|
|
|
Poslao: 20 Feb 2008 04:16
|
|
Iako imam svoje favorite tj. ima odredjenih stvari, što se nakita tiče, koje volim - nisam pristrasan; tolerantan sam za različite razloge ljudi... a ne volim baš nakit, generalno.
Mada, neko vreme (zadnje dve godine gimnazije i tokom prve god. faksa) sam već i nosio zlatni prsten i ogrlicu koje sam dobio od bake i deke. Obe stvari su mi puno značile, ali sam ih se vremenom oslobodio (nemojte me pogrešno shvatiti, još uvek ih imam; samo ih ne nosim) - kad sam zaista shvatio da ne volim zlato (prvenstveno iz višeg moralnog razloga; nisam materijalista) i da ne želim nakit... A opet, to je u shvatanju ljudi iz mojih krajeva (i barem moje porodice) bio običaj; pokloniti unucima nešto od zlata za rodjendan...
Uostalom, i baka i deka su mi još živi, te nije bilo teško odvojiti se od takve vrste uspomena.  (btw, već dve godine imam nekoliko tetovaža; jesu one u funkciji ukrasa, bile dopadljive drugima ili ne, jer je važan njihov značaj najpre meni. A u tome je i trik => podsećaju me na nešto, te je ta njihova uloga nadredjenija estetskoj)
E sad u vezi sa devojkama/ženama i njihovim nakitom: lično, budući da se ne odvajam od ideje većine (koja karakteriše nakit kao odredjene stilske dodatke, detalje), volim kada detalj, mala, često neupadljivija stvar, ostavlja efekat tj. prevazilazi suptilnost i postaje primetljiv, upadljiv... i zato volim da vidim lep ukras na uglavnom nepokrivenom delu tela (jer zbog manjka odeće detalj stoji otkriven) ili na delu tela na koji se najčešće ne stavlja nakit. Primeri za oba slučaja su: narukvica na zglobu ruke kad se nosi odeća bez (ili kratkih) rukava, zatim lančić (ili tattoo) oko članka noge, piercing pupka ili moožda maaali piercing nosa (sa strane, pošto ne volim baš vidno bušenje lica)...
Inače, sve se svodi na to da me privlači umerena doza nekonvencijalnosti - iako nije mnogo omiljeno, meni je i piercing jezika cool kod devojaka; i baš zato volim dovoljno otkačenu (možda je bolje upotrebiti reč 'hrabru') devojku (osobu, uopšte) koja npr. ima par tetovaža (uglavnom manjih), jer je 'slabijeg' pola i malo prkosi još prisutnom mišljenju da tattoo evokira negativnost (da, sve je bolje, al mnoge predrasude nisu sasvim nestale) i prevalenciju tetovaža kod mušaraca...
('ajde da dodam - ja imam 6 tetovaža [doduše, dve su male; obe su, uz još jednu veću, na zglobu leve ruke, jako blizu jedna do druge; te odaju utisak fragmenata jedne cele]; nekima sam odbojan u startu, zato što uopšte imam mastilo na sebi, a nekima zato što ga imam 'previše'. A dobrica sam, te se, kako i sami kažu, ljudi često ogreše o mene)
Eto, mislim da to smatram estetski lepim dodacima... Ali ponavljam - ništa od ovoga nije mi potreba ili nešto obavezujuće, presudno. Voli se osoba, kakva god ona bila; i ne bih toliko voleo da neko samo zbog mene počne da se ovako ukrašava; nek' svako neguje svoje razloge i odluke o sebi donosi zbog sebe. A otkriću vam i tajnu => najpre obožavam prirodnu lepotu ljudi, telo (i um, te dušu!) kojem ne treba nakita/šminke da bi bilo lepo... 
P.S. Izvinite što ne napisah nešto o vrsti nakita, materijalu; ali zaista nisam upućen u to... 
Iako bar, rekoh, ne volim zlato (a nešto ni srebro) i još delim mišljenje par vas - o tome kako je eksploatacija životinja zarad nakita i odeće (a bogami, sve više i hrane...  ) prosto neprihvatljiva, neopravdana.
|
|
|
Poslao: 20 Feb 2008 10:44
|
|
Hvala Mladjo,
na prisustvu i na, kao i uvek, elaboriranom, iskrenom tekstu.
