Napravi pauzu
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

Prirodne lepote

Prirodne lepote

Idi na vrh
offline
  • Vladimir  Male
  • Prijatelj foruma
  • Glavni moderator Astronomije
  • Pridružio: 10 Feb 2005
  • Poruke: 3546

Cuda Sveta
AFRIKA

Tasilin Adzer
Prostor u samom sredistu Sahare,u kojem gotovo da nema zivota,predstavlja bedem alzirskog planinskog lanca Tasilin.Karakterise ga temperature od 70 stepeni,sljunkovit,kameni i peskovit teren.Uzdize se do 2250m nadmorske visine,ali je to u sustini visoravan od pescara duga 640km koja je podeljena u vise zasebnih masiva,a oni su opet razdvojeni gudurama i jarugama na haoticno razbacane litice i kamene tornjeve..
Glavni creator ovog pejzaza je bila voda.Brze vodene bujice izdubile su gudure i odvojile litice od kamenja i monolitnih stena i napravile plitke pecine.
Naziv Tasilin Adzer znaci “visoravan reka”.

Jezero Asal
Najniza tacka u Africi(155 m ispod povrsine mora),sa letnjom temperaturom od 57 stepeni sto je i jedno od najtoplijih mesta na kontinentu.Ovi faktori doprinose jos nekim rekordima:najslanija vodena povrsina na svetu,deset puta slanija od Mrtvog mora i okena.Ovo mesto je najnegostoljubivije na svetu.

Pustinja Tenere
Toliko bezivotno podrucje da su ga nazvali “pustinja u pustinji”,nalazi se na prostoru koji je udaljen od mora u Sahari sto je najvise moguce.Nalazi se u drzavi Niger,a ujedno se u ovoj pustinji nalazi najveca dina na svetu(244m).Na istocnoj strain nalzi se oaza u kojoj je selo Bilma,polaziste karavana naroda Tuagera.Po ovoj oazi nazvan je veliki erg Bilma-veliko podrucje ispunjeno peskom koje se prostire 1200km od Nigera prema Cadu.Juzna polovina erga sastoji se od grebena dugackih do 160km a sirokih 1km.Udoline izmedju dina koriste se kao rute za karavane.

Ol Doinjo Lengai
Usred planinskog masiva Kratera u Tanzaniji nalazi se siva planina poznata kao Ol Doinjo Lengai,”Bozija planina”.Ovo je aktivan vulkan,sa visinom od 2856m,a nedaleko od njega nalazi se Kilimandzaro.Sada ste mislili vulkan ko vulkan,ali on umesto da izbacuje lavu,Ol Doinjo Lengai izbacuje sodu.Njegove erupcije sastoje se od pepela i karbonatnih stena koje u kontaktu sa vlagom iz vazduh daju sodu(natrijum-karbonat),pa se cesto stice utisak da je sa vremena na vreme okovan snegom.Zadnja erupcija je zabelezena 1967 godine.Krater ovog vulkana je sirok 300m,a kada se udje u njega moze se videti grotlo koje pisti I lava nalik na katran.Jos jedna karakteristika je lava,koja je upola hladnija-jedva da ima zara dok je izbacuje vulkan.

Obala kostura
Lezi izmedju pustinje Namib I Atlanskog okeana.Pomorci su ovaj de Namibijske obale zvali “obala pakla”,a danas “obala kostura”.
Obala kostura se protez duzinom od 500km suncem sprzene obale i deluje pakleno.Obala kostura je izbrazdana milionima zlatnih dina koje se sire na severoistok,od Atlanskog okena do sljunkovitih ravnica u unutrasnjosti.Izmedju dina izranjaju pustionjske ploce ostre kao sliljak I koje se za jednu godinu pomere do 15m.Opasne struje,vetrovi,magla i nazubljeni greben uslovile su propast mnogih brodova.

Slatina Etosa
Ova sablasna pustos sazdana od gline prekrivene korom soli proteze se daleko ka horizontu.Narod Ovambo ju je prozvao Etosa odnosno “jezero prividjenja” ili “mesto suve vode”.Tlo je ovde sprzeno i popucalo.Slatina je deo vece prirodne pojave-sliva Etosa,koji je zajedno sa deltom Okavanga u Bocvani i mnogobrojnim manjim slatinama ijezerima nekada bio sastavni deo najveceg jezera na svetu.Vremenom je to jezero nestalo,te se danad na tom mestu nalazi Slatina Etosa duga 130 km I siroka 50 km.Nalazi se u sredistu nacionalnog parka Etosa.Medjutim u decembru kada pocinje kisni period Etosa se pretvara u veliko i mirno jezero.

Viktorijini vodopadi
Domoroci su vodopade nazivali Mosiotunja,”dim koji grmi”.Usvom srednjem toku reka Zambezi je mirna reka siroka 1,6 km koja se naglo obrusava preko stenovite ivice I potpuno menja svoje karakteristike.Rasprsena od obale do obale,voda pada u dugim slapovima koji grme dok se obrusavaju niz uzan,stenoviti odsek gde se sirina reke smanjuje na 60m.Reka je u stanju da preko stenovite ivice dugacke 1,6 km prelije 550 miliona litara vode u minutu.To je ujedno najsiri vodopad na svetu.Na mestu zvanom Opasna tacka,prelivanje vodopada izaziva takvo strujanje vazduha,da maramica moze da odleti visoko ka nebu.A posebne price su duge koje izaziva prelamanje suncevih zraka kroz vodenu paru.

Pustinja Kalahari
Na severozapadu juzne Afrike nalazi se jedno od remek dela prirode:more peska boje kajsije,koje se prostire do samog beskraja.To je Kalahari ogromna ravnica u istoimenoj udolini.To je na svetu najduzi neprekidni proctor prekriven peskom.Kalahari prekriva gotovo celu Bocvanu,zadire na zapad u Namibiju I nastavlja na sever prodiruci u Angolu,Zambiju,Zimbabve.Stanovnici je nazivaju Galagadi,sto znaci “divljina”.U Kalahariju zivi najstariji narod na svetu Busmani,odnosno narod San.Suva klima Kalharija posledica je hladne morske struje sa Antartika.Ledena morska voda malo isparava pa vetrovi ne nose dovoljno vlage da bi u unutrasnjosti mogli izruciti kisu.

Okavango
U juznoj Africi lezi oaza koja jednom godisnje postaje veca i od Velsa i donosi zivot pustinji.To je delta Okavanga,ispunjena kanalima,mocvarama,ostrvima i povrsinama pod trskom,koji oblikuju najvecu deltu na svetu u unutrasnjosti kopna.Geolozi ovo podrucje u Bocvani nazivaju”aluvijalnom lepezom”.Iz vazduha Okavango podseca na neku ogromnu saku.Zglob sake je vodoplavna ravnica duga 80 km a siroka 16,koja se zove Penhendl-Drska tiganja.Kroz nju prolazi vise od 10 milijardi tona vode.Prsti su cetri velika kanala koji se pruzaju prema jugu i zadiru u pesak,saltine i bodljikavo siprazje.Tu se kanali suzavaju i posle predjenih 260 km pod suncem,koje isusi 95% vode,preostala voda nestaje u Kalahariju.Reka Okavango izvire u planinama Angole kao reka Kubango.

Tafelberg:planina sto
U jugozapadnom uglu Afrike bedemi od pescara izdizu se iz mora.Danas je to jedan od najlepsih prizora na svetu juznoafricka planina Tafelberg.Ovo je sasvim raven vrh monolita dugacak 3 km.Tafelberg je ogromna stena od pescara koja je lezala na dnu mora pre 400-500 miliona godina.Tektonski pokreti podigli su je tako da se njen vrh danas nalazi na 1086m nadmorske visine.Sa istocne strane uzdize se Djavolji vrh,sa severozapadne Lavlja glava,a izmedju njih se izdize uspravna litica.

Kanjon reke Blajda
Ovaj izuzetni kanjon predstavlja deo linije koja razdvaja zelenu visoravan juzne Afrike I podrucje Louveld na istoku.Sa visine od oko 1000m litica se uspravno spusta do dna kanjona reke Blajda.Na litici se nalazi vrh Tri rondavela.Ovaj kanjon sacinjavaju granitne planine Drakenzberg,ciji su vrhovi razdvojeni gudurama.

