offline
- Brano
- Super građanin
- Pridružio: 26 Dec 2008
- Poruke: 1428
- Gde živiš: Bijeljina
|
- 12Ovo se svidja korisnicima: Tamtitam, Dusan NBG, KlinkaPalacinka, Peca, Fa7aL!tY, N1k0l4, mcrule, juba, zeka peka, diarno, NIx Car, ThePhilosopher
Registruj se da bi pohvalio/la poruku!
Ljudsko telo je neverovatno kompleksan i zapetljan sistem, koji i dalje zbunjuje lekare i istrživače, uprkos hiljadama godina medicinskog znanja. Kao rezultat toga, ne bi trebalo biti iznenađenja da čak i delovi tela i funkcije kojima se bave svaki dan ili bizarne činjenice i objašnjenja budu čudne i za njih.
U daljem tekstu saznajte 100 čudnih, otkačenih i zanimljivih činjenica o ljudskom telu.
Mozak
Ljudski mozak je najsloženiji i najrazumljivi deo ljudske anatommije. Možda postoji mnogo toga što ne znamo, ali evo nekoliko zanimljivih činjenica koje mogu unaprediti naše znanje.
1. Nervni impuls putuje od i do mozga brzinom kao što je 170 milja na sat. Da li ste se ikada zapitali kako možete reagovati tako brzo? To je zbog izuzetno brzog kretanja nervnih impulsa iz mozga na ostatak vašeg tela i obrnuto, činjeći da izgleda kao brzina nekog sportskog luksuznog automobila.
2. Mozak radi na istu količinu energije kao sijalica od 10 vati. Sećate se slike sijalice iznad glave, kada se javlja neka velika misao ? Nije daleko od istine. Vaš mozak generiše istu količinu energije kao mala sijalica pa čak i kad spavate.
3. Ljudski mozak može držati 5 puta onoliko informacija koliko i enciklopedija Britannica, ili bilo koja druga po tom pitanju. Naučnici još nisu izneli konačan iznos, ali se kapacitet mozga u elektronskom smislu smatra se između 3 ili čak 1000 terabajta…
4. Vaš mozak koristi 20% kiseonika koji ulazi u vaš krvotok. Mozak čini tek oko 2% naše telesne mase, što ga čini jako osetljivim na štete u vezi sa nedostatkom kiseonika. Dakle, dišite duboku da bi vaš mozak bio srećan…
5. Mozak je mnogo aktivniji noću nego tokom dana. Logično, pomislili biste da se sva komplikovana izračunavanja i zadatci koje radimo u dnevnoj bazi u toku radnog vremena tražiti veću snagu mozga, nego kad ležimo u krevetu. Međutim, ispostavilo se suprotno. Kada isključite vaš mozak on se sam uključi…
6. Naučnici smatraju da je IQ veći ukoliko se sećate svojih snova. Iako ovo može biti tačno, nemojte to uzimati kao znak da ste mentalno uskraćeni ako ne možete da se setite svojih snova. Većina od nas se ne seća mnogih snova a i prosečna dužina sna je samo 2-3 sekunde, jedva dovoljno da se i registruje.
7. Neuroni nastavljaju da rastu tokom ljudskog života. Naučnici i doktori su mislili da mozak i nervna tkiva ne mogu da rastu ili da se obnavljaju. Iako ne deluju na isti način kao i tkiva u mnogim drugim delovima tela, neuroni mogu da rastu tokom života, davajući potpuno novu dimenziju u proučavanju mozga i bolesti koje ga se tiču.
8. Informacija putuje u različitim brzinama u različitim tipovima neurona. Nisu svi neuroni isti. Postoji nekoliko različitih tipova unutar tela, mogu biti spori i do 0,5 metara u sekundi ili toliko brzi kao 120 metara u sekundi.
9. Mozak ne oseća bol. Sam mozak nema receptore bola i ne može ga osetiti. To ne znači da se glava ne može povrediti. Mozak je okružen mnoštvom tkiva, nerava i krvnih sudova koji su dosta osetljivi na bol i mogu prouzrokovati glavobolju. 80% mozga je voda.
10. Živac moždanog tkiva su roze i nalik na žele zahvaljujući visokom sadržaju vode tkiva. Zato sledeći put kada se osećate dehidrirano unesite veliku količinu vode….
Kosa i nokti
Oni nisu živi deo vašeg tela. Ali većina ljudi provodi dobar deo vremena brigom o svojoj kosi i noktima. Sledeći put kada idete na šišanje ili manikir, mislite na sledeće činjenice.
