Šaljive lirske pesme iz vlasotinačkoga kraja

14. Шаљиве песме

14.1. Продаја на вашару


Ледена студена, жута црвена, мала, голема
Данас има сутра нема
Једна се пије, друга се спрема
Пожури навали, новац не жали
Видите шта смо дочекали
Робу смо дотерали, још је нисамо продали
Види шта значи слађа кабеза
Од горки колачи-пожурите
Само ко што докачи
Јефтино дајем, само да продајем
И коме позна и кога не познајем
Роба говори, газда лаје
Мајстор робу продаје
Динар пара, кућу необара
Ко девет попије, осмо фрај добије
Ко пије умреће, ко неће преће
Ради и лаже за тројицу
И више док нема кише
Само код мене роба за жене
По снижене цене и за људи
Важи-само се пара тражи
Важи и за деца мала
Која нису без пара остала
Само код јефтиноће
Извините ко оће
Које жедан-нека буде вредан
Ко није немора да пије
Ко је гладан-нек се чуди ваздан
Види колика је садржина
Литар ипо, троје да се напије
И гладни да вспавају
Кад невечерају, милина божја
Да човеку прсне кожа од муке
Бунар капитал, пола лед
Пола мед, све је вода
Само да се прода-увозна роба
Из Тополе што људи
На вашар воле.
Запис: 1977.године село Крушевица Власотинце
Казивачи: Содаџије из села Крушевица који су продавали клакере(кабезу) на вашаре широм Србије-па и у Тополи у Шумадији, где су тамо имали своје содаџиске радње све до седамдесетих година 20.века
Забележио: Мирослав Младеновић

14.2.
ПРИЈАТЕЉУ ДА ТИ СЕ ПОЖАЛИМ
Пријатељу да ти се пожалим
Синоћ су ми чарапе украли
А од плота није ни срамота
А од ногу прежалет немогу.
Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г)
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић


ШАЉИВА ПЕСМА
Лупеж и пас
Лај псето лај
Не престај
Ћути жељу чути
На мене се не љути
Донећути красну
Кобасицу масну.
Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић
ПИНТЕРСКА ПЕСМА
Ој рогозе-шаваре, светли образе
Држи буре воду, док мајстори оду
Мајстор на капију, вода низ авлију
Абре убре газдо, држе сад за главу.
Запис: 1981.године село Доње гаре Власотинце
Казивач: Руска Вељковић(девојка из Гаре)
Забележио: Мирослав Младеновић

ИДУ МУЖИ ОД ОРАЊЕ
Иду мужи од орање
Гладни уморни
Иду жене из кафане
Мртве пијане
Јао ој муже мили друже
Ја сам болесна
Ја ој жено жива жељо
Жто би јела ти
Ја би јела колачићи
Три пут сејани
И јела би кокодајче
Које неноси.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић


ШАЉИВА ПЕСМА
Милојко ове године кућу градио
А догодине ексер из пепел вадио
Кућом се огрејао, а собом печеницу испекао
Остал му свиња рила, а ниједна његова није
Отишао у лугове да наплати дугове
Није се кући вратио ни дугове платио.
Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

ПЕСМА О МУЖУ И ЖЕНИ
Леле жено немам волове
Жена из комшије нађе волове
Леле море немам палице
Жена из комшије нађе палице
Леле жено немам ралицу
Жена из комшије нађе ралицу
Дик'се муже уста ти повенула
Повенула ми, ал ми жено подај водицу.
Запис: 1975.године село Средор Власотинце
Казивач: баба Риска Станојевић(100.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

ЦРНОБАРСКА ПЕСМА
Црна Бара место на висини
У њој млого људи фини
Сачувај ме боже њихове финоће
Свака жена свађати се хође
Свака жена воли политику
Трипут иде код комшику
Ка д се ђене у комшику скупе
Све причају о наше сеоске мангупе
Политику доносе цуре
То су ћерке наче пандуре
Поред жене свађају се мужи
Сваки дан се по неко тужи.
Запис: 1999.године село Црна Бара Власотинце
Забележио: Мирослав Младееновић

