Istorija kulinarstva

• 3Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bojan Marjanovic, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

PEČENICA MAJZENBURG

Firdrih Niče, najoriginalniji i najpopularniji nemački filozof i prozni pisac krajem XIX veka, važio je za pravog ženomrsca. Ne bez razloga: Niče se nikada nije ženio, nije se znalo ni za neku njegovu ljubavnu avanturu, a u svojim delima je o ženama pisao s potcenjivanjem, tvrdeći da su žene nežna i dragocena, ali i opasna igračka, da su predodredjene za domaći, a ne i za javni posao, a da one žene koje su učene svakako imaju neki fiziološki poremećaj. Pa ipak, 1882.godine, doživeo je svoju jedinu, veliku i nesrećnu ljubav.
Večere kod gospodje Malvide fon Majzenburg bile su čuvene zbog uvek novih specijaliteta koje je smišljala njena odlična kuvarica. Jednoj takvoj večeri, kada je prvi put poslužena "pečenica Majzenburg", prisustvovao je i Niče. Uživao je u ukusnom jelu koje je svesrdno hvalio, ali mu je zastao zalogaj u grlu kada se na vratima pojavila jedna okasnela gošća, dvadesetogodišnja Lu Salome. Ova finska Jevrejka bila je ne samo veoma lepa, već i obrazovana i načitana devojka, sjajne pameti. Upoznavši popularnog pisca, kome je tada bilo 38 godina, sa divljenjem i poštovanjem govorila je o njegovom delu koje joj nije bilo nepoznato. Niče je bio očaran, razoružan, osvojen.
Lu Salome se držala uzdržano prema Ničeu, ali mu je ispevala i posvetila dve pesme, "Bol" i "Molitva životu". Zanesen i opijen ljubavlju, Niče piše jednom prijatelju da "Salomina pesma zvuči u meni kao glas koji sam uvek očekivao, još od detinjstva, i nijednom je nisam pročitao bez suza". A gospodji Malvidi fon Majzenburg u pismu kaže da mu je ova godina ulepšana sjajem i radošću zbog mlade duše koju je upoznao u njenoj kući.
Na žalost, sreća započeta u proleće, gasne u jesen. Ničeova ljubav nije uzvraćena, Salome mu to jasno stavlja do znanja. Ona se divi duhu i umu od nje znatno starijeg pisca, ali je svoje srce poklonila njegovom prijatelju Reneu. Očajan, Niče tri puta bezuspešno pokušava da se ubije povećanim dozama lekova koje je uzimao protiv stalnih glavobolja i nesanica. Vremenom, strašan bol zbog neuzvraćene ljubavi jenjava i Niče se oštro suprotstavlja majci i sestri koje pokušavaju da ružno govore o devojci. On sam se sa još većim žarom predaje radu i do kraja života nijedna žena nije uspela da ga zainteresuje. A u jednom pismu upućenom posle godinu dana gospodji Majzenburg, Niče piše: "Doći ću u sredu na večeru, ali, molim vas, nikada me više nemojte poslužiti za mene kobnom pečenicom "Majzenburg"...
Originalni recept:
zamesiti testo od pola kilograma brašna, paketića kvasca naraslog u mleku, mlake vode i ravne kašičice soli i ostaviti 30 minuta da narasta. Zatim ga ponovo dobro obraditi rukom, razvući u pravougaonik 30x40 cm i odozgo posuti 300 grama prodinstanog kiselog kupusa ribanca, začinjenog biberom. U sredinu staviti komad dimljene pečennice, sve uviti kao rolat i i peći u pećnici zagrejanoj na 220 stepeni.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sjajna prica... Sama si pisala, ili je prepisana? Ako je ovo prvo svaka cast, ako je ovo drugo napisi ko je izvor...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