Podrucje Cingi
Ovo je svet stenovitih vrhova ostrih kao zilet koji se uzdizu 30 m u vazduh.To je visoravan Ankarana na delu severnog Madagaskara.Ova visoravan je izgradjena od krecnjaka I ima obelezje krsa.Kisa je istopila krecnjacku steno te je napravila siljke,tornjeve i grebene.Krecnjak presecaju duboki sumoviti kanjoni.Voda je izgradila duboke pecine u kojima su se oblikovali spektakularni stalagmite i stalactite.U nacionalnom parku Bemaraha,720 km juznije u zapadnom delu Madagaskara postoji isti ovakav predeo.

EVROPA

Vatnajekul
Na Vatnajekulu,islandskom ledenom pokrivacu,ima isto toliko leda koliko I na svim evropskim glecerima zajedno.On zauzima podrucje velicine polovine Velsa,ili americke savezne drzave Nju Dzersi,a sa njegove kape siri se desetine velikih glecera.Ispod ledene ploce debele 800m nalazi se crni sljunak,pesak i pepeo.Ova ledena pustost se smanjuje i raste u zavisnosti od aktivnosti vulkana koji je ujedno srce Vatnajekula.

Klifovi Mohera
Vertikalne obalske stene Mohera uzdizu se iz Atlanskog okena i protezu 8 km duz obala grofovije Kler,a do visine od 200m.

Vast Voter
Je jezero boje skriljca koje okruzuju krsevite planine.Litica visne 550m strmo se spusta u dubinu jezera.Erozivni rad glecera zasluzan je za nastanak doline u granitnim stenam.Hladan i bistra voda leda i bistrih potoka ispunila je ovu dolinu vodom do dubine od 79m,sto ga cini najdubljim jezerom u Engleskoj

Starc iz Stora
Inad obale Skotsko ostrva Skaj istice se blago pognuti bazaltni stub visine 49m,koji balansira na kamenom podnozju.Ovaj kameni stub se suzava pri vrhu I izdize nad nazubljenim kamenim tornjevima.

Jezero Inari
Najveca i najplavnija povrsina u Finskoj jeste jezero Inari,sa obalama koje se duboko urezuju u stotine malih uvala.Povrsina jezera prosarana je sa 3000 ostrva pod sumom.Jezero je dugacko 80 km i pokriva povrsinu od 1300 kvadratnih kilometra.Strme obale se vertikalno spustaju prema dnu koje je na 97 m dubine.

Piko de Teide
Citavo Kanarsko ostrvo je produzetak planine Teide.Glavni krater kupastog oblika nalazi se na nadmorskoj visini od 2000m.Sama planina je puna kanala i udolina koje je izdubila lava.Stari krater opasan zidom dugim 74 km danas je proctor na kome se nalzai vulkansko stenje.Sumporni gasovi jos uvek izlaze iz otvora dubogih 30m.Prvi stanovnici ovog ostrva-Gvanci su ovaj vrh nazvali Vrh pakla.Ono sto je cudno,jeste senka koju Teide baca ranu izjutra.Senka ima oblik ogromne piramide koja zatamnjuje vode okeana u duzini od 200km,sto je cini najduzom senkom na svetu.

Mer de Glas
Zamislite ogromnu reku koja tece niz krsevitu,vijugavu planinsku dolinu,a na njoj se stvar veliki talas.Potom zamislite da se reka iznenada zamrzne I pretvori u cvrstu masu u trenu najsilovitijeg kretanja,tad ace te znati kao izgleda najveci glecer planine
Monblan.Glecer se stalno pomera,a danas je dug 14 km.

Koto Donjana
Mocvare ispresecane recnim kanalima,sikare s mnostvom suncokreta i pescano bele dine,zajedno sa borovim sumama,jezerima i sumaricama hrasta plutnjaka,cine nacionalni park Koto Donjana na jugu Spanije,povrsine 500 kvadratnih kilometra na uscu reke Gvadalkivira.Donja pocinje na mestu na kom Atlanski okean zapljuskuje obalu peskom.Iza plaze protezu se dine belog peska,u kojima se nalaze ulegnuca zvana korales(u prolece ispunjena vodom).Iza dina nalaze se sume,jezera i sikare.Izmedju borovih suma nalaze se jezerau nekoliko boja.Voda Carka del Tora crna je,dok je Santa Olala smaragdnozelena.Iza suma i sikara protezu se mocvare.Celo podrucje je poplavljeno od jeseni do pocetka leta i tada postaje jedno od najvecih jezera u Evropi.

Kanjon Verdon
Kameni zidovi ogranicavaju reku Verdon,koj vijuga po dnu dubokog kanjona u juznoj Francuskoj.Kanjonje dug20 km a dubog 700 m,sto ga cini jednim od najvecih u Evropi.U najsirem delu pri vrhu sirok je 1,6 km.Reka Verdon vodu dobija od otopljenog leda sa Alpa.

Ajsrizenvelt
Smrznuti vodopadi koji vise na sigama stoje nepomicni i velicanstveni duboko u alpskim planinama. Ajsrizenvelt-“svet ledenih divova”,smatra se najvecim sistemom ledenih pecina u Evropi,a njegov splet prolaza i dvorana provlaci se 40km unutar masiva Tenen,juzno od Salcburga.Prostrani ulaz u pecine void do ledenog zida visokog 30m,na cijem se vrhu nalazi laavirint prolaza.Ledeni divovi nastali su usled prodiranja vode kroz krecnjacke pecine pre vise od 2 miliona godina.Ove pecine se nalaze na nadmorskoj visini od 1500m.

Materhorn
U alpskom predelu uzdize se Materhorn,poznat po svom rogu-blago savijen vrh.Nalazi se na italijansko-svajcarskoj granici.Ova planina je visoka 4477 m i ostatak je kamene ploce koja se uzdigla pre 50 miliona godina kao posledica sudara evropskog i africkog kontinenta.Za oblik njegovog vrha zasluzni su gleceri koji su izdubili cirkove(kruzna udubljenja) oko njega.Prepoznatljivi vrh(rog) Materhorna koji podseca na piramidu jeste mesto na kojem se sastaju ostre nazubljene ivice poznate pod nazivom aret.Te ivice predstavljaju granice izmedju cetri circa(ovalna udubljenja) koji su izdubljeni izmedju njih.Tri strane piramide-severna,istocna,juzna-tipicne su glatke strane cirka.Strma iizlomljena zapadna strana u svom izgledu zadrzala je tragove nastajanja cirka.Cirk nastaje kad se u zaklonjenom udubljenju na obronku planine u vise navrata nakupi sneg.Posle niza godina neotopljeni sneg pritiska predhodne slojeve te nastaje led.Svake godine dolazi do erozije okolnih stena zbog hladnoce od koje pucaju,pa udubljenje postaje dublje I dublje.Vremenom sve veca tezina snega izgura led na stranu preko ivice udubljenja I on se odatle siri kao novonastali glecer.

Etna
Pojavila se iz mora pre oko million godina,a prva erupcija dogodila se otprilike pola miliona godina kasnije.Danas je Etna najveci aktivni vulkan u Evropi,u podnozju ima obim oko 160 km,a prostire se na podrucju velicine Londona sa okolinom.Visina Etne je promenjljiva,u ovom trenutku vrh se nalazi na visini od 3320m.Zbog stalnih erupcija dolazi i do pomeranja vrha ,naime konusni vrh se uvuce I za sobom ostavi tanjirasto udubljenje ili kalderu,dok se u blizini stvaraju novi konusni vrhovi(na strain vulkana nalzi se kaldera obima 20 km,ciji obronci padaju strmo 900 m.Smatra se da erupcije Etne dolaze iz rezoervora lave dugog oko 30 km i dubokog 4 km,rezervoar je smesten ispod planine.


AZIJA

Mrtvo more
Povrsina Mrtvog mora je na 416m ispod nivoa mora,na zavrsetku reke Jordan,u severnom delu velikog rova.Veliki rov pocinje u gornjem toku reke Jordan i proteze se na jug kroz Mrtvo more,Crveno more i istocnu Afriku.Na pojedinim mestima Mrtvo more je duboko 400m,sto znaci da se njegovo dno nalazi na 0,8km ispod nivoa mora.Okruzeno je Judejskim brdima sa zapadne strane i visoravnima gradova Moaba i Edona na istoku,Mrtvo more se prostire dolinom u duzini od 80km,a na najsirem delu ima 18km.Poluostrvo El Lisan deli more na dva dela.Severni deo je veci i dublji,a u juznom delu nalaze se stubovi soli.Stubovi su gornji deo naslaga taloga koji je poceo da se formira pre vise od 2 miliona godina.Tokom vlaznih godina u Mrtvo more se ulije do 6,5 miliona tona vode,koja brzo isparava na temperaturama od 50 celzijusa,kada ne bi bilo tako nivo mora bi rastao za 3m svake godine.

