offline
- Sirius
- Moderator foruma
- Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
- Pridružio: 17 Maj 2006
- Poruke: 18467
- Gde živiš: I ja se pitam...
|
Napisano: 02 Feb 2013 9:43
Бавим се штампарством дуже од три деценије . Уредио сам више стотина књига, часописа и публикација, а о акциденцији (визитице, позивнице, налепнице, итд, итд) не вреди да причам. Нисам само штампао по ваздуху и води - зато што се крећу.  Стога буди сигуран да могу да ти понудим савете из прве руке.
Ово што је Слоба навео јесте принципијелно тачно, али није могао да ти конкретно одговори јер ниси конкретно превише ни питао. Зато ћу и у његово име да допуним овај одговор:
1. ''Рукопис'' (твој, изворни текст још зовемо рукопис, мада се он већ два века не пише руком, пошто је Марк Твен написао први ''рукопис'' на писаћој машини) радиш у Ворду (евентуално Офису).
Овом приликом ти не спомињем методологију израде научног рада. Њу сам предавао и то је мало дужа прича, а сигуран сам да и ти знаш како се пишу фусноте, бележи литература, извори, деле поглавља, наслови, поднаслови, итд, затим шта иде којом писмовном висином, итд. То је азбука.
Ако то знаш, онда највише пажње обраћаш на:
-Језик и стил
-Граматичке , правописне и штампарске грешке. За граматичке и правописне грешке треба ти лектор (ако сам не знаш), а за штампарске - коректор. То можеш и сам, али је боље да то уради професионалац. Често искусан лектор обави, успут , с лакоћом и коректорске грешке.
Напомена: некада су коректори имали свој систем знакова (прилично компликован) . Он се данас избацује из употребе стога што се коректура одмах, практично, ради на монитору.
2. Тако обрађен и спреман ''рукопис'' (овде не говорим, наравно о рецензији и предговору, поговору, импресуму, итд већ о комплетном тексту) носиш код штампара. Свака штампарија има свог ''метера'' ( сада је то оператер за компјутером) који у одређеном програму ''преломи'' текст према твојим захтевима и спецификацијама штампе. При том уради и оно што ти не знаш - пагинује текст, фиксира фотографије, постави маргине (лева страна-десна страна), припреми за ''табачење'', а све то уради према стандардима и потребама своје штампарије. Шта то конкретно значи? Рецимо - штампарија ради на машинама из Б формата, па према том формату и обавља ''табачење'' (слагање страница на табак са њиховим заокретањем и превртањем) припреме. Има ту још финеса везаних за обраду књижног блока, али да те сада тиме не давим.
Сума - сумарум овога дела: припрема за штампу је посао за професионалце . Ти си довољно урадио што си урадио књигу (''написао'') и обавеза ти је да им јасно, разговетно и прецизно објасниш шта од тог рукописа хоћеш и како он треба да изгледа. Остало је на њима.
Да још мало олакшам:
Књига се састоји из два дела:
1. Књижног блока ( он се састоји из најмање три табака од по шеснаест страница и према тој бројци се рачуна тзв. обим књиге). Он може бити лајмован (лепљен по хрбату), прошиван (по табацима или цео), комбиновано обрађен (када је књига већег обима, тада се табаци прошивају, а затим везују у књижни блок који се лајмује у комбинацији за текстилном траком која повезује цео блок). Може се и хефтати, а то се ради са блоковском робом какве су свеске. Наравно, постоји и књиговезивање на ''ринглицу'', односно спиралу, али то се ради са нотесима и сличном акциденцијом.
2. Корица. Корице имају четири стране и није добро да говоримо о насловној или о полеђини, унутрашњој итд, већ говоримо о првој, другој, итд страни корица. Оне могу бити броширане (''меки повез'') и тврдо коричене у разним материјалима (лепенка, меки картон, чак и дрво).
Луксузне књиге се обрађују посебно и та издања се називају ''дивот''. Није реч о српском пореклу ''дивно'', већ о дивине - божански. Реч долази из латинског, а преко француског.
Формат?
Уџбенички формати су Б/5, а врло често се користи и А/4 формат. Зашто? Зато што се на том формату, без много измена, могу штампати драгоцене шеме, пресеци, прикази, табеле, које би у неком другом формату биле тешко читљиве и неупотребљиве.
Недавно смо Данко СВИК и ја објавили ''Енциклопедију млазне ловачке авијације'' на формату А/4. Моћно делује кад се узме у руке, а има и места да се смести све.
Још питања?
Dopuna: 02 Feb 2013 9:46
ПС
Да не заборавим. То су прва три, најважнија дела посла, свето тројство: писање, уређивање, штампање. Сва три идеш корак по корак овим путем. Чак постоји и неколико добрих књига-упутставава са тим насловом.
Четврти део је везан за библиотечко-формалне обавезе, прибављање ЦИПА и ИСБН, односно каталогизације у публикацији и међународне ознаке за књигу, чиме постајеш ''легалан'' у свету књиге.
Пети део је везан за пласман, али то је већ комерцијала...
Dopuna: 02 Feb 2013 12:02
Да додам још нешто, што се често не зна. Када би вас упитали шта је то књига, како бисте дефинисали тај подвиг људског ума? Било би туц-муц јер је најтеже са дефиниијама опште познатих ствари. Дефиниција је једноставна: свака штампаница која има више од 49 страница. Тако је диефинисао УНЕСКО, а то је и стандард у ЦИПУ. Зашто? Због тога што збир три табака износи 48 страна и бар још једна из следећег. То му је то...Дакле, штампаница од 46 страна (нпр) није књига, већ може бити - брошура, каталог, проспект, упутство, сепарат, итд...
|