I ja bih volela da znam ko je izvor, ali ne znam. Te su priče jako stare i jedino što znam je da su iz nekih "ženskih" novina. Zato se unapred izvinjavam njihovom autoru, a ujedno se i ne potpisujem(nadam se da nije kažnjivo ovo što radim?). Evo još jedne:

HOLŠTAJN ŠNICLA

Berlinski diplomata Fridrih fon Holštajn (1837-1909) bio je po znat i kao veliki sladokusac. Medjutim, bio je stalno u žurbi i posebno ga je nerviralo što, kako je govorio, ni jedan obrok ne može na miru da pojede komplet, od predjela do deserta. Uvek bi ga neko ili nešto uznemirilo i odvlačilo od stola na koji je njegova kuvarica iznosila najprobranija jela. Stoga joj je jednoga dana dao nalog da odjednom servira i predjelo i jelo, kako bi uspeo da završi ručak za petnaestak minuta, a da se ne odrekne ni jednog dela obroka. Iznela je na sto veliku bečku šniclu prekrivenu jajetom prženim na oko, i garniranu slanim sardelama, kolutovima limuna i kaparima. Gospodaru se obrok dopao i kasnije je često tražio da ga posluže i gostima, samo što se prilog menjao, u svečanijim prilikama dopunjavan je dimljenim lososom i kavijarom. Jelo je postao poznato kao "šnicla Holštajn".
Originalni recept:
Potrebno je za četiri osobe: 4 teleće ili svinjske šnicle od po 150-200 grama, 5 jaja, 3 kašike brašna, 3 kašike mrvica, 8 slanih ribljih fileta, teglica kapara, limun, so, biber, ulje ili buter za prženje.
Šnicle izlupati tučkom, pa svaku uvaljati u brašno, umočiti u ulupano jaje i na kraju spustiti u prezle, pa na vrelom ulju ispržiti s obe strane. Posebno ispržiti jaja na oko. Na svaki tanjir staviti po jednu šniclu, odozgo jaje sa malo bibera, a sa strane garnirati slanim sardelama, kaparima i kriškama limuna.

Dopuna: 03 Jul 2006 11:56

Niko se ne javlja, ali ja idem dalje:

MOMINA TORTA

U godinama pred II svetski rat, domaćice su se medjusobno nadmetale koja će svojim gostima ponuditi što lepše i ukusnije kolače. Iako su dobre prijateljice medjusobno razmenjivale recepte, pitanje prestiža mnoge je teralo da stalno pronalaze nove. I, kada se 1936.godine, pojavila "Knjiga poslastica" Aleksandra Petrovića, poznatog poslastičara i kuvara, kupile su je sve one koje su mogle da odvoje 30 dinara za broširano, ili 40 za izdanje u platnenom povezu. Sledećih meseci u gradskim kućama najčešće su služeni kolači napravljeni po receptima iz ove knjige.
Beogradjanka, gospodja Mica Nikolić bila je izuzetna domaćica i pravi istraživač u kuhinji, pa se njen suprug Moma veoma ponosio njenim umećem i uvek u društvu hvalio. Tako je jednom, na pitanje da li je svojom supruzi kupio knjigu Aleksandra Petrovića, odgovorio da gospa Mici to ne treba, ona ume sama da smisli i napravi kolače bolje čak i od autora knjige. Polaskana ovom pohvalom, gospodja Mica je pozvala celo društvo da u nedelju dodje kod nje i proba novu tortu koju će u čast supruga nazvati "Momina torta".
Sledećih dana je gospodja Mica prepustila čuvanje dece sestri Savki, a ona je u kuhinji nešto mutila, mlela, mešala, isprobavala. Kuhinja je mirisala na badem, buter, vanilu. A u nedelju je osvetlala obraz i sebi i svom ljubljenom Momi: nova torta je oduševila sve goste, tako da su odmah počeli da je mole za recept. Naravno, dobili su ga i tako je recept za novu tortu počeo da kruži Beogradom, a zatim i dalje, širom zemlje.

