|
Poslao: 10 Nov 2012 20:04
|
|
Последња недеља ми је била ужасна. Било је питање хоћу ли наставити живот нормално или ћу открити да сам болесна од неизлечиве болести.
Наиме, опипала сам нешто на дојци и када сaм отишла код лекара, искрено, очекивала сам да ће ми рећи да је све ок, да се не бринем, да је то нешто безопасно. Али, прегледи су текли даље, од једног до другог специјалисте, а мој страх је био огроман. Пролазило ми је све и свашта кроз главу, узнемирујуће слике моје болести и неквалитетног и узалуд изгубљеног кратког и неоствареног живота. Стигла сам до мамографије. Знала сам да је опасност ту и да ме сада чекају болнице и лечења без циља.
Неколико људи су само знали шта ми се дешава, а међу њима је био и Т. Имала сам довољно поверења у њега и једноставно осетила да могу да му кажем тако осетљиву ствар. Држао се добро. Био је ту када сам била очајна и када из мене, услед стрепње и зле слутње није могла да изађе ни једна реч. Био је ту са безбројним монолозима охрабрења и утехе.
Када су стигли резултати са мамографије, отишла сам у Дом здравља и јурила докторку на ходнику да ми разјасни резултате.
Резултати су показали да је све у реду, да немам то што сам се плашила да имам, али да ћу морати да идем на контролу на 3 месеца како би пратили стање.
Срећи није било краја. И он тврди да му је лакнуло, да је срећан што сам добро и предложио је да проведемо опуштено вече код куће, што се и догодило.
Све је било ок те вечери, али већ следећег дана почела је да ме мучи сумња.
Када неко преживи то што се мени догодило, једноставно не може себи да више дозволи тај луксуз стрепње, неизвесности, нервирања због сваке ситнице као што сви радимо. Одлучила сам да се више не бринем због мањка пара, па сам отишла у шопинг и частила себе неким лепим стварима. Нек иде живот!
Такође, као што сам рекла, одлучила сам да се више не нервирам и око Т и свих тих игрица и погађања шта је мислио кад је ово или оно рекао или урадио. Доста ми је било тога!
Рећи ћу му да више нема игрица и зафрканције са мном. Нећу више да губим време на ствари које не воде ни чему и нећу више да се нервирам и нагађам шта и како мисли. Ако сматра да ја нисам то то, има да ми каже и има да истог часа прекинемо и завршимо са обманама. Чему обмањивања и игрице? Нисмо клинци, поготово то нисам ја. Немам времена за губљење и немам више живаца за нервирања и стресове. Ово мора да се реши што пре!
Понекад је потребна сурова животна лекција, потребно је да нас Бог сам „продрма“ за рамена и каже „ Пробуди се и почни да живиш! Остави све маске иза себе и буди ти ТИ!“
|
|
|
Poslao: 06 Jan 2013 22:57
|
|
Поново ми је у рукама књига „Пројекат-срећа“ од Гречен Рубин. Присећам се да је за мене пре од прилике годину дана ова књига била веома поучна и да ме је натерала да променим неке ствари у животу и да започнем неке нове активности како бих побољшала живот и како бих се осећала срећније. Желела сам да тада направим свој „Пројекат-срећа“ , па сaм вођена тој замисли започела блог који се претворио у описивање моје прошлости која је довела до тога да паднем на дно, па до потанког описивања своје несрећне заљубљености у Т. , несигурности и несхватљивости његових поступака, па ето и моје упорности и жеље које су ме довеле до тога да ипак завршим са њим, после девет месеци непресушне жеље и "балављења", затим после пар месеци везе и опет услед невероватне несигурности и мањка самопоуздања, дошла сам до тачке кључања када сам морала да направим пресек свега.
Почетком новембра десио ми се огроман стрес када сам посумњала да имам нерешив здравствени проблем и када сам била принуђена да од прилике око две недеље идем на разне прегледе и снимања и ишчекујем резултате са неизвесношћу. Најгоре од свега је то, што сам сазнавши да су резултати , хвала Богу, добри, да је све у реду, да сам здрава, да сам и даље осећала страх, неизвесност, несигурност у вези Т.
