|
Šezdeset akademskih institucija, uz pomoc velikih korporacija, kao što su
Hewlett-Packard i Intel, radi na stvaranju svetske racunarske mreže
PlanetLab koja bi trebalo da ubrza naucna istraživanja. U rad su ukljuceni
univerziteti Kolumbija, MIT, Prinston, Stanford, Kembridž i drugi. Trenutno
je na mreži 170 servera na 65 lokacija u 16 zemalja.
Ova mreža se sastoji od racunara na Internetu, služi naucnicima za
testiranje mrežnih aplikacija i usluga, npr. pretraživaca i distribuiranih
aplikacija za obradu i razmenu podataka. Iako je vecina istraživanja vezana
za mreže - njihova svrha je stvaranje Interneta koji ce moci da se nosi sa
masivnim podacima vezanim za naucne radove.
Direktor PlanetLaba, Leri Piterson, koji je ujedno i predavac na Prinstonu
kaže: "Istraživacka zajednica je puna ideja vezanih za nove usluge koje bi
razvili... Problem je u visokim zahtevima".
Iako je slican projektu Internet2, zbog podsticanja razvoja vrhunske
tehnologije, PlanetLab se testira u realnim uslovima, kaže Piterson. Mreža
projekta Internet2, Ebilejn, pokriva samo Sjedinjene Države, spojena je
širokopojasnim vezama i potpuno je nezavisna od Inerneta. Mreža PlanetLab
koristi i spore i brze veze za testiranje.
Profesor kalifornijskog univerziteta, Dejvid Kaler, tvrdi da bi PlanetLab
mogao otvoriti mnoga polja za istraživanja. "Deljenje podataka je posebno
zanimljivo ako se ima u vidu obilje informacija koje struje oko nas".
Nekoliko projekata vezano je za ubrzanje mreža zasnovanih na rešetkastim
mrežama. Ekipa sa Datalogisk instituta iz Kopenhagena radi na poboljšavanju
rešetkastih izvora u cilju rešavanja proracunskih problema.
Ova grupa se nada da ce mreža rasti brzinom od 300 mrežnih cvorišta godišnje
i da ce za dve godine taj broj biti 1000. Racunari su zasnovani na Pentium
III procesorima i operativnom sistemu Red Hat Linux. Intel je za ovaj
projekat priložio 100 servera, a HP 30.
Više podataka potražite na adresi: www.planet-lab.org (V. K.)
-------------
MikroVesti
|