ORIGINALNI RECEPT:
Potrebno je 300 grama badema, 250 grama butera, 350 grama šećera, 70 grama brašna, 4 jaja, pola šoljice mleka, kesica vanilin šećera.
Badem spustiti u kipuću vodu, posle nekoliko minuta ocediti i skinuti ljusku. Osušiti i samleti, ostaviti samo šaku badema koje treba iseći na listiće. Umutiti 150 grama butera, dodati 100 grama šećera, 150 grama mlevenog badema, brašno i na kraju čvrsto ulupan sneg od 4 belanca. Lagano izmešati i staviti da se peče u manjem, dobro podmazanom četvrtastom ili pravougaonom kalupu, u umereno zagrejanoj pećnici. Kada je testo pečeno preliti žumancima umućenim sa 150 grama šećera i vratiti u pećnicu da se na blagoj temperaturi samo sasuši. Izvaditi i ohladiti.
Posebno umutiti 100 grama butera. Izmešati 80 grama mlevenog badema i 100 grama šećera i preliti šoljicom vrelog mleka. Dodati buter i vanilin šećer, sve izmešati i premazati preko ohladjene torte i odozgo posuti bademom isečenim na listiće.

EH, ŠTO IM JE SLATKA LJUBAV BILA!

Dopuna: 03 Jul 2006 12:06

I OPET (dok andjeo spava):

VORČESTER UMAK

Čuveni vorčester umak poznat je već oko 150 godina. Vodi poreklo iz Engleske, a originalni recept ima samo firma koja ga je prva proizvela, ali ga drži u tajnosti. Doduše, danas niz proizvodjača proizvodi vorčester umak, ukus i aroma su slučni, ali je original u Vorčesteru, glavnom gradu istoimene zapadnoengleske grofovije. Jedan od poznatijih proizvodjača, firma "Hajnc", navodi da njen umak sadrži sirće, soju, sardele, šećer, pekmez od tamarinda, sirup, so, beli luk, čili, karanfilić i još neke začine, ali, naravno ne otkriva njihove srazmere i postupak pripreme. Neki drugi proizvodjači u svojim receptima podrazumevaju i lovor, kapare, korijander, muskatni oraščić, luk kozjak, kari... Sve u svemu, recept za vorčester umak je tajna. Inače, zna se da je veoma dobar za začinjavanje riblje i masne salate, raznih ragua i drugih jela, ali ga treba koristiti u umerenim količinama, jer je dosta jak.
U nedostatku originalnog recepta, zanimljiva je i sama istorija vorčester umaka. Kažu, jedan penzionisani službenik indijske kolonijalne uprave dao je stručnjacima za začine iz obližnje firme u Vorčesteru da mu priprave umak po receptu koji je doneo iz Indije. Kada je probao gotov umak bio je veoma razočaran, ni ukus ni miris nisu bili ni približni onom što je zapamtio iz mladosti u Indiji. Odneo je posudu s umakom u ostavu u podrumu i - zaboravio na nju. Posle nekoliko godina slučajno ju je pronašao prilikom raspremanja ostave. Bio je nepromenjenog izgleda, pa ga je probao. I, gle, sada su i ukus i miris bili izvanredni, upravo onakvi kakve je zapamtio. Tajna je, očigledno, bila u odležavanju. Dao je da se umak proizvodi u većim količinama i da odležava odredjeno vreme. Slava novog umaka, nazvanog vorčester, brzo se proširila po celoj Engleskoj, a zatim i po čitavom svetu.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jako zanimljive sve price.Ima li mozda jos neki fin recept?

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Biće. Dozirano, svaki dan po malo (koliko ugrabim vremena od bebe!)

