|
Poslao: 12 Dec 2005 01:35
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
Bila je tako lepa, uvek se secam nje.
Bila je tako lepa, kao tog jutra dan.
Divna je ona bila, kada sam ostao sam.
Vise se nismo sreli, jer nju je odneo dan.
Sve je kao tajna, ostalo na keju tom.
Oci, njene ruke, placni pogled njen.
Mozda je tako bolje, zaborav brise sve.
Al' ipak, ipak cesto, cesto se setim nje.
Danima kisa lije, uz prozor stojim sam.
Proslo je mnogo dana, obuze tad me san.
Setih se onog jutra, nasega rastanka.
Setih se tihe reke, s'kojom je otisla.
Jedan covek i jedna zena
Veceras dok slusamo stare ploce
I neke davne kise opet liju
veceras na dan naseg vencanja
tiho me pitas dal' pamtim jos Veneciju.
Veceras uz pesmu i staro vino
tvoje me oci miluju i piju
veceras na dan naseg vencanja
ti se mislis mila dal' pamtim jos Veneciju.
Jedan covek i jedna zena
jedna ljubav za sva vremena
dani idu zivot se brise
ja tebe cuvam volim sve vise
jedan covek i jedna zena
dva su tela a jedna sena
moja sreca je sreca njena
jedan covek i jedna zena ...
Maestro i violina
Jedna stara violina u prasini kraj kamina
broji vreme, dane, sate koji nece da se vrate.
Jedna stara violina sacuvana od davnina
pocela je vec da trune, iskidane ima strune.
Ruke vestog carobnjaka sede kose,
bledog lica, jedine bi zivot dale
toj starici tuznih zica.
Nije sama violina u prasini kraj kamina,
starac sedi, njenog doba zeleo bi da je proba.
Zalud sve je, drhte ruke, ne moze joj cuti zvuke,
vecna ljubav od davnina, maestro i violina.
Dragan Stojnic
|
|
|
|
|
Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2005 02:39
|
offline
- Black Orchid
- Na pola puta...
- Pridružio: 22 Nov 2003
- Poruke: 1978
- Gde živiš: na preseku Vremena i Vechnosti
|
Da znash da sam juche pomislila da post-ujem "Bila je tako lijepa" 
Jedna gitara, hiljadu snova
Jedna gitara hiljadu je snova
probudila u meni
Daleki dani opet su tu
u njima uvijek vidim tebe
Sada kad mi zhivot
daje sve shto zhelim
srce je moje prepuno tuge
nedostajesh mu ti
Jedna gitara hiljadu je snova
probudila u meni
Ponovo vidim tebe i sebe
u zagrljaju toplog sunca
Danas kada ljudi
misle da sam sreccan
chesto sa svojom starom gitarom
pricham i plachem ja...
Ljubavi mog zhivota gde si sad
tebe da trazhim sad je kasno vec
Danas kad mogu da ti pruzhim sve
o zashto nisi tu,
nisi tu...
Jedna gitara hiljadu je snova...
Chesto sa svojom starom gitarom
pricham i plachem ja
Nema vishe romantike
Novembar je, sezona kisha
ova jesen donosi sjeccanja i tugu
zagrli me, ne govori, ccuti
pusti neku muziku tihu da svira za nas
Nema vishe romantike,
ostala je uspomena,
sjeccanje na jednu davnu mladost
Nema vishe romantike,
nema stare pjesme
shto se uz gitaru pjevala svu noc
Nema vishe romantike,
nestala je poshto svemu
jednom mora docci kraj
Nema vishe tih ljubavi
Drugo vrijeme, znam, doshlo je
nestala je, nestala, romantika
Novembar je, bulevari mokri
neki novi ljubavnici nestaju u magli
zagrli me, ne govori, ccuti
pusti neku muziku tihu da svira za nas
Nema vishe romantike...
-------------
"Ovaj zhivot
koji zhivim
nikome
neccu dati..."
"C'est la vie..."
"Zashto dolazish samo s kishom..."
...........
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 12 Dec 2005 18:30
|
offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
A znas i sama da je nekad pitanje minuta za postovanje istih lirika...
La Boema
Nase najlepse vreme vec je odavno proslo a secanja zive,
Monmartr bese tad tu ispod prozora, u nekom plavom cvecu,
A u sobi toj jedan krevet i sto i moje slike sve,
Tu smo se voleli s gitarom pevali i snove sanjali.
La boema, la boema, to bili su najlepsi sni,
La boema, la boema, tako smo lepo ziveli.
U jednoj maloj kafani za stolom do zida mi cekasmo slavu,
Gladni i umorni dugo bi sedeli kraj one tople peci,
Kad bi bar ovde za jedan dobar rucak mi prodali platno,
Tada bi stihovi, sa nama pevali sa nama ziveli.
La boema, la boema, ja bejah mlad a lepa ti,
La boema, la boema, dvadeset tek smo imali.
Jos I danas se cesto prosetam polako do stare adrese,
Ne vidim nigde te, zidove ulice ni nasu mladost,
A gore pod krovom atelje trazim svoj ali ni njega nema,
U novom ruhu svom Monmartr je tuzan sam i jorgovani s'njim
La boema, la boema, ja bejah mlad a lepa ti,
La boema, la boema, lepo smo lepo ziveli.
I naravno:
C'est la vie
Nisam od onih ljudi sto nikad ne grese
obican jedan covek s vrlinom I manom
nekada zivim lako a nekada teze
c'est la vie, c'est la vie,c'est la vie
Nije sve tako crno kako se cini
uvek se nadje izlaz zato ne brini
ima tu srece nekad ima i tuge
c'est la vie,c'est la vie,c'est la vie
Ako te tera maler i kriv ti je svako
nadas se bice bolje a nebude tako
udahni triput duboko sacekaj malo
c'est la vie,c'est la vie,c'est la vie
A da je drukciji zivot valjalo nebi
ipak je ziveti lepo govori sebi
promene mora biti i bolje je tako
c'est la vie,c'est la vie,c'est la vie.
|
|
|
|
|
|
