Njihova dela žive za sva vremena

16

Njihova dela žive za sva vremena

offline
  • _Sale  Male
  • Prijatelj foruma
  • Pridružio: 30 Jul 2010
  • Poruke: 13390
  • Gde živiš: Z-moon

Dragoslav Mihailović je svojevremeno izgubio opkladu, tvrdeći da u njegovom romanu “Petrijin venac” nećete naći slovo h. I stvarno, ceo roman je napisan bez tog slova. Opkladu je izgubio jer jedno jedino, slovo h bilo u njegovom prezimenu.



Registruj se da bi učestvovao u diskusiji. Registrovanim korisnicima se NE prikazuju reklame unutar poruka.
offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18392
  • Gde živiš: I ja se pitam...

_Sale ::Dragoslav Mihailović je svojevremeno izgubio opkladu, tvrdeći da u njegovom romanu “Petrijin venac” nećete naći slovo h. I stvarno, ceo roman je napisan bez tog slova. Opkladu je izgubio jer jedno jedino, slovo h bilo u njegovom prezimenu.


Да, а при том је био и велики заговорник равноправности дијалекатских група. С правом.



offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Јуче је преминуо преминуо Радослав Граић (1932 — 2023), композитор и дугогодишњи уредник у Радио-телевизији Србије.

Радослав Граић, певач и композитор, рођен је 1932. године у Мркоњић Граду, у Босни и Херцеговини. Наследивши музички таленат од оца, често је певао на школским приредбама. Школовао се у Травнику, а гимназију је 1950. завршио у Бањалуци, где је упоредо похађао и музичку школу.

У Београду је живео од Другог светског рата где је и дипломирао историју уметности на Филозофском факултету, али и соло певање на Музичкој академији. На предлог Дубравке Нешовић, почео је да пева у Хору Радио Београда, а убрзо је полагао и аудицију код Властимира Павловића Царевца, и тако постао вокални солиста народне музике у тој радио станици.

Када је Граић завршио Музичку академију, понуђено му је да наступа у опери. И поред неколико успешних проба, одлучио је да се ипак тада - посвети забавној музици.

Љубав према компоновању мелодија у духу народног мелоса јавила се после прве песме коју је написао за дует Радуловић -Јовановић.
Од тада настају песме за сва времена:
- Долетеће бели голуб
- Имала сам другарицу
- Крчмарице још вина наточи
- Жубор вода жуборила
- Мито бекријо коју је прославила Василија Радојчић, постала је толико популарна да и данас многи мисле да је изворна песма.

Иако је највише стварао за вокалне солисте народне музике, био је веома успешан и као композитор забавних песама које је често и сам интерпретирао.

Добитник је многобројних награда и признања за вокално извођење и за композиторски рад.

Радослав Граић, осим што је био певач, композитор, некадашњи је музички уредник Телевизије Београд. Уређивао је многе значајне емисије и серије, све до одласка у пензију.

Као аутор широких интересовања, са запаженим успехом годинама учествовао је са својим композицијама на нашим највећим фестивалима популарне музике (Београдско пролеће, Опатија, Загреб, Месам, Београдски сабор, Илиџа - Сарајево, Нови Сад, Ниш...).

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Композитор и џез музичар Мирко Шоуц (1933 — 2023) преминуо је у 90. години,који је током стваралачког живота добио многе награде и признања.
Шоуц је оставио дубок траг као аутор и извођач на југословенској музичкој сцени, а аутор је једне од најомиљенијих и најизвођенијих дечијих песама „Заклео се бумбар“.

Шоуц је рођен 29. јуна 1933. године у Земуну.Већ са пет година имао је први професионални наступ.

Дипломирао је 1960. године на Музичкој академији у Београду, на теоретском одсеку са клавиром као главним предметом у класи проф. Милице Маријановић и Марка Тајчевића.
Један од зачетника џеза на овим просторима, Мирко Шоуц је као музичар, аранжер, пијаниста, диригент и џез солиста на хармоници, својим композицијама различитих жанрова, као и свестраним музичким ангажовањем, стекао високи углед и популарност и обележио цео један период музичког живота од педесетих до деведесетих година двадесетог века.

Његов „Ансамбл Мирка Шоуца“ остварио је преко хиљаду концерата у земљи и иностранству. Мирко Шоуц био је и дугогодишњи диригент Забавног и Великог народног оркестра Радио-телевизије Београд, а дириговао је и на више од 100 представа у Позоришту на Теразијама.

Аутор је преко 200 наслова различитих жанрова (џез, дечија, забавна и музика у духу староградских песама).

offline
  • Sad radim sve ono što pre nisam stizao.
  • Pridružio: 17 Maj 2006
  • Poruke: 18392
  • Gde živiš: I ja se pitam...