Poluostrvo Kamcatka
Planina Kljucevska sopka,najvise mesto na Kamcatki,jedna je od najvecih i najsavrsenije oblikovanih aktivnih vulkanskih kupa na svetu.Iz njenog vrha,na visini od 4750m,neprekidno izlazi dim,a u poslednjih 300 godina je bilo vise od 50 erupcija.Inace na Kamcatki se nalazi preko 150 vulkana,od toga su 30 jos uvek aktivna.Poluostrvo se nalazi na istocnoj ivici Sibira.Kamcatka je jedan od najaktivnijih delova vatrenog prstena koji oivicava Tihi okean.Ovde se nalazi 10% svih aktivnih vulkana na svetu.Zemljotresi su ovde cesti-u poslednjih 200 godina preko 150.Zemljotres koji je pogodio Kamcatku u novembru 1952 je bio drugi po jacini ikada zabelezen(8,4 stepena Rihterove skale).Dolina gejzira u blizini aktivnog vulkana Kronotska sopka broji njih 25.Najveci gejzir jeste Vejkon,koj izbacuje vrelu vodu i paru 49m uvis,i to 4 minuta svakog sata.Dolina gejzira se nalazi u okviru rezervata Kronotski,koji zauzima 10 300 kvadratnih kilometara,a Kronotsko jezero smesteno ispod zapadnih obronaka Kronotske skopke je najvece jezero na Kamcatki.

Sibirska tundra
Mahovina prekriva najveci deo tundre,ogromne ravnice po kojoj su razbacane mocvare i jezera.Prostire se na preko 3200km severnog Sibira,duz obale Severnog ledenog mora.Neprekidna dnevna svetlost traje oko 3 meseca,ali suncevi zraci padaju nisko te je leti temperatura oko 5 celzijusa.Zimi sunce ne izlazi.Stalnu svetlost pruza jedino mesecina ili povremeno Aurora Borealis(polarna svetlost).Zimi temperature idu i do -44 celzijusa.Permafrost,odnosno stalno smrznuti donji sloj tla,prostire se preko najveceg dela tundre.Dopire 1370m ispod povrsine.Zimi je zemlja potpuno zaledjena,a leti se gornji sloj odmrzne i stvara se tanki,mocvarni povrsinski sloj.U najsevernijim delovima taj mocvarni sloj je debljine od 150 do 300mm,a kako se ide juznije debljina ide do 3m.Velika podrucja poluostrva Tajmira prekriva poligonalna tundra(mocvarna jezerca medjusobno razdvojena grebenima,tako da cela povrsina podseca na sace nepravilnog oblika).Tlo je dobilo takav izgled usled neprekidnog smrzavanja i topljenja.Ledeni klinovi koji se stvarju u pokutinama,na povrsinu izbacuju materijal od koga nastaju grebeni,dok se razmeksana zemlja i voda od otopljenog leda spusta niz obronke.

Bajkalsko jezero
Smatra se da Bajkal znaci "mnogo vode",na jeziku naroda Kurikana koji je ovde zive pre 1300 godina.Jezero je duboko oko 1640m,a u njemu se nalazi petina ukupne kolicine slatke vode na svetu(23 000 kubnih kilometara).Bajkalsko jezero je najdublje na svetu,ali je po povrsini koju zauzima na devetom mestu(30 500 kvadratnih kilometara).Ima oblik polumeseca dugog 635km,sa ukupnom duzinom obale od 2000km.Siroko je u proseku 48km.Ono je i jedno od najstarijih na svetu-nastalo je pre 15-25 miliona godina posle formiranja velikog rova duz raseda u Zemljinoj kori,na mestu na kome se Azija razdvaja.U Bajkal se uliva 336 reka,a iz njega istice samo jedna-Angara.Jezero je narocito bistro,a narocito u maju do dubine od 40m.Najveci de jezera zamrzne se u Januaru i tada je sloj led na nekim mestima debeo i do 1,5km.Delovi leda zadrzavaju se do Juna,a u Avgustu je voda dovoljno topla za kupanje.

Jezera Band e Amir
Medju zapadim obroncima Hindukusa,gde kis retko pada i vode ima malo,nalzi se niz hladnih jezera.Prostiru se duz reke Bande e Amira na nadmorskoj visini od 3000m.Jezera su oivicena ljubicastim stenama od krecnjaka i gline.Nizu se jedno za drugim duz 11 km reke.Jezera se razlikuju po boji,od mlecnobelih do plavozelenih,a boja zavisi od dubine vode,jacine svetlosti i broja i vrsta algi.Dugacka su od 90m do 4km.Leti dnevne temperature idu do 36 celzijusa,medjutim zbog priliva sveze planinske vode jezera i dalje ostaju ledenohladna.Mineral,kalcijum-karbonat,zasluzan je za postojanje jezera,naime kada se sneg otopi,voda se probija kroz krecnjak i njegov mineralni sadrzaj odnosi u reku.Kada rastvor kalcijum-karbonata dodje u dodir sa vodenim biljkama,neke od njih se stapaju sa slojevima taloga i taloze na koritu i ivicima jezera.Vremenom talog se kristalizuje i stvrdnjava,te nastaje prozna stena-bigar.Gomilanje bigara tokom vekova stvorilo je brane i pretvorilo reku u niz jezera.

Kali Gandaki
Pre 50 miliona godina reka Kali Gandaki skupljala je vodu iz tibetanskih ravnica i vijugala kroz blage brezuljke.Od tada doslo je do drasticnih promena u pejzazu,a kao posledica sudara dveju tektonskih ploca u Zemljinoj kori(tako su nastali Himalaji,relativno mlade planine).Doku su se Himalaji izdizali,reka Kali Gandaki i dalje je prolazila svojim starim koritom,i erodirala podlogu dok su se planine izdizale,tako da je njena dolina postajala sve dubla i dublja,a oko nje su se izdizali planinski odseci.Na mestu na kojem reka prolazi izmedju planina Anapurna i Daulagiri,obe vise od 8000m,reka tece kroz najdublju recnu dolinu na svetu.Povrsina vode nalazi se 4400m ispo vrhova planina,a posle kise voda je crna kao blato.

Mont Everest
Ostaci okamenjenih riba pronadjeni su visoko na smrznutim obroncima Everesta.To je dokaz da su davno,stene koje izgradjuju Everest lezale na dnu mora.Pre oko 200 miliona godina Indijski podkontinent se odlomi od velikog juznog superkontinenta-Gondvana.Kretao se ka severoistoku i sudario se sa azijskim kopnom.Tako su se velike mase,koje su se dotle nalazile pod more,usled sudara izdigle i tako formirale najvisi planinski lanac na svetu,u kome je najvisa planina na svetu Mont Everest,visoka 8850m.Prvi ljudi na Everestu su bili Hilari i serpas Tencing Norgej,koji su vrh osvojili 29.maja 1953.

Fudzi
Planina Fudzi je jedna od simbola Japana.Fudzi je inace jedna velika kupa koja je vecim delom prekrivena snegom.Privlacnost Fudzija se ogleda u neprestanom menjanju.Svetlost moze biti razlicita,rub sneznog prekrivaca se pomera ka visim ili nizim delovima planine,a oblaci cesto obavijaju vrh planine.Vrh Fudzija je ivica kratera,posto je ova planina visoka 3376m aktivan vulkan.U podnozju ima precnik od 125km,a nastala je uzastopnim izlivanjem lave i pepela.Vulkan Fudzi se nalazi u okviru nacionalnog parka,koji svake godine primi 80 miliona ljudi,a na Fudzi se popne do 250 000.Najveci deo posetilaca dolazi u julu i avgustu,kada na vrhu gotovo nema snega.Uspon uz Fudzi je naporan,a vremenski uslovi se naglo menjaju,sto znaci da temperatura ka vrhu opada(u avgustu moze biti samo 6 celzijusa).Osam vrhova uzdize se iz ivice koja ima oblik gotovo pravilnog kruga.Krater je sirok 700m.

