Značaj i način analize domaćih zadataka iz matematike

Značaj i način analize domaćih zadataka iz matematike

offline
  • Pridružio: 16 Mar 2010
  • Poruke: 160

ZNAČAJ I NAČIN ANALIZE DOMAĆIH ZADATAKA IZ MATEMATIKE


Miroslav B Mladenović- Mirac
Nastavnik matematike
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-lomnica
Vlasotince, Srbija
mmirac@ptt.rs



1. Sažetak(rezime)

Domaći zadaci u okviru rada na času matematike mogu imati veliki značaj za razvijanje samostalnog rada učenika; a time i za sticanje samoobrazovanja-ukoliko učenik bude didaktički bude osposobljen da koristi udžbenik i zbirku u rešavanju zadataka ili na samostalno proučavanje pojedinih odeljaka.

Lično iskustvo u praksi, kao i iskustva drugih praktičara, ukazuju na kvalitativnu proveru domaćih zadataka, u pogledu provere sigurnosti znanja, stečenih navika samostalnog rada, kao i povezivanje teorije sa praksom.

Da bi se ovo postiglo, potrebno je da svaki nastavnik pronađe pravi najracionalniji način kontrole i pregleda domaćih zadataka.
Lični rad nastavnika pokazuje da tu ima dosta problema u pogledu kvalitativne provere domaćih zadataka iz više razloga:
- nenaviknutost pojedinih učenika na izvršavanje školskih obaveza,
- težnja ka olakom postizanju uspeha bez učenja,
- preopterećenost učenika domaćim zadacima iz drugih predmeta,
- nedovoljna usvojenost gradiva,
- nemogućnost analize svakog zadatka ponaosob za svakog učenika-kod kuće.
Značajan moment u analizi domaćih zadataka je isticanje raznih načina u rešavanju istog zadatka. Ako učenici nisu otkrili sve načine, nastavnik je dužan da ih upozna sa ostalim načinima i postupcima rešavanja analiziranog zadatka na času matematike.

Savremena nastava organizaovana savremenim oblicima i metodama rada, omogućuje kvalitetniji pristup rešavanja domaćih zadataka kod učenika. Tako se teži ka individualizaciji nastave matematike, jer svaki učenik se individualno opredeljuje i misaono aktivira da svojim individualim spoosbnostima rešava domaći zadatak.
Na ovakav način sam učenik je zainteresovan za ishod svoga rada, jer i sam neposredno učestvuje u njemu-bilo oko određivanja broja i vrste zadataka, bilo oko izbora postupka rešavanja takvog zadatka. Nastavnik matematike postaje isključivo njegov saradnik i ondatu prestej taj „večiti strah“-na relaciji učenik-nastavnik matematike-matematika.

2.Ključne reči: Domaći. Zadatak. Način. Primeri. Analiza.


3. Uvod
U nastavi matematike domaći zadaciu nastavi matematike imaju značajnu ulogu pri realizaciji nastavnog programa- imaju za cilj n samo utvrđivanje i ponvljanje gradiva na času, već i dalje usavršavanje matematičkog znanja, umenja i navika učenika, odnosno redovnom izradom domaćih zadataka učenici produbljuju znanje i stiču radne navike.

Domaći zadaci u okviru rada na času matematike mogu imati veliki značaj za razvijanje samostalnog rada učenika; a time i za sticanje samoobrazovanja-ukoliko učenik bude didaktički bude osposobljen da koristi udžbenik i zbirku u rešavanju zadataka ili na samostalno proučavanje pojedinih odeljaka.
Međutim, ovom prilikom nećemo se zadržavati na značaj i karakter domaćih zadataka i na oblicima njihovog vezivanja za rad na času; već ćemo razmotriti način zadavanja i analizu domaćih zadataka.


U pedagoškoj praksi nastavnici koji zadavaju veliki broj zadataka za domaći ili pak formalno se daje određeni broj zadataka; potom se pita celo odeljenje „ko nema domaći zadatak“?- ili pak se pregled formalno vrši preko učenika zaduženih za pregled domaćeg zadatka u odeljenju.
To su mahom provere domaćih zadataka kod nastavnika koji rade u tradicionalnoj nastavi.

