offline
- life
- Super građanin
- Pridružio: 13 Feb 2006
- Poruke: 1307
|
IZVOR U TISINI
Ako si se umorio
hodajuci prema zvezdama
da ljudima u noci
doneses malo svetla,
onda sedni u tisini
i poslusaj izvor.
Kad prodres do srzi stvari dovoljno duboko,
dobit ces oci za gledanje nevidljivih stvari
i usi za slusanje necuvenih.
REC TREBA POSTATI STVARNOST
Ljudski je san zapoceo
kao san deteta,
san pun igre i maste,
srecan san.
San je upropasten.
Coveka su uverili da su snovi laz
i da svaku srecu
mora skupo platiti.
GDE JE OSTALO CVECE
Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece dobrih, ugodnih, lepih stvari
u novinama i na televiziji,
u svakodnevnim razgovorima.
Ugusilo se i umrlo u lavini izvestaja o nasilju,
ubojstvima, katastrofama, velikim i malim skandalima.
Niko ga nije video, nito za njega cuo.
Ugusilo se i umrlo
u novcaniku trgovaca senzacijama,
na usnama zlogukih proroka.
Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece malih paznji?
Cvece onoga da smo dar jedni drugima:
muz zeni, zena muzu.
Svi ljudi jedni drugima.
Propalo je u malim kucnim ratovima,
u krizama i svadi jer smo tako tvrdoglavi,
jer ne mozemo prevladati svoju smesnu osetljivost,
svoju razdrazljivost.
Kazi, gde je ostalo cvece?
Cvece zasticenosti i sigurnosti
sto je mozemo pruziti jedni drugima?
Imas srce, a eto, tu je covek
koji te treba.
***
Želim ti uvek iznova jesen da ponovno shvatiš koliko je život velik i raznolik. Nalik igri, ozbiljnoj a istovremeno vedroj, nikada jednostranoj jer u sebi sjedinjuje sve suprotnosti. Rast, cvetanje i propadanje spadaju ne samo u ritam prirode, nego prožimaju i vrieme našega vlastitoga života. Pokazuju nam koliko smo smrtni ljudi i kako ne možemo sve postići.
U jesen postoje različite promene, ali i tihi trenutci. Oboje je važno da bi u naš život ušlo više sklada a mi otkrili njegovu puninu. Gdje se nešto menja, tu magla pripada isto kao i jasan, sjajni pogled u daljinu.
Jesen je vreme zahvalnosti. Prividne, po sebi razumljive stvari kao hrana i stan, susreti s drugim ljudima, dar su koji ne dugujemo svojim vlastitim nastojanjima i naporima. Tko je zahvalan, može prihvatiti prošlost, radovati se sadašnjosti i doći na nove ideje za budućnost. Promatraš li život kao dar, shvatit ćeš kako je vrijeme dragoceno i koliko nam prilika daje svaki novi dan.
Želim ti uvek iznova strpljivost da doživiš bogatu jesen, koja će te nadariti i iznenaditi svojim obiljem. Nađi jednostavno vremena za to i budi strpljiv, i u tvom životu će, često posve skrovito, rasti i dozrevati mnogo toga. Ne možeš sve sam proizvesti. Dadneš li stvarima i ljudima vremena da se razviju, bit ćeš nagrađeni nečuveno bogatom žetvom.
Hrabrost je očitovati sebe takvim kakav si u stvarnosti. Prečesto se skrivamo iza maske jer ne želimo da drugi primete kako se stvarno osećamo. Pustimo li da sve predodžbe kakvi bismo trebali biti otpadnu kao uvelo lišće, osetit ćemo kako nas to može olakšati i dati nam novu snagu.
Svatko od nas je jedinstven i neponovljiv, svojom pojavom, svojim licem, načinom kako hoda i kako se kreće, kako govori i kako nekoga gleda. Svatko ima nešto nezamjenjiva i zato je dragocjen. Ne treba se dakle ni pred kim niti iza bilo čega skrivati.
Želim ti prijateljstva i kontakte s ljudima koji ti daju sigurnost i zaštićenost, i uvek iznova snagu da budeš potpuno ti. Takvi odnosi daju ti toplinu i novi dah, ali i da osjetiš odmak - daljinu i blizinu.
Phil Bosmans
Dopuna: 24 Apr 2007 23:17
Oči imam za svetlo,
za proljetno zelenilo, za belinu snega,
za sivilo oblaka i plavetnilo neba,
za sunčev sjaj danju,
za svetlucanje zvezda noću
i za nevjerojatno čudo
što ima toliko divnih ljudi.
Usta imam za reč,
za dobru reč na koju drugi čeka.
Usne imam za poljubac,
ruke – da pomažu i budu nežne,
noge – da pođu na put k bližnjemu,
k onima koji žive u samoći i hladnoći.
A srce imam – za ljubav.
Zašto onda nisam srecan?
Jesu li mi oči zatvorene, usta puna gorčine,
ruke lenje, noge ukočene, srce hladno?
Zar ne znam da sam stvoren
za radost?
|