Полудела сам што је тако и одлучила сам да направим пресек свега. Желим крај несигурности, мањка самопоуздања, страха и осталих отрова који ми исисавају енергију и добро расположење.
Желим да будем срећна! То је једини одговор на моје првобитно постављено питање које је гласило: „Шта стварно, стварно желим?“
-Одговор: „ Да будем срећна“.
- Шта је моја мисија у овом животу?
-Да будем срећна!
-Шта је поента нешег присуства на планети Земљи?
- Сви смо створени да бисмо били срећни, да бисмо уживали, да бисмо се пријатно осећали...
Желим да одбацим све нелагодности, све испијаче енергије, страхове... И желим да будем срећна!
Зашто ми је толико времена требало да то схватим? Да ли је заиста било потребно да прођем сва непријатна искуства како бих на крају схватила најпростију ствар? Одједном ми постају јасна сва филозофска дела, сва „трућења“ мог омиљениг писца П. Коеља...
„ Понекад је потребно да одемо далеко да бисмо схватили ствари које су нам близу...“ (П. Коељо, „Алхемичар“)
Требало ми је толико времена и мучења да схватим да могу и морам да будем срећна- овде и сада и да могу и да морам да престанем да лутам.
Спознаја се догодила, а сада креће борба и спровођење одлука и дело...
|
|
|
Poslao: 07 Jan 2013 11:21
|
|
Zaključak je fenomenalan!!!
Svaka čast na iskrenosti i opisivanju svog stanja!
Želim ti puno sreće na putu do pronalaska sreće i zadovoljstva svojim životom!!!
Shvati da mnogi ljudi tako nešto ne shvate nikada, prema tome, radi na tome...
To me je potsetilo na ovo: Pita učiteljica đake šta bi hteli da budu kad porastu... neko pilot, neko doktor, neko balerina i na kraju pita jednog malog: "A ti ,šta bi ti želeo da budeš kad poresteš?" -"Ja bi želeo da budem srećan!" -"Dušo moja, mislim da nisi razumeo pitanje." -"Učiteljice, ja mislim da vi niste razumeli život."
Stiči samopouzdanje tako što ćeš da "guraš sebe u vatru" i sučavati se sa strahom... ne živi ni u budućnosti ni u prošlosti već se fokusiraj samo na današnji dan. Ne kažem da ga živiš kao da je poslednji, ali živi za danas, ne za sutra ili juče!
|
|
|
Poslao: 11 Jan 2013 11:48
|
|
Новогодишње одлуке. Нисам имала намеру да их доносим, јер за шта бих се ухватила и донела одлуку типа- „више штедети“, „јести здраву храну“, „више вежбати“...- знала сам да ћи их у одређеном моменту прекршити, нису имале дужи рок трајања, на жалост.
Моје виђење тих ствари изгледа овако: Не везујем се ни за један датум, ако нешто одлучим, одлучићу у одређеном тренутку који ће само за мене имати одређено значење, можда ће бити нека врста откровења или спознаје, али биће тотално невезана за датум. Не мора бити 1. јануар да бих донела неку важну животну одлуку. То може бити и 26. мај или 18. фебруар. Тотално небитно.
И управо вођена том одлуком, да одлука бити неће, догодила ми се спознаја и то баш 31. децембра у самопослузи. Симболичан датум и све то само од себе. Наиме, мајка ме је послала у самопослугу да искупујем неке стварчице, а између осталог и две флаше фанте.
Пошто је било претпразнично време, нормално је било да је у продавници владала велика гужва и да су рафови били празнији него иначе, те су се радници шетали и допуњавали робу сваки час. Већ увелико уморна и измучена усред опште јурњаве и стреса око предстојеће новогодишње ноћи, кренула сам до дела где продају сокове. Људи су правили додатну гужву гурајући претрпана колица, није могло да се приђе рафовима. Угледала сам човека и жену који стоје испред дела где је стајала фанта, раширили су се као да су закупили то место и трпају у колица неколико комада. Ако их пустим, узеће све, а ја немам више снаге да јурим по другим продавницама, исувише сам уморна.
Непазећи више на друге, пришла сам рафу и узела човеку претпоследњу флашу фанте испред носа, а потом сам се спустила и на доњем рафу узела и последњу, стрпала у своју корпу и наставила даље.