Lično iskustvo u praksi, kao i iskustva drugih praktičara, ukazuju na kvalitativnu proveru domaćih zadataka, u pogledu provere sigurnosti znanja, stečenih navika samostalnog rada, kao i povezivanje teorije sa praksom.

Sa druge strane, treba se pridržavati principa da svaki učenik mora biti informiran o rezultatima svoga rada; odnosno svakodnevno posle zadavanja domaćih zadataka, učenik mora biti informisan o tačnosti ili netačnosti rezultata zadatka.

Da bi se ovo postiglo, potrebno je da svaki nastavnik pronađe pravi najracionalniji način kontrole i pregleda domaćih zadataka.
Lični rad nastavnika pokazuje da tu ima dosta problema u pogledu kvalitativne provere domaćih zadataka iz više razloga:
- nenaviknutost pojedinih učenika na izvršavanje školskih obaveza,
- težnja ka olakom postizanju uspeha bez učenja,
- preopterećenost učenika domaćim zadacima iz drugih predmeta,
- nedovoljna usvojenost gradiva,
- nemogućnost analize svakog zadatka ponaosob za svakog učenika-kod kuće.

Tako nekada se i pored svih primena savremnih oblika i metoda rada, često postane drugi razlozi šireg značaja za učenika-koji otežavaju rad domaćih zadataka, kao i postizanje kvalitetnijeg znanja u nastavi matematike kod učenika u školi.

Nekada postoje subjektivne slabosti nastavnika, potom školske, društvene sreduine ili same porodice; ge se pruža otpor uvođenju svake inovacije u radu, pa i sticanju matematičkih znanja na pravi način.

Mnogo je negativnog stava prema školi u nerazvijenim sredinama uticalo da se domaći zadaci iz matematike, tako često postavljaju kao „nametnuta obaveza“ za učenika, pa se tako često u takvoj situaciji „stihijno“ rešavaju domaći zadaci.

Velike probleme imaju nastavnici matematike dolaskom učemika u peti razred, gde su često učenici bez ikakvog metodsko matematičkog znanja u pogledu rešavanja matematičkih zadataka. Tako se doživljavaju mnoge neugodnosti, da čak i učenici sa peticama neznaju da rešavaju slo9ženije tekstualne, pa čak i jednostavnije zadatke iz matematike. Mnogi du „poneli navike“ da samo „prepišu“ rešenja zadataka i tako pokažu učeniku ili nastavniku matematike svoj domaći zadatak.
Nekada je to bio „pojedinačan“ slučaj, ali sada je toposdtala masovna pojava u školi u koj radi na selo pisac ovog članka. Mnogo pedagoškog takta, onda upoorno didaktičko metodskog podučavanja učenika na postupcima u rešavanmju zadataka, kao i podsticaju na istrajnosti u sticanju radnih i drugih navika-nekako se donkele samo „ublaži“ problem oko (ne)rešavanja domaćih i redovnih zadataka na času.
Teške problmi se stvaraju i nedostatkom adekvatnih knjiga i zbirki zadataka za peti razred iz matematike, pa se nastavniik nekako svojim velikim pedagoško didaktičko metodskim iskustvom snalazi da „ubaci“ zadatke iz matematičkih listova i iz drugih matematičkih publikacija iz zbirki „prošlih vremena“.

Naravno veliki problem u pogledu radnih navika i samostalnosti rada učenika na času matematike, stvara problem i u pogledu rešavanja domaćih zadataka. Iz tih razloga smo mišljenja da je potreba svakog nastavnika da bude strpljiv i pomogne učenicima da se snađu u određivanju zadataka prema svojim sposobnostima, pa se iz te potrebe stvaraju i „Diferencirani domaći zadaci“.
Tako iz pedagoške prakse je nastala potreba da se sa učenicima vrši dogovor u izboru zadataka za domaći zadatak i za rešavanje zadataka na času po grupama za individualan ili grupni rad.
Sam proces u diferencijaciji nastave matematike, kod učenika stvara mogućnost „izbora zadataka“za domaći zadatak prema sopstvenim sposobnostima; što je jedan kvaliztativni pristup rešavanju zadataka u nastavi matematike. Naravno da i sam izbor zadataka za domaći umnogome zavisi i od kvalizeza nastave matematike, odnosa nastavnika prema času, prema učenicima i prema samom predmetu.

