Želim da saznam šta želim ps. idemo iz pocetka :)

7

Želim da saznam šta želim ps. idemo iz pocetka :)

Ovo je sve još uvek April '12, jel?

Da. Izvinite, mozda sve ovo deluje pateticno, ali sta da radim, to sam ja, takva su mi osecanja i razmisljanja...
Morala sam da opisem citavu situaciju, pa sam se zato vratila nekoliko meseci unazad. Od pre nekoliko postova se sve odnosi na T., jer sam zbog njega flipnula totalno.

Колико сам се пута заваравала… Колико сам пута себи рекла да нећу нешто, па опет пристанем на исто... Колико сам пута регресирала и увек направила да буде само на моју штету, искључиво.
Кажем да не желим да ме ико жали, а опет са друге стране, жао ми је себе. Жао ми је што сам толико пута била жртва неправде и оговарања, злих смицалица...
Сама сам већ годину и два месеца и истина је да сам одлучила да не јурим ни за чим и ни за ким да би требало да ослушкујем сопствене потребе, да радим на себи...
За почетак ћу побољшати свој изглед, купити крпице, оставити алкохол и цигарете, посветити се спорту, уписати енглески, посветићу се писању, јер то је она некадашња жеља из детињства коју сам временом потиснула. Посветићу се пријатељима, а са осталим људима ћу бити и даље ок, иако не заслужују.
Била сам сама годину и два месеца и наставићу тако још 100 година ако треба, али не желим више да се заљубим, не желим!
Разочарала сам се ужасно! Моје разочарење је толико јако да одустајем од љубави. Не могу више да се борим. Немам снаге.
Оставићу све кретене који су се нагомилали у мом животу иза себе. Покупићу их у један велики црни џак за смеће и однети у контенер. Осамићу се неко време, искулираћу се...
Тренутак спознаје када схватимо да смо живели у заблуди месецима уназад, да су сва наша уверења била лажна, да смо смишљали и гомилали изговоре за неког ко у ствари, није заслужио ни трунчицу пажње и доброте које сте му тако несебично пружали у неограниченим количинама... Тај тренутак се деси у једном делићу секунде тако неочекивано да и не успете да будете свесни шта вам се управо догодило. И када у крејње пијаном стању потпуно сами и невероватно испаљени од старне неког кога сте волели тако снажно да су се од силине вашег сусрета ломила стакла, а од додира његове руке могли сте осетити сву милину, љубав, доброту, испуњеност . ..И када вас та особа, некада смисао вашег живота, мелем за сваку рану на души...тако ужасно разочара...
Шта радите?
-Да ли лутате сами мрачним улицама у потрази за тренутним спасом-да се склоните са мрачне, пусте улице?
-Побегнете у кафану где шибају народњаци и где се налази остатак ваше екипе (која у суштини и није ваша екипа);
-Плачете пред свима, јер не можете да се суздржите, а у исто време се правите да је све ок и да вам је неки трунчић упао у око;
-Тренутни спас налазите у гледању у једну тачку тако што се правите да као гледате и слушате музику која пичи уживо;
-Испушите гомилу цигарета;
-Попијете огромну криглу пива за кратко време;
-Прошетате до тоалета да се умијете, јер делује као да су вам побили читаву фамилију;
-Правите се као да вам није ништа и даље се смешите пријатељски особи која вас је пре 20-так минута практично отерала у п.м.;
-Пустите ту особу да вам нешто прича и гњави, јер му је тренутно досадно, иако знате да када би се неко други појавио да би вас искулирао и да не трепне.
Каква издаја!
Ко би поверовао? Па да живим још један овакав живот, не бих никада рекла да постоји мушка особа која би урадила то што је он мени урадио. Волела сам га онако једноставно, невино... Надала се да и он осећа, па макар и пола колико и ја...
Али, то је била варка, за њега сам смишљала изговоре, оправдавала га, величала, идеализовала...Чему све то? Да бих доживела највећу испалу свих времена, терање у п.м., скоро. Буквално, мало је фалило да ми каже „Ма дај, смараш !“
Пустио ме је да одем сама из једног локала у други, пијана, у петак увече...Практично ме је отерао . Схватила сам то тако, као да му сметам, невиђено сметам. Осетила сма се као прилепак, као досада, као 13-то прасе, као лево сметало, као испушена муштикла, као...
Када волиш неког онако просто, невино, када му несебично пружите себе, своје време, своје пријатељство, размишљања...
Речи су постале сувишне, јер о њему је исписан читав роман. Повређена сам ужасно! Нервозна, убијена у појам, још увек у неверици. Вероватно никада нећу проникнути у тај, по мом мушљењу конфузан ум, али знам да је у неку руку тај догађај био и позитиван, јер је довео до спознаје неких ствари.
Право стање ствари је такво како јесте. Скоро да ми је буквално речено да одјебем из његовог живота.
„Иди ти, доћи ћу ја после! Па био сам цело вече са тобом, сад морам мало са њима (тј. са њом)“
Тј.“ Сметаш ми Ана! Одјеби више од мене! Цело вече ти правим друштво, смарам се са тобом, уместо да мувам девојке. Који ћеш ми ти к. у животу? Ај, сад прошетај мало“ (тако сам ја схватила).
Када сам дошла кући, исплакала сам се баш, баш. Растурила сам!

