|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 04 Jan 2009 20:36
|
|
A ego je maska koju prezentujemo okruzenju.... uloga koju igramo na pozornici zivota....skup mehanizama, taktika i strategija sa kojima se Ja hvata u koštac sa spoljašnjim svetom uspešno ili ne...A u tome smo svi jedinstveni, jer svi imamo drugačiju sudbinu, iskustvo, strategiju...
|
|
|
Poslao: 14 Jan 2009 22:37
|
|
Cijelo moje biće odgovaralo je diktatu atmosfere, koju nikada prije nije iskusilo: ono što sam mogao nazvati sobom, činilo se kao da se steže, zgušnjava, skuplja iz ustajalih, uobičajenih granica mesa, kojega promjer znadu samo modulacije vršaka živaca.
I što je stvarnija, što je čvršća postajala moja srž, opipljiva stvarnost, iz koje sam bio istiskivan, postajala je sve krhkija i ekstravagantnija. Što sam više i više postajao mentalan, to se prizor pred mojim očima razjmerno sve više i više nadimao. ….u djeliću sekunde, možda, doživio sam posvemašnju jasnoću, koju, kako se kaže, poznaju padavičari. Na trenutak sam potpuno izgubio iluziju vremena i prostora: drama svijeta se odvijala simultana duž nekog meridijana bez osovine.
U takvoj kao puška zapetoj vječnosti, osećao sam da je sve opravdano, opravdano odozgo: osjećao sam u sebi ratove, koji su ostavili iza sebe ovu kašu i ruševinu; osjećao sam zločine, koji ovdje tek klijaju, da bi se sutra pojavili u upadljivim krupnim novinskim naslovima; osjećao sam bijedu, koja se melje tučkom i mužarom, dugu tupu bijedu, koja slini u prljave maramice.
Na meridijanu vremena nema nepravde: postoji samo poezija kretanja, koja stvara iluziju istine i drame. Ako u bilo kojem času, bilo gdje, čovjek dođe lice u lice s apsolutnim, ona se velika samilost….smrzava: monstruozno u tome nije da su ljudi stvarali ruže od ovog gnojišta, nego da su zbog ovog ili onog razloga uopće h t j e l i ruže.
h.m.
|
|
|
|
|
Poslao: 19 Jan 2009 12:40
|
|
natrix ::Ko sam Ja?
Pitanje je identiteta, koje čovek postavlja od kad zna za sebe..
..Ko sam Ja ko si Ti, stoji li u meni neko drugo Ja ili neko drugo Ti..
Pitanje koje tera čoveka, da bude nemirnog duha, da traga, istražuje, da se pita... da se samootkriva, da se nalazi ili ne...da se izgubi i ponovo nalazi....
Posmatrano iznutra, postoji nešto nevidljivo što čini moje Ja koje preživljava niz promena…
Koliko je danas čovek budan, uspravan i svestan....samosvestan…ličnost...
Kako čovek sebe doživljava, kako doživljava sebe u spoljašnjem svetu. u interakciji sa drugim Ja sa kojima treba da čini –Mi-...
Ja kao fizičko, emotivno, intelektualno, duhovno ..
Šta utiče na to da preživimo promenu a da smo konačno to još uvek Mi?
Koliko ljudi kad kaže -Ja- i stoji danas iza toga!?
Ko je Ja, a ko samo bleda senka?
Koliko smo puta postavili sami sebi pitanje:
Ko sam ja?
I u kom sve kontekstu….
Koliko pitanja, koliko mogućih odgovora, koji mogu biti varka i obmana.
Nisam imala dilema ko sam, nekako sam znala svoj put i išla njime. Ali ponekad, kao Pinokio znam da odem za prvom osobom koju sretnem, samo ponekad...
Što se tiče pitanja koliko smo u stanju da preživimo promjenu i da opet ostanemo mi, dešavalo mi se, možda češće nego drugima.
Neke me promjene ne ubiše, još, a neke sasvim sigurno hoće...znam da imam jednog prijatelja i jednog neprijatelja.
Nije loše, reklo bi se.
A što ako prijatelj nisam ja, a neprijatelj jesam...koliko je jak moj prijatelj da me iščupa iz kandži neprijatelja, tj. sebe, koliko može neko da me spasi od moje hrabrosti, gluposti, oportunizma, dobrote, hodanja linijom manjeg otpora i opet ću reći neobično velike gluposti...
Opet znam ko sam, ali ne znam zbog čega sam to postala. Opet sam sama, skoro sasvim sama sa svojim mislima, nesposobna da pomognem sebi i drugima. Sposobna da povrijedim, da izazovem najgore kod ljudi, ne namjerno i ne svjesno.
Saznala sam nakon svega da imam ljubav, da sam je uvijek imala, ali da je nisam vidjela, okupirana sobom i uvijek sobom...
Moje znanje i moja snaga su ograničeni, kao iz priče Aska i vuk, a mislila sam da su beskrajni...
Kraj života koji sam poznavala, nastupio je kraj života kakvog sam poznavala. Prestalo je da postoji to ja koje sam poznavala ili je zamijenjeno ovim novim. Vidjećemo, idemo dalje...
|
|
|
Poslao: 23 Jan 2009 21:44
|
|
kao i svi ljudi,raspolažem samo satri sredstva za ocenu ljudskog života.proučavanje sebe,najteži i najopasniji,ali i najplodniji metod,posmatranje ljudi,koji se najčešće trude da nam skriju svoje tajne ili da nas uvere kako ih imaju,knjige,sa naročitim greškama u perspektivi,koje se javljaju između redova.pročitao sam sve što su naši istoričari,naši pesnici,pa čak i naši pripovedači napisali,mada ovi poslednji uživaju glas frivolnih,i dugujem im možda više podataka no što sam uspeo da sakupim u dosta raznolikim situacijama svog života.Pisana reč me je naučila da slušam ljudski glas,kao što me je uzvišenost nepomičnih stavova kipa naučila da cenim pokrete.kasnije,naprotiv,život mi je protumačio knjige.
hadrijan,jursenar
|
|
|
|
|
Poslao: 02 Feb 2009 15:37
|
|
Dopuna: 27 Jan 2009 23:50
Tvoj odraz
Tvoj odraz ovisi o čistoći zrcala,
o spokoju potoka,
o bistrini oka.
Ne promatraj odraz - promatraj zrcalo,
potok, oko.
Bila ti odrazna ili neodrazna,
uvijek ista ili razna,
ti si Moje djelo, sobom dovršeno
da sa Mnom bude jedno.
Čaša si svoga pića, puna ili prazna,
svejedno;
jedini si dokaz vlastitog otkrića,
jedini si odraz svoga bića.
Vesna Krmpotic
Dopuna: 02 Feb 2009 15:37
ustanovljavanje spiska sastojaka sopstvenog bića...
|
|