Savremena nastava organizaovana savremenim oblicima i metodama rada, omogućuje kvalitetniji pristup rešavanja domaćih zadataka kod učenika. Tako se teži ka individualizaciji nastave matematike, jer svaki učenik se individualno opredeljuje i misaono aktivira da svojim individualim spoosbnostima rešava domaći zadatak.
Na ovakav način sam učenik je zainteresovan za ishod svoga rada, jer i sam neposredno učestvuje u njemu-bilo oko određivanja broja i vrste zadataka, bilo oko izbora postupka rešavanja takvog zadatka. Nastavnik matematike postaje isključivo njegov saradnik i ondatu prestej taj „večiti strah“-na relaciji učenik-nastavnik matematike-matematika.



4. Domaći zadaci
Prema metodskom uputsvu iz Programa-Upuitstva za realizaciju nastavnog programa iz matematike za osnovnu školu u republici Srbije, za domaće zadatke se između ostalom kaže:

- Domaći zadaci se planiraju navođenjem tipova zadataka, pri čemu se vodi računa o obrazovno-vaspitnim zadacima odgovarajućeg gradiva (teme) i mogućnostima.
- U „pripremama“ (konspektima) za časove konkretno se navode svi zadaci predviđeni za domaći rad.
- Pri sastavljanju, odnosno pripremanju zadataka za domaći rad treba imati u vidu individualne sposobnosti učenika (obavezni zadaci –fakultativni zadaci).

- Domaći zadaci imaju za cilj ne samo utvrđivanje i ponavljanje određenog gradiva na času matematike, već i dalje usavršavanje matematičkih zn anja, umenja i navika časova; stoga osim zadataka sasvim analognih onima koiji su rešavani na času.
-Treba zadavati i druge obavezne zadatke (kako bi učenici koristili knjigu, ispoljili svoju inicijativu i druge sposobnosti, mobilisali svoje znanje).
-Naime, mesto i uloga domaćih zadataka proizilazi iz činjenice što su oni sastavni deo nastave, odnosno učenja i pogodna forma za aktiviranje učenika, ospoosbljenosti za samostalan rad i učvršćivanje znanja.
S tog stanovišta i treba davati, struktuirati, proveravati i vrednovati.

-Domaći zadaci proveravaju se na različite načine (koje treba varirati):
-usmenim ispitivanjem pojedinih učenika (izrada pojedinih zadataka iz domaćeg rada), putem kraćeg kontrolnog rada, planskim komentarisanom proverom (uz angažovanje učenika i povezivanjem s ponavljanjem pređenog gradiva( a, pre svega, neposrednim brzim fragmentarnim uvidom u sveske učenika (frontalno) pri obilasku odeljenja u početku časa ili detaljnim pregledom (van časa( izvesnog broja, po nekom planu prikupljenih svezaka (uz komentarisanje uočenih grešaka pri vraćanju svezaka i ispravljanje grešaka od strane učenika).
- Domaće zadatke treba na određeni način vrednovati-posredno uzimati u obzir pri formiranju ocene učenika iz matematike (ceniti redovnost rada, pravilnost rešenja svih ili većine zadataka, kvalitewt rešenja, urednost).

