offline
- Pridružio: 17 Jul 2005
- Poruke: 3097
- Gde živiš: "Daleko od Negdje"
|
DUSA PRE ZVEZDA
Zivimo u velicanstvenom vremenu velikih naucnih otkrica i podviga coveka.Covek je u drugom milenijumu sagledao krajnje medje realnog sveta i izgradio grandiozni misaoni "most" izmedju elementarnih cestica i Svemira. Poceo je da razmislja i o postojanju paralelnih svetova, da za predvidjanje zemljotresa na Zemlji u svoja "kola" upreze milijardama svetlosnih godina udaljene kvazare, da traga za vatrom zvezda - energijom fuzije, da kroji nova ziva bica i da, kao otvorenu knjigu, cita svoj genom.
Kosmicke letelice Vojadzer-1 i Pionir-10 napustile su Suncev sistem i sada hitaju ka dalekim zvezdama. One i "vecni trag" koji je covek ostavio na Mesecu svedocice narednim milenijumima o postojanju nase civilizacije i onda kada zivota na Zemlji ne bude bilo.
Kraj drugog milenijuma covek je obelezio ogromnim napretkom molekularne biologije, genetickog inzenjerstva, kosmologije i fizike elementarnih cestica. Ali, nazalost, i brojnim zloupotrebama nauke. Na prelazu iz drugog u treci milenijum ponor izmedju covekovog misaonog i duhovnog bica dostigao je zabrinjavajuce razmere. Okrenut materijalnim dobrima, on sve vise gubi mudrost i plemenitost; udaljava se od prirodnog smisla zivota i ljudskosti.
U treci milenijum covek je uneo veliko naucno blago, ali je s naukom i tehnikom "utrcao" u novo doba u ludom galopu, zaboravljajuci da "casovnik" Prirode radi mnogo sporije od njegovog prenavijenog sata. U vremenu ovako brzih i velikih promena nije lako predvideti sta se u nauci moze zbiti u narednih hiljadu godina. Cak je tesko poverovati da ce zivot na Zemlji opstati u tom razdoblju! Jer sve manji broj ljudi razumeva sve opasnija naucna otkrica i njihove moguce posledice. Raskorak izmedju coveka naseg vremena i Prirode postaje svakome ocigledan - ekoloski pokazatelji kazuju nam da "prima materije" Starih Grka: vazduh i voda postaju sve zagadjenije i nedostatnije. A sta je tek sa duhom i samiloscu koje Tesla pominje!
Zato kao prvi zadatak koji covek u trecem milenijumu mora da ispuni je njegovo uskladjivanje s Prirodom i s drugim ljudima sa kojima deli sudbinu na kosmickoj "Nojevoj barci". Da bi se to postiglo, mora se dati primat drustvenim i humanistickim nauka, a ne prirodnim i tehnickim. Treba objasniti jos uvek najveci problem sveta u kome zivimo - samog coveka, koji sebi i dalje predstavlja najvecu nepoznanicu i kaznu. Na pocetku novog milenijuma moramo da se upitamo u kakvom to svetu zivimo kad u njemu nema velikih mislilaca i filozofa, kao sto je, na primer, bio Bertrand Rasel - covek koji se u svojim devedesetim godinama borio za ocuvanje humanih vrednosti i smisla zivota.
Mozda nam se bas zbog pocetka novog doba ukazuje prilika za velika preispitivanja i promene. Srecno smo prebrodili 2000. godinu za koju su mnogi, a medju njima i slavni Isak Njutn (1642-1727), smatrali da ce biti fatalna po ljudski rod - da ce se u njoj desiti smak sveta. Nasi savremenici, u duhu pesimista iz proslosti, predvidjaju kraj istorije, filozofije i nauke. Mudrim glavama svaka cast i priznanje, ali, barem kada je u pitanju nauka, ja ne verujem u takav ishod. Poverovacu u mogucnost kraja nauke, samo ako mi neko dokaze da je dosao kraj matematici! Dobro znamo da je sa njom u nauci sve pocelo, kao i to da je njen "univerzum" beskrajan. Sumnjam da je Priroda od matematike siromasnija tajnama i izazovima, i zato ne vidim skori kraj prirodnih nauka. Dok bude coveka i njih ce biti.