11. Dlake na licu rastu brže nego na bilo kom drugom delu tela. U stvari, ako prosečan čovek nikad nije brijao bradu, ona će porasti na više od 30 metara za vreme njegovog života, ta brada biće veća od samog kita ubice.
12. Svakog dana prosečna osoba izgubi 60-100 pramenova kose. Osim ako ste već ćelavi, tada nemate razloga za brigu. Vaš gubitak kose će varirati u skladu sa sezonom, od trudnoće, bolesti, ishrane i starosti…
13. Ženska kosa prečnika je oko pola kose muškaraca. Iako to zvuči čudno, ne bi trebalo da bude previše iznenađenja da je kosa muškaraca grublja nego kod žena.
14. Jedan deo ljudske kose može da podrži 3,5 zrna. To je isto kao težina dve pune bombone…
15. Najbrže rastući nokat je na srednjem prstu. Ono što nije poznato je da se rast noktiju odnosi na dužinu prstiju…
16. Postoji toliko dlaka po kvadratnom metru na našem telu, slično kao kod šimpanze. Ljudi nisu sasvim goli. Imamo puno kose, ali većina nas ima dlake koje su svetle pa se retko vide, a i previše su fine.
17. Plavuše imaju više kose, prirodne naravno. Boja kose određuje koliko guste dlake imamo na glavi. Prosečno je 100.000 folikula dlake, od kojih je svaka u stanju da proizvede 20 pojedinačnih tokom života čoveka. Plavuše u proseku imaju 146.000 folikula, a ljudi sa crnom kosom imaju tendenciju da imaju oko 110.000 folikula. Ljudi sa braon kosom spadaju u prosečne pa tako imaju prosek sa 100.000 folikula, crvenokosi imaju najmanje gustu kosu sa prosečno 86.000 folikula.
18. Nokti rastu skoro 4 puta brže. Nokti koji se najviše izlažu i koriste najbrže i rastu. U proseku, nokti na prstima rastu oko jedne desetine inča svakog meseca.
19. Životni vek ljudske kose je od 3-7 godina. Vaše dlake imaju prilično dug životni vek pod uslovom da ne podležu traumama.
20. Moraćete izgubiti više od 50% skalpa vaše dlake da bi neko primetio. Možete izgubiti stotine dlaka dnevno, ali ćete morati da izgubite mnogo više pre nego što vi ili neko drugi primeti.
21. Ljudska kosa je praktično neuništiva. Kosa se ne može uništiti hladnim vremenom, promenom klime, ili drugim prirodnim silama, i ona je otporna na mnoge vrste kiselina i hemikalija…
Unutrašnji organi
Iako ne razmišljamo puno o njima, osim kada nas ne muče, naši unutrašnji organi nam omogućavaju ishranu, disanje i hodanje. Evo nekih stvari koje treba razmotriti kada sledeći put začujete režanje vašeg stomaka…
22. Najveći unutrašnji organ je tanko crevo. Uprkos tome što se tako zove, tanko crevo je zapravo četiri puta veće od visine prosečne osobe.
23. Ljudsko srce stvara dovoljno pritiska. Nije ni čudo što možete osetiti otkucaje tako lako. Pumpanje krvi kroz vaše telo je brzo i efikaksnije pa je potrebno dosta pritiska što dovodi do snažne kontrakcije srca…
24. Kiseline u stomaku su dovoljno jake da raspuste metale. Iako ne bi trebalo da pri testu želca jedete neki metalni objekat, kiseline koje proizvodi hrana koju jedemo, ne treba olako shvatati.
25. Ljudsko telo se procenjuje da je kao 60.000 milja krvnih sudova. Da bi to stavili u perspektivu, udaljenost oko Zemlje je oko 25.000 milja, što je rastojanje vaših krvnih sudova, što bi značilo da mogu da putuju, vaši krvni sudovi bi dva i više puta proleteli oko Zemlje..
26. Dobijate novu sluzokožu želuca svaka tri do četiri dana. Sluz nalik ćelijama obavija zidove želuca raspusti se zbog jakih kiselina stomaku ako nisu zamenjeni. Ljudi sa čirevima na želucu znaju kako bolno može biti kada želudačne kiseline uzimaju svoji danak na sluzokoži želuca.
