Liste čekanja na internetu

Liste čekanja na internetu

offline
  • DR  Male
  • Legendarni građanin
  • Pridružio: 08 Okt 2004
  • Poruke: 5450
  • Gde živiš: Beograd

Do kraja godine znaće se koje zdravstvene ustanove u Srbiji pružaju najkvalitetnije usluge l Na sajtu Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje svaki će pacijent biti u mogućnosti da prati gde se nalazi l Za civile o trošku Fonda, na VMA pored transplantacije bubrega i koštane srži ugovori će biti potpisani i za operacije kuka, dijagnostičke procedure na krvnim sudovima, skener i magnetnu rezonancu




U 2008. godinu ući ćemo sa drugačijim uređenjem bolnica: Tomica Milosavljević



Milena Prstojević
- Do kraja godine imaćemo podatke o tome koje zdravstvene ustanove u Srbiji pružaju najkvalitetnije usluge pacijentima i napravićemo rang listu najboljih ustanova. U mehanizmima ugovaranja sa ustanovama za 2006. godinu važnu ulogu imaće baš kvalitet rada i nagrađivanje najboljih, kao i neki način kažnjavanja onih koji su pokazali najlošiji kvalitet. Analiza dužine ležanja u bolnicama, broja operacije po hirurgu, broja komplikacija, ponovnih prijema zbog komplikacija, izdatih recepata, laboratorijskih i ultrazvučnih uputa i ostalog pokazala je da postoji veliko "šarenilo", velike razlike u kvalitetu, što je problem i u najrazvijenijim zemljama - kaže u razgovoru za Danas ministar zdravlja Tomica Milosavljević i dodaje da su posebno analizirane liste čekanja za skener, magnetnu rezonancu, ugradnju kuka, operaciju srca, kateterizaciju srca, pejsmejker, ali i da je postignut određeni napredak i u tom važnom segmentu.
Čemu jednaka plata?
Precizno prijavljivanje podataka biće kontinuirana praksa svih ustanova, odlučeno je na nedavnom sastanku sa direktorima 290 zdravstvenih ustanova. "Nije svejedno da li hirurg obavi četiri ili 18 operacija mesečno, pa se postavlja logično pitanje da li svi treba da dobiju jednaku platu - kaže ministar.


Ne gasi se centar za frankcionisanje plazme



- Nisu tačni navodi pojedinih transfuziologa u Užicu koji se ovih dana pojavljuju u medijima, a koji navode da se gase službe transfuzije i nije tačno da će centar za frankcionisanje plazme biti ugašen, pa će naša krv da ide u inostranstvo. Svih 150 do 200 transfuziologa u Srbiji učestvovali su u pravljenju strategije i mogli su da iznesu svoje mišljenje. Promenu sistema transfuzije je donatorski projekat koji omogućava da se u najvećim centrima obnovi oprema i da testovi budu automatizovani. Pored toga radi se na kreiranju nacionalne baze podataka, unapređenju davalaštva krvi i obezbeđivanju najboljih standarda u transfuziji. Biće tri centralne ustanove - u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i one će imati svoje regionalne grane - objasnio je Milosavljević.



- Napravili smo jedan softverski paket koji treba da omogući da sve ustanove dostavljaju podatke na isti način, kao i da se lista čekanja objavljuje na internetu, na sajtu RZZO, pa će svaki pacijent biti u mogućnosti da prati gde se nalazi. Jedan od prioriteta trenutno su očne klinike koje zbog nedostatka odgovarajućih aparata rade mnogo manje nego što bi trebalo, pa je mnogo posla prebačeno u privatni sektor.Trend je da se intervencije na oku rade u 90 odsto slučajeva u jednodnevnoj hirurgiji - objašnjava Milosavljević.



Lični interes Društva privatnih stomatologa



- U kritikama zakonskih rešenja koje Društvo privatnih lekara i stomatologa neprestano iznosi vidljivo je nešto što su pre prikrivali, a to je da se oni najviše protive uvođenju licenci za lekare. Iz Društva navode da su protiv zabrane reklamiranja lekarske prakse i kroz to je jasno da hoće da zaštite isključivo lični interes i zadrže postojeće stanje, a naša namera je da zabranom reklamiranja sprečimo obmanjivanje građana. Pored toga, navode da je potrebno potpuno razdvojiti privatnu od državne službe, ali naš stav je da se kvalitet ne meri po vlasništvu i želimo jačanje konkurencije na zdravoj osnovi, uz licence, kontrolu i jasan tok novca. Svuda postoji na nacionalnom nivou kombinovanje državnog i privatnog sektora i budućnost u Srbiji nije totalna privatizacija na način na koji oni zamišljaju. Upravo insistiranje na licencama, akreditaciji, kvalitetu i zabrani reklamiranja ja doživljavam kao značajne sistemske pomake i ako je neko protiv toga sa tim ne mogu da se saglasim - kaže Milosavljević.



