|
Poslao: 01 Sep 2008 00:02
|
|
Mojoj Natrix....
RASTANAK
Rastaćemo se možda na raskršću
I podeliti na dva jednaka dela
Svoj san ljubavi i bola na pola.Ppla tebi i meni pola.
A ako poželimo da pešačimo do kraja
I kad posle otetog maja
Naš život zaleluja,sveo.Želim da samo odeš s ljubavlju.
Meni daj njen mali deo a bol ceo uzeću ja.
Verujem da ćeš shvatiti ,nisam zaboravila dugujem ti još pp. a veruj moje godine i nedozvoljavaju da se upustim u prepisku na temu samo tebi namenjene,zato sam se usudila da ti napišem ovih par redaka.
Kad bi mogla da te vidim volela bi ovakvu,naravno makar u jednom trenu.....
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2008 07:21
|
|
Ja sam samoj sebi vjecita tajna.
Dijelove sebe koje sam upoznala, znam. Ali one koje ne poznajem i koji su jos neotkriveni i cekaju povoljan trenutak da se prikazu i otrkriju zeljno ocekujem.
Nema mene jer to nisam Ja. 
Panta rei ... po ko zna koji put
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2008 10:00
|
|
ja kao mentalna predstava onih koji su nam je ugradili od samog naseg postanja, roditelja...oni su svoje ja preslikali na nas i tako produzili vezanost nas za njih a mi cemo to preneti dalje kao neka zarazna bolest i zbog toga vecito lutamo jer neznamo za sponu koja nas veze u daleku istoriju naseg korena...
ja je obicna manipulacija i otezava zivot u svakom smislu,
biti iskonski ja je neko oslobodjen svih ,
koliko smo u stanju osloboditi se tereta koji nosimo a opet biti blizak sa njim....
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2008 10:33
|
|
Kao što reče Jerotić u knjizi Individuacija ili Oboženje, savremena psihologija je potvrdila da je čovek, čudno biće, rascepljenog uma, koji i ne znajući, jedno govori, drugo misli, treće oseća, a četvrto radi.....Individuacija ili Oboženje čovekov je jedini put na kome može doći do ucelovljavanja, povezivanja i spajanja raznorodnih, jedan drugom suprostavljenih, delova složenog ljudskog bića, ujedinjenje svega što nas cepa i rasrže...
Energija84 je u baš slatkoj pesmici lepo spomenula na svoj način ko sve može da bude Ja, i koliko smo slojeviti.ko sve čuči u nama...koliko prepoznajemo svoje slojeve i sebe, i koliko smo sposobni da ih otkrijemo....
teta danuška je dobro u stihovima primetila da je ljubav sila koja nas uvek deli na pola, u ljubavi kao da Ja ne postoji
Složiću se sa ljubičastom kad kaže da je Ja promenjiva kategorija, tj i treba da bude promenjiva kategorija živeti znači menjati se, inače čemu život, i složiću da je uzbudljiva ta metamorfoza, to menjanje, promena faza u životu, ta čudesna metanoja ili preobražaj....sebe, Ja.....
Ja isto kao i Ella za sebe mogu reći da sam većita tajna, kao što neko reče tek sad kad znam, znam da ništa ne znam, U životu sam prošla mnogo faza i duhovnih, intelektualnih i kreativnih transformacija i da i dalje mislim i osećam da mi nije još uvek dovoljno il dosta...Čovek je nepresušni izvor u njemu se nailazi uvek neki skriveni deo, neke energije neiskorišćene, koji se aktivarju u nekom datom trenutku...
tagore, činjenica je da smo stalno pod teretom kolektivnog nesvesnog i gena, i da to utiče na naše Ja, i njegovo formiranje, tapaciranje,, al mislim da je to takodje i promenjiva kategorija ako smo svesni onogo negativnog što vuče filogeneza to možemo promeniti....okrenuti tok na drugu stranu....Put nije samo jedan i prav, on krivuda i račva se...samo je pitanje našeg izbora sve...