27. Ženska srca brže lupaju od muškarčevog, razlog za to je jednostavan, žene imaju tendenciju da budu manje od muškaraca i da imaju manje mase. Ali, žene i srca muškaraca zapravo može delovati sasvim drugačije, pogotovu kada doživljava traume kao što je srčani udar, a mnogi tretmani koji se rade muškarcima moraju se prilagoditi ili potpuno promeniti za žene.
28. Površina ljudskih pluća jednaka je teniskom terenu. U cilju efikasnije oksigenata krvi, pluća se pune sa hiljadama grinja, bronhija poput zrna grožđa. Time se ispunjavaju mikroskopski kapilari kiseonikom i ugljen dioksidom. Veliki deo površine olakšava ovu razmenu, i čini dostupnost kiseonikom u svakom trenutku.
29. Naučnici su prebrojali preko 500 različitih funkcija jetre. Ne možete misliti o jetri posle noći prepune alkoholom, ali ona je jedan od najtežih radnika u telu, najvećih i najprometnijih organa. Neke od funkcija jetre su: proizvodnja žuči, detoksikacija, sinteza proteina plazme, rasplamsavanja crvenih krvnih ćelija.
30. Arterija je skoro prečnika baštanskog creva. Kod prosečne odrasle osobe srce je veličine dve pesnice, čineći arteriju vrlo impresivnom. Arterija treba da bude velika, jer je glavni snabdevač kiseonikom krvi na ostatak tela.
31. Vaše levo plućno krilo je manje. Kada bi ljudima dali da nacrtaju plućno krilo mnogi bi nacrtali oba iste veličine. Dok su pluća, približno iste veličine, ljudsko srce, koje se nalazi u centru pošteno, blago je nagnuto ka levoj strani pa time zauzima više prostora na toj strani smanjujući prostora levom plućnom krilu…
32. Možete ukloniti veliki deo unutrašnjih organa a da telo preživi. Ljudsko telo može da izgleda krhko, ali je moguće da se čak preživi uklanjanjem želuca, slezine, 75% jetre, 80% creva, jednog bubrega, jednog plućnog krila. Možda se nećete osećati baš najbolje, ali nedostatak tih organa vas neće ubiti…
33. Nadbubrežna žlezda, leži odmah iznad bubrega, odgovorna je za oslobađanje hormona stresa kao što su kortizol i adrenalin. U starosti žlezde su toliko male da se tečko mogu videti
Telesne funkcije
Svako mora da se bavi telesnim funkcijama na dnevnom nivou. Ovo su neke činjenice o nevoljama, a ponekad i neprijatne akcije načeg tela..
34. Kijanje redovno prelazi 100 mph. Postoji dobar razlog zašto ne možete da zadržite oči otvorene kada kinete- to kijanje je vrtoglavim pokretom iz vašeg tela u blizini 100 mph. To je, naravno dobar razlog za pokretanje usana prilikom kijanja.
35. Kašalj na sat iznosi kao oko 60 milja. Virusi i prehlada se šire oko kancelarije i ucionica brzo tokom sezone prehlada i gripa.
36. Prosečna osoba, muškarac ili žena, treperi oko 13 puta u minutu.
37. Puna bešika je otprilike veličine meke lopte. Nije ni čudo što morate da trčite do kupatila kad osetite zov divljine. Prosečna bešika ima oko 400-800 cc tečnosti, ali većina ljudi će osetiti potrebu da trči mnogo pre kada je ona od 250-300 cc.
38. Oko 75% ljudskog otpada napravljeno je od vode. Mnogi smatraju da je samo urin deo ljudskog otpada od tečnosti, ali ono što smatramo čvrstim otpadom velikim delom je od vode. Trebali bi biti zahvalni što je veći deo otpada ispunjen vodom.
39. Stopala imaju 500.000 znojnih žlezda i mogu da proizvedu više od pola litra znoja dnevno. Sa tolikim znojem nije ni čudo što ulošci patika poprmaju drugu boju. Pored toga, muškarci imaju više aktivnih znojnih žlezda nego žene.
40. Prosečna osoba ima nadimanje 14 puta dnevno. Čak i ako želite da mislite da ste suviše dostojni da pustite gas da prođ, realnost je da skoro svako mora da popusti nekoliko puta dnevno. Varenje uzrokuje oslobađanje gasova koje može biti veoma bolno ukoliko je zarobljeno u stomaku.
41. Ušni vosak neophodan je za dobro zdravo uvo. Dok mnogi ljudi smatraju da je odvratan, on je zapravo vrlo bitan deo odbrambenog sistema uha. On štiti osetljive unutrašnjosti uha od bakterija, gljivica, nečistoća, pa čak i insekata. On takođe čisti i podmazuje ušni kanal.