ПИНТЕРСКА ПЕСМА
Од рогозе(шаваре)свети образе
Држи буре воду
Док мајсатори оду
Мајстор на капију
Вода низ авлију
Држ се газдо за главицу
Што плати пинтеру парицу.
Запис: 1976.године село Доње гаре Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


ПЕСМА О МАЧКИ
Мори мацо каракацо
Што си главу прекривила
Што си ноге прекрстила
Набедил ме чорбаџија
Изела сам кацу сира
Ја гу нисам ни видела
Благо беше, мазно беше
Још да беше боље.
Запис: 1975.године село махала Преданча(Горњи Дејан) Власотинце
Казивач: Владимир Илић ваљач(1881.г)
Забележио: Мирослав Младеновић
РАЈКОВА ПЕСМА
Сви сокаци гледају
Како Рајка терају
Терају га код три дуда
Код војног суда.
Запис: 1974.г село Преданча Власотинце
Казивач: Владимир Илић Ваљач-воденичар(87.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

КОШУЉИЦА
Три сам дана кукуруз брала
Па сам сукно поцепала
Молим брата и сестрицу
Да ми купе шарену кошуљицу
Да си купим што сам поцепала млада.
Запис: 1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач: Мира Миленковић (39.г)
Забележили: Јован Миленковић ученик и наставник Мирослав Младеновић
ШАЉИВА ПЕСМА
Милојко ове године кућу градио
А догодине ексер из пепел вадио
Кућом се огрејао, а собом печеницу испекао
Остал му свиња рила, а ниједна његова није
Отишао у лугове да наплати дугове
Није се кући вратио ни дугове платио.
Запис: 1980.године село Крушевица Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

ПЕСМА О МУЖУ И ЖЕНИ
Леле жено немам волове
Жена из комшије нађе волове
Леле море немам палице
Жена из комшије нађе палице
Леле жено немам ралицу
Жена из комшије нађе ралицу
Дик'се муже уста ти повенула
Повенула ми, ал ми жено подај водицу.
Запис: 1975.године село Средор Власотинце
Казивач: баба Риска Станојевић(100.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

ПЕСМА О КУКАВИЦИ
Кукавице ластавице
Котижив син Миладин
И ћерка Иглика-Милика
Кажи ми колко ћу
Године да вживим.
Кукавице, ластавице
Нек ми је жив
Син Миладин
И ћерка Иглика-Милика.
Колко пут кукнула
Толко година
Да живим.
Запис: 1971.године махала Преданча село Горњи ДЕјан Власотинце
Казивач: Јосим-Џоле Младеновић (1923.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

ЦВЕТАЈ РУЖО
Цветај ружо
Црвена и бела
Да китимо
Гојково одело
А мој Војкио

Лежи запалење
Прва соба
Друго одељење.
Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић
РАЈКОВА ПЕСМА
Сви сокаци гледају
Како Рајка терају
Терају га код три дуда
Код војног суда.
Запис: 1974.г село Преданча Власотинце
Казивач: Владимир Илић Ваљач-воденичар(87.г)
Забележио: Мирослав Младеновић

Наступа еманципација жена:..
“Једно јутро силан глас се чује,
жена мужу строго наређује..“.
Вредност миражџика полако опада. Раније су девојке без мираза голотртке , из зависти певале:

Иде зима, иде пос'
„мираџика“ дигла нос.

Сада се пева:
Дукати се не мећу на цвеће,
Већ на цуре које нико неће.
(По казивању Гордане Миловановић село Бољаре, запис у другој половини 20. века)
(ИЗ МОНОГРАФИЈЕ СЕЛА БОЉАРЕ, Милосава Миловановића, Завод за социологију, развоју села 2006 (Бачка Паланка:Станишић), страна 131-133).