Ugovori koje Republički zavod za zdravstveno osiguranje i Vojnomedicinska akademija sklapaju takođe bi trebalo da doprinesu smanjivanju liste čekanja. Koje sve usluge će civilni osiguranici o trošku Fonda moći da dobiju u toj ustanovi?
- Fond je u završnoj fazi dogovora da VMA pruža određene usluge upravo da bi se smanjile liste čekanja. Pored transplantacije bubrega i koštane srži, ugovori će biti potpisani i za druge usluge kao što je operacija kuka, dijagnostičke procedure na krvnim sudovima, skener i magnetnu rezonancu, ali uz jasno predviđenu proceduru i stimulaciju civilnih ustanova da urade isto. Na listi čekanja za operacije kuka nalazi se preko 2.000 ljudi, a slična situacija je i sa kateterizacijom srca. Novi trend u dijagnostici srca i krvnih sudova u svetu su aparati kojima se neinvazivno radi pregled i skener krvnih sudova i trudićemo se da vodeće centre u zemlji opremimo i tim najsavremenijim skenerom. Nadam se da će uskoro da bude usvojen i propis koji nalaže da jedan dinar od svake prodate paklice cigareta ide u poseban fond za smanjivanje liste čekanja.


Koje novine su predviđene Nacrtom zakona o zdravstvenom osiguranju koji je nedavno završen i u toku je javna rasprava?
- Radna verzija zakona nalazi se na sajtu Ministarstva zdravlja od početka juna, a u naredne tri nedelje biće organizovane i javne rasprave. Definisano je da je zdravstveno osiguranje obavezno i dobrovoljno, da dobrovoljno može da organizuje RZZO i druga pravna lica koja ispunjavaju zakonske propise. Ostavlja se mogućnost privatnog osiguranja ili oslobođenja plaćanja participacije, definiše se precizno koje kategorije ljudi su oslobođene plaćanja participacije, to su deca, trudnice, stariji od 65 godina, oboleli od pojedinih bolesti. Određen je i način na koji se plaća participacija za bolnički dan, za specijalističke usluge, način zdravstvenog osiguranja za pojedine kategorije stanovništva. Ovo je jedan od bitnih sistemskih zakona. Sada smo u petoj godini tranzicije, a procesi promene sistema svugde su trajali po više od 10 godina, jer se ne može preskočiti ni jedna faza. U 2008. godinu ćemo ući sa drugačijim uređenjem bolnice, menadžmentom, drugačijim osiguranjem i finansiranjem.
Ko odlazi n U toku je prijavljivanje zaposlenih za socijalni program i uslediće smanjenje broja zaposlenih u zdravstvu. Koliko ljudi će otići sa svojih radnih mesta?
- Zasad se prijavilo više od 7,5 hiljada ljudi koji bi dobrovoljno napustili radna mesta uz otpremnine. Napravili smo analizu koliko zaposlenih je već ispunilo uslove za penziju, koliko ih ispunjava jedan uslov ili imaju do dve godine do ispunjavanja jednog od uslova i koji bi otišli uz otpremninu. Sa tim sam nedavno upoznao i Socijalno-ekonomski savet u kome su predstavnici reprezentativnih sindikata i formirali smo komisiju koja bi trebalo da osmisli odgovarajući model na osnovu zakonskih mogućnosti, a koje nalažu da ako se daje otpremnina, ona može da bude na nivou 30 odsto prosečne plate unazad tri meseca po godini staža. Očekujem da ćemo konkretne ponude dati tokom leta, kada budemo imali tačnu sliku kako ćemo da finansiramo otpremnine. Ukoliko ode nekoliko hiljada ljudi, otvoriće se prostor za prijem određenog broja mladih ljudi sa biroa, što bi bio koristan i dobar potez obnavljanja kadrova. Jedan način racionalizacije je i odvajanje delova nemedicinskih službi kao posebnih servisa koji nisu deo zdravstvene ustanove. Tu se posebno misli na čišćenje, obezbeđivanje i održavanje zgrada. Ovaj korak koji podrazumeva nešto manji broj zaposlenih prilično je bezbolan, negde neće biti potrebno smanjenje broja radnika uopšte, negde u značajnom, negde u manjem procentu, dakle to nije nikakvo uniformno rešenje, niti značajan rez.