Pustinja Takla Makan
Tokom veceg dela godine pesak nosen vetrom prekriva Takl Makan u zapadnoj Kini.Pescane dine oblika piramide dostizu i do 300m,a kada duvaju vetrovi podize se i tri puta veca pescana zavesa.Naziv za Takl Makan dolazi iz Turskog jezika,sto znaci "Udji i vise neces izaci".Lezi unutar velikog platoa Tulufan,koji je zapravo gola stenovita povrsina.Sa visinom od 145m ispod nivoa mora,to je jedno od najnizih i najtoplijih mesta na svetu.Ovde retko pada kisa,a temperature su nedeljama 40 celzijusa.

Kamena suma Junana
Suma koja se nalazi na visoravni 120km jugoistocno od Kun Minga je poznata po krecnjackim stubovima neobicnih oblika.Prostire se na podrucju od 5 kvadratnih kilometara,a u njoj se nalaze bezbroj kamenih stubova,visine coveka ili 30m visoki.Jedni izgledaju kao stabljike bambusa,neki kao veliki macevi,a drugi lice na ptice i zivotinje,krupne pecurke ili pagode.U nekim grupacijama ima na stotinak stubova,a drugi pak stoje usamljeno.U prolazima izmedju stubova nalaze se bazeni,pecine i staze pod vegetacijom.Pre vise miliona godina ova suma izgledala je kao kompaktna masa od krecnjaka.Pokreti u Zemljinoj kori izdigli su je i oblikovali blago zatalasanu visoravan,a na krecnjaku su se stvorile vertikalne pukotine.Kisnica i voda iz tla pretvorile su se u kiselinu koja rastapa krecnjak,tako da su se pukotine ubrzo prosirile.

Krakatau
Potmula,zloslutna tutnjava pocela je da se siri sa indonezijskog ostrva Krakatau u maju 1883.Nekoliko meseci kasnije tutnjava se pojacala.Brodovi koji su tuda prolazili izvestavali su o toliko snaznim eksplozijama od kojih su pucale bubne opne.Gust oblak dima prosirio se nebom i celo podrucje pomracio u trajanju od nekoliko dana.Brodovi su bili zatrpani,a mornari su morali lopatama u mraku da sa njih skidaju vrelo blato i pepeo udisuci vazduh zagadjen sumporom.More se toliko uzdizalo da su pojedini delovi Jave i Sumatre bili poplavljeni.Konacno 27. avgusta 1883. Krakatau je raznela jedna od najvecih eksplozija koje su ikada zabelezene.Zvuk eksplozije cuo se i u Australiji na udaljenosti od 3500km.Ostrvo se urusilo i pretvorilo u prasinu.U vazduh je odletelo oko 19 kubnih kilometara vulkanskog materijala.Oblak prasine digao se uvis 80km,a potom je godinama kruzio oko Zemlje,izazivavsi nize temperature leti i spektakularne zalaske sunca sirom sveta.Poginulo je vise od 36 000 ljudi.Erupcija samo po sebi nije bila opasna,ali je izazvala cunamije visine do 40m,koji su unistili 163 sela uz obalu Jave i Sumatre.Ostrvo Krakatau nastalo je vulkanskom aktivnoscu i bilo je pasivno sve do 1680 godine.Ovo mesto se nalazi na mestu spajanja dveju tektonskih ploca.Godine 1927. oblak dima uzdigao se iz vode iznad kaldere najavljujuci nastanak novog ostrva.Do 1928. godine ostrvo Anak Krakatau probilo se na povrsinu.Danas je novo ostrvo visoko 181m.Anak uglavnom sisti i izbacuje paru i sumpor.

Keli Mutu
Na visini od preko 1600m,u kraterima Keli Mutua,jednog od ugaslih vulkana na ostrvu Floresu,nalaze se tri jezera.Jezera su danas crne,zelene i svetlozelene boje,ali ne tako davno jezera su imala drukciju boju:crno,smedje i plavo.Sezdesetih godina XIX veka imala su boju bele kafe,crvenosmedju i plavu,a 30 godina pre toga slicne danasnjim bojama.Ni dan danas niko nezna kako to ova jezera menjaju boju,dali je to do kratera ili necega drugog.

AUSTRALIJA

Jezero Hilijer
Jezero daje neocekivanu boju delu ostrva Midl.To je jedno od stotinu malih ostrva koje zajednicki stvaraju arhipelag Recerc uz junu obalu Zapadne Australije.Jezero je plitko i slano,sirine oko 600m,oiviceno belom solju i okruzeno sumom eukaliptusa i caja.Jezero je od okena odvojeno uskim poducjem belih dina i peska.Najfascinantnije na ovom jezeru je boja-ruzicasta,ali jos uvek nije poznato zasto je te boje.

Gosova brda
Dok su dinosaursi brstili zelenilo po Australiji,velika vatrena kugla udarila je u ravnicu snagom stotinu hiljada puta jacom od bombe koja je bacena na Hirosimu.Na mestu udarca se digao oblak od prasine i krhotina u obliku pecurke,na nekoliko meseci zaklonivsi sunce nad juznom poluloptom.Tako je izgledao nastanak Gosovih brda,velikog kratera oivicenog stenama izdubenog udarcem komete pre 130 miliona godina.Prvobitni krater imao je precnik oko 12km.Dansnji je sirok 4km i predstavlja sredisnji deo nekadasnjeg kratera.Dvostruka ivica od tvrdog pescara visoka je 180m.Nju je izdigla eksplozija,naime slojevi slicne stene nadjeni su na dubini od 2km sto samo ukazuje na silinu udarca.Na slici iz satelita,Gosova brda izgledaju kao otisak palca na Misionarskoj ravnici,160km zapadno od Alis Springsa.Ovo je jedan od najupecatljivijih prizora na mestu koje je izresetano neolitskim kraterima.

Ajers Rok
Pesak nosen vetrom oblikovao je zaobljenu,slonovsku masu Ajers Roka,usred suve ravnice u drzavi Severna Teritorija.Kako se sunce premesta tako Ajers Rok zraci razlicitim bojama.U zoru ima narandzasti sja koji dobija od izlzeceg sunca.U rano jutro senke mu daju tamnije tonove rdje,u podne boja cilibara.U suton se pretvara u spektakularnu uzarenu masu,nalik uzarenom uglju.Ajser Rok je ustvari brdo od pescara koje su tektonski pokreti uzdigli pre 500 miliona godina.Najveci deo brda se nalazi ispod mora peska,a vidljiv je samo zaravnjeni vrh visok 348m.Kamenu povrsinu siroku 3km prekrivaju paralelni zlebovi.Pri dnu ima obim od 10 km,a sa svih strana u njega su urezane male rupe i pecine.Na severoistocnoj strani se odvojila kamena ploca visoka 150m,nazvana kengurov rep.Kise ovde ima veoma retko,ali kada pada veoma je obilna,pa se pukotine u stenama ispunjuju vodom..

Planina Olga
Iz okolnog prostora uzdize se 36 kamenih kupola poredjanih u krug,ukratko to je planina Olga.Iz daljine se tesko odredjuje koja je kupola najvislja,a najvislja je visine 550m,a to je ujedno najvisa tacka u nacionalnom parku Uluru.Uske gudure i klanci dele kupole.Jarak u sredistu Olge,pod nazivom Dolina vetrova,jeste zaklonjena zelena oaza akcija.Iznad doline vetrova uzdize se Kata Tjuta,sto znaci "mnogo glava".Kupole se sastoje od mesavina oblutaka i velikog kamenja.Ovde godisnje padne oko 200mm kise,koja se zadrzava u pukotinama stena i traje veoma dugo.Pre mnogo miliona godina Olga je bila deo masiva pod morem,koje je kasnije iscezlo,a pre oko 500 miliona godina tektonski pokreti su izdigli prugastu stenu iznad mora.Tokom vremena planine su poprimile oblik kupola pod uticajem vremena,a mekse stene se pretvorile u pesak.Zbog toga su samo vrhovi najvecih kupola ostali izdignuti iznad okolne ravnice.Takve tvorevine su poznate i kao ostrvske planine-inselbergovi.

Volmanovi vodopadi
U samom srcu prsine vijuga Kameni potok.Potok se spusta kroz klanac,a onda bez ikakve najave ponire preko litice i pada u reku koja je 278m nize.To su Volmanovi vodopadi-srebrna traka koja curi kroz maglicasti oreol crvene,plave i ljubicaste boje.Kameni potok jeste jedan od mnogobrojnih potoka koji izviru u obalskim planinama u severnom Kvinslendu i obrusavaju se niz visoravan u klancu reke Herbert.