42. Tokom života, svako od nas će proizvesti dovoljno pljuvačke da ispuni dva bazena. Pljuvačka igra značajnu ulogu u početku varenja i održavanja usta podmazanim.
Seks i reprodukcija
U nekim mestima priča o seksu je i dalje tabu tema, ali on je važan deo ljudskog života, kao vid odnosa i sredstva za reprodukciju. Evo nekoliko stvari koje možda nisu poznate…
43. Svakog dana, seksualni odnos održava se 120 miliona puta na zemlji. Ljudi su brzo razmnoživa vrsta, i sa oko 4% svetske populacije ima seks svakog dana, pa samim tim nije ni čudo što je stopa nataliteta nastavila da se povećava u mnogim mestima širom sveta.
44. Najveća ćelija u ljudskom telu je žensko jaje a najmanji je muški spermatozoid. Iako ne možemo videti ćelije kože ili mišićne ćelije, jajne ćelije su obično dovoljno velike da se vide golim okom sa prečnikom oko jednog milimetra.
45. Hormoni u trudnoći mogu da izazovu promenu raspoloženja, želje i mnoge druge neočekivane promene. Čudno je to, da hormoni često mogu uticati na vrste snova žena.
46. Zubi počinju da rastu 6 meseci pre rođenja. Na 9 do 12 nedelja fetus počinje da formira zubni pupoljak koji će kasnije prerasti u zub.
47. Bebe se uvek rađaju sa plavim očima. Boja očiju zavisi od gena dobijenog od roditelja, ali većina beba na izgled pri pođenju ima plave oči. Razlog za ovo je pigment melanina.
48. Bebe imaju posebno jak i moćan udarac nogu s obzirom da su tako mala bića, tako da pazite se trudnice ovih udaraca.
49. Jedna od 2.000 novorođenih beba ima zub pri rođenju. Majke moraju paziti na ovu činjenicu. Ponekad je taj zub regularan, a ponekad je zub takav da ispadne nedugo po rodjenju.
50. Fetus stiče otisak prstiju u starosti od tri meseca. Iako je tako mali, fetus je razvio jednu od najviše jedinstvenih osobina: otisak prstiju. Čudno je, ti otisci prstiju neće se menjati tokom života i biće jedna od poslednjih stvari koja nestaje posle smrti.
51. Svako ljudsko biće provelo je oko pola sata kao jajna ćelija. Svaki život mora negde da počne, pa čak i čovek, proveo je kratak period kao jedan organizam. Ubrzo posle toga počinje formiranje komponente malog embriona.
52. Većina muškaraca ima erekciju na svakih sat vremena pa čak i u toku spavanja. Tela većine ljudi i umovi aktivni su i kada spavaju. Kombinacija cirkulacije i nivo testosterona može izazvati erekciju za vreme spavanja i često su normalan i neophodan deo REM faze sna…
Čula
Osnovno sredstvo kojim smo u interakciji sa svetom oko nas jesu čula.
53. Posle previše jela, sluh je manje oštar. Ako ste otišli na koncert posle velikog obroka možete činiti samo medveđu uslugu. Pokušajte da jedete manje obroka,.
54. Dve trećine stanovništva nema savršen vid. Broj ljudi sa savršenim vidom i dalje opada, jedan od razloga je i uzrast.
55. Ukoliko je jezik suv , ne može ni da oseti ukus. Ako ne verujete, pokušajte da osušite jezik pre degustacije nečega.
56. Žene su u stanju da tačno odrede miris. Bolje identifikuju citruse, vanilu, cimet ili miris kafe, od muškaraca. Dok žene imaju izraženije čulo mirisa, postoji svega 2% stanovništva bez čula mirisa uopšte.
57. Vaš nos može da zapamti 50.000 različitih mirisa. Ljudi mogu da identifikuju širok spektar mirisa i mnogo su vezani za te uspomene…
58. Čak i mali šumovi čine da se oči rašire. Veruje se da je to razlog zašto su hirurzi, časovničari i drugi koji obavljaju delikatne poslove osetljivi na buku. Zvuk izaziva da se promeni fokus, zamute vizije što dovodi do težeg obavljanja poslove..
59. Svako ima jedinstven miris, osim identičnih blizanaca. Novorođenčad su u stanju da prepoznaju miris svoje majke i mnogi od nas mogu tačno odrediti miris naših bližnjih…
Starost i smrt
Od veoma mlade do veome stare osobe, proces starenja predstavlja neophodan i neizbežan deo života. Saznajte o tome više na jedan sasvim nov i interesantan način, sa nekim pomalo čudnim činjenicama.