Zanimljivo je koliko smo selektivni, a ponekad i iskljucivi. Mene, recimo, odbija piercing (mada su, naravno, i probusene usi njegova vrsta, a to mi ne smeta), kao i tetovaza. Kod oba pola. I prosto se cudim zasto se ljudi tome podvrgavaju, daju novac da neko bode, busi, svrdla njihovu kozu i meso, da bi bili u trendu ili sta vec. Moda nas poseduje, postajemo njeni robovi.
Neki prijatelji i poznanici koji imaju decu tinejdzere pricaju o tome, kako njihova deca silno zele piercing ili tatoo.
Sta drugo nego diktat mode, valjda smo i mi nekad (mi deca u socijalizmu) iz istih razloga patili za zapadnom robom, stranim plocama, originalnim leviskama i patikama. Mozda da bismo se razlikovali od prosecne vecine ili da bismo bili u rangu sa nekim drugima sa kojima smo hteli da se identifikujemo. Koliko ljutnji, prolivenih suza i rasprava u porodicama je bilo zbog svega toga.
|
|
|
Poslao: 20 Feb 2008 12:05
|
|
Kako ovde ima bezvremenih lijepih komada starinskog izgleda ... ja volim tu notu daljine, juzne amerike, afrike, azije ... bominantna boja drveta i masti na volju.
Volim kad zena nosi ukras, a ne on nju!
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2008 00:02
|
|
Lomova ::
Nekako se preterano vezujem za nakit, bolje reci za meni drage predmete...i
I ja, vezujem se za poklone, a gube mi ih drugi.  Jedinu uspomenu koja mi je ostala od oca - mali privezak u obliku srca - izgubila je sestra na moru, dok smo jos bile deca. Za petnaesti rodjendan mama mi je kupila ruzicasto srce od kvarca ili stakla, vise se ne secam: svideo se mojoj drugarici koja je htela malo da ga proseta... i nikad ga vise nisam videla.
Ne treba se vezivati za stvari. Propadljive su i prolazne.
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2008 09:36
|
|
Ne treba, naravno.
Htedoh reci da cu radije nositi nesto meni drago, makar bila i najgora bizuterija nego nesto prema cemu ne osecam nista. 
Imas predmete po kuci koje pogledas u prolazu i prodjes pored njih mrtav-hladan, dok ti neke druge, mozda najkicastije stvari, uvek izazovu prijatne emocije.
Eto, juce obucem bordo suknju i fali mi neki bordo detalj oko vrata. Uzmem ogrlicu, stavim je a ona nece da ide- ukopala se i lezi oko vrata onako bezvoljna, bljakasta ...samo zato sto sam je dobila od jedne indiferentne osobe.
A onda se setim mojih mindjusica sa cika Glisama bas odgovarajuce boje,koje mi je drugarica napravila(od biolina, skroz neravne ali blesave) i eto kljuca koji meni mami osmeh na lice. 
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2008 10:13
|
|
Ljudi se vezuju za predmete često baš zbog neke te njihove priče, i emocije koju nose a koja nas podseća na nekog ili nešto.....neku situaciju....grad.....ljubav.....
I ja imam utisak da kad nešto dobijem iz ljubavi....da to bolje stoji od nečega što je kupljeno reda radi i formalno.......
Hm.....nakit....on ima neku skrivenu dimenziju.....koju često samo žene mogu razumeti.......stvarno je malo muškaraca..koji to mogu shvatiti...
A....tatoo.....meni je simpatično ako je diskretno......može čak biti i izazovno......imam godinama ideju da istetoviram neku malu sliku na ramenu.....al još nikako da se odlučim šta......
Nakit i erotizam.......
Svakako najlelpša je prirodna lepota.to bez pogovora...i kao što reče njih nekoliko...oči su najlepši dragulji...pogled takodje, osmeh, usne...... a kad se neko pesnički izražava ....pa koristi izraze, kao sedefast ten, zubi kao biseri......oči boje smaragda, ili plavog safira.....rubin crvene usne....eto veze izmedju nakita (koji se pravi od tih dragih kamenčića) i prirodne lepote....
Nakit sam po sebi može izgledati seksi (recimo kad je lepo aranžiran i maštovito u nekom izlogu).....ali i osoba koja ume da ga nosi može sa njim istaći seksipil....senzualnost......
|
|
|
|
|
|
|
|