Bolova piramida
Oni koji su uzivo videli veliku hrid jedva su poverovali svojim ocima.U podnozju je sirok 400m,u visinu ide preko 550m.U ginisovu knjigu rekorda upisan je kao najvislji kameni toranj na svetu.Nalazi se uz istocnu obalu Australije,oko 700km severoistocno od Sidneja.Ispod mora se vidi pravo poreklo piramide.Bolova piramida je ustvari odavno ugasen vulkan kojem je samo vrh ostao iznad nivoa mora,te su stoga njegove stene vulkanskog porekla.Danas su vidljiva samo tri procenta prvobitne mase,a delovanje okena smanjilo ju je na lanac ostrva i hridi.

NOVI ZELAND i TIHI OKEAN

Milford Saund
Predstavlja uski fjord koji zadire 15km u kopno.Gleceri su izdubili doline i duboke useke kotline Milford Saunda na jugozapadnoj obali Juznog ostrva pre oko milion godina.Vrh Mitre,visine 1691m,lezi na polovini juzne obale fjorda,a to je ujedno najvisa planina koja se uzdize direktno iz mora.Na Milford Saundu postoje mnogi vodopadi.Vodopadi Stirling obrusavaju se sa visine od 146m direktno u more izmedju dveju neobicnih stena,nazvanih Lav i Slon,vodopadi Bouen jos su vislji za 15m,a do mora padaju u dva mlaza odbijajuci se pritom od stena.Medjutim najupecatljiviji su vodopadi Saderland koji niz obronke padaju u tri stepenika,od jezera Kvila do reke Artura u samom dnu fjorda.Sa svojih 580m ovi vodopadi su deseti na svetu.

Planina Egmont
Na jugozapadnoj obali novozelandskog Severnog ostrva,iz mora pasnjaka se poput ostrva uzdize planina Egmont,koju cesto potpuno sakrivaju magla i oblaci.Vrh Egmonta se nalazi na visini od 2494m.Egmontove stene su vulkanskog porekla,buduci da je i sama planina vulkan.Nastao je eksplozijom pre oko 70 000 godina posle gasenja vulkana Pouakai i Kaitake severno odavde.Tle Egmonta je veoma hranjljivo,pa se u nizim predelima do visine od 900m nalazi pravi biljni lavirint,u visim predelima raste nize i deblje drvece.Neki planinski kedrovi stari su oko 400 godina.Iznad 1070m planina je prekrivena gustom sikarom.Iznad nje se nalazi planinsko cvece,a same stene kratera ukrasavju mahovina i lisajevi.

Vulkani na Tongariru
Velika bela perjanica gasa i pare neprekidno se uzdize iz kratera vulkana Ngauruho,visokog 2291m,koji se nalazi u sredistu novozelandskog Severnog ostrva.To je jedan od triju aktivnih vulkana na ovome podrucju.Severno od njega nalazi se Tongariro,slozeni masiv krnjih vrhova,kupa i kratera,a na jugu je Ruapehu,najvisi vrh na Severnom ostrvu-2797m.Ngauruho je klasicni vulkan kupastog oblika,strmih strana,na cijem se vrhu nalazi krater precnika 400m.Svakih nekoliko godina probudi se i izbacuje pepeo koji prekrije okolinu,iako nesto redje moze silovito da eksplodira i niz obronke izruci potoke lave.Erupcije menjaju sam krater,a unutar kratera pojavljuju se manje,sekundarne kupe.Zimi je njegov vrh prekriven snegom.Ruapeh cele godine ima snezni pokrivac,a u svom krateru ima jezero.Padine planine Tongariro prekriva neobican predeo koji se naziva Izvori Ketetahi.Ovde gejzeri izbacuju fontane vrele vode,a postoje i bazeni kiptuceg blata,dok kroz otvore izlazi sumporna para.Smatra se da je Ngauruho mlad vulkan,i da je aktivnost pocela pre 2 miliona godina,ali je Ngauruho nastao pre 2500 godina.

Krater Haleakala
Otvor vulkana Haleakala ima obim 34km i dubinu od preko 800m.Dovoljno je velik da u njega stane njujorsko ostrvo Menhetn.U njemu se nalazi pust predeo od razbacanih stena,visebojnih gomila pepela i neobicnih oblika od lave.Planina je visoka 3055m,pa je kreter cesto prekriven oblacima.Ogromni krater nije nastao iskljucivo erupcijom,izdubila ga je erozija tokom vremena(kisa,vetar i potoci).Za zute i crvne tonove sazluzni su sumpor i gvozdje koji su izbaceni zajedno sa lavom.Po dnu kratera razbacane leze "vulkanske bombe" razlicitih velicina,to su ustvari okruglasti komadi rastopljene lave koja se ohladila pre nego sto je pala na tlo.Osim pepela u krateru raste i nesto biljaka.

Planina Vajalele
Nalazi se u sredistu ostrva Kauai,koje je jedno od najvlaznijih mesta na Zemlji.Ugaseni vulkan,Vajalele,uzdize se iz okeana,a njegov veliki krater prekriven je oblacima.Ostri grebeni razdvajaju duboke ponore,koje je kroz vekove izdubila voda.Vajalele je jedan od niza vulkana koji se uzdizu sa dna okeana,5500m nize.Nastali su jedan po jedan,kada je lava pocela da izbija na dnu okeana iz "vruce tacke" unutar zemlje.Dno okeana se ovde neprestano pomera prema severozapadu i to za 100mm godisnje,posto jedna od ploca klizi preko polurastopljene lave,s'tim da vruca tacka ostaje na istom delu ostrva.Ploca koja klizi postepeno pomera vulkane dalje od mesta uzarene lave,te oni postaju neaktivni,a sticu se uslovi za pojavu novih vulkana.Vajalele se poceo oblikovati pre sest miliona godina,dok najmladje ostrvo Havaji se jos uvek formira.Na Vajalela svake godine padne 12 500mm kise.Ovu ogromnu kolicinu padavina donose vlazni oblaci koji prelaze preko Tihog okeana sa severoistoka.Kada vazduh udari u obronke Vajalelea,uzdize se po guduruma,kondezuje i ispusta kisu.Posledice velike kolicine kisa jeste to da je ova planina postala prava staklena basta za biljni svet.

SEVERNA AMERIKA

Ostrvo Elzmir
Sunce ovde neprekidno kruzi,leti,ali tokom pet meseci,od pocetka novembra do kraja marta,ovde nema dnevnog svetla.Ostrvo Elzmir je dva puta vece od Islanda.Njegova najsevernija tacka rt Kolumbija udaljen je 756km od Severnog pola.Neke su planine zaobljene,uglacane ledom tokom hiljada godina.Planina Barbo koja pripada lancu Grent Lend na severu visoka je 2600m i to je najvisi vrh istocne polovine Severne Amerike.Pojas uz obalu izbrazdan je fjordovima koje su izdubili gleceri.Neki od njih kao sto je fjord Arcer,imaju duboke kanjone cije se litice obrusavaju s visine od 700m u more.Zimi temperatura pada na -45 celzijusa.Leti temperatura ne prelazi 7 celzijusa.Uprkos ovako surovoj klimi ostrvo nije okovano ledom.Zapravo radi se o pustinji.Padavine iznose 60mm godisnje.Na ostrvu postoji samo jedno naselje u fjordu Gris na jugu.To je najsevernije naselje u Kanadi u kome zive Inuiti(Eskimi).

Zaliv glecera
Nacionalni park Zaliv glecera,gde ledom izdubljeni fjordovi zalaze i do 100km u kopno uz bogate sume,sve do golih stena ili nekog od 16 glecera,nalazi se jednim delom na americkoj a drugim na kanadskoj strani granice.Najvisi vrh jeste Maunt Ferveder sa 4670m.Leti voda od rastopljenog leda dubi pecine i prolaze,koji se vremenom urusavaju,jer led koji se otopi postaje suvise tanak da bi mogao popuniti supljine.Tokom nekoliko poslednjih vekova snezne padavine nisu uspele da nadoknade topljenje leda,tako da se gleceri povlace u proseku za vise od 400m godisnje.Mjurov glecer se povukao 8km u poslednjih sedam godina.

