|
Hajde, podigni tu umornu glavu, pali anđele,
suviše je dugo bila spuštena,
a ništa se promijenilo nije,
samo su se zidovi zasitili... uzdaha.
Magla je prekrila tvoju nepomičnu glavu,
zaplela se u tvoje kose i sakrila ti lice,
ne mogu te vidjeti
ni uhvatiti tvoj izgubljeni pogled.
Pogledaj, kazaljka je opet na istom mjestu,
prašina je prekrila prljave šoljice na stolu,
u njima putevi koji nikuda ne vode,
ni kada bismo znali kojim poći.
Evo, okrenut ću glavu, skuhati nam kafu,
dok se budeš, pali anđele,
dizao iz pepela razočarenja,
a zatim ćemo zapaliti po jednu, za sreću.
Dopuna: 25 Feb 2007 1:11
inace neznam tko je pisac ove pesme slucajno sam je negde nasla!!! ako tko zna neka napise... sve vas pozdravlja vasa tajnost > ? <
|
