|
Topli dom čeka 1.800 mališana
Usvajanje dece u Srbiji je proces koji često traje dve i više godina, a događalo se da, i pored urednog zahteva bračnog para, do usvajanja nikada ne dođe. Trenutno u Srbiji oko 1.800 mališana čeka na usvajanje i pored toga što je za njih zainteresovano oko 9.000 porodica!
Godišnje se usvoji tek 140 mališana samo zbog toga što se donedavno, sve do 1.jula, primenjivao zakon o braku i porodici donet još pre dvadeset pet godina, u vreme bivše SFRJ, koji je propisivao komplikovanu i dugu proceduru za usvajanje.
Stari zakon podrazumevao je potpuno i obično, odnosno srodničko usvajanje. Kod potpunog usvajanja dete je dobijalo nov identitet, u matičnu knjigu rođenih usvojioci su se upisivali kao roditelji, dok stari podaci o pravim roditeljima ostaju u centru za socijalni rad. Tek s navršenih 16 godina dete je imalo pravo da sazna za svoje biološko poreklo, ukoliko mu je rečeno da je usvojeno i ako je usvojenje bilo do njegove pete godine. Kada je reč o inostranom usvajanju dete je zadržavalo dvojno državljanstvo do punoletstva, kada je sticalo pravo da odluči da li će zadržati naše državljanstvo, kao i da li će potražiti biološke roditelje.
Novi zakon o porodici, od 1.jula, pojednostavio je i ubrzao postupak usvajanja dece. Granica za udomljenje mališana je, sa dosadašnjih pet, pomerena na 18 godina. Može se uvojiti svako maloletno dete koje nema žive roditelje ili su oni nepoznati, čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti i dete čiji su roditelji dali saglasnost za usvajanje. Novim zakonom je utvrđeno da roditelj, najčešće majka, saglasnost za usvojenje može dati najranije kada dete navrši dva meseca, a odluku može opozvati u roku od mesec dana. S usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navršilo 10 godina i koje je sposobno za rasuđivanje. Usvojitelji mogu biti osobe koje su od deteta starije najmanje 18, a najviše 45 godina.
Roditelji stranci
Po ranijem zakonu o braku bilo je zabranjeno stranim državljanima da usvajaju našu decu, osim u slučajevima kada se radi o mališanima s rizikom, usporenim u razvoju, ometenim ili sa fizičkim oštećenjima. Svi dosadašnji slučajevi inostranih usvajanja su upravo takvi. Sada u Ministarstvu već ima oko 200 zahteva iz inostranstva za usvajanje naše dece, a najviše ih je iz Francuske, Švajcarske, Grčke, sa Kipra i iz SAD.
Pored bračnih parova kao kandidati za usvajanje po novim zakonskim odredbama mogu se pojaviti i vanbračni partneri, kao i pojedinci, s tim što su u slučaju samaca kriterijumi mnogo oštriji i neophodna je saglasnost nadležnog ministarstva.
Biološka majka će, propisuje porodični zakon, imati pravo mesec dana da se predomisli i svoje dete uzme nazad od usvojilaca, a ne kao do sada pet godina. Nivo obaveznosti roditelja se povećava i kada su deca smeštena u domove za nezbrinutu decu. NJihovi roditelji će imati rok od godinu dana da se odluče da li će o detetu brinuti ili ne. Isto toliko vremena će deca čekati na usvajanje u Srbiji. Ukoliko se za dete u roku od godinu dana ne pronađe odgovarajuća porodica za usvajanje u Srbiji onda ona idu na inostrano usvajanje. Bračni parovi iz inostranstva podnosiće Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku zahtev za usvajanje naše dece, pošto je ono zaduženo da izdavanje saglasnosti za ovakve postupke. Strani državljani mogu usvojiti naše dete samo pod uslovom da su u svojim državama čekali više od godinu dana na usvajanje, pa su se posle toga obratili našem ministarstvu.(Dnevnik)
http://www.domaci.com/viewtopic.php?t=12482
|