* * *

Najefikasniji način provere domaćih zadataka je analiza istih . Pošto se za domaći zadatak obično daje manji broj zadataka, moguće je za nekoliko minuta izvršiti kratku analizu tih zadataka.
Postupak bih bio sledeći:
-Na zahtev nastavnika, određeni učenik pročita prvi zadatak i ukratko obrazloži postupak rešavanja, nvodeći osobine (teoreme, pravila) koja je primenio; vrednosti za pojedine elemnte i krajnji rezultat koji je dobio.
Ostali učenici prate obrazloženje i upoređuju svoje rezultate sa istim. Ako je nekome drugačiji rezultat, on to obeležava, da bi taj zadatak ponovo uradio.
Zatim drugi učenik analizira drugi zadatak i td.. Dakle, isti postupak primenjuje se za svaki zadatak, ako neki od zadataka većina učenika nije mogla da reši, ili im se rezultati ne slažu, onda se takav zadatak radi na času.
Ovaj postupak i kvalitataivna analiza domaćih zadataka, sa načinom provere rada učenika se radi sa celim odeljenjem, ukoliko se na času radi isključivo frontalnim oblikom rada ili ako su svima „zadati“ isti domaći zadaci iz jedine nastavne jedinice ili nastavne oblasti.
Ukoliko se nastavnik koristi i drugim oblicima rad:grupnim, u parovima ili individoalnim radom na času matematike, onda su i domaći zadaci „diferncorani“ po grupama. Njihova analiza se vrši u okviru same grupe, a vođa grupe vrši pregled domaćih zadataka i konsultuje se sa nastavnikom ukoliko negde nije bilo moguće na pravi način rešiti određeni zadatak.
Nekada i sam nastavnik na času vežbanja reši takav zadatak određene grupe, dok druge grupe rade svoje zadatke iz grupe.
Naravno da se mahom u školama određuje po jedan ili više učenika(ukoliko se daju „diferencirani“ zadaci po grupama-izboru) da vrše pregled izrade domaćih zadataka.
Naravno da se vrsta, broj zadataka- frontalno ili grupno ili individualno zadaju domaći zadaci od same vrste časa na kojima se izvodi nastava matematike.
Kada su u pitanju časovi vežbanja ili produbljivanja gradiva, onda je sam pristup odabira „slobodniji“ za učenike koje više interesuje matematika, pa se onda za domaći zadatak koriste zadaci sa takmičenja ili iz matematičkih listova specijalni i konkursni zadaci.
Poželjno je da tako svremena na vreme nastavnik malo sa učenicima „komunicira“ sa nekim šaljivim-zabavnim zadacima logičke priroide, kako bih učenike što više zaintersovao za matematiku, a nekada se čak „razbije monotonija“ jednobraznosti kod zadataka „računsko aritmetičke“ prirode ili sa algebarskim suvoparnim izrazima.

* * *

Izradom domaćih zadataka učenici stiču radne navike odnosno osposobljavaju
se za izvršenje radnih zadataka. Kvalitetna ocena domaćih zadataka sastojala bi se u sledećem:-vrši se kraća analiza zadataka. Još jednom da se podsetimo samogt postupka pregleda domaćih zadataka na času matematike.
Učenik pročita zadatak i rezultat ukratko obrazloži. A obrazlaže i način izrade. Ponekad učenik izađe pred tablu (kad treba da objasni kako je radio). Metodom razgovra što više učenika se aktivira kratkim i jasnim potpitanjima, kao što su:-Da li je ovaj rezultat isti, kakav postupak si ti primenio, u čemu si pogrešio? Ako se navedenom analizom utrdilo da se kod većine učenika neslažu rezultati ili pak učenici nisu neki zadatak uopšte rešili, takav zadatak obavezno se reši na tabli i otklanjaju određeni propusti u radu. Dobre primere izrade domaćih zadataka, kao i izrazito loše, nastavnik je beležio u posebnu beležnicu. Kvalitativnom ocenom domaćih zadataka dobija se površna informacija o usvojenosti gradiva od strane učenika,a vreme za formalni i kvalitativni pregled domaćih zadataka zavisi od cilja časa, te varira od časa do časa.
Lično iskustvo govori da povremeno nastavnik treba da sakuplja domaće
zadatke i kod svoje kuće detaljno ,pregleda tačnost izrade zadataka za svakog
učenika ponaosob i da te rezultate zabeleži u svoju beležnicu i javno pohvali dobar rad pojedinaca a pedagoškim taktom ukaže na slabosti pojedinaca u radu i da ukaže na propuste u savlađivanju gradiva iz određene nastavne jedinice ili nastavne teme.
Povremeni letimični „potpis“ ispod domaćeg zadatka kod učenika pre početka časa( u uvodnom delu) je potrebna da učenik oseti da je kontrolisan u radu,a nastavnik može letimično da stekne i uvid u rad domaćih zadataka ponaosob kod učenika i odeljenja određenog razreda. Takva komunikacija sa veštim neposrednim razgovorom omogućuje da se između nastavnika i učenika uspoostavi slobodna komunikacija i uzajamno poverenje za saradnju u nastavi matematike na času. Povremeno sam sakupljao po pet svezaka (1-5 po ocenama) i za vreme pauze u nastavničkoj kancelariji-zbornici, izvršio pregled domaćeg zadatka i napisao sugestije u svesci bilo pozitivne pohvale ili način otklanjanja grešaka u rešavanju zadataka, pa onda to javno narednog Časa saopštio ispred odeljenja na času matematike.