Dopuna: 03 Jul 2006 16:04

Sledećiiiiiii

LIKER "KRALJ SUNCE"

Francuski kralj Luj XIV, nazvan i kralj-Sunce, živeo je raskošno, raspusno, rasipnički. Bio je pravi apsolutista i pripisuje mu se čuvena rečenica: "Država - to sam ja". Nije sigurno da je on tu rečenicu ikada izgovorio, ali, u svakom slučaju, ona verno odslikava njegov način vladanja. Usled čestih ratova i ogromnih poreza narod je osiromašio do krajnjih granica, ali to nije ni malo smetalo kralju da izgradi velelepni dvorac i park Versaj i da uživa u svim životnim radostima, a posebno u lepoticama koje je izdašno darivao.
Jedna od miljenica raspusnog kralja bila je madam de Mentenon. I, kada je zapazila da neumeren život počinje da ostavlja tragove na kraljevoj muškoj snazi, madam de Mentenon je, po savetu jednog kaludjera, počela da mu spravlja posebne slatke alkoholne napitke, preteče današnjih likera. Eksperimentisala je sa različitim vrstama voća i biljaka. Nije ostalo zabeleženo da li su ova pića zaista delovala okrepljujuće na onemoćalog kralja, ali su likeri postali omiljeni širom sveta i danas ih ima mnogo vrsta, samo što ih radije piju žene nego muškarci. Liker od oraha, jedan od onih koji su se kralju najviše dopali, madam de Mentenon je nazvala njegovim imenom.

Originalni recept:

Potrebno je 14 do 15 mladih zelenih oraha kojima su jezgra još bela i mekana, litar konjaka, kora od 2 pomorandže, štapić vanile, 500 grama šećera.
Orahe malo izlupati drvenim tučkom za meso, staviti u bocu sa širokim grližem, naliti konjakom, zatvoriti bocu i ostaviti na suncu 10 dana. Posle toga procediti, dodati na tanke rezance isečenu koru od pomorandži i štapić vanile, zatvoriti bocu i opet ostaviti na suncu 6 dana. Povremeno protresti bocu, da se sadržaj promeša. Šećer prokuvati s 1/4 litra vode, ohladiti i izmešati s tečnošću iz boce, procediti kroz gazu ili gusto sito, naliti u manje boce, dobro začepiti pampurom i ostaviti da liker u ostavi odstoji 3 meseca do upotrebe.

Dopuna: 04 Jul 2006 10:43

"CREPES SUZETTE"

Ko je prvi izumeo palačinke istorija nije zabeležila. Veruje se da je ovo kulinarsko remek-delo bilo napravljeno pre nekoliko stotina godina, od razmućenog brašna i jaja, i ispečeno na vrelom kamenu na ognjištu. Ali, zato se tačno zna kako je nastao čuveni francuski specijalitet - palačinke "crepes suzette".
Krajem 19.veka u Parizu je bila veoma popularna mlada glumica Suzan Rajhenberg, zvana Sizet. Iz večeri u veče brojni obožavaoci dolazili su u pozorište u kome je igrala, uživajući u maznom glasu, krupnim sjajnimm očima i krhkom stasu očaravajuće privlačne devojke. Medju vatrenim obožavaocima bio je i mladi kuvarski pomoćnik Žak koji je sanjao samo o tome da jednoga dana dobije priliku da ugosti lepu Sizet. O nečemu više - nije smeo ni da sanja. I, san mu se ispunio: jedne noći, posle predstave, u gostionicu u kojoj je radio ušla je čarobna Sizet, okružena brojnim prijateljima i udvaračima. Nije bila gladna, želela je samo da sa prijateljima popije koju čašu svog omiljenog šampanjca. Bez daha od uzbudjenja, Žak je poslužio piće, a onda je odleteo u kuhinju i uskoro doneo na sto i nešto što nije bilo poručeno, zlatnožute palačinke natopljene prelivom izvanrednog ukusa. I Sizet i njeni pratioci bili su oduševljeni poslasticom, a još više nazivom koji im je mladi kuvaro otkrio - "palačinke Sizet". U znak zahvalnosti, Žak je od lepe glumice dobio ne samo pohvalu već i topao poljubac - u čelo. Tako je svet gastronomije obogaćen još jednom kulinarskom majstorijom koja je brzo postala veoma popularna, prvo u Parizu, a zatim i u celoj Francuskoj, pa i van njenih granica.