E sad da li je Ja manipulacija ili mi manipulišemo sa Ja,
Biti iskonsi Ja, je promeniti se biti bolji osloboditi se svih stega materijalnosti i forme a ostati i isti...Biti svoj ali i u interakciji sa drugima...
|
|
|
Poslao: 01 Sep 2008 18:29
|
|
Mracno je!Hladno i neugodno!
Sva se tresem,preznojavam i mucno mi je...Slabo vidim,a i ne znam tacno sta gledam, sta trazim ,a i gde se nalazim...
Da li sam ja "jedino bice na ovom svetu koje ne zeli da bude to sto jeste."..kao sto kaze Albert Kami... sinu mi u jednom momentu...
Leva ruka mi je jako teska...na drugu se oslanjam...sta ja to imam na ruci,kada je ne mogu lagano podici...Nesto vlazno,ljigavo..otresla bih ...ali se zalepilo i ne ide nikako dole!  Pokreti su spori,bolni ,traljavi,prsti se zgrcili,a dlan lepljiv i neprijatno zaudara... 
Neobicno mi je vazno da uspem u svom oslobadjanju...jer mi to mozda pomogne da spoznam gde sam, ko sam, i tako prihvatim da sam to sto jesam,ili mi pak da priliku da budem van svoje realnosti..
Nema pouzdanog odgovora!
Zasto je tako tesko uraditi posve jednostavnu stvar,nikada necu saznati..no nekako dizem ruku i gledam dlan...ali, to nije ruka ,neciji lik me gleda...Stojim tu i ne mogu se pomerati...dizem glavu i gledam...ali mracno je..no,uspevam razabrati puno ociju..likova..uprtih u mene...
"Da li sam i ja medju njima,koja posmatra?",pitam se..ili sam ja, ona koju gledaju...
Sarene boje, dominiraju pastelne..uvek sam ih volela..no primecujem i par jarko obojenih..prosto neprijatno!...Kvare ,ambijent!
Mozda ce mi ti likovi otkriti ono sto je vec skriveno..
Postoji neki izbor...vidim...
Izabracu neke likove, one likove,da bih konacno pronasla imaginarni svet igre koji ce se sigurno razlikovati od teskobnog sveta realnosti 
zelim da budem,ono sto nisam bila,a sada mogu biti!Da li cu konacno tako stici do sebe?Ali ,ni tu nema odgovora!!!Najgore je ako se udaljim od same sebe i postanem daleka i strana!
Uzecu neki lik ,jer ne pristajem na realnost,koja me je zarobila...ili mozda neki,koji ce mi omoguciti da umanjim svoju necelovitost,koja se ogleda u mojoj podeljenosti izmedju realnog Ja,koje je u temeljima stvarnosti i neotkrivenog Ja,kao nepoznate mogucnosti postojanja!
Ali,sta ja to radim?...zasto bih stavljala bilo sta na svoje lice,kada je moje lice vec odavno sa grcevitim i obezlicenim izrazom,postalo maska...Ali i takva,tesko da se mogu usprotiviti ovom nepravednom svetu,koji se namece kao represivni poredak i tiranija svakodnevlja...
Za trenutak,mozda mogu pronaci mesto u carstvu ludosti,van sive prosecnosti i ropske poslusnosti,a mozda bi tako koji lik mogao odbraniti moju celovitost i moj identitet..
Otvorila sam oci,skidam sa ruke vlazni list otrgnute stranice nekog zenskog casopisa...i dalje se djubre baca,kako ko stigne...A,kisa odavno rominja!!Stojim mokra i zurim u prazno...
Mnogo sam zakasnila na odrediste..bilo je vazno stici na vreme..sta sad uraditi i sta reci!
Treba uzeti lik,da ih ubedim zasto kasnim,jer ja nisam bilo ko,ja sam ja...ta maska mora biti snaznija,od onoga kako izgledam,a narocito od onoga sta nameravam govoriti!