Tako nekada se i pored svih primena savremnih oblika i metoda rada, često postane drugi razlozi šireg značaja za učenika-koji otežavaju rad domaćih zadataka, kao i postizanje kvalitetnijeg znanja u nastavi matematike kod učenika u školi.
Nekada postoje subjektivne slabosti nastavnika, potom školske, društvene sreduine ili same porodice; ge se pruža otpor uvođenju svake inovacije u radu, pa i sticanju matematičkih znanja na pravi način.

Mnogo je negativnog stava prema školi u nerazvijenim sredinama uticalo da se domaći zadaci iz matematike, tako često postavljaju kao „nametnuta obaveza“ za učenika, pa se tako često u takvoj situaciji „stihijno“ rešavaju domaći zadaci.
Velike probleme imaju nastavnici matematike dolaskom učemika u peti razred, gde su često učenici bez ikakvog metodsko matematičkog znanja u pogledu rešavanja matematičkih zadataka. Tako se doživljavaju mnoge neugodnosti, da čak i učenici sa peticama neznaju da rešavaju slo9ženije tekstualne, pa čak i jednostavnije zadatke iz matematike. Mnogi du „poneli navike“ da samo „prepišu“ rešenja zadataka i tako pokažu učeniku ili nastavniku matematike svoj domaći zadatak.

Nekada je to bio „pojedinačan“ slučaj, ali sada je to postala masovna pojava u školi u koj radi na selo pisac ovog članka. Potrebno je mnogo pedagoškog takta, strpljenja; onda uporno didaktičko metodskog podučavanja učenika na postupcima u rešavanmju zadataka, kao i podsticaju na istrajnosti u sticanju radnih i drugih navika.
Tako nekako donkele se samo „ublaži“ problem oko (ne)rešavanja domaćih i redovnih zadataka na času.
Teške problmi se stvaraju i nedostatkom adekvatnih knjiga i zbirki zadataka za peti razred iz matematike, pa se nastavniik nekako svojim velikim pedagoško didaktičko metodskim iskustvom snalazi da „ubaci“ zadatke iz matematičkih listova i iz drugih matematičkih publikacija iz zbirki „prošlih vremena“.

Naravno veliki problem u pogledu radnih navika i samostalnosti rada učenika na času matematike, stvara problem i u pogledu rešavanja domaćih zadataka. Iz tih razloga smo mišljenja da je potreba svakog nastavnika da bude strpljiv i pomogne učenicima da se snađu u određivanju zadataka prema svojim sposobnostima, pa se iz te potrebe stvaraju i „Diferencirani domaći zadaci“.
Tako iz pedagoške prakse je nastala potreba da se sa učenicima vrši dogovor u izboru zadataka za domaći zadatak i za rešavanje zadataka na času po grupama za individualan ili grupni rad.

Ilustrovaćemo sam postupak provere domaćih zadataka na času matematike konretnim primerima.
Neka su za domaći zadatak dati sledeći zadaci:
- 1). Odrediti vrednost promenljive x za koju algebarski izraz (a-4(x-(8-2a)x dobija vrednost 10, za a=4.
- 2) izračunati dužinu kraka jednakokrakog trougla, ako je dužina njegove osnovice 10 sm, a površina 60 centimetara kvadratna.