60. Pepeo kremirane osobe u proseku teži oko 9 kilograma. Veliki deo onoga što ljudsko telo sadrži je voda. Prilikom kremiranja voda i većina naših tkiva je uništeno, ostavljajući malo iza sebe.
61. Nokti I kosa ne nastavljaju da rastu pošto umremo.
62. Nakon 60-te godine života, većina ljudi izgubi polovinu čula ukusa. Stariji ljudi imaju tendenciju da gube sposobnost ukusa, i mnogi smatraju da im je potrebna intezivnija aroma.
63. Oči su uvek iste veličine od rođenja pa sve do smrti, ali nos i uši nikad ne prestaju da rastu. Kada vas beba pogleda onim velikim očima, one ostaju iste veličine tokom života. Njihove uši i nos, menjaće se tokom života.
64. Do 60-te godine starosti, 60% muškaraca i 40% žena počeće da hrče. Ako ste ikada bili budni čitave noći zbog hrkanja znajte taj zvuk može biti normalan…
65. Bebina glava čini jednu četvrtinu njene ukupne težine, ali do 25-te godine biće samo jedna osmina njegove ukupne težine. Kako se ispostavilo, glava naše bebe je prevelika, ali ona neće tokom života drastično menjati veličinu kao ostatak našeg tela.
Bolesti i povrede
Većina od nas će dobiti neku povredu ili bolest u nekom trenutku života. Evo nekih činjenica o tome kako ljudsko telo reaguje na opasnost iz spoljnog sveta
66. Ponedeljak je jedan dan u nedelji kada je rizik od srčanog napada najveći. Ovo je još jedan razlog da se zamrzi ponedeljak! Desetogodišnja studija u Škotskoj utvrdila je da 20% više ljudi umre od srčanog napada ponedeljkom. Istraživači smatraju da je to iz razloga što je bilo previše zabave tokom vikenda pa se ljudi stresnije vraćaju svojim svakodnevnim obavezama.
67. Ljudi mogu da rade duže bez hrane nego bez sna. Iako ćete se možda osećati bolje pripremljeni da ostanete na žurci čitave noći, nego odustati od jela, taj osećaj će biti kratkog veka. Neispavani ljudi počinju da doživljavaju psihološke promene posle samo nekoliko besanih noći. Najduže što je neko izdržao bez sna je 11 dana, ali ta eksperimentalna osoba često je doživljavala halucinacije i nije znala šta radi.
68. Umereno teške opekotine štete krvnim sudovima intezivno. Toliko intezivno da je potrebno četiri do pet meseci da se vrate u svoje normalno stanje.
69. Preko 90% bolesti uzrokovane su stresom. On takođe može dovesti do raznih ozbiljnih bolesti kao što su depresija, visok krvni pritisak i bolesti srca.
70. Ljudska glava ostaje svesna oko 15-20 sekundi nakon sečenja. Iako je to teško za razmišlajnje, krv u glavu može biti dovoljno snažna da bude svesna nekoliko sekundi pošto je odvojena od tela.
Mišići i kosti
Mičići i kosti daju okvir našem telu. Omogućavaju nam da skačemo, trčimo ili ležimo na krevetu.
71. Potrebno je 17 mišića da se nasmejemo a 43 da se namrštimo. Ukoliko želite da vaše lice vežba, opcija smejanja je mnogo lakša za većinu.
72. Bebe se rađaju sa 300 kostiju, tokom zrelosti taj broj je smanjen na 206. Razlog za to je što se mnoge kosti kod dece sastoje iz manjih kostiju.
73. Mi smo oko 1cm viši ujutru nego uveče.
74. Najjači mišić u ljudskom telu je jezik. On je najjači mišić u telu u odnosu na svoju veličinu. Ako mislite o tome, to i nije tako začuđujuće, jer tokom dana jedemo, razgovaramo i samim tim ga vežbamo.
75. Najteža kost u ljudskom telu je vilična.
76. Koristimo 200 mišića za pravljenje samo jednog koraka. U zavisnosti kako ćete podeliti mišićne grupe, za samo jedan korak potrebno je pokrenuti 200 mišića. To je puno posla za mišiće s obzirom da nam je potrebno oko 10.000 koraka dnevno.
