Прошли викенд ми је после дужег времена протекао одлично. Била сам срећна! Морала сам да то саопштим, објавим... Желела сам ту чињеницу да нагласим ! Брате, коначно да се деси да неки викенд прође тако брзо, тако лепо, без досађивања!
Схватила сам, да смо сви ми склони да када смо у бедаку кукамо на сав глас, смарамо људе својом муком, тешкоћама, проблемима, а када се осетимо срећно и задовољно, пустимо да ти тренуци прођу не обраћајући пажњу на њих, узимајући их здраво за готово. Е. па не може више тако! Не дам се!
Тог дана (у недељу поподне), присећајући се доживљаја од претходног дана сам се осећала одлично. Била сам поносна на себе, на своје НОВО ЈА (које је почело да се рађа, али требаће још да се ради на њему ), а то је опуштена, весела особа која воли и поштује себе, која не да на себе.
Наиме, ситуација је била следећа: Господин X који ми је задавао главобољу скоро читаве протекле године( и о коме је било речи) се појавио у кафићу где сам била ја са другарицом, братом и неким његовим ортаком и нашао се у мом друштву. Искулирала сам га максимално, а у томе ми је помогао братов друг који се ту нашао као поручен. Била сам скроз опуштена, играла сам, лудирала се, ма било је екстра. Господин X је, чини ми се, желео некако да ступи у контакт са мном, али за њега сам била недоступна. Бацила сам се у дискусију са овим братовим ортаком, правила се да слушам нека његова филозофирања, климала главом и ликовала у себи.
Музика је била одлична, уживи рок свирка, а пошто ту врсту музике обожавам, угођај је био перфектан.
У једном тренутку, клатећи се као глумци у индијским серијама, окренуо се ка мени и мом новом ортаку и изјавио како мора да иде. Мој ортак га је загрлио и рекао : "Брате, немој да идеш!" , на шта је Господин X одговорио како ускоро креће у иностранство. Јао, јадан он... Затим се окренуо ка мени, загрлио ме око струка и пијано се поздраво са мном, шапнувши ми "Буди добра", на шта сам га ја загрлила онако, пријатељски, потапшала га по рамену и шапнула "Срећан пут" . И, отишао је. Била сам поносна на себе. Који ће ми враг такав идиот!? Никада не бих пристала да поново упаднем у неку комуникацију и смешно и бесмислено мување са њим.
Сутрадан, сасвим неочекивано, стигла ми је порука од њега. Садржај је био сличан као и раније, бесмислено трабуњање у вези алкохолисања и тако... Ја сам сасвим културно и уљудно избрисала поруку и број и нисам му одговорила.
Ма, нећу да ме више било ко вуче за нос! Нећу да му више изигравам сајбер девојку! Нећу да будем ту за њега док је у иностранству, па да га забављам преко порука и фејса! Више од два месеца је био у Србији, на 5 км од моје куће. Ни једном ме није позвао да изађемо. Нашао је девојку у међувремену коју је шетао. Са њим сам доживела испалу године!
А сада када је остао сам, нашао је мене да га мало забављам. Е, па друшкане, тај филм нећеш да гледаш!
|