Drugacije je od Njutna razmisljao jedan od najumnijih ljudi srednjeg veka, engleski filozof i prirodnjak Rodzer Bekon (1214-1294). Pre vise od 700 godina on nije "video" smak sveta, vec nesto sasvim drugo. Pisao je:
"... Mogu biti napravljeni takvi uredjaji pomocu kojih ce najvece ladje, kojima ce upravljati jedan covek, ploviti brze od onih punih mornara... kola koja ce se brze kretati od onih koje vuku zivotinje... masine u kojima ce ljudi ugodno sedeti, zabavljajuci se, a koje ce leteti kao ptice, kao i vozila koja ce omoguciti coveku da istrazuje najvece dubine okeana".
Sa zaprepascenjem zakljucujemo da je Rodzer Bekon u 13. veku predvideo pojave: parobroda, automobila, aviona i podmornice! Posle Bekona velika je hrabrost biti prorok u nauci. Ali, ipak, usudicu se da iznesem svoje vidjenje zbivanja u trecem milenijumu.
Covek je u poslednjih 100 godina tako "zaosijao" evolutu nauke i tehnike da je time zapretio opstanku zivota na Zemlji. Verujem da se ovakav tok stvari,zbog neumitnosti nametnutih materijalistickim ustrojstvom drustva, nece moci da zaustavi racionalnim akcijama. Medjutim, zbog toga ce u skorom vremenu proraditi prirodni instinkt za prezivljavanjem kod ljudi i, za najvise 30-50 godina, doci ce do revolucije u covekovom odnosu prema Prirodi, kao i u odnosu coveka prema sebi samom, tj. Njegovim ciljevima i smislu zivota. Tu promenu morace da prati nova skola, nov humanisticki pogled na svet. Njen prvi zadatak bice da stvori srecnog coveka, coveka koji ce otkrivati lepotu sveta, radosti saznavanja i stvaranja. Mislim da necu pogresiti, ako kazem da ce karakter ove nove skole biti presudan po opstanak nase civilizacije.
Ocekujem da ce u trecem milenijumu biti resena jedna od najvecih zagonetki prirode - problem funkcionisanja covekove svesti. I da ce to resenje imati ogroman uticaj na dalji razvoj covecanstva. Skoro je izvesno da ce u narednih hiljadu godina covek otkriti postojanje drugih razumnih bica u nasoj galaksiji, "Mlecnom putu". Ne verujem da ce on stvoriti kosmicke brodove brze od svetlosti ili da ce kvanta teleportacija, nedavno dokazana sa fotonima, moci da se koristi na mnogo vecim tvorevinama.
Tesko mogu da zamislim stolece u kome zivimo bez pojave novih zivih bica stvorenih u laboratorijama genetickih "inzenjera". Flora i fauna naseg sveta bice obogacene "ciljanim vrstama" koje ce biti od koristi coveku. Njima ce se, bez sumnje, pridruziti i druge vestacke tvorevine slozene po principu lego-kockica. Medju njima ce se naci produkti nanotehnologije - prve molekularne masine i molekularni kompjuteri, fantasticne naprave sacinjene iz komponenata cije ce se dimenzije meriti nanometrima (milijarditim delovima metra). Molekularni kompjuteri bice cudo nauke i tehnike po neverovatnim brzinama rada i supermemorijama.