Имам мужа како пужа

Имам мужа како пужа:
Тури си га у скутачу,
Однесо га на орање,
Сви орачи дом дођоше,
Мој га мали јоште нема.
Ја си појдо да га тражим.
Где је коза ногом стала
У штрапку се заглавија.
Тури си га у кецељу,
Однесо га поза врата,
Дојде маца обали га,
Дојде квочка накљува га.
Запис: друга половина 20. века учешћа на фолклорним сусретима села Србије
Казивач: Олга Анђелковић село Црнатово
Забележио: Др Срегеј Димитријевић

28. Изгоре сено

Изгоре сено зелено,
Изгоре Олга у сено,
Потрча Тика да гаси
Небој се Олге
Моја си.
Запис: друга половина 20. века учешћа на фолклорним сусретима села Србије
Казивач: Олга Анђелковић село Црнатово
Забележио: Др Срегеј Димитријевић


29. Песма о доконој жени:

Ја гу пратим за семе,
Она сабира жене.
Ја гу пратим за ам,
Она гледа ероплан.

Запис: 1985.године село Бољаре
Забележио: Забележио: Милосав Миловановић-Бољарац, учитељ и професор руског језика
Казивач: Нада Ашанка досељена у село Бољаре из села Комарица
(По казивању Наде Ашанке-Ашанска(грци) сточарска породица живела на бачији сама у планини између села Комарица и Црна Бара, а доселила се у село Бољаре крајем 20. века; подвукао М.М)
Ова песма је карактеристична за пастирски начин живота и није поникла у Бољару.

38. Пријатељу да ти се пожалим
Пријатељу да ти се пожалим
Синоћ су ми чарапе украли
А од плота није ни срамота
А од ногу прежалет немогу.
Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г)
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић

40. Цветај ружо
Цветај ружо
Црвена и бела
Да китимо
Гојково одело
А мој Војко
Лежи запалење
Прва соба
Друго одељење.
Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић

Шаљива песма
Лупеж и пас
Лај псето лај
Не престај
Ћути жељу чути
На мене се не љути
Донећути красну
Кобасицу масну.
Запис: 1980.године село крушевица Власотинце
Казивач: Лазар Славковић(70.г)
Забележили: Сузана Ицић ученица и наставник Мирослав Младеновић
Иду мужи од орање
Иду мужи од орање
Гладни уморни
Иду жене из кафане
Мртве пијане
Јао ој муже мили друже
Ја сам болесна
Ја ој жено жива жељо
Жто би јела ти
Ја би јела колачићи
Три пут сејани
И јела би кокодајче
Које неноси.
Запис: 1981.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Раденковић Чедомир(80.г)
Забележио: Мирослав Младеновић


Наступа еманципација жена:..
“Једно јутро силан глас се чује,
жена мужу строго наређује..“.
Вредност миражџика полако опада. Раније су девојке без мираза голотртке , из зависти певале:

Иде зима, иде пос'
„мираџика“ дигла нос.

Сада се пева:
Дукати се не мећу на цвеће,
Већ на цуре које нико неће.
(По казивању Гордане Миловановић село Бољаре, запис у другој половини 20. века)
(ИЗ МОНОГРАФИЈЕ СЕЛА БОЉАРЕ, Милосава Миловановића, Завод за социологију, развоју села 2006 (Бачка Паланка:Станишић), страна 131-133).
Ађутан сам прави
Име ми је Света
Већ ме знајте људи
Да ме жена смета
А ја одо'
код шнајдерке Виле
Да јој скројим
Аљине од свиле
Али жена бесна
Аљина јој тесна
Комшике јоју веле
Остај се жено
Јер ти стоји саливено
Али жена луда

Па и другу поручује
А ја немам паре
Ни прву да платиим
Па ја сутра морам
Маглу да ухватим.
+

Кажи Јано кажи душо
Коју вечер да дођем
Само немој са многима
Тесна ми је кућа
Само може за двојица.
+
Да нам живи Тита и Јованка
Нек се роди пшеница талијанка
+

Запис: 1979.године село Бољаре Власотинце
Казивач: Криста Цекић (55.г)
Забележили: Весна Цекић ученица и наставник М ирослав Младеновић


11. 3. Кошуљица

Три сам дана кукуруз брала
Па сам сукно поцепала
Молим брата и сестрицу
Да ми купе шарену кошуљицу
Да си купим што сам поцепала млада.