Ne idu ti odnosi sa muškarcima. Sad O, znam. Imala ja jedan sličan blog, zvao se O bolu i drugim demonima, Peca bio ljubazan da ga uništi. Izlivala sam se mesecima, na kraju me je izeo sopstveni blam.
Dobar je MC, psihoterapija. Ali, jbt. nikad neću razumeti zašto takvi skotovi od muškaraca dobijaju cele romane od osećajnih žena (a da verovatno nisu pročitali ni jedan čestit u svom životu) i zašto se ti ruiniraš/kažnjavaš alkoholom! Ajde napij se jednom, onako se baš usvinji, ispovraćaj se po sebi, posteljini, tepihu, onda to sve operi (ili baci) kada te prođe nesnosna glavobolja i to će stvoriti takvu averziju prema opsesivnoj zaljubljenosti i tipovima u koje si kompulsivno zaljubljena da će te sve to zajedno izlečiti od njih. Kao u bihevioralnoj terapiji. Ili bar neko vreme od sopstvene očajničke potrebe za ljubavlju. Imaš glad za ljubavlju, za uzvraćanjem. To se ne leči uglavnom. To je krst koji se nosi kroz život. Olakšaj ga malo sebi.

Пре неки дан сам свратила у библиотеку и тамо пронашла књигу која ми се учинила занимљивом. Написао је један психијатар, Ерик Берн, а назив књиге је Психологија људске судбине,- ШТА КАЖЕШ ПОСЛЕ ЗДРАВО. Ту сам пронашла једну причу која ме је подсетила на себе. Реч је о девојчици, Зеленкапи. Занимљива је, прочитајте је, па ако вам се допадне, позајмите књигу из библиотеке, има још доста других случајева, можда се и ви негде пронађете.
Цитираћу споменуту причу:
"Зеленкапа или Ничија

Зеленкапа је била сироче. Обично је седела на пропланку у шуми и чекала да прође неко коме би могла да помогне. Понекад је шетала путељцима не би ли срела неког коме би била потребна, Била је много сиромашна и није могла много да понуди, али све што је имала, радо је делила. Она је спремно придржавала ствари ако би то коме затребало, а глава јој је била пуна мудрих упутстава које је добила од родитеља док су још били живи. Знала је мноштво шала и волела је да разведри људе који су се плашили да не залутају у шуми. Тако је стекла много пријатеља. Али, за време викенда ипак је најчешће била сама, јер су други одлазили на пикник у паркове, а њу су остављали у шуми саму и помало уплашену. Понекад су и њу позивали, али како је време протицало, то се све ређе дешавало.
Она је живела друкчијим животом од Црвенкапе и када су се једном случајно среле, нису се баш најбоље сложиле. Црвенкапа је једног дана пролазла кроз шуму и када је угледала Зеленкапу, зауставила се да је поздрави. Неколико тренутака су се посматрале, мислећи да би могле да се спријатеље,јер су доста личиле једна на другу, с тим што су им капице биле различитих боја.
„Куда ћеш?“ упитала је Зеленкапа. „ Никад те досад нисам видела у овој шуми?“
„Носим баки сендвиче које јој мама шаље“, одговори Црвенкапа.
„Благо теби“, рече Зеленкапа, „ја немам маму.“
„Уз то“, рече Црвенкапа поносно, „када стигнем до баке, појешће ме вук, мислим.“
„Па, дај му сендвич и вук неће бити гладан. Мудро је оно дете које је у стању да препозна сопственог вука кад га види.“
„Па ниси баш претерано духовита!, рече Црвенкапа. „Збогом“.
„Како неко може бити толико надмен?“, запита се Зеленкапа.
Али Црвенкапа је већ замакла у шуму.
„Нема смисла за хумор, али мислим да јој треба помоћ“, те оде да тражи ловца који ће спасти Црвенкапу. Нашла је једног који је био њен стари другар и одвела га до бакине колибе. Тамо је видела Црвенкапу у кревету са вуком, вука који покушава да је поједе, ловца како убија вука и Црвенкапу како пуни утробу вука камењем. Чула је њихов смех и шале док су то радили. Црвенкапа јој није чак ни захвалила, што је Зеленкапу јако растужило. Посебно тужна је била због сазнања да је ловац далеко приснији са Црвенкапом, него што је са њом икад био. Толико се растужила да је почела да једе бобице од којих није могла да спава; увече је почела редовно да узима успављујуће бобице. И даље је била слатка, мала и даље је волела дa помаже људима, али се понекад искрено питала не би ли било најбоље да једно вече прогута велику количину успављујућих бобица и да заувек заспи.