Originalni recept:

Potrebno je za testo 150 grama brašna, 4 jaja, pola litre mleka, 100 grama istopljenog bitera, pola kašičice maslinovog ulja, a za sirup 4 pomorandže, 3 kašike butera, 2 kašike "kiraso" likera, kašika "koantroa", kašika šećera za posipanje, kašika konjaka ili vinjaka, kašika "gran marnijea".
Brašno usuti u duboku posudu, izdubiti u sredini i razbiti jaja. Lagano mešati, postepeno dodajući mleko, i mutiti od sredine ka ivicama, a na kraju dodati istopljen buter i ulje. Mutiti rukom (ili mikserom) dok masa ne postane glatka i bez grudvica, a zatim ostaviti da se odmara 30 minuta. Buterom premazati tiganj promera 20 cm i kutlačom sipati po malo testa, da u tankom sloju prekrije celo dno tiganja. Peći palačinku dok ne dobije zlatnožutu boju, a onda je širokim nožem okrenuti i peći još 3 minuta. Tako ispeći sve palačinke. Za sirup iscediti sok od pomorandži, sipati u veći tiganj, dodati buter, šećer, kiraso i koantro, pa na jakoj vatri zagrevati dok sok ne provri. Spuštati u sirup jednu po jednu palačinku, a zatim ih redjati na topao tanjir, presavijene na četvoro. Ostatak sirupa ostaviti da vri dok se ne zgusne, sipati preko palačinki i posuti šećerom. Konjak i "gran marnije" staviti u posudicu, zagrejati, upaliti šibicom i odmah preliti palačinke.

• 0Niko još nije pohvalio poruku.
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Tamarinda-znas li mozda sta je to?Posto ja volim da eksperimentisem probala bi da zbuckam taj vorcester umak.

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

www.healthy-cooking.org/index.php?option=com_ content&task=blogsection&id=6&Itemid=39&limi... - 37k

Tamarind
Napisao atra
Friday, 17 June 2005
Makham wan

Opis:
Kiselkasta mahunarka. Dok je zelen, tamarind je veoma kiseo i često se prodaje suv kao dodatak jelima, koji se potopi u vodu, radi dobijanja kieslog soka. Međutim zreo tamarind je veoma lepog ukusa, tj. veoma sladak i rado se jede, mada je onda prilicno skup. Slatki tamarind je pravi delikates u Tajlandu.

Najčešće se nalazi u obliku paste, koja se mora potopiti u vodu a zatim se ta voda korsiti. 1 sk tamarinda se ostavi u 3 sk vruće vode da odstoji 15 minuta. Zatim se procedi a tamarind se baci.

Ovo sam našla na google, al gde ćeš da nadješ kod nas tamarindu, nemam ideju. Da probam ja u Grčkoj, pa da ti nekako dobacim?
P.S: Ako uspeš da zbućkaš vorčester javi za mere. U mojoj kući se on koristi u ogromnimmm količinama (samo u kafu što ga ne stavljaju)!

Dopuna: 04 Jul 2006 15:49

Evo šta sam još našla o tamarindu:

www.dnevnik.rs/arhiva/19-09-2003/Strane/lekar.htm - 43k


Tamarind (indijska datula)

Pradomovina tamarinda verovatno je orijentalna tropska Afrika ili južna Azija, jer spontano raste po čitavoj Indiji gde se široko i odvajkada upotrebljava. “Meso” koje okružuje semenke sadrži oko 20 voćnih kiselina i oko 35 odsto šećera, kao i terpene (limonin i geraniol) i drugo. Lepljive tamnosmeđe komuške dolaze u trgovinu polusušene, bez semenki. Kad se namoče u toploj vodi, dobije se ljuta smeđa tečnost koja je neizbežni sastojak indijskog karija, a glavni je začin indonežanske kuhinje (koristi se za sos kojim se marinira sir od soje – tofu – pre prženja). Sadrži ga i vurstersi sos. Danas se tamarind uzgaja u svim tropskim područjima, a industrijski se koristi u proizvodnji voćnih napitaka. Deluje lako laksativno i osvežavajuće.

