Njihova dela žive za sva vremena

• 1Ovo se svidja korisniku: amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

Sirius ::Неко живи да напише једно једино дело, често је и то довољно. Међутим, он је написао изванредне драме (колико знам, без неке велике амбиције) и ето га - уђе у историју. Поезија му је декларативна, помало паролашка, понекад и академска, али ''Шопаловићи'' ''Шарган'' су нешто што би и Ковачевић радо потписао.

Meni je "Boj na Kosovu" posebno bitan. Knjiga mi je uvek u vidokrugu osim kad izadjem iz kuce. Ne zbog same knjige doduse.

"Mojoj deci, Nemanji i Milanu, da nikad ne zaborave svoje korene." Posveta na prvoj strani. Ne "otac", cak ni "tata", nego "tajo". Za razliku od zapadnih naroda mi imamo nazive za svaku zamislivu rodbinsku vezu, a onda i gradaciju za njih (iako imenice po definiciji ne podlezu gradaciji).

Znam je manje-vise napamet. Ali jedan red me je "uboo u oko". Taj nikad necu da zaboravim.

"Ja ne ne odlucujem da li cu ici u bitku po tome kolika mi sila preti, nego po tome koliku svetinju branim."

Neka mu je laka zemlja i carstvo nebesko.

• 3Ovo se svidja korisnicima: Bane san, _Sale, amstel2
  
  Registruj se da bi pohvalio/la poruku!

IN MEMORIAM

Преминуо редитељ и сценариста Ђорђе Кадијевић

Редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар Ђорђе Кадијевић преминуо је 10. јула у Београду, у 94. години. Вест о његовој смрти објавила је Југословенска кинотека, која је најавила да ће у септембру организовати ретроспективу његових филмова у знак сећања на једног од најзначајнијих аутора домаће кинематографије.

Рођен је 6. јануара 1933. године у Шибенику, а историју уметности дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Професионални пут започео је као ликовни критичар и публициста, да би се крајем шездесетих година у потпуности посветио филму и телевизији.
Кадијевић је оставио дубок траг у југословенској и српској кинематографији својим специфичним приступом филму и темама којима се бавио. Његово стваралаштво обухватало је различите жанрове и теме – од ратних драма и историјских прича до фантастике и хорора.
Најширој публици остао је познат по култном филму "Лептирица" из 1973. године, снимљеном према приповеци Милована Глишића "После деведесет година". Ово остварење сматра се првим српским хорор филмом. Међу његовим најзначајнијим филмовима издвајају се и "Свето место", "Празник", "Чудо", "Дарови моје рођаке Марије" и "Човек који је појео вука".
Велики допринос дао је и телевизији. Режирао је серију "Вук Караџић" (1987–1988), која се сматра једним од најзначајнијих историјских телевизијских пројеката у Србији. За ову серију добио је Гран при за најбољу европску телевизијску серију на међународном телевизијском фестивалу, а остварење и данас заузима посебно место у историји домаће телевизијске продукције.
Поред филмског рада, остао је активан као историчар уметности, есејиста и ликовни критичар, објављујући бројне текстове о филму, сликарству и естетици.
За свој допринос култури добио је велики број домаћих и међународних признања, међу којима су Вукова награда, Сретењски орден Републике Србије, "Златни печат" Југословенске кинотеке, награда "Бела Лугоши" за допринос хорор уметности, као и више награда за животно дело.

[Link mogu videti samo ulogovani korisnici]

Приказ на Јутјуб каналу који редовно пратим.