|
|
|
Poslao: 01 Mar 2008 00:49
|
|
natrix,
svi su zanimljivi, ali ova medalja za vojničke zasluge je stvarno nešto posebno! Sigurno krije dobru priču koju bi vredelo čuti, ako si spremna da je podeliš sa nama. Prvi put vidim ovako nešto.
|
|
|
Poslao: 01 Mar 2008 20:03
|
|
Ja stavila medalju i staru čuturicu koja je iz Prvog svetskog rata kao dekoraciju uz sat, a medalju sam našla u jednoj vojnoj škrinji na tavanu.... volim stare stvari antikvitete, nisam baš upućena mnogo, znam da je deda učestvovao u Drugom svetskom ratu skoro od početka do kraja, prešao je ratna područja pešice od Topličkog kraja sve do Istre i nazad, za vreme oslobadjanja Beograda sa svojom jedinicom bio je na Avali......Medalja za vojničke vrline se daje za zalaganje, za neki specijalan podvig, za isticanje u poznavanju i obavljanju vojnih dužnosti, i primerno vladanje.... O ordenima i medaljama SFRJ ima da se nadje više u wikipediji...(prikačila sam link al nešto neće da mi se otvori ta strana, pa sam ga izbrisala, izvinjavam se) 
|
|
|
Poslao: 02 Mar 2008 01:11
|
|
Hvala, natrix, na priči o dedinoj medalji i ratovanju
(valjda su priče mog dede iz detinjstva učinile da volim takve pripovesti)
volim i ja antikvitete i uopšte stare stvari koje imaju svoje neispričane priče
|
|
|
Poslao: 04 Mar 2008 15:06
|
|
Za rođendan sam dobila gomilu divnih poklona, puno cveća, knjige i odevne krpice. Izdvajam ešarpu od prizrenskog platna i srebrne minđuše sa pucima od žada
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Poslao: 13 Mar 2008 00:08
|
|
Jooj, što ja imam problem sa nakitom!
Kad sam bila mala, baš mala, moja nježna mama htjela je da od mene napravi djevojčicu. A ja se ni tada nijesam dala... Kupovala mi je prstenje, mislila: valja se od nečega početi. Pa su tu bili oni dječiji prstenčići kupovani za 2 dinara na pijaci, njih sam odmah lomila ili gubila... Onda mi je godinama kupovala srebrne (jer sam prema zlatu veooma rano pokazala prezir, onaj iskreni, dječiji, drski, ponosni) i svi su završavali na isti način.
Prsten mi je uvijek smetao, te bih ga glodala, grizla, dok ga sasvim ne bih deformisala, izgledao je kao kvadrat sa uvučenim ivicama.... Naravno, nakon moje aktivnosti - prst modar, slijedi operacija "kliješta" i ponovo sam slobodna! Oh, blaženog osjećaja...
"Udalji lagano tijelo od tijela
nek usne zadrhte, učini bar to
i kao da nećeš i nisi htjela
da odložiš hladno prsten na sto..."
Za 18. rodjendan opet od mame dobih lančić, zlatni, nježan, tanak, jedva primjetan... Valjda računala da sam malo odrasla... Ali ni njega nikad nijesam stavila... 
Volim samo naušnice, alke, srebrne, proste, najprostije.
I prsten, i narukvica, i lančić - sve to mene steže, guši!
Možda neki privid slobode bez njih. Možda neki umišljeni osjećaj da ne robujem ničemu...
Ne volim ni rolke... Pa čak ni moja kosa ne trpi šnale, stalno mi spadaju, gotovo da ne postoji način da je mogu obuzdati...
Ovaj nemirni duh ipak oduševi kreativnost... Ovdje, zaista, ima šta da se vidi!
Sorelag, veliki pozdrav... Ponekad tako "prilijepim" nekom neku boju. Ti si mi od početka bila zelena - ona zelena boja prirode, ljeti kad se izvedri poslije kiše, topla, opuštajuća...
|
|
|
Poslao: 13 Mar 2008 01:06
|
|
plaha ::Jooj, što ja imam problem sa nakitom!
I ja, i ja, ali na drugi način  .Nakit podstiče malog gadnog materijalistu, homo oeconomicus-a u meni, želju za posedovanjem i potrošnjom. A treba biti, ne imati, kao što nas uči From.
Ona čuvena Kantova odredba lepog evocira jednu anegdotu iz gimnazije; imali smo čas Muzeologije u nekoj maloj beogradskoj crkvi, kad moj drugar, onako hladan k'o špricer, odvali ispred jedne freske: "ovo mora da je lepo  čim u meni ne izaziva nikakvu želju da ga posedujem."
plaha :: Sorelag, veliki pozdrav... Ponekad tako "prilijepim" nekom neku boju. Ti si mi od početka bila zelena - ona zelena boja prirode, ljeti kad se izvedri poslije kiše, topla, opuštajuća...
Veruj mi, draga, nije fraza: nikad pre i ni od koga ne čuh lepše reči od ovih.
(Kad sam bila mala spontano sam asocirala lična imena i boje. Valjda je ova vrsta simbolizma svojstvena pesnicima; izabrani i obdareni pojedinci ga razviju i artikulišu kroz sopstveno stvaralaštvo, obični smrtnici moraju da se zadovolje ulogom konzumenata. Levi-Stros je jednom rekao, otprilike: mnogi ljudi su sposobni da uživaju u muzici, retki su oni koji mogu i da je stvaraju.)
Veeeliki pozdrav  
par naušnica od srebra, minimalizam i elegancija
|
|
) a i kad ga nosim, (nosim ga na desnoj ruci, kao i sve ostalo), opet gledam na telefon ili kompjuter koliko je sati. Znaci nema svrhe da ga nosim. Navika ...