3. Na zahtev nastavnika jedan učenik daje sledeće obrazloženje za prvi zadatak: Ako algebarski izraz )a-3)x-(7-2a)x dobija brojevnu vrednost 10, dobija se jednačina: (a-3)-(7-2a)x=10, gde je a parametar. Za a=4 dobija se jednačina: 2x=10, čije je rešenje x=5, a to je i tražena vrednost promenljive x u datom akgebarskom izrazu.
Nastavnik postavlja pitanje-da li je neki učenik drugim postupkom dobio isti rezultat. Javlja se jedan učenik i objašnjava da je dobijenu jednačinu najpre rešio u opštem obliku po x tj, x=10/(3a-10) , pa azmenom vrednosti parametra a04 dobio istu vrednost za x.
Nastavnik zahteva da učenici uporede svoje rezultate sa ovim, zatim pohvaljuje učenike koji su tačno rešili zadatak, bilo prvim, bilo drugim postupkom.

4. Na zahtev nastavnika određeni učenik analizira drugi zadatak na sledeći način:
-Pomoću date osnovice i date površine izračunao sam visinu jednakokrakog trougla-ona iznosi 12 cm, a zatim sam primenio Pitagorinu teoremu i izračunao krak koji iznosi 13 cm.
Ovde nastavnik može postaviti pitanje kako glasi pitagorina teorema i kod kojih trouglova se može primeniti.
Na kraju, postavlja pitanje-da li su rezultati ostalih učenika isti sa iznetim, a zatim zadužuje4 one kojima su rezultati drugačiji da ponovo urade ovaj zadatak.


5. Analiza domaćih zadataka

Značajan moment u analizi domaćih zadataka je isticanje raznih načina u rešavanju istog zadatka. Ako učenici nisu otkrili sve načine, nastavnik je dužan da ih upozna sa ostalim načinima i postupcima rešavanja analiziranog zadatka na času matematike.
Na ovakav način se učenik informiše o svom rezultatu i svom radu, što je bitno za njegovo sticanje sigurnosti i samopouzdanja u samostalnom radu.
Učenike čiji su rezultati tačni to ohrabruje i daje im volju za dalji rad, a učenike kojima rezultati nisu tačni obavezuje na ponovni i još uporniji rad, s obzirom na to da su saznali postupak rešavanja onih zadataka koje nisu tačno rešili.

Pored ovoga, prednost analize i upoređivanja rezultata nad ostalim načinima proveravanja domaćih zadataka je i ta što je učenik upućen na rad sa razumevanjem.
Jer, ako učenike očekuje da će nastavnik baš od njega zatražiti da obrazloži postupak rešavanja, on će još u toku izrade zadatka razmišljati koja pravila da primeni i zašto i kako to logički da objasni.
S druge strane, izostaće tzv. „prepisivanje“ domaćih zadataka, jer ako učenik ne zna da objasni, odnosno da izvrši analizu zadatka, odmah će se zaključiti da to nije njegov samostalni rad.
Pogodna okolnost je i to što se u toku analize zadataka obnavljaju i objašnjavaju pojmovi i pravila, čime se znanja učenika dopunjuju i utvrđuju.

Npomenimo da za efikasno vođenje analize nastavnik mora svaki od zadataka koje daje za domaći rad dobro da prouči, a za neke zadatke i da ima rezultate, naročito ako su rezultati numeričke vrednosti, ili algebarski izrazi.
Upoređivanjem svojih rezultata sa učeničkim, analiza zadataka brzo će ići, bez usputnih zadržavanja i razmišljanja, ili pronalaženja rezultata u toku analize.
U početku primene analize domaćih zadataka možda će se proces odvijati nešto sporije, ali kada se učenici naviknu i prilagode ovom zahtevu, vreme analize će se skratiti i svesti u proseku za 1-2 minuta, po jednom zadatku.
Ovo vreme nastavnik treba da planira pri izradi plana časa i da ga ne smatra izgubljenim, već naprotiv vrlo značajnim jer se za vrlo kratko vreme svi učenici informišu o rezultatima i postupcima rešavanja.