Pitaću u mojoj "zdravoj hrani" da li imaju, pa ti javim!

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Jedna stvar ce uvek biti problem - Kako se taj sos zaista zove...

Zasto ovo kazem? U originalu se pise "Worcester" i u nekoliko emisija na teveu sam cuo da kazu "Vuster"... Isto kao sto se engleski grad Leicester cita kao "Lester". Na netu kaze ovako:

Citat:In the UK, Worcestershire is pronounced 'woost-ur-shire' and Worcestershire Sauce is referred to as 'Worcester Sauce', pronounced 'woos-tah'. In many other parts of the world, however, it is referred to as 'War-sest-uh-shire' Sauce.

(Izvor: http://www.birminghamuk.com/worcester_sauce.htm)

Posto je sos originalno iz Engleske, mislim da bi trebalo da se naziva onako kako ga oni izgovaraju, a to je - Vuster. Bar sam g aja tako uvek zvao...

• 2Ovo se svidja korisnicima: mcrule, Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

ŠAMPINJONI U BOŠČI

Supruga čuvenog francuskog kuvara Ogista Eskofjea nije imala šta da traži u kuhinji, jer velikog majstora kulinarstva strast za pripremanjem ukusnih zalogaja nije napuštala ni kod kuće. Pa ipak, jednom je poželela da za majstorov imendan iznenadi supruga nekom svojom kulinarskom kreacijom, kako bi pokazala da ona nije na tom planu neznalica. Poverila se svojoj najboljoj prijateljici i onda su zajedno čitavu nedelju smišljale specijalitet koji bi mogao da očara velikog kuvara. Prijateljica je savetovala da jelo bude obavezno sa pečurkama, jer ih je Ogist veoma voleo. Posle nekoliko dana eksperimentisanja, odlučile su se za kombinaciju palačinki sa šampinjonima i sirom. Jelo je bilo veoma ukusno, a i izgledalo je neobično i lepo, što je velikom kuvaru takodje bilo važno.
I, zaista, čuveni kuvar Ogist Eskofje bio je oduševljen kulinarskom kreacijom svoje žene. Sutradan posle njegovog imendana i intimne večere na kojoj su pojedini šampinjoni u boščama, otišao je kod jednog poznatog juvelira i u znak zahvalnosti kupio supruzi izvenredan prsten optočen dijamantima i tirkizima. Tako su prvi put napravljeni šampinjoni s palačinkama bili plaćeni zlatom i dragim kamenjem.

Originalni recept:

Ispeći 8 palačinki na uobičajeni način. Uzeti 8 krupnih šampinjona, oprati i skinuti drške. Šampinjone prodinstati na buteru da porumene sa obe strane, posoliti i pobiberiti. Drške iseckati i posebno ih prodinstati na mešaviti ulja i butera, posoliti po ukusu, začiniti mlevenim morskim oraščetom, a zatim umešati 60 grama struganog kačkavalja. Ovom masom napuniti šampinjone. Na svaku palačinku staviti po jedan punjeni šampinjon, krajeve pokupiti kao bošču i privezati tračicom od alu-folije. Bošče staviti u podmazan sud za pečenje i u vreloj pećnici sasvim kratko zapeći, da porumene. Poslužiti uz sos od paradajza.