КЛИНИЧКА АНАЛИЗА

Теза: Зеленкапица је сироче или има разлога да се тако осећа. Она је слатка, мала, пуна мудрих савета и веселих пошалица, али другима препушта да реално мисле, организују ствари и извршавају планове. Пажљива је и уек спремна да момогне другима и због тога има много „пријатеља“, али накрају увек бива напуштена. Онда почиње да пије, узима стимулативне дроге и пилуле за спавање и често размишља о самоубиству. Пошто каже Здраво, она направи неколико шала, али само да би некако убила време док не нађе прилику да упита: „ Могу ли некако да ти помогнем?“ Она има „дубок“ однос са губитником, али не може да се снађе у друштву победника када једном издекламује своје шале.

КЛИНИЧКА ДИЈАГНОЗА: Хронична депресија
БАЈКА: Зеленкапица
УЛОГЕ: Корисно дете, спремно да помогне
ПРЕОКРЕТИ: Спасилац (саветодавни , негујући родитељ, па
жртва (тужно дете)
РОДИТЕЉСКО УПУТСТВО:“ Буди добра девојчица, помажи људима“
РОДИТЕЉСКИ НАЛОГ: Немој тражити много, немој ни узимати
много, а онда увени и свени.
СЛОГАН ДЕТИЊСТВА: „Испуњавај своје обавезе и не жали се.“
СТАНОВИШТЕ: „ Ја не ваљам, јер се жалим.“
„Они ваљају, јер добијају оно што желе“.
ОДЛУКА: „Казнићу себе зато што се жалим.“
СЦЕНАРИО: Свени, сасуши се!
АНТИСЦЕНАРИО: Научи како да помажеш људима.
ДРЕС: Предња страна –„ Ја сам слатка, мала“
Задња страна – „Али сам сироче“
ИГРА: Видиш да сам се трудила.
КУПОНИ: Депресије
АНТИТЕЗА: ПРЕСТАНИ ДА БУДЕШ СЛАТКА, МАЛА!
ДОПУШТЕЊЕ: ДА, УПОТРЕБИ СВОГ ОДРАСЛОГ У
ПОСТИЗАЊУНЕЧЕГ ВРЕДНОГ.


КЛАСИФИКАЦИЈА

Зеленкапица је губитнички сценарио, јер све што добије она мора и да изгуби. То је сценарио структуиран временом испуњења са стандардним слоганом „ Не можеш да успеш ако не сретнеш принца“. Заснован је на „Никада“ основи: „Никада не очекуј никакву личну добит и не тражи је.“ Након што кажеш Здраво, она доказује да је слатка, мала, корисна."

( Психологија људске судбине,- ШТА КАЖЕШ ПОСЛЕ ЗДРАВО, Ерик Берн)

kako mi se sviđa ovaj odlomak...hvala na knjizi-moram ići u biblio!!