Запис: 1978.године село Црнатово Власотинце
Казивач: Мира Миленковић (39.г)
Забележили: Јован Миленковић ученик и наставник Мирослав Младеновић

12.3.3. Седењкарска шаљива песма

Којеми га на седењку нема
Пошло па га дошло
Пође па дође
Ујануло суру кучку
Кудеља му потпираљка
Вретна подшибаљка
Појде па не дојде
Пошло па не дошло.

Запис: 1978.године село Крушевица Власотинце
Казивач: Косовка Савић
Забележили: Бора Банковић ученик и наставник Мирослав Младеновић

12.3.9. Пође па недође

Која ми гу на седењку нема
Пође да недође
Пође да недође
Живка ми гу на седењку нема
Пошла па недошла
Ујанула кучку суру.
Запис: 1980.године село Крушевица-Црнатово Власотинце
Казивач: Томић Вера (40.г)
Забележили: Бојана Томић ученица и наставник Мирослав Младеновић



15. Ромске песме

15.1. Жено моја
(Ромска песма)

Жено моја дебела ти леђа
Све се каним да ти леђа отаним
Жена моја бити ми на гласа
У теби би ми цела моја каса
Жено моја буди ми весела
Жено пијем вина, ракија ти горка
Жена ми је кући као девојка
Ја не певам ово ви да знате
Већ певам да жени памет дате.
Запис: Горње Повласиње 1978.године Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић

15.2.Мечкарске песме
(Ромске п&#

-наставак-
15.2.Мечкарске песме
(Ромске песме)

Певање мечки док игра-показује како мечка се рве, како чобанин чува овце, како девојка плаче за војника, пијанац,, загрли мечка и пољуби га-тобошар бије а један је удара прутем:

-Дедер мала
цупај ципелицама
Ал немој до мене
Мисли народ
да ти волиш мене
Мала моја
ситни залогају
Дал те има
џегот да продаје
Ситно мала
вези ципелицама
Ситно мала
да Бог живи домаћина
И са њима милог сина.
* * *
Пред кућу се пева:
Родитељу снаја, снаја
Догодине ако бог да
Пићемо слаткога вина
Ој Милане ти си стара лоло
Како рекнеш Јовице
Тако бити мора
Све ми жена чита
Мој Милане немам
Кући зрно жита
Кући жено моја
Догодине биће нама
Слатка проја
Злато мило легни
Ми на крило
Џабе драги
трошишп иљадарке
Кад ме незнаш
Украти од мајке

* * *
Отвор врата
Ти злато малена
Отвор врата
Ти цуро моја малена
Јево Милан сада
Иде са терена
Све ми жена
напустила аман
Од овога белога вина аман
Све ми злата напустила
Од овога белога вина
Жено моја злато мила
Буди ми весела.
Кад Милан дође
са медведом од терена
све ми жена моја весела
ај, ај сипај злато
опет сам тајна
за мене да незна.

Запис: Горње Повласиње 1978.године Власотинце
Забележио: Мирослав Младеновић


17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац



Додатак:
Из рукописа:
НАРОДНЕ УМОТВОРЕВИНЕ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГА КРАJA
Обичаји, веровања, изреке,народни говор, здравице, загонетке, народни рецепти и лечење лековитим биљем,
Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар, јун 2007. године Власотинце


17 март 2010. године Власотинце
Мирослав Б. Младеновић Мирац локални етнолог и историчар