Koliko se sećam, bio je nerazdvojni tandem s Draganom Stojnićem. Njih dvojica su redovno održavali resitale kod mene povodom Osmog marta.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Преминуо је један од наших најоригиналнијих стваралаца, Владан Радовановић (1932 - 2023), који је српску културу богатио у областима музике, сликарства, књижевности, нових медија, вишемедијске синтезе уметности, и то читавих седам деценија.

Један од три оснивача чувене "Медиале", групе после чије појаве у српској уметности много тога више није било исто.

У родоном Београду, Радовановић је дипломирао композицију на Музичкој академији, у класи проф. Миленка Живковића. За музику су му припала и нека од најзначајнијих признања - три прве награде на такмичењима Југословенска музика на Радију, Октобарска награда, Друга награда у Буржу за електроакустичку музику, награда "Ђанфранко Зафрани" на такмичењу При Италија, прва награда на београдској Међународној трибини композитора, а прошле године и статуета Универзитета уметности "Даринка Матић Маровић". Учествовао је у оснивању Електронског студија Радио Београда, којим је руководио од 1972. до 1999.

Јединствену, вишемедијску поетику коју је изградио, називао је синтезијском уметношћу, а још од времна "Медиале" залагао се за синтезу сликарства, фотографије, музике (вокално-инструменталне и електронске), књижевности, тактилизма, игре, кинетике (опажено кретање) и кинестетике (доживљено кретање).Предложио је оснивање Групе за вишемедијску уметност на последипломским студијама Универзитета уметности, где је од 2001. до 2011. био професор по позиву. Титулу почасног доктора музике Универзитета у Колумбусу у Охају добио је 2005.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Ппеминуо је Владимир Чех(1946-2023), оснивач Института за историју оглашавања.

По образовању – филолог. Владимир Чех је заменио информативну редакцију Радио Београда за пропагандну. Од редакције ЕКО програма Радио Београда, преко сопствене Мајсторске радионице за креацију комуникација ЧЕХ и функције креативног директора и партнера у неколико огласних агенција, један је од тројице оснивача и првих директора Порторошког пропагандног фестивала (данас „Голден драм“),.

Аутор је култне емисије Радио Београда „1,2,202“, креатор и један од покретача првог комерцијалног музичког „Радија 101“.

Чех је био и идејни творац, и први главни и одговорни уредник радија за радио у колима „Роадстар“, дугогодишњи председник Београдског огранка ИАА, члан многих жирија, радне групе за израду првог Закона о оглашавању, председник Суда части УЕПС.

Добитник је признања Југословенске Радио Телевизије „Свака ти част“ за изузетан и трајан допринос развоју економске пропаганде на програмима ЈРТ, награде УЕПС за животно дело, многих признања као аутор, члан тима или креативни директор – од локалних до награда и признања Холивудског, Њујоршког и Порторошког фестивала.

Аутор је неприхваћене кампање „Да деведесетпрва не буде четрдесетпрва“.

Такође је аутор бројних кампања и стручних радова, уз оснивање Института за историју оглашавања и изложби: „Од ловљеног до ловца“ (Тито на плакату) у Ровињу и Београду, трилогије о Великом рату „Рат и плакат“ „Жена, рат и плакат“ и „Србија, рат и плакат“ у Музеју примењене уметности, „Ко је Малвина Хофман“ у седам градова у Србији, „Заједно смо јачи“ у Скупштини Србије (поводом 100 година од српске заставе на Белој кући) и изложбе „Рат и хумор“ у Народној библиотеци у Београду.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Премиуо је писац и преводилац Давид Албахари (1948-2023). Више од четврт века боловао је од Паркинсонове болести, са којом се храбро носио и успевао да објави низ књига од којих је неке и диктирао.

Био је члан ван радног састава САНУ, српског ПЕН центра и Српског књижевног друштва. У књижевност је ушао збирком прича "Породично време" 1973. године, у издању Матице српске из Новог Сада, која му је пет година касније објавила и први роман "Судија Димитријевић".

Рођен је 1948. у Пећи, у периоду између 1973. и 1994. године радио је у редакцијама више београдских и новосадских часописа и издавачких кућа: "Видици", "Књижевна реч", "Писмо", "Културе Истока", "Политика", едиција "Прва књига" Матице српске. Од јесени 1994. године до 2012. године живео је у Калгарију, у Канади, а 2012. године вратио се у Београд, у свој Земун.

Његови романи "Цинк", "Снежни човек", "Гец и Мајер", "Ћерка" и "Пијавице" привукли су пажњу читалаца и критике. Његове збирке прича међу којима су "Обичне приче", "Фрас у шупи", "Једноставност", "Пелерина", "Необичне приче", "Други језик", такође су се истакле по оригиналности и дубини. За збирку прича "Опис смрти" добио је Андрићеву награду. Роман "Мамац" овенчан је "Ниновом" наградом, наградом Народне библиотеке Србије за најчитанију књигу, као и признањима "Балканика" и "Мост-Берлин". Књига прича "Сваке ноћи у другом граду" добила је "Виталову" награду за књигу године. Први је и једини добитник награде са именом Александра Тишме, који му је био и први уредник. Књиге су му преведене на двадесет и један језик.