Ja ti se izvinjavam, ančice. Embarassed Samo ti piši za svoju dušu. Dobar je Bern, samo što je prokleto teško rewrite te skriptove. Sad

Нисам се у скорије време тако напила да имам црну рупу у глави и прекиде филма на моменте, а да ми опет са друге стране не буде мука (срећа) и да ипак нисам грлила wc шољу (хвала Богу), а да сам се опет , с треће стране, љубила са "добрим другом" у чијем се присуству осећам тако сигурно као поред "брата" (који је иначе и бивши дечко моје другарице Sad ).
Не сећам се како је то уопште започело, ни ко је први почео (мада, каква сам лујка била у том тренутку не бих се чудила да сам га баш ја напала).
А да, некако ми се чини да и није било тако лоше, тј. да се некако добро љуби. Или су такви сви пијани пољупци у wc-у?
Каква је то конфузија била, брате!!
У целој тој гужви појавио се и Т. који је лупетао нешто о томе какао ћемо нас двоје сами да идемо на море. Причао је то са таквом страшћу да су нам се руке, не знам ни сама како нашле преплетене.
Не знам колико је то трајало, али следеће чега се сећам је то како ми он говори да пустим његове руке, јер ће нас неко видети. Каква небулоза!! Као да нас до сад нису запазили. Када сам га неки дан после питала шта то би у суботу, човек се само правио луд, нема појма.
Али, то уопште није битно.
Битно је то да сада када сам одлучила да све фићфируће и кретенчиће отерам у п.м. и да се посветим само ок људима, када сам коначно одлучила да покушам са овим својим "добрим другом", као да се ствари компликују. Као да ни њему сада није ништа јасно, али некако ми се чини да ме можда избегава. У конфузији сам.
Међутим, временом су се ствари искристалисале, бар са његове стране. Признао ми је да му се одавно свиђам, да жели да буде са мном и тако то. Али, мени с друге стране, није било опет ништа јасно. Још ништа у вези њега нисам одлучила, нисам начисто шта ћу и како ћу. Он ме редовно зове и понаша се као да смо у вези у шта и сам верује. Отказао је посету неком другу да би присуствовао мом рођендану. Ја сам све више у недоумици. Желим што пре да му саопштим шта мислим о свему овоме, али се плашим да ће испасти да га завлачим. Мада, истина је да завлачим и саму себе.
О њему ("добром другу") имам скроз ок мишљење. Једини је био увек добар према мени, у његовом друштву сам се осећала опуштено и сигурно. Уверава ме да му се "свиђам и да се вреди борити за мене..." Све ми то импонује, али... Смем ли мешати пријатељство и љубав? Смем ли покушати са неким према коме не осећам ни мрвицу хемије?

Када се вратим уназад до пре годину дана (дакле, ту око мог рођендана), нисам од пријатеља имала скоро никога кога бих могла да позовем на рођендан. Сада, годину дана после, "сакупила" сам неке људе који ту постоје негде око мене, који ће вероватно бити ту, али је опет већина од њих - шарена лажа. И када то тако кажем, верујте, дословно је тако.
Трудила сам се у последњих годину дана да према свима будем ок, да притрчим у помоћ ако треба, да позајмим паре, да се сетим свачијег рођендана, да платим рачун на једнаке делове, да се увек јавим на телефон, да се не наљутим... Одазивала сам се славама, рођенданима, била дарежљива... И као резултат, немам скоро ништа, сем неколико етикета и то је то. Већина етикета су лоше гласине у разним областима.
Дакле, ово моје наивно веровање да треба бити добар, увек помагати другима и да ће нам Бог вратити добро добрим, овога дана, пет дана пре мог рођендана, дана када ћу званично напунити 30 година, пада у воду!
Истина је да свако гледа само себе и то је суштина. Додуше, неко те разочара, а неко и изненади.
И када сам пуцала од разочарења догодило се чудо. Неколико дана после, имала сам позив из поште. Звали су ме да дођем и покупим неку пошиљку. Претпоставила сма да је неко изненађење. И било је Very Happy . И то од једне другарице која живи у другом граду. Ето, то су прави пријатељи. А не они који немају времена да дођу на парче торте и кафу. Немају времена зато што им ниси битан и то је то.
Не желим више да се оптерећујем небитним стварима нити небитним људима. Нема потребе за тим.

reci samo koji je to period,jel i dalje april 2012? Ili maj?

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 1378 korisnika na forumu :: 36 registrovanih, 6 sakrivenih i 1336 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: A.R.Chafee.Jr., bestguarder, Boris BM, Brana01, CikaKURE, darkangel, doom83, draganca, Dukelander, dzoni19, Excalibur13, Georgius, gmlale, hyla, Kibice, kolle.the.kid, Lošmi, Lutvo_Redzepagic, Marko Marković, marsovac 2, Mcdado, Metanoja, Misirac, Mixelotti, nikoli_ca, raptorsi, Smajser, Srle993, Stanlio, stegonosa, Trpe Grozni, vladulns, voja64, yrraf, zbazin, zlaya011