Nedavno smo imali nestašicu jednog citostatika, a iz Grupacije veledrogerija zbog nezadovoljstva cenama najavljuju nestašice mnogih lekova do kraja meseca. Kako će taj problem biti rešen?
- Država mora da uređuje oblast farmaceutske delatnosti, i to i čini. Uredba Vlade nalaže način obrazovanja cene lekova, a u njoj postoji i prostor za izuzetke, pa ukoliko je negde napravljena greška, to se pažljivo preispituje. Dakle, postoji institucionalni put, a taj put svakako nije da svi pročitamo u novinama da nekog leka od sledeće nedelje neće biti i da se na taj način nepotrebno uznemirava javnost. Najveći deo farmaceutske industrije i veletrgovina je odgovoran i traži rešenje problema sa cenama institucionalnim putem, nekoliko primedbi upravo razmatramo i potrebno je preispitati njihove argumente. Novom listom lekova postignut je efekat na tržištu lekova. Pre 12 meseci u Beogradu je dnevno bilo 1.200 zahteva za refundiranje za lekove koje su građani kupili u privatnim apotekama, a danas je svega 30 takvih zahteva dnevno. Interes trgovaca jeste legitiman, ali ipak ne bi smeli prodavati lek kao cipele. Uveren sam da neće biti nestašice lekova i da će problem biti rešen.


Za manje od mesec dana očekuje se da će i privatnici koji potpišu ugovor sa Fondom izdavati recepte. Koliko se dosad privatnih ordinacija prijavilo?
- Stomatolozi, ginekolozi i pedijatri će moći da pišu recepte pod istim uslovima kao i zaposleni lekari ovih profila u državnoj praksi, imaće pečat sa identifikacionim brojem i ulaziće u bazu podataka Fonda. Još uvek traje postupak prijave i očekujem da će ugovor sklopiti značajan broj privatnika. To je važno, jer ako je pacijent odlučio da plati pregled, jer ne želi da čeka u državnoj ustanovi, onda bar lekovi koje dobija mogu da budu na teret Fonda. Naravno, Fond prvo mora da izdržava sektor koji pruža najveći broj usluga, jer 95 odsto usluga ljudi dobiju u mreži državnih ustanova, samo privatne ustanove koristi pet do sedam odsto, a 15 do 20 odsto građana koristi uslugu privatnika ako ne mogu da je dobiju u državnoj ustanovi.
Hitna POMOĆ n U poslednje vreme u javnosti se moglo čuti dosta kritika na efikasnost hitne pomoći. Kada građani mogu da očekuju poboljšanje rada te službe?
- Hitna pomoć godinama nije obnavljana, a pre dve godine nabavili smo 150 vozila, ove godine još 50 vozila. Mnogo smo uradili sa norveškim partnerima iz Crvenog krsta, pre svega u Beogradu, ali i drugim gradovima, negde su prvi put formirane službe sa radio stanicama. Razgovori se snimaju, ali nije dovoljno da se oni čuvaju 15 dana i da se snima samo razgovor koji je rezultirao intervencijom. Nadam se da će sledeće godine hitna pomoć biti definisana i posebnim zakonom, očekujemo pomoć evropskih partnera kako bismo došli do savremenog modela hitne pomoći koji podrazumeva i helikopterski transport. Problem je i u zaposlenima, jer čak polovina zbog raznih pošteda ne ide na teren i to treba pažljivo preispitati.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 727 korisnika na forumu :: 41 registrovanih, 8 sakrivenih i 678 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Petar, _Sale, A.R.Chafee.Jr., amar54k, babaroga, bato, djboj, DJORDJE-NO-1, Dorcolac, dragon986, havoc995, ikan, ILGromovnik, Krusarac, Leonardo, Mahovljani, manda87, MB120mm, meelosh64, Mercury, Milan A. Nikolic, Misirac, mushroom, neutralal.com, Panonsky, pein, repac, RJ, sakota79, Sirius, Smiljke, Snorks, Srki94, ssekir75, suton, t.mile, theNedjeljko, tmanda323, Toni, vasa.93, VJ