|
POSLEDNJE ZAUVEK
‚‚Poslednja kocka omiljene čokolade i želja da se topi u ustima zauvek...Poslednja šetnja sa voljenom ženom bačena u provaliju večnosti, zauvek...Poslednja povorka dragom čoveku koji nas je prerano napustio, i nada da će živeti sa nama zauvek...
Poslednja slast, poslednja žena, poslednji čovek. Ne volim reč poslednji. Mada, izgleda, da je ta reč jedina vredna divljenja. Posebno ako to što si voleo nemaš više... a želeo si da ga imaš zauvek...‚‚
(Stefan Simić)
Zaista, čitajući ovu refleksiju, ili impresiju svog mladog prijatelja Stefana, zapitah se-kada nastupa taj period zvani z a u v e k... ili zadnji voz...ili poslednja labudova pesma... I, hoće li zaista, baš zauvek, u biti svakog malog, običnog čoveka ostati taj pojam, neraskidivo, suštinski vezan za pojam z a j e d n o? Hmmm...
|