Resenje tajne covekove svesti izazvace prevrat u mnogim oblastima tehnike. Postojace armije "pametnih masina" koje ce raspolagati mogucnostima sopstvenog odrzavanja i reprodukcije. Nova naucna dostignuca u fizici, hemiji i nauci o materijalima omogucice dobijanje materijala snova, koji su poceli da se stvaraju krajem drugog milenijuma. Samo na bazi nedavno otkrivenog fulerena, neobicnog, loptastog molekula sacinjenog od 60 atoma ugljenika, ispisace se nova poglavlja u hemiji, nauci o materijalima, nanotehnologiji i drugde. Zanatsko umece starih majstora u potpunosti ce zameniti teorijsko "kreiranje" novih materijala. U tom poslu molekularni kompjuteri ce u delicima sekunde izvoditi slozene "eksperimente" za koje bi ljudima bile potrebne godine rada. Coveku ce ostati samo da iz takvog virtuelnog "Diznilenda materijala" izabere onaj koji mu najvise odgovara.
Molekularna biologija i geneticko inzenjerstvo ce vec u ovom stolecu doziveti eksplozivan razvoj, koji ce nadmasiti onaj koji se desio u atomskoj i nuklearnoj fizici u prvoj polovini 20. veka Oni ce dati beleg dobu koje dolazi. U kratkom vremenu bicemo svedoci cudesne "sinteze" nepostojecih zivotnih oblika - nove faune i flore, u kojima ce se verovatno naci i nestvarna bica nalik onima iz starih mitova i legendi. Da li ce covek u trecem milenijumu uspeti da ostvari "de nuovo" sintezu zivota. Da polazeci od hemijskih elemenata u "retorti" dobije zivu materiju? Ja sam uveren da ce ovaj "bozanski poduhvat" biti izveden za koju stotinu godina. Nesumljivo je da pred pomenutim oblastima stoje velika tehnicke teskoce, a i jos veca moralna iskusenja. Problem nauke izmedju dobra i zla dozivece svoju najvecu probu na ovom novom "bioloskom univerzumu". Trenutno je tesko sagledati konacne domete molekularne biologije i genetickog inzenjerstva. I najmanja greska u ovim oblastima moze biti fatalna po zivot na planeti.
Do prevrata u tehnici i nagle industrijalizacije doslo je zahvaljujucu epohalnim naucnim otkricima Dzemsa Vata (1736-1819), Nikole Tesle (1856-1943) i Alberta Ajnstajna (1879-1955). Jedan od nalaza Ajnstajnove Specijalne teorije relativnosti je ekvivalentnost mase i energije. Njom je objasnjeno izgaranje zvezda, oslobadjanje ogromnih iznosa energije utroskom malih kolicina materije. Nuklearna fizika, nauka koja tumaci pojave koje se desavaju u atomskim jezgrima i pri nuklearnim reakcijama, otvorila je "Pandorinu kutiju" iz koje je pokuljalo razorno nuklearno zracenje. U saznajnom pogledu to je bio grandiozni skok coveka u mikrosvet, poredljiv sa onim koji je on ucinio u pravcu zvezda i Svemira. Medjutim, ubrzo se pokazalo da je nekontrolisani iskorak "ka zvezdama" mikrosveta - napustanje prirodnih okvira, povezan sa velikim opasnostima. U svim zivim tvorevinama, a time i u coveku, u svim pojedinacnim, elementarnim biohemijskim procesima na kojima pociva zivot oslobada se ili apsorbuje energija jednog manjeg dela elektron-volta. Na drugoj strani, kod nuklearnih pojava: nuklearnih reakcija, fisiji, fuziji i dr. radi se o iznosima energije koji se mere milionima ili stotinama miliona elektron-volta! To je "skok" u domen visih energija od 6-8 redova velicina! Tako se nad covekom, ciji je jedan od ciljeva bio da zagospodari Prirodom, nadvila opasnost nuklearnog zracenja, tj. ogromnih kolicina radioaktivnih materija. On je za manje od 50 godina stvorio ogromnu kolicinu vestacki radioaktivnih materija. Po svojoj radioaktivnosti ista nadmasuje zbir radioaktivnosti celokupne Zemljine atmosfere, hidrosfere i tla koji seze do dubine od desetak metara. San o preobilnoj energiji pretvorio se u nuklearnu moru - brigu za prezivljavanje i opstanak potomstva.