Planina Katmaj
Na vrhu Katmaja stoji rupa precnika 4km i dubine od 600m.Na dnu se nalazi jezero plavozelene boje.Nesto dalje se nalazi dolina iz cijih pukotina izlazi stub
pare,ova dolina je pozanata i kao Dolina deset hiljada dimova.Na gornjem kraju doline,oko 10km od Katmaja nalazi se vulkan Novarupta.Tek odskora je poznato da je ovaj vulkan bio uzrok eksplozije iz 1912 godine,kada su rastopljene stene Katmaja iscurele kroz podzemne pukotine i tako je vrh planine izgubio oslonac i urusio se.Novarupta je zatim slojem pepela prekrila mocvare,snezna polja i reke u dolini.Stubovi pare podizali su se iz vrele vode i tako je nastalo 10 000 dimova.
Danas se dolina vise ne pusi,ostala je samo pustinja pastelnih boja.

Reka Nahani
Zabranu narusavanja ovog podrucja danas jamce kanadska vlada i Unesko,koji je ovu reku i okolno podrucje uvrstio u popis svetske bastine.Pristup je dozvoljen samo camcem ili malim avionom.Reka Nahani dobija vodu iz stenovitih prostora velicine polovine Skotske.Sve velike divljine u sebi imaju nesto sablasno,ali ovde je obrnut slucaj.Da bi se videle sve lepote ovog predela treba vam camac,i put od 210km uzvodno od brda Nahani do Virdzinijinih vodopada kroz reku koja tece brzinom od 28km/h.Na ulazu u Prvi kanjon tople vode izvora Kraus Hotsprings stvorile su mikroklimu u kojoj buja biljni svet.Pri ulasku u Prvi kanjon,pojavljuju se 1200m visoke krecnjacke stene,a u njihovim proceljima su izdubljene pecine.U gornjem toku kanjon se spaja sa Dolinom mrtvih,koja je ime dobila po obezglavljenim kosturima pronadjenim 1906 godine.Drugi kanjon prolazi kroz Planine obezglavljenih,dok treci,a ujedno i najduzi,kanjon prolazi kroz Planine pogreba.Usled male sirine ostavlja utisak da je dublji od 900m i prikladan je uvod u Vrata pakla,dvostruku krivinu ispunjenu zapenusavom vodom koja camce povlaci u virove.Posle sledece krivine nailaze Virdzinijini vodopadi.Nesto vise reka Nahani kruzi oko kamenog tornja,a zatim se sa obe strane obrusava preko dva vodopada.Vodopadi su visoki 90m-dva puta vislji od Nijagarinih vodopada.Vreli izvori Rebitkitl Hotspringsa nalaze se malo uzvodno iznad vodopada.Jedan od divnih prizora u ovom delu Kanade jesu siroke,prostrane terase od stena neznih tonova,od kojih svaka zauzima povrsinu od 23 kvadratnih kilometara.

Nijagarini vodopadi
Od jezera Iri reka Nijagara mirno tece nekih 56km,ali u blizini jezera Ontarija prelazi u brzake koji jure prema kataraktu.Zatim sledi pad od oko 55m u kojem se voda gomoglasno strmoglavljuje u ponor bez dna u vidu podivljale pene.Ostrvo Goat,na ivici kaskade,reku deli na dva dela.Americki vodopad na istocnoj strani preliva se u ravnoj liniji sirine 300m,a kanadski vodopad Potkovica dvostruko je siri.Nijagarini vodopadi su nastali pre oko 12 500 godina,krajem poslednjeg ledenog doba.Topljenjem velikog glecera voda iz jezera Iri potekla je prema severu i oblikovala danasnje jezero Ontario,cije dno se nalazi oko 100m ispod vodene povrsine.Prvobitno je greben,preko koga se voda obrusava,bio 11km severnije,gde se danas nalazi Kvinston-ali tokom vekova ivica se premestila usled erozivnog delovanja vode,7000 tona vode predje preko grebena svake sekunde.Posto se pomera za 1,2m godisnje,za 25 000 godina stici ce do jezera Iri.

Josemiti
Jedan od najvisih vertikalnih stenovitih odseka strmih stena na svetu Poglavica uzdize se nad blagim obalama reke Merseda u dolini Josemiti.Uzdize se vertikalno do visine od 900m na ulazu u dolinu.Vodopadi Josemiti,sesti po visini na svetu,obrusavaju se sa visine od 739m s obliznje stene u tri gigantska stepenika.Na drugom kraju doline stoji granitna stena koju nazivaju Polukupola,zato sto je sa jedne strane okrugla,a sa druge ima vertikalni zid visok 670m.Ovaj nacionalni park lezi u samom srcu kalifornijskog planinskog masiva Sijera Nevada.Pre oko 10 miliona godina Josemiti je bio predeo niskih brezuljaka,ali su tektonski poremecaji planine izdigli,dok su reke dodatno produbile svoja korita.Pre 3 miliona godina zapocelo je ledeno doba.Gleceri koji su se polako pomerali erodirali su stene a doline jos vise produbili.Kada se led otopio pre oko 10 000 godina,veliko jezero je ispunilo dolinu Josemiti.Vremenom se jezero isusilo i pretvorilo u plodnu dolinu koja se prostire izmedju granitnih stena.

Jeloustoun
1872 godine povrsina od oko 9000 kvadratnih kilometara proglasena je prvim nacionalnim parkom u svetu.Park je dobio ime Jeloustoun po indijanskom imenu za njihovu najmocniju reku.Potoci u parku se ulivaju u reke koje teku u pravcu oba okeana,a postoji i staklena planina,Opsidijan Klif,planina od vulkanskog stakla.Na terasi Minerva prirodne kade od krecnjaka nizu se jedna za drugom,dok se na prostoru Fauntin Pejnt Pota nalaze bazeni uzavrelog mulja,koji se zahvaljujuci mineralima koji sadrzi,preliva u svim duginim bojama.Kada se govori o Jeloustounu spominju se njegovi gejziri.Gejzir Old Fejtful svakih 65 minuta izbacuje vrelu vodu i vodenu paru do visine od 60m.Gejzir Groto izvire iz bele pecine od kvarcita,gejzir Riversajd izbacuje luk vrele vode preko reke Fajerhol,dok je Stimbout gejzir koji izbacuje vodu na najvecu visinu na svetu9oko 120m),ali je veoma nepredvidiv posto vodu izbacuje u razmacima od cetiri dana do cetiri godine.Pojava gejzira podrazumeva:obilnu zalihu vode,snazan izvor toplote i strukturu stena koja deluje kao prirodan vodovod.Izvor toplote je rastopljena stena iz jezgra kontinenta,koja se u Jeloustounu nalazi na dubini od 5km.Obilne padavine kroz porozno zemljiste,u ovom parku,dopiru do dubine od 1500m.Ovde se voda pod pritiskom zagreva do temperature daleko vece od tacke kljucanja.U povratnom putovanju topla voda se dize prema povrsini i kada stigne blizu povrsine,najveci deo se pretvara u vodenu paru.Zbog toga se izbacuje stub vode i pokrece se lancana reakcija pri kojoj smanjeni pritisak omogucava da se jos jedan deo zagrejane vode pretvori u paru i tako erupcija gejzira traje sve dok se citav dotocni kanal ne isprazni.Kada vruca voda ponovo pocne da nadire iz dubine i ispuni podzemne supljine zapocinje novi ciklus.U parku ima ukupno 10 000 termalnih pojava(gejziri,bazeni uzavrelog mulja,mlazevi sumporne pare...).Sva ova aktivnost potice od ogromnog rezervoara rastopljene stene koja se pomera ispod Zemljine kore.Pre oko 600 000 godina citav niz snaznih erupcija podigao je oko 2590 kvadratnih kilometara Stenovitih planina.

Djavolja kula
Veliki je gupa visestranih stubova koja se izdize 265m iznad sumovite uzvisice.Pri dnu ima precnik od 300m koji se prema vrhu suzava na 85m.Geolozi tvrde da se kula pocela oblikovati pre oko 50 miliona godina,kada se vruc,rastopljeni materijal koji se nalazi duboko pod zemljom podigao prema povrsini zahvaljujuci nedovoljnoj cvrstini i masi stena iznad sebe.Ova masa rastopljenih stena polako se hladila i stvrdnula unutar stena koje su bile oko nje,a kako se hladila i skupljala,to je pocela da se lomi pa su nastali mnogobrojni stubovi.Tokom godina erodirala je meksa stena koja je obavijala stvrdut materijal,otkrivajuci ovu grupu visestranih stubova.Djavolja kula se vidi i sa daljine od 160km.

