|
Napisano: 13 Feb 2014 3:14
Svim čulima je osećam; Slike, sećanja, miris.I ukus. NjV Nostalgija.
**
Čekam vikend. Čekam i Nju. Rekoh joj, uzgred, da ponese i pasoš. Neka se nađe, neće nam smetati. A ja, kao svaka dobra domaćica, potrudiću se da je ugostim, iznenadim, da joj priuštim barem deo onog lepog što sam dobijala od Nje kada sam bila mala.
Starija je od mene 14 godina.Pa, kada razmislim, to sada i nije neka velika razlika, ali kada neko ima 7. godina, kao ja tada, a ona 21. godinu, eeee, to je ogromna razlika.
Studirala je u Beogradu. Vikendima je dolazila Ovde, kući. Treba li da pišem koliko sam je volela, šta mi je značio njen povratak? A, to koliko je bila lepa, to moram da naglasim. I sada, posle toliko godina, još uvek je lepa.Dama.
Završila sam prvi razred. čekala sam da dođe po mene, da me odvede. Obećala mi je putovanje na more.
I, došla je. Provela je vikend Ovde. Zajedno smo se vratile Tamo. U Beograd.
Popakovale smo stvari i pravac aerodrom. Meni je sve bilo novo, lepo, zanimljivo.Smejem se dok ovo kuckam, i razmišljam; koliko odgovora je morala da da na svako moje 'zašto'? A, bila sam radoznala!
U avionu me je smestila na sedište do prozora. I sada pamtim belinu oblaka, brujanje motora, turbulencije.
Let nije dugo trajao.Taman toliko dok sam pojela sve bombone.
Split me je oduševio. Ipak, mislim da nije toliko Split koliko je morsko plavetnilo.
Odmah smo se ukrcale na trajekt. Nisam stigla ni da saberem utiske od letenja, a već smo uveliko 'sekli' more koje je talasalo oko nas.
Do Brača smo stigli dosta brzo. Nastavili smo put za Milnu.
Kada smo stigli već sam bila umorna. Nas su čekali. U pansionu u kojem smo odseli, nekolio dana ranije su stigli njeni prijatelji sa fakulteta.
Odmah smo otišli na plažu. Ne mogu sada da opišem ushićenje i radost koje sam imala tih dana.
Sve je bilo lepo organizovano, a imala sam i bonus. Tetka Dragica, koja nam je služila obroke, likom je bila...lepa. Crne oči, kosa crna gusta, obrve kao izvajana. Ista, ma 'pljunuta' moja majka.
Na plaži sam se dobro snalazila. Plivala sam. Sa gumenim pojasom, naravno 
Ona me je forsirala da se kupam što duže, da se brčkam, da trčim po šljunkovitoj plaži. Slušala sam je delimično, samo dok smo bile same, ili kada su tu bile njene drugarice. Ali čim bi se približio neko od mladića, čak i od ovih iz grupe, zauzimala sam stav policajca. Ma kakvo kupanje, kakvo igranje?! 
Dve nedelje su protekle, sada mi se čini, prebrzo. Provele smo još dva - tri dana u Splitu. Tu na splitskoj plaži mi je bilo dosadno. Bila sam već umorna, zaželela sam se mame, tate, brata, đeda, bake. A ni teta Dragica više nije bila tu.
Gazdaricu, kod koje smo iznajmili sobu, ništa nisam razumela. Nerviralo me je kada mi kaže kako sam 'Lipa mala' Ni dosta drugih reči nisam razumela.
Ali splitsko šetalište je prelepo. Ma, nije to zbog sladoleda koji se prodavao na svakom koraku, nije to ni zbog toga što sam na svakom prodajnom mestu dobijala po pun kornet sladoleda. Zaista je prelepo.
A, ona u plavom lanenom kositimčiču sa puf kratkim rukavima, uzanom suknjom koja je dopirala tik do kolena, belim sandalalama, na visoku štiklu, koje su isticale njene preplanule noge.
Ni dan danas mi ne veruje da je zaista bila najlepša na splitskom šetalištu. Misli da sam joj laskala zbog sladoleda
Prekosutra mi dolazi ponovo. Posle dugo, dugo, godina, opet ćemo negde otići, makar na dan dva.
Moja tetka i ja.
Nostalgija, Split, moja tetka i ja...
Dopuna: 13 Feb 2014 3:25
Edit: zaboravih da napišem, kasnije sam i ja poželela da povedem nekog Tamo, na isto mesto. I bili smo. I bilo je lepo, ali nije bilo magije kao Prvi Put.
|