TAŠKE FORNARINA

Znameniti pesnik lord Bajron, po kome je u književnosti nazvan poseban stil "bajronizam", privatno je bio veoma težak i neprijatan čovek. Potomak dve stare aristokratske porodice, bio je nasledno opterećen telesnom manom - rodjen je hrom, ali i duševnimm obolenjem koje se manifestovalo burnim promenama raspoloženja, neodmerenim i neuračunljivim ponašanjem, nekontrolisanim napadima besa, ponekad i sadističkim ponašanjem prema najbližima. Celog života živeo je raspusno, čak i u vreme kratkotrajnog braka u kome je dobio kćer. Preplašena njegovm duševnim rastrojstvom i priznanjem da je silovao rodjenu sestru od strica, žena ga napušta i sa kćerkom se vraća roditeljima.
Svojim ponašanjem i bahatošću Bajron stiče brojne neprijatelje i opštu osudu, ljudi čak napuštaju prostoriju u kojoj se on pojavi. Stoga je odlučio da ode u dobrovoljno izgnanstvo. Nastanio se u Italiji, u Veneciji. Ali, i tamo je nastavio sa starim načinom života, ne obazirući se ni na moral, ni na društvene norme. Iako hrom, od rane mladosti bavio se sportom, posebno plivanjem i kriketom, tako da je bio lep i skladno gradjeni mladić. Bez muke nalazio je brojne ljubavnice, od žene uglednog trgovca tkaninama, pa do šesnaestogodišnje grofice Tereze Gvačioli koja je imala starog muža. U prvi mah očarana ličnošću velikog pesnika plamenitog porekla, Tereza ga je uskoro napustila zaprepašćena njegovom duhovnom okrutnošću. Izmedju ostalog, prilikom svake posete mlade grofice iznošeno je na sto Bajronovo omiljeno jelo "taške fornarina". A uskoro joj je sam Bajron otkrio zašto voli ovo jelo: redovno mu ga je pripremala njegova prethodna ljubavnica Fornarina, lepa i jedra supruga jednog pekara, koju je posle burne ljubavne afere ostavio!
Bajron je živeo raspusno, ali je u isto vreme mnogo pisao i bavio se i politikom, uvek na strani opozicije. Borio se protiv vlasti i ugnjetavanja naroda u Italiji i Grčkoj, pa je stekao simpatije običnih ljudi Imao je 37 godina kada su ga grčki revolucionari pozvali da svojim prisustvom pomogne njihov ustanak. Došao je, ali je posle jednog napornog jahanja po hladnom i kišovitom vremenu oboleo od zapaljenja mozga i posle nekoliko dana umro. A u Italiji se i danas priprema njegovo omiljeno jelo "taške fornarina".

Originalni recept:

Na malo ulja prodinstati struganu glavicu crnog luka, pola kilograma oljuštenog i iseckanog paradajza i 2 čena belo gluka i kada se sos zgusne začiniti solju, biberom, kašičicom šećera i listićima ruzmarina. Zamesiti tvrdje testo od 250 grama brašna, decilitra vina, jednog jajeta, malo soli i vode koliko je potrebno, razvući tanku koru oklagijom, iseći na kvadrate veličine 10x10 cm, u sredinu svakog staviti po kašičicu nadeva, preklopiti da se formira trougao, viljuškom pritisnuti krajeve testa da se slepe i zatim taške spuštati u kipuću slanu vodu i kuvati dok sve ne isplivaju na površinu. Kuvane taške poredjati preko sosa od paradajza, posuti iseckanim listićima timijana i kašikom struganog parmezana i poslužiti. Za nadev izmešati 300 grama obarenog i sitno iseckanog spanaća, 200 grama struganog kačkavalja i 2 čena izgnječenog belog luka.

• 1Ovo se svidja korisniku: Bane san
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Pravila sam ovako sampinjone ali bez palacinjaka,super su ali probacemo sad i ovako.
Za vorcester umak ti javljam obavezno.