77. Zub je jedini deo ljudskog tela koji ne može da se popravi. Ako ste ikada okrnjili zub znate koliko je ovo istina. Spoljni sloj zuba nije živo tkivo. Pošto nije živ, ne može da se popravi.
78. Potrebno je dva puta više vremena da se izgube mišići ukoliko ste redovno vežbali, pa prestali.
79. Kost je jača od nekih čelika. To ne znači da se ne može slomiti,naravno da može, jer su manje gustine od čelika.
80. Ne možete dati vašim nogama da razmišljaju, ali su svakako dom za vaše kosti, mnogo više neko ostali delovi tela. Od dve stotine i više kostiju u telu, u nogama se nalazi neverovatnih 52.
Mikroskopski nivo
Mnoge stvari koje se dešavaju u našem organizmu jednostavno ne možemo videti golim okom.
81. Oko 32 miliona bakterija živi na svakom pedelju vaše kože. Mnoge od njih nisu opasne, a neke su čak i korisne za održavanje zdravog tela.
82. Ljudi izbacuju i kristališu spoljašnje ćelije otprilike svakih 27 dana. Koža štiti osetljive organe, kako bi mogla da održi svoju snagu.
83.Tri stotine miliona ćelija umre u ljudskom telu svakog minuta. Iako to zvuči mnogo to je zaista mali deo ćelija koje se nalaze u ljudskom telu. Pretpostavlja se da u telu ima 10-15 miliona ćelija, tako da svako od nas sebi može da priušti da izgubi po nekoliko stotina miliona bez problema.
84. Ljudi bacaju oko 600.000 čestica kože svakih sat vremena. Ne morate paničiti zbog toga. Koža se stalno obnavlja i izbacuje mrtve ćelije.
85. Svakog dana telo odraslog čoveka proizvede 300 milijardi novih ćelija.
86. Svaki otisak prsta je jedinstven. Ukoliko planirate krivično delo, nemojte misliti da ćete se lako izvući, ostavljajući otiske unaokolo.
87. Vaše telo ima dovoljno gvožđa u sebi. Svako ko je ikada probao krv zna da ima malo ukusa koji potseća na metal. To je svakako zbog visokog nivoa gvožđa. Ukoliko biste izvukli svo gvožđe iz skog tela, to bi bilo dovoljno da se napravi mali ekser.
88. Najčešća krvna grupa u svetu je 0, banke krvi je smatraju vrednom jer se može dati i onima koji imaji A ili B.
89. Ljudske usne su jarko crvene zbog velike koncentracije sitnih kapilara ispod kože. Krv u kapilarima ima veliku količinu kiseonika i zbog toga daje crvenu boju. To objašnjava zašto su usne blede kod anemičnih osoba ili kog onih koji su izgubili dosta krvi. To objašnjava i zašto usne pomodre po hladnom vremenu. Hladnoća proizvodi sužavanje kapilara, krv gubi kiseonik i nastaje tamnija boja.
Ostalo
90. Ukoliko je prostorija u kojoj spavate hladna, veće su šanse da imate loš san…
91. Suze i sluz sadrže enzim koji ruši ćeliski zid mnogih bakterija. To je svakako u vašu korist, jer sluzi iz nosa ili grla, kao i suze pomažu u sprečavanju zadržavanje bakterija.
92. Vaše telo daje dovoljno toplote za 30 minuta, i može da proizvede klučanje pola litra vode. Ako ste gledali Matrix svesni ste da energije potencijalno generiše ljudsko telo.
93. Vaše uši luče više ušnog voska kada ste uplašeni nego kad niste. Studije su pokazale da strah ukazuje na povećanje lučenja ušnog voska, mada razlozi za to još uvek nisu najjasniji.
94. Nije moguće da se golicamo. Mozak predviđa golicanje na osnovu informacija koje vi dajete i prsti se sami kreću.
95. Širina vaših armspana prolazi kroz dužinu celog tela. On je vrlo dobar u proceni vaše visine.
96. Ljudi jedini mogu da proizvedu emocionalne suze.
97. Ljudi koji pišu desnom rukom, u proseku žive deset godina duže od ljudi koji pišu levom rukom.
98. Žene sagorevaju masti sporije nego muškarci.
99. Ljudi, majmuni i koale jedinstveni su u životinskom carstvu zato što jedini imaju otiske na prstima.
100. Deo između nosa i gornje usne, koji je uvučen ima ime. Zove se piltrum. Stari Grci smatrali su ga najvažnijom erogenom zonom na telu.
Izvor: http://www.urbanstandard.rs/
|
