|
После тог фамозног догађаја и моје мале победе, поново се нешто догодило. Нешто неочекивано.
Осећања су почела да дивљају, мисли су ми се кретале само у једном правцу, осећала сам константну конфузију и неки нелагодан осећај, скоро као болест.
Хоћу ли икада научити да игноришем те глупаве осећаје који ме апсолутно заблокирају? После толико лоших искустава са мушкарцима, ја се тако брзо "примим" као нека клинка на првог који само малчице обрати пажњу на мене. Стварно, како то да не постанем имуна?
Симптоми су ми ужасни! Понекад прележим по читав дан (мада, за то је одговоран мамурлук). Данима ништа не једем и не осећам глад ни потребу за храном и не могу да спавам!!! Пробудим се у 3, 4 и у глави ми се само премотава једна те иста ствар, тј. једна те иста особа.
Стално себи понављам да то “није у реду”, прекоравам себе, убеђујем се да то није тако, али јбг, шта ћу када та проклета хемија успева да ме победи.
Не могу да дишем, стеже ме нешто испод груди, гушим се, остајем без даха. И желудац ме страшно боли, имам рупу у стомаку, а храна ми нема никакав укус.
Желела сам свој стари мир када нисам размишљала ни о коме! Али, можда ме је управо тај „мир“ и довео до оваквог стања. Мир, досада, самоћа, а онда прва особа која у пијаном стању обрати малчице пажње на мене и ја се примим као најгора клинка која никад није била ни са једним мушкарцем. Желела сам да то одагнам од себе и зато сам за Нову годину одлучила да „побегнем“ код другарице у Ниш на неколио дана, јер ми је требала промена амбијента и промена свега. Надала сам се да ће ме тамо проћи та хемија која ми не да мира, а да сам којим случајем остала овде уз сав тај алкохол и чаробну новогодишњу атмосферу, ко зна шта би се догодило. Знала сам само једно: деси ли се нешто, кајаћу се, опет, с друге стране, не деси ли се ништа, кајаћу се...
Само да ми је да га пољубим једном, онако, право, па после бих побегла на крај света. Ето, колико сам скренула....
А разлог моје бриге и ефекта „забрањене љубави“ био је тај што сам Госпонина Х заменила другом особом (у наставку ћу га назвати Т. )
Т. је у ствари друг мог брата који ми је несвесно помогао да се решим Господина Х, о коме је било речи у прошлом тексту.
Практично смо се упознали тада, а наставили смо редовно да излазимо и да се дружимо нареднх викенда.
Чинило ми се да и он није био равнодушан...Kако би вече одмицало, он би ми се више примицао, што би на крају као врхунац целе приче доводило до грљења, држања за руке, љубљења у образ, праћења у тоалет... и када се сви растанемо и одемо кући- до причања телефоном до јутарњих сати.
А онда, када бисмо се сви растрезнили – не бисмо контактирали уопште, до следеће алкохолом испуњене вечери.
Када бих изашла у град,а он из неког разлога се не појави, било би ми ужасно досадно, не би ми причињавало задовољство да причам ни са ким, просто сам се смарала без њега. Док, с друге стране, сијала бих од среће када је он поред мене, имала сам утисак да ће се сва стакла поразбијати око нас само када се случајно додирнемо рукама. И сви око нас су приметили ту необјашњиву хемију, свако и ко нас не познаје приметио би да се нешто дешава. Али, он је ћутао, ја сам ћутала, трућали смо о братству и пријатељству, а у ствари то је била само маска.
Плашила сам се да нам се „пријатељство“ не поквари ако се нешто деси, такође, плашила сам се реакције мог брата (мислим да је и он имао проблем са тим шта ће рећи мој брат, а његов друг), па сам, као што сма већ и споменула, одлучила да за Нову годину (то је тај период дешавања) „побегнем“ од целе те приче, да се искулирам и да пробам да се некако откачим или „одљубим“.
Нову годину сам дочекала у великом стилу- тотално трезна, на тргу у Нишу и пољубила сам једину особу која је тамо са мном била, моју другарицу.
Промена амбијента је требало да ми прија, али није. Мислима сам била у свом месту, размишљала о особи о којој не би требало, трипујући све и свашта. Љубомора, сумња, несигурност у себе и невероватна жеља да га макар једном пољубим, одузимали су ми дах, а моје нервирање није имало краја...
И нисам знала шта да мислим. Кажу да су мушкарци једноставни, да им ми саме налазимо изговоре зашто нису урадили ово или оно, да ако му је стало да ће све учинити да буде са особом са којом жели... А, онда се ја сетим компликоване ситуације и опет налазим изговоре. Желела сам да прекинем, али не могу, све је у мени вриштало да сам се заљубила, а моја рационална свест ми је говорила да то не сме да се деси. Уф, уф, баш сам била збуњена.
|
. Vi, muskarci mislite da je sex uvek resenje za sve 
Kazes Bogu fala da se trenutno osecas bolje nego ikada..
a pisat ces 
Stvarno si gotivna, i tako pises...Mislim da nas i kapiras.. 