Veliki kanjon
Ovaj zadivljujuci kanjon izdubila je reka Kolorado do dubine od 1,6km,sirine u proseku 15km,duzine 450km.Nijanse kanjona zavise od doba dana.U zoru gole stene na suprotnoj strani prelivaju se u srebrnozlatnoj boji nad plavetnilom ponora.Meseceva svetlost preliva kanjon belom i indigo bojom,a zalazak sunca gornje stene boji tamnoruzicasto.Veci deo kisnih padavina ispari pre nego dodje do samog dna,tako da je zemljiste uz samu reku suva pustinja.Severna ivica,koja je vislja od juzne,prekrivena je snegom sve do sredine maja.Izmedju te dve krajnosti na klimatskoj skali pojavljuje se tundra,zatim sumovito podrucje s umerenom klimom,i na kraju cetinarska suma.Sa svakih 300m visine klima se menja na isti nacin na koji se menja i na svakih 500km putovanja prema severu..Sirina kanjona je delo pritoka koje nose vodu Koloradu,kao i 5 miliona godina erozije.Duboki sredisnji deo useka delo je same reke Kolorado.Reka se nalazi na oko 600m nadmorske visine.

Meteorski krater
Nastao je kada je pre 50 000 godina veliki meteor ovde udario.Meteorski krater izgleda kao niski brezuljak i ne odaje veliku supljinu koju uokviruje.Krater ima precnik 1,2km,a dubok je 180m,sa ivicom koja se uzdize iznad ravnice dodatnih 45m.Naucnici procenjuju da se meteor kretao brzinom od 71 000 km/h i da je pri udaru eksplodirao snagom hiljadu puta vecom od snage atomske bombe bacene na Hirosimu.Podigao je u vazduh 5 do 6 miliona tona kamenja i zemlje i zaklonio suncevu svetlost.Posle udara meteora,za koji se predpostavlja da je bio precnika 40m,tezak vise od 300 000 tona,rasprsio se i rastopio.Njegovi ostaci pronadjeni su u krugu od 10km.

Dolina smrti
Ovo je najtoplije i najsuvlje mesto u Severnoj Americi-mesto letnjih vrucina koje prze,u kojem moze proteci citava godina bez kise.Leti temperatura iznosi 43 celzijusa.Najniza tacka Doline smrti,86m ispod nivoa mora,je najnize mesto na severnoamerickom kontinentu.Nastala je kada su veliki stenoviti blokovi potonuli duz dve rasedne linije,dok su se susedni blokovi izdigli i oblikovali okolne planine.Ovaj duboki rov dodatno skuplja toplotu u ionako suvom i vrucem kraju,do koga kisa ne dolazi zbog planina Sijera Nevada.

Vulkan Poas
Vulkan Poas u Kostariki slavu je stekao 1910 godine kada je u vazduh izbacio stub pare visok 6,4km i tako sa lakocom postigao svetski rekord u erupciji gejzira.U nekoliko navrata posle vulkan je izbacivao stubove vrele vode i do 300m u vazduh.Smatra se da se vulkan polako gasi kada pocne da se ponasa kao gejzir.Do toga dolazi kada povrsinska voda otice u tlo gde nailazi na izvor toplote u vidu vruce stene koja se polako topi i hladi.Ovaj vulkan ima tri kratera,od kojih su dva odavno ugasena.U jednom od njih nalazi se jezero.Drugi je prekriven patuljastom sumom koj je neprekidno obavijena oblacima.Najnizi,jos uvek aktivni krater,podseca na pustos nalik na Mesecevu povrsinu,precnika1,6km i dubine 300m.Tlo se sastoji od pepela koji se slegao od kise,prosarano je cadju koja se dimi i grumenjem lave koja se sliva niz zadimljine padine.Na dnu se nalazi vruce blatno jezero cija boja varira od bele do zelene,u zavisnosti od sumpornih para koji u njega prodiru odozdo i vodu pretvaraju u sumpornu kiselinu.Naucnicima je zanimljivo nedavno otkrice bazena sa rastopljenim sumporom u krateru,koje je jedino takvo na svetu.Nastalo je kada je rastopljena stena,koja se nalazi ispod povrsine,vodu dovela do kljucanja.

JUZNA AMERIKA

Amazon
Sa svpjih 15 000 pritoka Amazon prikuplja vodu iz dela Juzne Ameriki koji je veliki kao Australija.Reka je dovoljno duboka da veliki brodovi mogu da udju iz pravca Atlanskog okeana i plove sve do Ikitosa u Peruu,polovine duzine Amazona.Amazon tece preko citavog kontinenta.Njegove najudaljenije pritoke izviru u glecerskim jezerima peruanskih Anda.Obrusavajuci se sa planina,te pritoke,usecaju duboke kanjone,noseci sa sobom ilovacu koja vodi daje boju bele kafe.Taj deo toka reke poznat je kao "bele vode".Ima i pritoka sa mutnom i bistrom vodom.Kako se nagib smanjuje,tako se brzaci pretvaraju u mirniju vodu,sve dok nestignu do ravnice i ogromnog bazena Amazona.Tropska prasuma u amazonskom bazenu najvecim delom se nalazi u Brazilu.U celom tom podrucju nema povrsina visih od 200m nadmorske visine.Sneg u Andima i obilne kise izazivaju poplave vecim delom godine.Deo prasume,poznat i kao varzea,mesecima je poplavljen do 9m dubine,a neki delovi-igapos-stalno su pod vodom.U prasumi je vlazno i sparno,a temperature se krecu od 33 celzijusa danju,i 23 celzijusa nocu.Donji tok ima tako malu nadmorsku visinu da se uticaj plime i oseke Atlanskog okena oseca 966km od usca.Pre nego sto se ulije u okean,Amazon,stvara ogromni lavirint kanala.Sirina usca je 320km,a dva kanala odvojena su ostrvom Marazo.Reka Amazon je dugacka 6440km,sto je druga duzina u svetu,on svake sekunde ulije u Atlantik 116 000 tona vode,a toliko se snazno uliva u Atlantik da se njegova slatka voda oseca na udaljenosti od 160km od obale.

Ejndzelov vodopad
Vodopad visok 979m,je najvislji na svetu.Voda u vodopad dolazi iz pukotina i vododerina koje se natapaju obilnim kisma,povrsina koja skuplja kisu iznosi 770 kvadratnih kilometara(7620mm godisnje)a voda se sliva u reku Curun.Tok vodopad je neujednacen,tokom kisnog razdoblja,iz vodopada prska voda koja natapa okolno podrucje,dok u susnom periodu smanjena kolicina vode se raspline u maglu pre nego stigne do reke.Tada se oko vodopada otkriva veliki amfiteatar.

Venecuelanski izgubljeni svetovi
Pre dve milijarde godina,kada su Juzna Amerika i Afrika jos bili delovi Gondvane-superkontinenta,erodirane su planine i od pescara izgradjene udoline.Zahvaljujuci tektonskim pokretima u Zemljinoj kori,udolina je izdignuta,a delovanjem vetra i vode erodirali su meksi delovi.Danas su ostala stenovita uzvisenja ravnog vrha od kojih su neka visoka 1000m i fizicki odvojena od prostora koji ih okruzuje.U prasumi temperatura iznosi 27 celzijusa,dok na stenovitim uzvisenjima temperatura je za 10 celzijusa niza.Ovde se nalazi Dolina kristala,kanjon u kome svetlucaju ruzicasti i beli kristali na vrhu Roraime,najvise planine ravnog vrha,koja se dize do 2772m nadmorske visine,sa povrsinom od 44 kvadratnih kilometara.Ove planine ravnih vrhova se nazivaju "tepuiju".Najmanje polovina biljaka koje rastu na ravnim planinama su jedinstvene na svetu.