Osim ovoga, nastavnik dobija uvid koliko je iz tog dela nastavna materija usvojena i na osnovu toga se odlučuje da li je potrebno dati dopunske domaće zadatke ili ne.
Na primer, ako nisu shvatili primenu Pitagorine teoreme kod jednakokrakog rougla, onda nastavnik daje dopunske zadatke iz tog dela za domaći rad.
Za analizu zadataka nastavnik može određivati učenike nekim redom, tako da ne budu neki forsirani, niti pak zapostavljeni u radu.
Duže zadatke mogu dva ili više učenika obrazlagati po delovima. Ukoliko je veći broj učenika angažovan u toku analize, utoliko nastavnik ima bolji uvid u rad učenika.
Na kraju može se zaključiti da je redovna analiza sa upoređivanjem rezultata domaćih zadataka uz povremen ali detaljan pregled svezaka domaćih radova učenika najefikasniji način kontrole i provere domaćih zadataka.





6. Zaključci:

1. Domaći zadaci u okviru rada na času matematike mogu imati veliki značaj za razvijanje samostalnog rada učenika, a time i za sticanje samoobrazovanja: pa je itekako veoma važna njihova obrazovno-vaspitna funkcija u procesu nastave matematike.
2. Dobra organizacija časa matematike, umnogome zavisi od kvaliteta rada domaćih zadataka učenika, načina pregleda i dobre analize zadataka u otklanjanju grešaka određenog gradiva.

3. Na ovakav način analize domaćih zadataka; sam učenik je zainteresovan za ishod svoga rada, jer i sam neposredno učestvuje u njemu.

4. Sam proces u diferencijaciji nastave matematike, kod učenika stvara mogućnost „izbora zadataka“za domaći zadatak prema sopstvenim sposobnostima; što je jedan kvalitativni pristup rešavanju domaćih zadataka u nastavi matematike


7. Literatura:


[1] Didaktičko-metodički priručnik(za nastavu matematike od v do VIII razred osnovne škole)-strana 80-81,:-Mr Stanoje Petrović, Jovan Martić, Milan Petković; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva 1983. godine Beograd
[2] Didaktičko metodsko UPUTSTVO za realizaciju nastavnog programa MATEMATIKE za osnovnu školu u republici Srbiji-strana 16:-„Arhimedes“ Beograd 1995. godine
[3] osposbljavanje učenika u nastavi matematike za samostalan rad sa udžbenikom u nastavi matematike:.Miroslav Mladenović. Nastavnik matematike OŠ „Braća Milenković“ slo Šišava, Vlasotince Srbija, časopis MAT_KOL (Banja Luka) broj XV(1) (2009), strana 27-36, Banja Luka, Bosna i Hercegovina, 2009. godine

3.jun 2009. godine Vlasotince Autor: Miroslav B. Mladenović-Mirac


24.mart 2010. godine Vlasotince Srbija
Autor:
Miroslav B Mladenović- Mirac
Nastavnik matematike
OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-lomnica
Vlasotince, Srbija
mmirac@ptt.rs



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.

Potreban je samo minut da se registrujete - da biste učestvovali u diskusiji:
Izaberite vaše korisničko ime [username] :
Vaša email adresa je [email] : Email adresa mora biti tačna!
Ukucajte željenu šifru [password] :
Ukucajte šifru ponovo [password again] :
Jezik [language] :




Ili se jednostavno uloguj preko Facebook-a:
Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 493 korisnika na forumu :: 50 registrovanih, 5 sakrivenih i 438 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 1383 - dana 19 Okt 2014 22:26

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: _Sale, Acid_Burn, acotv, adminCZ, alimpije, Apok, aramis s, Aslani Samir, biser-x, bocke, cetka, Chuck Norris, Dejan84, dejan__81, doktor1964, drgnk, exluppis, filipbulatovic2009, higuy, husky, ibssa, jazbar, Jovo93, knell, Logic005, Lunar Module, Milan Kosić, mipko, Mixelotti, mpman, mvcom, nedeljkovici, nikolaus112, ninareflex, raketaš, ray ban11, Ričard, ruger357, scout01, SlobaBgd, spajder328, sta cu kad ih volim, Stedzha, suton, tesa2, virked, vojkan, xJeremijAx, zlatkoa987, Žan Klod vam dam
Siguran hosting