Dugo se smatralo da je problem energije presudan po ljudski rod. Sada vec znamo da se pre radi o pitanju eksplozivnog razvoja ljudske populacije na Zemlji i prekomernom trosenju neobnovljivih izvora energije. Narusavanje covekove zivotne sredine raznim zagadjivacima i otpadnim materijama poprimilo je tolike razmere da uskoro moraju biti reseni problemi dobijanja ciste energije. Alternative se nalaze u fuziji lakih elemenata - paljenju "zvezdanih vatri" na Zemlji, i u koriscenja solarne energije. Posle havarije koja se desila na cernobiljskom reaktoru, najvece tehnicke katastrofe u istoriji covecanstva, nuklearkama je odzvonilo. One su, nazalost, iz vojnih razloga (dobijanja plutonijuma za atomsko oruzje) dugo imale prednost nad fuzionim reaktorima, u ciji se razvoj nisu ulagala odgovarajuca materijalna sredstva i naucna pregnuca. Na pogubnu nuklearnu tehnologiju hiljadama godina podsecace nas "nuklearni krajputasi" - sarkofazi isluzenih nuklearnih reaktora, groblja nuklearnog otpada, postrojenja za dobijanje uranijuma-235 i plutonijuma-239, kao i atomsko oruzje - na desetine hiljada fisionih, termonuklearnih i neutronskih bombi. Jedno od mogucih resenja problema nuklearnog otpada u trecem milenijumu, koje moze izgledati vise nego nestvarno, je koriscenje specijalnih crnih rupa kao "kontejnera za odlaganje"!
Doci ce vreme solarnih celija koje ce iz kosmosa putem mikrotalasnog zracenja isporucivati covecanstvu obilje ciste energije. Ona ce se tada manje trositi i razbacivati nego do sada. Na drugoj strani, veliku muku coveku ce neko vreme zadavati nestasica pitke vode. Ali ce ona biti resena kada na scenu stupe molekularne masine koje ce obavljati veliki deo neophpdnih poslova, trositi manje energije i vode.
Preostaje ogroman prostor nepoznatog. Iz njega ce covek kao iz cudesnog kovcezica vaditi novotarije koje ce se graniciti sa "vidjenjima" naucne fantastike. Zamislite masinu ciji bi aktivni deo bila sicusna dobro kontrolisana crna rupa! Ili takvu provodnu "nit" kroz koju bi se "pretakala" elektricna energija iz jonosfere ili magnetosfere na neki od nacina koji su se javljali u Teslinim vizijama krajem l9. veka. Rudarska istrazivanja obliznjih planeta i Meseca donece pregrst interesantnih otkrica, a mozda i neke retke, korisne materije... Vrlo retke elemente, ili jos vrednije uzorke stena u kojima se krije tajna nastanka Suncevog sistema. Tesko je sagledati granice moguceg i nemoguceg u trecem milenijumu. Najvece ogranicenje, bez sumnje, predstavlja sam covek. Zato se, na kraju, pozabavimo njime.
Pitanja covekove duse, osecanja i smisla zivota postace predmeti od najveceg naucnog znacaja - istrazivacki izazov treceg milenijuma. Razresenja ovih pitanja presudice da li ce se covek usmeriti ka istinskim vrednostima koje mu Priroda i Zivot tako nesebicno pruzaju ili ce, u suprotnom, skoncati kao neka vrsta androida od krvi i mesa - postati zrtva nauke i tehnike koje je zloupotrebio
http://serbian-canadian.org/AktuelnostiSrp/2002/AjdacicV/DusaPreZvezda.htm
|
