
- zola92
- Super građanin
- Pridružio: 20 Mar 2011
- Poruke: 1316
- Gde živiš: Beograd
|
Ево још једне приче које сам се скоро сетио, а давно сам је прочитао. Колико је истинита, не знам, али је дефинитивно невероватна
Један човек је имао аферу са комшијином женом. Када је комшија то сазнао, узео је пиштољ и кренуо код швалера да га убије. Швалер је био у свом дворишту и косио је траву, комшија га је видео и пуцао је. Међутим, промашио је и метак је погодио дрво иза њега. Ту се вероватно прича смирила.
Међутим, 20 година касније, тај швалер је хтео да посече дрво у свом дворишту. Узео је моторну тестеру и, док је секао, нож од тестере је закачио метак који се пре 20 година забио у дрво и лансирао га право кроз себе што га је убило.
То ме подсети на изреку: "Правда је спорна, али неоспорно спора"
|
|
|
|
Poslao: 27 Jan 2017 08:07
|
offline
- Sagacity
- Elitni građanin
- Pridružio: 27 Feb 2013
- Poruke: 2318
- Gde živiš: Zapadna Srbija
|
Drugarici je rano preminuo otac. Sat vremena pre nego što su je pozvali da joj saopšte vest da joj je otac umro, pukla joj je čaša u ruci na pola.
Prišla je česmi sa čašom, ali se čaša ''razdelila'' na pola iz čistog mira. Bio joj je to znak da se nešto desilo sa ocem.
Evo jedne priče sa neta, koju nastavljam na uvod iz mog posta....
Citat: Događaj se zbio u Bukureštu. Iz Pariza smo stigli dva meseca ranije. Nakon jela sedeli smo majka, sestra i ja u malom salonu, oko niskog okruglog stola, na kojem je stajala velika okrugla vaza sa naslikanim likovima. Odjednom, vaza prska u stotine parčića, a da je niko nije dotaknuo. Majka ustaje i prinoseći ruke licu viknu: 'Moja majka je umrla'! Moja baka se tada nalazila u Parizu. Pokušao sam umiriti majku objašnjavajući kako nema razloga za zabrinutost. Pa ipak, ostalo nam je nejasno kako se vaza mogla razbiti u toliko sićušnih komadića. Čak i da je bila napukla, ne bi se mogla slomiti na taj način. Nije bilo nikakvog zemljotresa, a i da jeste... Pokupili smo sićušne krhotine, pokušavajući da više ne razmišljamo o tom događaju.
Krajem popodneva stigao nam je telegram iz Pariza. Ispostavilo se da je moja baka tog dana zaista umrla i to zapravo istog trenutka kada se vaza na našem stolu na neobičan način slomila. Može tako, a može i malo drugačije. Primera je mnogo. 26.novembra 1911. tri čoveka su obešena u Londonu za ubistvo ser Edmunda Berija. Mesto pogubljenja bilo je Grinberi Hil. A trojica obešenih zvali su se Robert GREEN, Henry BERRY, and Lawrence HILL! Slučajnosti, ili možda nešto više od toga? Dilema nije nova, ali bez obzira na njen kontinuitet jedinstvenog odgovora još nema. Neobične slučajnosti su oduvek privlačile pažnju. http://www.conopljanews.net/misterije_slucajnosti.html
|
|
|
|
|