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Оперска дива Милка Стојановић преминула је у 86. години у Београду.Драмски сопран , некадашња првакиња Опере Народног позоришта у Београду, једна од најпризнатијих српских уметница која је наступала и на многим значајним светским оперским сценама.

Примадона Милка Стојановић, непоновљива дива домаће и светске оперске сцене, образована, отмена, надарена уметница, тихо је преминула у родном Београду.

Рођена је у угледној породици Стојановић, у Београду 1937. године. Њена сестра, такође велика уметница, јесте Загорка Стојановић, код које се канила да проведе ову јесен у Ракарима. Милка Стојановић носила је у себи урођени уметнички дар. Паралелно са студијама светске књижевности похађала је оперски студио у којем је учила певање код Зденке Зикове, а усавршавала се и код Зинке Кунц, звезде Метрополитен опере, као и код професора Ди Луга из миланске Скале.
Дебитовала је у улози Амелије у Вердијевом „Балу под маскама”, када је имала само 22 године. У Народном позоришту у Београду наступила је први пут 1960. године. Наредне сезоне започела је своју каријеру у Метрополитен опери у Њујорку, где је делила своје емоције са публиком неколико наредних сезона.

Од 1967. је неколико година наступала у Метрополитен опери у Њујорку. Памте се њене роле и на сцени Бечке државне опере, Опере Западног и Источног Берлина, московског Бољшој театра, Велике државне опере у Келну и у готово свим најчувенијим оперским кућама широм Европе и света.

Наградом "Golden Voice" (Златни глас) часописа "Opera News" у Њујорку, публика и јавност Америке сврстали су српску оперску диву, заједно са сопраном Ренатом Тебалди и тенорима Мариом дел Монаком и Бењамином Ђиљијем, међу четири најлепша гласа света.

Међународни биографски центар у Кембриџу два пута, 2007. и 2017. године, уврстио је Милку Стојановић у сто највећих музичких уметника света, а 2011. у сто највећих професионалаца света.

Наступала је са најзначајнијим именима оперског света: Паваротијем, Домингом, Мариом дел Монаком, Корелијем, Николајем Гедом, Бергонзијем, Рајмондијем, Гизуровим, Титом Гобијем, Чесареом Степијем, Серенијем, као и са најчувенијим диригентима: Мехтом, Сантијем, Гарделијем, Патанеом, Адлером, Сваровским...

offline
  • Pridružio: 13 Maj 2012
  • Poruke: 3300
  • Gde živiš: Kilometar od topolivnice

IN MEMORIAM
Српски драматург, есејист, новинар и писац Миодраг Новаковић (1940-2023), директор Фестивала југословенског филма и извршни директор ФЕСТ-а (1972-1974) и дугогодишњи новинар Радио Београда, који је недавно преминуо у Београду.

Рођен је у Београду где је завршио Правни факултет 1967. године, а две године касније и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (сада ФДУ), у класи професора Јосипа Кулунџића. Као и његов брат Слободан Новаковић бавио се филмском критиком и објављивао у готово свим домаћим часописима, на радију и на телевизији.

Као аутор мултимедијалног програма поводом стогодишњице Теслине једине посете Београду 2. јуна 1992. године, којим је Радио Београд постао прва карика у ланцу "Теслиног планетарног посела", Новаковић је промовисао глобални карактер Теслиног монументалног дела у свету међународне комуникације те дубље разумевања Теслине философије живота.

Деценијама проничући у укупни њен смисао, Новаковић је отишао најдаље у теоријској примени епохалних Теслиних идеја на филм и електронску еволуцију покретне слике у нашем добу.

Аутор је књига "Фини људи"(1967), "Како залази сунце"(1970), "Гледање у филм"(2000), коаутор "Pars pro toto, медијска писменост за наставнике основних школа"(2001), као и великог броја есеја о студија из области покретне слике. Снимио је, између осталог, кратке филмове"Београд на шофершајбни","Зима у Прагу","Они долазе","Пијани брод", као и серију ТВ портрета о академику Николи Хајдину, глумцу Раши Плаовићу, филмским редитељима Жоржу Скригину и Жики Митровићу. Носилац је бројних домаћих и међународних награда и признања. Ипак, најзначајнији допринос дао је у серији ауторских текстова у часописима "Филмограф" и "Драма" .

Ko je trenutno na forumu
 

Ukupno su 651 korisnika na forumu :: 14 registrovanih, 4 sakrivenih i 633 gosta   ::   [ Administrator ] [ Supermoderator ] [ Moderator ] :: Detaljnije

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 3466 - dana 01 Jun 2021 17:07

Korisnici koji su trenutno na forumu:
Korisnici trenutno na forumu: -[CoA]-, bladesu, BSD, dragoljub11987, havoc995, ILGromovnik, Karla, kihot, Koridor, Ne doznajem se u oružje, Outis, sasa76, Shilok, Slingshot