Pustinja Atakama
Ovo je najsusnije predeo na svetu,pust predeo suncem sprzenih stena,sljunka i pomicnih dina.Proteze se 1000km uz obalu severnog Cilea,nad liticama visokim do 900m,i zauzima povrsinu velicine Engleske.Nakon 100km u unutrasnjosti nastupaju gola vetrovita uzvisenja podno Anda.Na mestima na kojima ima peska formiraju se dine u obilku polumeseca koje se pomeraju,a vetar ih razara i nanovo stvara.Letnje temperature se krecu oko 18 celzijusa,ali se u podne tlo usija do 50 celzijusa,dok nocu temperatura za samo sat vremena pada za 40 celzijusa.U sumrak se cuje pucanje stena zbog naglog pada temperature.Srcem pustinje,od podnozja Anda,tece samo jedna reka-Loa,sa duboko usecenim koritom.U Atakami kisa padne cetri puta u jednom veku,ovde nema kise zbog njenog okruzenja.Do Atakame kisa nemoze dopreti iz amazonskog sliva,zbog visokih Anda.Na zapadu,u Tihom okeanu,hladna struja prolazi severno od Antarktika.Dok su kopneni vetrovi topli i vlazni pa donose kisu,nad okeanom ih hladna struja hladi pa oni,dok prelaze preko toplijeg tla,podizu iz njega vlagu i stvaraju maglu.Poznata pod lokalnim nazivom "kamancaka",magla se zadrzava uz obalu ispod 300m nadmorske visine.Ne dopire do srca pustinje,odnosno njenih visih delova.

Los Glasijares
Jednom u dve ili tri godine u Nacionalnom parku Los Glasijares na jugu Argentine,odigrava se drama na jezeu Argentinu,sa glavnim glumcem glecerom Moreno.Jezero Argentino nalazi se ispod ledene kape Patagonije u blizini najvisih vrhova juznih Anda.U uzvodnom delu jezera dugacki rukavci zadiru u planine.Glecer Moreno koji se odlomio od ledene kape klizi ka rukavcu jezera,niz planinu.Kada stigne do same vode,on se ne zaustavlja,vec nastavlja preko jezera ka suprotnoj obali.U svom napredovanju zabija se u sumu kraj jezera cupajuci drvece i stene iz zemlje.Zid leda visok 60m pregradio je jezero i zaustavio vodu koja dotice u njega.Nivo vode uzvodno od leda moze biti i 37m visi od nivoa nizvodno od brane,a zatim pritisak postaje toliko veliki da se zaustavljena voda velikom silinom uz zaglusujucu buku probija kroz branu.Moreno je jedan od devet glecera u parku Los Glasijares.Ledena kapa Patagonije jeste velika ledena pustos na granici Argentine i Cilea.Sa te ledene kape gleceri se spustaju i krecu prema Tihom i Atlanskom okeanu.Najveci od devet glecera jeste glecer Upsala,dugacak 48km.


Izvor:Sva cuda sveta

Dopuna: 16 Jan 2006 1:03

ANTARKTIK

Ostrvo Zavadovski
Ovo je jedno od najvecih okupljalista pingvina na svetu,na malom ostrvu 1800km istocno od vrha Antarktickog poluostrva.Na ostrvu Zavadovski,koje pripada arhipelagu Juzni senvic,dominira vulkan Asfiksija.Ovo ostrvo ima precnik od 6km,ali je svake godine dom za 14 miliona parova ogrlicastih pingvina.

Suve doline Antarktika
Smedja i crna zemlja,sasvim bez snega.To su Suve doline ukratko,tri velika bazena strmih strana koje su izdubile gleceri.U Suvim dolinama-u Tejlorovoj,Rajtovoj i Viktorijinoj dolini-godisnje padne 25mm snega,a na tlu ne ostaje ni oskudni pokrivac zbog suvog vetra koji oduva sav sneg i zbog toplote koju tamne stene upijaju od sunca.U svakoj dolini ima nekoliko salnih jezera.Najvece je jezero Vanda,duboko preko 60m.Prekriveno je slojem leda debelim 4m,dok je temperature na dnu jezera 25 celzijusa.

Erebus
Na grckom znaci mracno kraljevstvo kroz koje moraju proci svi mrtvi.Erebus je vulkanska planina na Rosovom ostrvu,visine 3749m.Temperatura na Erebusu se spusta do -33 celzijusa,a sa svojim vertikalnim plocama predstavlja izazov za planinare.Na vrhu se nalaze cetri kratera postavljena jedan na drugi.U krateru se nalaze smrznute fumarole(stubovi pare koji izlaze kroz pukotine),koji daju zapanjujuce figure.Aktivni krater je dubok 275m.Pored Erebusa se nalazi jos jedan manji vulkan,Teror.
Sva cuda sveta



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
Idi na vrh
offline
  • SSpin 
  • Saradnik foruma
  • Pridružio: 09 Dec 2004
  • Poruke: 6487
  • Gde živiš: Nis -> ***Durlan City***

Jos jedna, od niz prirodnih lepoti, pronadjena je u Indoneziji, na jednom vulkanskom ostrvu Wink

The eruption of the volcano Tambora in 1815 killed 117,000 people in Southeast Asia, including those believed buried under ten feet (three meters) of pumice and ash in the recently discovered village.

The team, led by University of Rhode Island volcanologist Haraldur Sigurdsson, hailed the discovery as the "Pompeii of the East."

Pompeii is an Italian village buried by the eruption of Mount Vesuvius in A.D. 79. Excavations there have yielded exquisitely preserved artifacts and insight to ancient Roman culture.

"[The Tambora discovery] gives us a window of the culture at that time that we couldn't get any other way," Sigurdsson said.

izvor



jos informacijia o ovome na :

Arrow http://www.uri.edu/news/tambora/



Idi na vrh
offline
  • snajp  Male
  • Super građanin
  • Pridružio: 24 Mar 2006
  • Poruke: 1214
  • Gde živiš: Nis

Kalifornijska dolina smrti



Kalifornijska dolina smrti je jedna od najpoznatijih dolina na svetu. Naime, ova dolina ima cak tri prirodna rekorda u Severnoj Americi, i to:
- kao najtoplije,
- najnize, i
- najsusnije mesto Severne Amerike.



Dolina smrti je i deo Nacionalnog parka Amerike. Ovo je jedan stravican predeo. Desavalo se da se tokom sest nedelja izmeri konstantna temperatura od 49 stepeni. Inace, govori se da je 1913. godine u jednom momentu u Dolini Smrti bila zabelezena temepratura od cak 57 stepeni celzijusa.



Kisa je za ovu dolinu cudo prirode i veoma retko pada. Najniza tacka ove doline se nalazi na 86 metara ispod nivoa mora.

Kao takva, ipak ova dolina nije bez stanovnika. U njoj su svoje prebivaliste pronasle npr. rogate zvecarke, koje se zbog velike temperature zemljista krecu u skokovima (inace bi specijalitet kuce bila prepecena zvecarka).

Takodje, tamo postoje i tzv. rogate ovce, koje su navikle da prezive koristeci minimalne kolicine vode, itd...

Dopuna: 07 Jul 2008 12:38

Vodopadi me oduvek privlace svojom lepotom i snagom.

Kad se spomenu vodopadi obicno se pomisli na nijagarine vodopade (ja bar obicno pomislim na njih).

Nijagarini vodopadi




Medjutim, postoje i ejndzelovi (angel) vopopadi u Venecueli koji su visi od Nijagarinih i padaju sa visine od cak 979 metara (18 puta su visi od nijagarinih vodopada). Naziv su dobili po Dzimiju Ejndzelu, americkom pilotu koji ih je otkrio 1935 godine za vreme zlatne groznice.





Angel vodopadi uzivo:


I, stvarno bih voleo da skocim neki skok kao ovaj moj kolega:


Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 564 korisnika na forumu :: 59 registrovanih, 12 sakrivenih i 493 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1311 - dana 15 Nov 2012 21:40

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: agudjaV, ALBION101, aleks2, aronija, babcia131, bojank, caPe_xD, Chuck Norris, cika miki2, Danko SVIK VRS, dekao, dinzor61, djboj, djonsule, Dostanic09, dr.fromberg, drimer, E.L.I.T.E., EOD, FanTom-KriMoS, flight_leader, Iskander M, ivan1810, juba, ltcolonel, M4zZ4, markooo2, marre2, Mercury, mikrimaus2, Mixelotti, monomah, nikolazujovic2, nuki1234, Oxygen, ray ban11, respectzr, s.solajic, samsung2, Sceko, Shone 89, shone34, Siberia, SlobaBgd, Srki94, Srky Boy, stringer bell, suton, tamburski, The Boss2, user, valent, vasa.93, vathra, White Knight, Wilson2, YU-UKI, zemljanin, Žan Klod vam dam
Siguran hosting