И да! То је била моја нова спознаја, моја тотално непланирана новогодишња одлука. Нећу више да будем фина и претерано љубазна. Нећу се више склањати и пуштати прво све остале, па на крају шта остане за мене. Нема више попуштања другима на сопствену штету. Нема више чињења греха према себи! Од сада ћу поштовати и гледати најпре своје потребе, па потребе својих ближњих, а за друге небитне ликове ме више неће бити брига.
|
|
|
Poslao: 21 Feb 2013 09:58
|
|
I posle više od godinu dana proučavanja "Sreće" i rešenosti da sama započnem jedan takav projekat, da promenim neke stvari u životu, da ostvarim neke ciljeve i dalje sa žaljenjem moram da tvrdim da nisam srećna  .
Iako se većina stvari promenilo na bolje, iako imam više "prijatelja" nego pre i dalje osećam pustoš u duši, prazninu koja mi pritiska grudi i ne da mi da dišem.
Eto, čist pokazatelj toga je moje smaranje za vikend. Umesto da se radujem što dolazi petak i što imam dva slobodna dana ispred sebe, ja nemam sa kim da ih provedem i bukvalno se ubijam od dosade i čemera... I ta zla slutnja da možda ne stojim zdravstveno najbolje me izbacuje iz koloseka totalno. I sva zla slutnja zajedno.
Ne pomaže mi ni to što učim engleski (jer sam smatrala da ću povećajući aktivnosti biti ispunjenija), ne pomaže mi to što vežbam, što dajem sve od sebe da ostanem u kontaktu sa nekim ljudima...
Jednostavno, svi ti ljudi imaju svoje živote.
Osećam se bolesno, malaksalo, ubijeno u pojam. Plače mi se, a ne mogu ni to.
|
|
|
Poslao: 03 Sep 2013 09:08
|
|
Dalaj Lamina zlatna pravila za srećniji život
Mudri Dalaj Lama zna kako živeti srećno. Svoje bogato duhovno iskustvo pretočio je u 18 najvažnijih pravila za bolji, srećniji i ispunjeniji život.
Dečija razdraganost
Čuveni borac za mir, Nobelovac Dalaj Lama, sigurno je osoba cije životne savete valja poslušati. Među mnogim svojim delima objavio je i osamnaest pravila za uspešan i srećan život koje mogu u svakodnevnom životu uspešno da primenjuju svi ljudi bez obzira kojoj religiji pripadaju.
Zlatna pravila Dalaj Lame:
1. Imajte na umu da velika ljubav i veliki uspesi nužno u sebi uključuju i veliki rizik.
2. U životu ne možete pobediti svaki put, ali vrlo je važno da i u porazu naučite lekciju.
3. Sledite pravilo "3P": Poštujte sebe, poštujte druge, preuzimajte odgovornost za svoja dela.
4. Ponekad je najbolja stvar koja može da vam se dogodi ta da ne dobijete ono što želite.
5. Dobro naučite pravila kako biste znali da ih dobro i prekršite.
6. Ne dozvolite da male nesuglasice naude velikom prijateljstvu.
7. Kad shvatite da ste pogrešili, odmah učinite sve da ispravite grešku.
8. Svaki dan odvojite barem malo vremena za sebe.
9. Ne bojite se da probate nešto novo, ali ne napuštajte svoj sistem vrednosti.
10. Tišina je ponekad najglasniji odgovor.
11. Živite dobar i častan život. Na taj način ćete, kad ostarite i počnete da razmišljate o svom životu, moći da u njemu uživate i po drugi put.
12. Atmosfera prepuna ljubavi u vašem domu temelj je vašeg života.
13. Kod nesuglasica s voljenim osobama bavite se isključivo sadašnjom situacijom. Nikada ne prizivajte prošlost.
14. Učite i delite svoje znanje s drugima. To je jedini način da postanete stvarno besmrtni.
15. Čuvajte Majku prirodu.
16. Otiđite jednom godišnje na mesto gde nikada pre niste bili.
17. Zapamtite da je najbolja veza ona u kojoj je vaša ljubav jednog prema drugom jača od potrebe jednoga za drugim.
18. Procenjujte svoj uspeh prema onome čega ste se morali odreći da biste ga postigli.
Jednostavno, zar ne?
|
|