Hajde da probam...
Sta je potom bilo..neki drugi put...
Odoh da izaberem!!!
|
|
|
Poslao: 02 Sep 2008 00:53
|
|
-šta sam,ko sam?!
ja sam samo sanjar
čiji pogled gasne
u magli i memli
živeo sam tako usput
k'o da sanjam
kao mnogi drugi
na toj zemlji-...
ispovest mangupa,jesenjin
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Sep 2008 21:14
|
|
Jedan je dečak upitao svoju majku: 'Zasto plačeš?'
'Zato što sam Žena' - odgovorila mu je.
'Ne razumem' - rekao je dečak.
Mama ga je samo zagrlila i rekla: 'Nikada i nećeš.'
Kasnije je upitao oca: 'Zašto mi se čini da mama plače bez ikakvog
razloga?'
'Sve Žene plaču bez ikakvog razloga' - bilo je jedino što je tata znao reći.
Dečak je odrastao i postao muškarac, i jos uvek se pitao zašto Žene
plaču.
Naposletku je nazvao Boga. Kad ga je dobio, upitao ga je:
'Bože, zašto se Žene tako lako rasplaču?'
Bog odgovori: 'Kad sam stvarao Ženu morala je biti posebna.
Dao sam joj ramena dovoljno jaka da nose svu težinu ovoga sveta, a
opet dovoljno nežna da mogu pružati utehu.
Dao sam joj unutrašnju snagu da podnese porod i odbijanje koje joj
toliko puta stiže od njene dece.
Dao sam joj čvrstinu koja joj omogućuje da ide dalje kad svi drugi
odustanu, i da se brine za svoju porodici u doba bolesti i nevolje bez
prigovora.
Dao sam joj osećajnost da voli svoju decu bez obzira na sve, čak i
ako je njeno dete veoma povredilo.
Dao sam joj snagu da nosi svoga muža kroz njegove pogreške i načinio
je od njegovog rebra da bi štitila njegovo srce.
Dao sam joj mudrosti da zna da dobar muž nikada ne bi povredio
svoju ženu, ali povremeno testira njenu snagu i odlučnost da
postojano bude uz njega.
I napokon, dao sam joj suzu da se isplače. To je samo njeno, na korišćenje kad god joj zatreba. Vidiš, sine moj, lepota žene nije u odeći koju nosi, u njenoj figuri, ili u načinu na koji se češlja. Lepota žene mora se videti u njenim očima, jer to je ulaz u njeno srce - mesto gde stanuje ljubav.'
Moj prilog ,nadam se da će sve žene ,udate i neudate shvatiti.
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2008 10:16
|
|
Teta danuška,
lepa pričica, ne bih da zvučim feministički, al zar žena ipak nema prilično jako Ja, tako je i stvorena iako je druga stvorena, samo primer simbolike radi: zmija je kao simbol ženskog roda, Eva je dala Adamu jabuku a ne obratno, žene su spaljivanje na lomači u vremenu inkvizicije, i proglašavane vešticama, ima još primera kroz istoriju gde su žene osujećivane, jednostavno, kad je žena jaka ličnost, to smeta, i ne godi sujeti.....izaziva...
Ma samo nek testiraju snagu žene , odličan trening za jačanje Ja 
kindergirl,
Citat:ja sam sve shto mislite da jesam i josh mnogo toga.
e da, mi smo ono što drugi misle o nama da smo, (u osnovi toga i leže svi naši medjusobni nesporazumi i konflikti ) problem nastaje onda kad je neko površan pa ne vidi šta se krije ispod te površine, koliko li osoba ima samo strah od dubine i od suočavanja..e ta dubina je to mnogo toga još..
... sve pećine, dubine, blaga, koji su opevani il opisani u pesmama, književnim delima, a sve su simbol potrage za Ja.....
|
|
|
|
